[Sveti Tome putom ’odi]
Sveti Tome putom ’odi
i u ruci konja vodi.
Njega srete sveti Petar:
- Đe si bio sveti Tome?
- Bio kod (Stevanije), rabe božije; 5
(Stevaniju) je noga zabolela,
(Stevaniju) odboljela,
a crnu zemlju zabolela.
A govori svsti Petar:
- Stan’, posjedi, sveti Tome! 10
Stan’, posjedi na živcu kamenu
i otkini od kamena zubljicu živca kamena
i odnesi (Stevaniji), rabi božijoj,
nek od nje odlaze otoci,
ka’ od vodice potoci! 15
Poganče, zanjče!
U za’ se čas ne zač’o,
bez imena pogin’o.
Zaklinjem te 'Ristom
i časnim krstom; 20
đe te zasta’,
tu te na rabi božijoj nesta.
U (Stevanije), rabe božije,
manja boca od makova zrnca,
a laganija, ako bog da, 25
od tičjeg perca.
Milom bogu ’vala,
osta (Stevanija), raba zdrava,
ka’ i od svoje majke kad je pala.
Otac i sin i duk sveti. 30
Amin.
(10, s. 358-359)
