Свезнање Ш2

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
СВЕЗНАЊЕ


Шикаре-Шпандау

ШИКАРЕ, вегетациони тип; биљне индивидуе које чине ш. ниже од дрвећа испод 5 м, немају средишњег дебла, већ из корена избија по више стабљика; обично секундарна појава: последица неуредног газдовања шумом, неуредне сече и претеране паше; у средоземној области ш. прелазе у → макије, састављене од зелених лишћара; забраном паше и подрезивањем појединог грмља (ресурекција) може се из га. подгајити ниска шума.

ШИ-КИНГ (Књига песама), 3. и за књиж. најважнија канонска књ. код Кинеза, садржи 350 песама (из 12.-7. в. пре Хр.), које дају верну слику ст. кинеског живота и обичаја.

ШИКИНГ Валтер (1875.-1935.), нем. проф. унив.; од 1930. до смрти члан Мећунар. суда у Хагу; истакао се радом у области међунар. права, основао у Килу Институт за међунар. право, радио искрено на зближењу народа и утврђељу сталног мира.

ШИКЉА, омањи чамац за 1 рибара који седи на задњем крају чамца.

ШИКОКУ, острво у Тихом Ок. између Нипона и Кјушјуа; припада Јап.

ШИЛ Фердинанд (Schill, 1776.-1809.), пруски родољуб; покушао да побуни Нем. противу Наполеона I, 1809.

ШИЛД (нем.) → знак радње.

ШИЛДЕБЕР (Childebert) I-III, име тројице франачких краљева, Кловисових потомака.

ШИЛДЕР Никола (1842.-1902.), рус. генерал и историк; гл. дела: Цар Павле I, Цар Александар I, његов живот и владавина, Цар Никола I, његов живот и његова делатност.

ШИЛДЕРИК (Chuderik) 1) Ш. I (око 438.-481.), франачки краљ, син Меровеја, отац франачког краља Кловиса. 2) III. Ш, последњи франачки краљ из меровиншке династије (742.-751.); збацио га и затворио у ман. Пипин Мали.

ШИЛЕР (нем.) → комињак.

ШИЛЕР Фридрих (Schiller, 1759.-1805.), најславнији нем. песник после Гетеа; у младости војни лекар у служби виртембершког војводе, са овог места побегао. затим боравио код разних мецена, студирајући Канта и ист.; постао Гетеов пријатељ и сарадник, проф. унив. у Јени, умро у Вајмару; сиромах и болешљив, целог живота стварао силним напоном воље, дижучи се у идеалну сферу слободе; у почетку силовит и бунтован, доцније се смирује; најјачи као писац класичне драме, у лирици слабији, јер одвећ поучан, у естетици ублажује Кантову опреку чулности и морала; гл. дела: драме: Дон Карлос, Валенштајн, Девица Орлеанска, Вилхелм Тел итд. баладе: Песма о звону; естетика: О наивном и сентименталном песништву; ист. студије: О 30-год. рату и О одметању Низоземске.

ШИЛИНГ (енгл.) 1) аустр., јединица новца Аустр.; 1 ш. дели се у Ш) гроша (пре Аустр. имала као јединицу круну која се делила у 100 хелера); стопа ковања: из 1 кг чиста злата које се 4 723,20 ш. у злату или: у 1 ш. има чиста зл. 21,172 г (по садржини злата 100 аустр. ш. одговарају вредности 798 94 дин. у зл., одн. 100 дин. у зл. вреде колико 12,52 ш. у зл.). 2) енгл. → енгл. фунта стерлинга.

ШИЛИНГС Макс (1868.-1934.), нем. композитор, диригент, интрндант Дворског поз. у Штутгарту и опере у Берлину; компоновао: 4 опере, гудачки квартет, виолински концерт, 2 симф. фантације, песме уз пратњу клавира и др.

ШИЛОВИЋ Јосип (• 1858.), правни писац, јавни радник, сенатор, био проф. правног фак. у Загребу, дуже год. уређивао часопис Мјесечник, орган правничког друштва, 1 од гл. оснивача Лиге за заштиту деце, дуго година заступник на Хрв. сабору и делегат на заједничком сабору у Будиму; после поделе наше државе на бановине, Ш. постао 1. бан Сав. Бан.; гл. радови: Тумач грађ. парбеном поступку, Запуштена и злочиначка младеж, Узроци злочина, Казнено право, Нужна одбрана, Чедоморство.

