Свети Нико по рају шетао,
Из раја је у пакал гледао,
У паклу је чудо угледао,
Угледао невестицу младу —
Дви јој змије црне очи пију, 5
Очи пију, у коси се вију.
Гледао је светитељу Нико,
Гледао је, тер је говорио:
„Бора теби, невестице млада,
Што си тако Богу сагришила, 10
Да си млада пакал задобила?"
А говори невестица млада:
„Када оћеш, светитељу Нико,
Када оћеш, да ти право кажем!
Трикрат сам се ја женила млада, 15
Имела сам троје пасторчета,
Све сан троје погубила млађа.
Једно вели: „Напоји ме, мајко!"
Ја сам њега јада напојила.
Друго вели: „Опаши ме, мајко!" 20
Ја сам њега змијом опасала.
Трето вели: „Дај ми круха, мајко!"
Ја сан њему црне земље дала.
Зато јесан пакал задобииа,
И право је да сам задобила! 25
