Свети Саво и паша

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Свети Саво и паша

0001 Књигу чати самоуче ђаче,
0002 Књигу чати, грозне сузе лије.
0003 Питали га оци калуђери:
0004 „Бога теби, самоуче ђаче,
0005 И досад су књиге долазиле,
0006 И досад си књиге разгледао:
0007 Ал’ ји ниси сузама чатио!
0008 Или ти је ткогод преминуо,
0009 Или те је забољела глава
0010 Ил’ је теби на ум пала мајка?“
0011 Беседило самоуче ђаче:
0012 „Да је мени ткогод преминуо,
0013 На санку ми до гроба бивао;
0014 Да је мене забољела глава,
0015 Да Бог да је и не пребољео;
0016 Да је мени на ум пала мајка,
0017 Да Бог да је никад не видио ─
0018 Да ја зато грозне сузе лијем,
0019 Већ она ситна књига каже:
0020 Доћиће нам Турци јаничари
0021 И араће света намастира,
0022 Од икона јасле поправити,
0023 Кивот ћеду под коње метати,
0024 А на врати огањ наложити,
0025 Светог Саву на огањ бацити!“
0026 Ал’ беседе оци калуђери:
0027 „Богом сине, самоуче ђаче,
0028 Утри сузе са бијела лица ─
0029 Ако штогођ и до тога дође,
0030 Заклаћемо овне и јариће,
0031 Донећемо слаткога шербета,
0032 Митићемо Турке јаничаре!“
0033 Истом оци у беседи били,
0034 Ал’ ето ти силни јаничара,
0035 Поараше света намастира,
0036 Од икона јасле направише,
0037 А ћивота под коње метуше,
0038 На врати су огањ наложили
0039 Да на њега светитеља баце.
0040 Турци вичу из грла бијела:
0041 „Дајте нама светог вашег Саву
0042 Да ми Саву на огањ ложимо!
0043 Какви вам је и то светитељу ─
0044 Ви сте њега у вину опрали,
0045 Девет дана на сунцу сушили,
0046 Па сте рекли да се посветио!“
0047 Кад се оци у невољи нађу,
0048 На се мећу бијеле одежде,
0049 И појају велика бденија,
0050 За три дана и три ноћи тавне,
0051 Нит’ су сели, нит’ су леба јели
0052 Нити лака боравили санка.
0053 Смилова се светитељу Сава
0054 Сам се светац из кивта креће,
0055 Па свој војсци беседу одузе,
0056 Самом паши и ноге и руке.
0057 Моли им се паша господаре:
0058 „Бога вама, оци калуђери,
0059 Ви молите светитеља Саву
0060 Да поврати језик мојој војсци,
0061 Мени паши и ноге и руке ─
0062 Ћивот ћу му од злата салити,
0063 Сви ћемо се редом умивати
0064 И пред свецем до земље клањати,
0065 Редом сваки свеца целивати,
0066 Целивати па и даривати,
0067 Даривати кол’ко који кадар!“
0068 Службу служе оци калуђери
0069 И појају велика бденија
0070 За три дана и три ноћи тавне,
0071 Нит’ су сели, нит’ су леба јели
0072 Нити лака боравили санка.
0073 Поврати се светитељу Саво,
0074 Поврати се па и смилова се,
0075 Те се креће светац из кивота,
0076 Па свој војсци беседу поврати
0077 Самом паши и ноге и руке.
0078 Што нарек’о паша у невољи,
0079 То је јунак вољан учинио:
0080 Кивот Сали од сувога злата,
0081 Сви се Турци редом умивали
0082 И пред свецем до земље клањали,
0083 Те су свеца Турци целивали,
0084 Целивали па и даровали,
0085 Даривао кол’ко који мог’о.
0086 Сам се паша главом умивао,
0087 Светог Саву смеран целивао.
0088 Па јошт вели паша господаре:
0089 „Бог убио свако оно Туре,
0090 Свако Туре и свако кауре
0091 Који хар’о свете намастире!“



Извор[уреди]

Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974.