ШИЛОК → широко.

ШИЛПЕРИК (Chilperik), 1-П, име двојице франачких краљева, потомака Кловиса I.

ШИЛУЦИ, најважније међу нилотским племенима, око 50 000 душа; баве се земљр., али главније сточарство које у новије време научили од Хамита.

ШИЉАК, издужен и зашиљен врх на план. венцима и билима.

ШИЉЕГАРНИК, пл. огранак Голешнице, између р. Тополке и Бабуне, з. од Велеса (Вард. Бан.); највиши врх Бегови Вирови 2 112 м.

ШИМАНОВСКИ Карол (• 1883.), пољ. композитор, члан групе Млада Пољска, дир. конзерваторијума у Варшави; радио у свим областима муз. стварања; интересују га муз. проблеми; компоновао: опере Краљ Рогер и Хагит, Стабат Матер, 2 сонате за клавир, 4 симфоније, 1 симф. поему, гудачки квартет, 2 концерта за виолину, хорове и др.

ШИМЕРА (фрц. chimère), фантастична наказа из грч. митол., пола лав, пола коза са змајевим репом; преносно: варка, обмана, тлапња.

ШИМИ (schimmy), послератна амер. салонска игра, постала из фокстрота у такту 4/4.

ШИМИЋ 1) Антун Бранко (1898.-1925.), песник и критичар, дао добре и просвећане песме; кретао више борбених књиж. листова: Вијавицу, Јуриш и Књижевник. 2) Никола (1851.-1913.), свештеник, дугогод. гл. сарадник у задарском Народном листу Ј. Бианкинија и уредник календара Матице далм.; уређивао часопис Искру; бавио се и лепом књиж али без много успеха.

ШИМКУС Стасус (• 1887.), литавски композитор; компоновао: вокална, камерна дела, оперу.

ШИМОНОСЕКИ, варош (95 000 ст.) и пристаниште на крајем ЈЗ отвара Нипон (Јап.), на Корејском Мореузу.

ШИМПАНЗ (Pan), зап.-афр. антропоидни мајмуи, по својим телесним и душевним особинама стоји најближе човеку; у шумама крај река гради на дрвећу гнезда за спавање, живи породичним животом, лако се припитоми.

ШИМРАК Јанко (• 1883.), црк. историчар; гл. дела: Црквена унија у сјев. Далм. у 17. в., Грчко-католичка унија у Југосл. (на лат. ј.).

ШИМУНОВИЋ Динко (1873.- 1933.), приповедач; дао неколико снажних приповедака из далм. живота, с добро изабраним темама и јаким личностима; с љубављу описивао далм. прав. средину; у изразу оригиналан и непосредан; већи његови радови, романи Туђинац и Породица Винчић, пате од развучености.

ШИМШИР 1) (Buxus sempervirens, фам. Euphorbiaceae), зимзелено шибље, наспрамна, кожаста лишћа и неприметних цветова, реликтна биљка из терцијара; расте у медитерану и атланској области Евр.; гаји се као украсна у парковима; дрво служи у тхн. за прављење дувачких инструмената; лишће садржи више алкалоида од којих најважнији буксин с надражајним дејством на слузокоже; у мед. се раније употребљавао при лечењу маларије и сифилиса, јер изазива знојење; у народу се лишће употребљава као средство за чишћење. 2) шимширка, дивљи шимшир (Berberis vulgaris. фам. Berberidaceae), листопадно, трновито шибље са жутим цветовима у гроздовима и црвеним бобицама; цветови имају тежак мирис; прашници при додиру с унутарње стране покрећу се; расте по шумама и шибљацима у Евр., з. Аз., Индији; гаји се као украсно шибље и ради киселих бобица;; ш. штетна за усеве кад расте поред њих, јер се на њеном листу развија пламењача (1 стадијум) која се затим преноси на жита; садржи горак алкалоид берберин; раније у мед. употребљавана кора као средство за чишћење, код обољења јетре, жучног и бубрежног камена, код порамећаја менструације, а од бобича справљан кисели напитак, против куге и разних болести с високом тмпт.; у новије време препоручује се тинктура код тбк. црева.

