Sveti Niko po raju šetao,
Iz raja je u pakal gledao,
U paklu je čudo ugledao,
Ugledao nevesticu mladu —
Dvi joj zmije crne oči piju, 5
Oči piju, u kosi se viju.
Gledao je svetitelju Niko,
Gledao je, ter je govorio:
„Bora tebi, nevestice mlada,
Što si tako Bogu sagrišila, 10
Da si mlada pakal zadobila?"
A govori nevestica mlada:
„Kada oćeš, svetitelju Niko,
Kada oćeš, da ti pravo kažem!
Trikrat sam se ja ženila mlada, 15
Imela sam troje pastorčeta,
Sve san troje pogubila mlađa.
Jedno veli: „Napoji me, majko!"
Ja sam njega jada napojila.
Drugo veli: „Opaši me, majko!" 20
Ja sam njega zmijom opasala.
Treto veli: „Daj mi kruha, majko!"
Ja san njemu crne zemlje dala.
Zato jesan pakal zadobiia,
I pravo je da sam zadobila! 25
