Hrani majka devet mila sina,
sve preslicom i desnicom rukom,
svih devet je otrhanila majka,
a kad sinci ženidbe dorasli,
svih devet (je) poženila majka. 5
Stali sinci govoriti majci:
„Naša majko, naše poruganje,
mi te više hranit ne možemo,
već ti idi u goru zelenu,
da te uje kako god zverinje; 10
ako nećeš u goru zelenu,
pa ti uzmi dva klenova štapa,
u ramenu prosjačku torbicu,
pa ti idi te prosi po svetu,
pa ti prosi, pa se lebom rani!" 15
Kad je čula mila majka stara,
ona ode u goru zelenu,
za njom niko neće da izađe,
do li bedna dva mlada unuka:
„Vrat se natrag, naša stara bako!" 20
Ne htede se natrag povratiti,
ode stara u goru zelenu,
stade stara na kamen studeni,
stade stara pa suze proliva,
dok eto ti Svetog Dimitrija, 25
pa govori ostareloj majci:
„Vrat se natrag, mila stara majko,
vrat se, majko, dvoru bijelome,
div će te deca dočekati!”
Stara majka sveca poslušala, 30
pa se vraća dvoru bijelome;
kad je bila blizu prema dvoru,
kad u dvoru čudo i kukanje:
devet sina, devet ladnih stena,
devet snaa, devet kukavica, 35
svaka svome kukaše na glavu;
dva unuka, dva zlatna goluba,
oni lete sa stene na stenu;
pa kad viđe ostarela majka,
kleče stara na gola kolena, 40
pa se moli Bogu i Svetome Đorđu:
„Prosti, Bože, mojoj đeci grehe!"
Tu dopade na konju delija,
a to beše Svetitelju Đorđe,
pa zadunu devet ladnih stena, 45
postadoše devet milih sina;
pa zadunu devet kukavica,
postadoše devet nevestica;
pa zadunu dva zlatna goluba,
postadoše dva mlada unuka; 50
svi padoše na gola kolena,
ištu majki (njeno) oproštenje,
a kad im je kaznu oprostila,
hraniše je do samrti njene!
Reference
Izvor
Vladimir Bovan, Lirske i epske pesme Kosova i Metohije (studentski zapisi srpskih narodnih umotvorina sa Kosova i Metohije); Priština, Institut za srpsku kulturu; Beograd, Narodno delo, Stručna knjiga; Istok, Dom kulture, 2001., str. 435-436.