ШИНА (нем.), пруга, трачница; најглавнији део колосека; поставља се преко прагова дрвених или гвоздених и прима непосредно оптерећење од точкова возила које преноси преко прагова и застора на земљиште; служи као равна подлога за точкове возила и њихово вођење; гради се обично ваљањем од топљеног челика веома вел. отпорности, жилавости и тврдине; састоји се из главе, ребара и ножице; постоје 2 гл. облика жел. ш.: двоглаве и ш. са широком ножицом, тзв. Вињолове; највише уобичајене дужине ш. 12-15 м.

ШИНАСИ Ибрахим (1826.-1871.), оснивач модерне тур. књиж.; почео преводити песме с фрц., дао 1. тур. комедију и нарочито настојао да тур. јез. упрости.

ШИНГУ, р. у Браз. (Ј. Амер.), д. притока Амазона; дуга 2 100 км, пловна у доњем току.

ШИНДРА (нем.), дашчице од смрче или јеловине, клинастог пресека, тако да тања подужна страна улази у жлеб суседне ш.; употребљава се за покривање кровова, нарочито у шумским областима.

ШИНЕ (фрц. chiné), памучни ткст. конац, обојен по методу пдесовања.

ШИНЕКТЕДИ (Shenectady), варош (65 000 ст.) у држ. Њу Јорк (САД); развијена елтхн. инд.

ШИНКЕЛ Карл Фридрих (1781.-1841.), нем. архт. класицист; 1803.-1806. студирао архт. споменике у Ит. и Паризу; његове грађевине у класичном стилу: Нова стражара у Берлину, позориште у Берлину (изгорело 1861.), ст. Берлински музеј (зидан 1824.-1828.), капије на Лајпцишком тргу у Берлину и др.; радио и у др. стиловима, тако код палате грофа Редерна, која више не постоји, били спојени мотиви ст. берлинског класицизма са средњев. фирентинским елементима, а Вердерска црк. рађена у готском стилу (1825.-1828.), црк. Николаја у Потсдаму у ренесансном; оставио и вел. број цртежа за молере, ликоресце, за ћилиме, намештај и посуђе.

ШИНОАЗРИ (фрц. chinoiserie) 1) разни украсни предмети или играчке израђени у Кини. 2) прететављање кинеског живота на порцелану и месингу према и. азиским узорима; нарочито омиљено у евр. ум. занатству 18. в.

ШИНТО, јап. нац. вера, у 1 време потиснута конфучијанством и будизмом.

ШИЊЕЛ (тур.), део војничке униформе који претставља горњу одећу, носи се уместо горњег калута код грађана; израђен од сивомаслинасте боје, у струк с 2 реда дугмади спреда, а шлингом (драгоном) позади; на крајевима јаке латице боје рода војске; пешадија и инжењерија Краљеве гарде имају и празничке ш. (1. затвореноплаве а 2. затворено-зелене).

ШИЊОН (фрц.), туђи увојци косе, које жене међу на потиљак.

ШИП (нем.), реза, полужица за забрављивање врата; зашиљен стуб (од дрвета, бетона, гвожђа) који се побија (руком или машинским путем) у тле, ради појачања земљине носивости.

ШИПАК → нар.

ШИПАН, мало острво на и. страни Јадр. М., оз. од Дубровника (Зетска Бан.), покривено бујном вегетацијом с боровим шумама; познато још из рим. доба под именом Тауриса; Плиније га помиње као највеће од свих 7 Елафитских Острва; у 11 в. даровао га Зетски краљ Михаило Дубровнику, а у 15. в. на њему, по предању, подигао свој двор напуљски краљ Карло Анжујски; стан. се бави гајењем маслина и винове лозе; место Ш. Лука важно морско купалиште и летовалиште.

ШИПЕРКЕ, рибарски пас за чување чамаца, сличан лулу али краће длаке, црн, без репа; 2 врсте: вел. и мали.

