Храни мајка девет мила сина,
све преслицом и десницом руком,
свих девет је отрханила мајка,
а кад синци женидбе дорасли,
свих девет (је) поженила мајка. 5
Стали синци говорити мајци:
„Наша мајко, наше поругање,
ми те више хранит не можемо,
већ ти иди у гору зелену,
да те ује како год звериње; 10
ако нећеш у гору зелену,
па ти узми два кленова штапа,
у рамену просјачку торбицу,
па ти иди те проси по свету,
па ти проси, па се лебом рани!" 15
Кад је чула мила мајка стара,
она оде у гору зелену,
за њом нико неће да изађе,
до ли бедна два млада унука:
„Врат се натраг, наша стара бако!" 20
Не хтеде се натраг повратити,
оде стара у гору зелену,
стаде стара на камен студени,
стаде стара па сузе пролива,
док ето ти Светог Димитрија, 25
па говори остарелој мајци:
„Врат се натраг, мила стара мајко,
врат се, мајко, двору бијеломе,
див ће те деца дочекати!”
Стара мајка свеца послушала, 30
па се враћа двору бијеломе;
кад је била близу према двору,
кад у двору чудо и кукање:
девет сина, девет ладних стена,
девет снаа, девет кукавица, 35
свака своме кукаше на главу;
два унука, два златна голуба,
они лете са стене на стену;
па кад виђе остарела мајка,
клече стара на гола колена, 40
па се моли Богу и Светоме Ђорђу:
„Прости, Боже, мојој ђеци грехе!"
Ту допаде на коњу делија,
а то беше Светитељу Ђорђе,
па задуну девет ладних стена, 45
постадоше девет милих сина;
па задуну девет кукавица,
постадоше девет невестица;
па задуну два златна голуба,
постадоше два млада унука; 50
сви падоше на гола колена,
ишту мајки (њено) опроштење,
а кад им је казну опростила,
хранише је до самрти њене!
Владимир Бован, Лирске и епске песме Косова и Метохије (студентски записи српских народних умотворина са Косова и Метохије); Приштина, Институт за српску културу; Београд, Народно дело, Стручна књига; Исток, Дом културе, 2001., стр. 435-436.