ШИПКА 1) превој у Буг., преко Балкана, 1333 м, чувен по борбама између Руса и Турака (1877.-1878.), које се завршиле (9./1. 1878.) заробљавањем целе тур. војске на том отсеку; и. од њега налази се врх Бозлуџа, код којег изгинули буг. устаници, предвођени Хаџи-Димитровом. 2) истоимени ман., осн. после 1878. као успомена на те борбе.

ШИРА, 600 км дуга л. притока Замбезе, отока јез. Њасе.

ШИРА (тур.), мошт, сок добивен цеђењем измуљаног свежег грожђа (кљука) домаћих сорти винове лозе; каквоћа утолико боља уколико већа њена специфична тежина, која зависи од садржине шећера; добра ш. има просечно спец. теж. од 75-95° по Екслу, што одговара просечно 170-220 г шећера (гликозе и фруктозе) на 1 л ш. и 7-10% целокупне киселине (винске и јабучне); ш. из суварка има спец. теж. од 110-300° Ексла. Заслађивање ш., шапталовање, 1. препоручио фрц. стручњак Шаптал; у начелу забрањено Зак. о вину и Правилником за његово извршење; изузетно у лошим год. врши се ш., али само уз услове прописане § 2. Зак. о вину и чл. 2., 3. и 4. Правилника за његово извршење, а највише 4 кг шећера на 100 л ш.; да се сласт ш. повећа за 1° клостернајбуршког широмера, потребно додати 1,25 кг чистог шећера на 100 л ш.; да би се густина ш. повећала за 1° Екслов треба додати 0,25 кг чистог шећера на 100 л ш.; ово само приближно тачно, показало се да се ш. од незрелог грожђа морају јаче засладити, а од зрелијег слабије. 3. ш. може се вршити и концентрисаном ш. али такође само у границама горепоменутог чл. Зак. и Правилника. Згушњавање ш., врши се на више начина: а) прир. з. остављањем грожђа дуже на чокоту, да презри, или се грожђе оставља да се просуши на слами; племенита плесан такође проузрокује з. ш.; б) смрзавањем грожђа и ш.; в) у обичним казанима; г) у затвореним казанима с разређеним ваздухом; з. ш. врши се у разне сврхе: за побољшавање недовољно слатке ш. (§ 2. Зак. о вину и чл. 4. Правилника), за справљање сирупа, ликерских вина итд.; да се згуснута ш. самостално очува треба да има густину око 36° Ве, или да садржи око 700 г шећера на л; слабије каквоће мора се стерилизовати сумпорисањем или пастеризовањем у боцама на топлоти око 50° С, тј. на нешто нижој тмпт. него за обичну незгуснуту ш. Загревач за ш., направа за загревање хладне ш., помаже да почне врење у хладне дане; з. за ш. спојен с кацом па 2 места: на доњу славину ш. улази у з., на горњу се угрејана враћа у кацу; грејање се врши топлом водом на 60-70° С, док ш. пролази кроз калајисану цев; ш. се може загревати и пастеризаторима. Конзервисана ш., дуже времена сачувана каква добивена по цеђењу из грожђа. Шонзервисање ш., да би се ш. сачувала од врења и квара, потребно уништити све живе клице алкохолног врења. гљивице и бактерије болести и спречити поковно заражење; има више начина к. ш.: а) пастеризовањем: ш. одређена за к. мора бити из здравог грожђа претходно избистрена филтрирањем или таложењем, уз додатак калијум-метабисулфита (13-20 г иа 100 л); пастеризовање у боцама врши се у нарочитом апарату с двоструким дном, или у обичном казану на чије се дно ставља слама или дрвена решетка, загрева се до 72° С за 12-15'; у бурадима у којима ће се ш. чувати пастеризује се помоћу загревача за ш. или ел. апаратима; пастеризовање за кућну употребу, у обичним казанима на 85° С греје се неколико минута, затим се врела ш. сипа у сумпорисану бурад и чува на хладном месту. б) антисептичким средствима, по Зак. о вину сме се употребити сумпор-диоксид, од којег се ставља 25 г на 100 л, а после таложења још 50-60 г, чува се у сумпорисаним бурадима, исправним бетонским бачвама у хладном подруму; употреба салицилне, бензоеве и мравље киселине законом забрањено. в) филтрирањем. у новије време употребљавају се филтр-апарати у којима се ш., вино и др. воћни сокови бистре и стерилишу; материја кроз коју се врши ф. састоји се из смеше азбеста и органских влакана, на њеним слојевима задржавају се гљивице алкохолног врења. гљивице и бактерије болести (Entkeimungsfilter, скр. ЕК.). Широмер Бабов, Клостернајбуршки широмер, чија скала показује тежинске % шећера, тј. колико има шећера у 100 г ш. на 17,5° С; ако при мерењу тмпт. шире већа од 17,5° С, онда се за свака 2,5° С додаје 0,1%; одн. одбије, ако је тмпт. нижа; к. ш. показује приближно тачно % шећера само код средње садржине шећера у шири, док у шири незрелог грожђа показује више, а у презрелом грожђу мање шећера. Ш. Екслов, показује спец. тежину шире, тј. за колико 1 л шире тежи од 1 л дестиловане воде (на 4° С); сваки Екслов степен претставља но 1 густину шире, али су степени означени само скраћеним бројем који показује превагу л шире над л воде; место 1084 означено само са 84, место 1,125 само 125 да би се могло јасније читати; процент шећера, тј. број г шећера у 100 см² шире из Екслових степени израчунава се приближно тачно, тако да се Екслови степени поделе са 4, па од добивеног броја одузму 3 г, нпр. ако Екелов ш. показује 84°, онда шира има "4/4--3 = 17 г шећера у 100 см1 шире; колико шира покаже Ексловних степена, толико ће више имати алкохола у л.

ШИРАС, варош (50 000 ст.) у Перс. (Иран), позната са ружа које се гаје у њеној околини и ружиног уља; инд. кожа, метала, ћилима; недалеко од III. остаци ст. вароши Персепоља и Пасарагада.

ШИРНЕС, варош (20 000 ст.) и ратно пристаниште на острву које се налази на ушћу Темзе (Енгл.).

ШИРОК Карел (• 1881).), слов. омладински песник и писац; издао збирке песама: Јутро, Полжја хишица, приповетке: Слепи славчки.

ШИРОКА КУЛА, село у Лици, код Госпића (Сав. Бан.), где у ископинама нађени предмети из неолитског, железног, халштатског и рим. доба.

ШИРОКА ПЛАНИНА, пл. (1544 м), сз. од Криве Паланке (Вард. Бан.).

ШИРОКИ Јосип д-р (• 1882.), 1. доктор муз. у Хрв., проналазач музичко-акустичког апарата универзал-тонометра, писац студија о нар. муз.

ШИРОКИ БРИЈЕГ, гл. део насеља Мокрог (око 2000 ст. кат.) у Мостарском срезу (Прим. Бан.); ткаоница ћилима и фрањевачки ман. с гмн.

ШИРОКО (ит.), топли ветар који се јавља на Сред. М. и иа Јадрану; у нашем приморју има ји. правац, влажан, даје јаку кишу, диже вел. таласе, смета пловидбу.

ШИРОКОУГЛИ ОБЈЕКТИВИ, нарочита конструкција сочива у фотогр.; имају вел. угао, оштре слике од 70-140°; светлосна јачина се креће од 1:3,5 до 1:22; употребљавају се за снимање широких и високих објеката с мањег отстојања, и кад то снимање не може бити обављено објективом нормалне → жижне даљине.

ШИРОЛА Божидар д-р (• 1889.), композитор; написао: Преглед повијести хрв. музике и више етнол. муз. студија; компоновао: хорски ораторијум Св. Ћирил и Метод, муз. за Жртву Аврамову, Новелу од Станца, гудачки квартет, клавирски квартет, соло-песме уз пратњу клавира, муз. и мешовите хорове: Де има вода дубока, Зорја моја, Пјесни разлике и др.

ШИФОН (фрц.), густо изаткано памучно платно, служи најчешће за израду доњег и постељног рубља.

ШИФРА (фрц.), бројеви, слова, речи и реченице с тајним значењем за поверљива обавештења, читају се помоћу нарочитог кључа.

ШИХЕР Методије (1744.-1827.), сликар; радио црк. и ист. слике, и фреске у црк. у Блајбургу, Птују, Брежицама и Цељу.

ШИЦ Хајнрих (Schütz, 1585.-1672.), нем. композитор, ученик А. Габриелија, дворски диригент у Дрезди; компоновао оперу Дафне, Пасије и духовне концерте.

ШИШАК, заврата, завратка, црногорска капица, мала плитка капица, озго равна, од црвене чохе, унаоколо опшивена црном тканином, на горњој црвеној површини извезен златом грб; ш. уведен у Ц. Гори средином 19. в., а одатле се раширио и по Херц.; носе га мушкарци, а и ж.

ШИШАНА, шешана (тур.), пушка → кремењача; цев дебела, споља призмаста, механизам споља.

ШИШАНО КУМСТВО, обичај код балк. народа; кад м. дете одрасте, зове се добар пријатељ да му први пут стриже (шиша) косу, што се обавља уз свечаност и међусобно даривање. Ш. кум (код Арбанаса кумбар) много се поштује; обичај има интерконфесионални значај (→ кум).

ШИШАЊЕ, врши се обично према моди, одн. према фризури која се жели; сасвим кратко ш. код мушких здравије: кожа очврсне па теже озебе и мање се зноји, а ако коса масна и опада, лакше се лечи, јер лакше ставити лек на кожу; ш. косе никако не може проузроковати опадање косе; кад се коса сасвим кратко шиша мора се прати сваког дана; ни ш. ни бријање не помажу да коса јаче расте; при ш. важно да апарати за ш. буду чисти и дезинфиковани. Ш. оваца, скидање руна помоћу маказа; обавља се обично 1 пут год. и то у мају, ређе двапут: у мају и септембру.

ШИШАРИЦА 1) плод четинарске потфамилије јеле (Abietinae), постаје по оплођавању ж. цвасти одрвењавањем спирално постављених љусака које штите семенке. 2) шишка, бабушка (cecidia), најчешће округла творевина разне величине на листу и др. деловима биљака цветњача, постала на месту које у стању извесног запаљења; храстова зоља при полагању јаја убада легалицом млад храстов лист и неком излученом течношћу изазива запаљење околног ткива, које убрзаним стварањем све већег броја нарочитих ћелија награди око јаја мркожуту округлу ш. с онолико окаца колико има јаја; стварање чупаве округле лопте у ружа изазива убодом ружина зоља; сем инсеката сличне израштаје на многим биљкама (млечика и др.) проузрокује насељавање паразитских гљива или бактерија.

ШИШАРУША → зоља.

ШИШАТОВАЦ, ман. Рођење богородичина у истоименом селу у Срему, код Сремске Митровице (Дун. Бан.); осн. га у 1. половини 16. в. игуман Теофило из ман. Жиче; обнављан у 17. и 18. в.; у црк. мошти Стевана Штиљановића и његове супруге Јелене.

ШИШГОРИЋ Јурај († 1491. или 1492.), далм. хуманист; написао више списа и песама, а бавио се и нар. пословицама; гл. дело; О положају Илирије и граду Шибенику (на лат.), драгоцен прилог за нашу културну ист.

ШИШИЋ Фердо д-р (• 1869.), историчар; радећи у више архива код нас и на страни дошао до нове и богате грађе, коју обилато искористио; написао вел. број расправа из хрв. ист. свих периода, затим неколико књ. и расправа из ист. Босне и срп.-хрв. ист.; дао научно најбољу, одлично документовану Повијест Хрвата (до 1102.), и Преглед целе хрв. прошлости; издао више извода за нашу ист.; добро му ново издање Хронике попа Дукљанина с опширним уводом и пажљивим коментаром; узорно његово издање богате преписке између Штросмајера и Рачког у 4 књ.; од монографија значајна дела: Хрвоје Вукчић, Генеалошки прилози о хрв. нар. династији, Ф. Рачки, Последњи Зрински и Франкопан.

ШИШКА, домаћа врста, примит. раса свиња, распрострањена у вел. делу Југосл., нарочито у Б. и X., Срб., Ц. Гори и Далм., у многим брдским крајевима једина раса свиња; име добила по минђушама-шишкама које се јављају код ове расе испод врата; прилично висока штркљастих ногу са шаренастим лећима, вел. главе и дуге њушке, усправних ушију, боје различите; по привр. способностима спада у најгору, тј. најпримит. расу свиња; праси веома мало, за приплод стиже веома касно, храну искоришћава слабо, утовљена даје више меса него масти; од меса добра пршута.

ШИШКО ЈЕЗЕРО, језерце глацијалног порекла на план. Бјеласици, си. од Колашина (Зет. Бан.); лежи у цирку на надм. в. од 1 642 м.

ШИШМАН 1) Ш. I, буг. цар (963.-968.), одвојио зап. Буг. од држ. цара Петра и узео за престоницу Со-фију. 2) Ш. II, буг. цар (1330.-1331.), син буг. цара Михаила III, збачен после год. дана. 3) Ш. III, последњи буг. цар → Јован Шишман III.

ШИШМАНОВ Иван (1862.-1928.), буг. историчар и филолог, проф. унив. у Софији, 1903.-1907. мин. просвете, 1. претседник буг. Пен-клуба; дела: Студије из области буг. препорода, критике, мемоари.

ШИШОВ Иван П. (• 1888.), рус. композитор модернист; компоновао: клавирска дела, хорове, песме, симфонију и др.

ШЈЕЛДЕРУП Герхард (Schjelderup, • 1859.), норвешки композитор; компоновао: муз. драме, опере, оркестарска дела, симфонију, симф. поему, 1 квартет и др.

ШКАМП (ит.), мор. рак (Nephrops norvegicus), 13-18 см дуг; лева штипаљка дужа од д.; налази се највише у морима око Норвешке; а у нашем мору између Кварнерских Острва и на линији о. Св. Луције-Вис; меса веома укусна, 1 од најбиранијих јела.

ШКАПУЛАР → скапулар

ШКАРДА, о. (4,2 км²) у Јадр. М., између о. Премуде и Иста (Прим. Бан.); већи део под вегетацијом.

ШКАРТ (ит.), роба лошије врсте, остатак после одабирања, бољих јединица.

ШКВЕР (енгл.), место на којем се граде одн. извлаче и оправљају бродови.

ШКЕРЈАНЦ Луцијан (• 1900.), композитор, проф. конзерваторијума у Љубљани; компоновао: 3 квартета, симфонију, 27 песама за глас и клавир, оркестарске композиције.

ШКИЉЕЊЕ → страбизам.

ШКОЛА (лат.), установа у којој се предаје, васпитава и стиче знање. Ш. у Југославији: народне, ниже стручне, средње стручне, војне, средње, високе и унив. I Народне ш., 1) забавишта, осн. и више нар., специјалне, ниже домаћичке, разни течајеви итд. 1) Забавишта, држ. и прив., необавезна, примају децу од 4-7 год.; по већим градовима и инд. средиштима, → забавишта. 2) Основне ш., држ. установе, постоје самоуправне, приватне и конфесионалне; законски обавезне за сву децу душевно и физ. здраву од 7 год., трају 4 год.; деле се на подељене и неподељене; подељене где раде више уч., неподељене где ради 1 уч.; за држ. мањине постоје уз о. ш. приправни разреди. 3) Више народне ш., обавезне за сву децу, која после осн. ш. нису пошла у гмн., грађ. или стручну ш.; трају 4 год., упућују у практичан живот, нису још потпуно изведене у целој земљи → народне ш. 4) Аналфабетски течајеви, повремено се отварају при осн. ш.  обавезни за сва лица која нису прошла кроз осн. ш., а испод 25 год. старости; трају по 4 месеца. 5) Ниже домаћичке ш. спремају домаћице, трају 1 или 2 год.; интернатски уређене; течајеви домаћички отварају се по селима и варошима, трају 6 месеци (→ домаћичке ш.). 6) Специјалне ш., за децу с душевним и телесним недостацима: а) Помоћна одељења отварају се при осн. ш. за заосталу децу; обраћа се нарочита пажња (поред наставе) утврђивању душевних и телесних недостатака оваког детета и њиховом отклањању уколико то могуће; настава радна и очигледна; засад у већим градовима. б) Помоћни заводи, постоје 3: у Љубљани, Марибору и Н. Саду, примају децу која без успеха 2 год. посећивала осн. ш., изузетно по жељи родитеља и од 7 год.; завод у исти мах и ш., настава траје 6 год. изводи се у духу активне ш.; као у помоћним одељењима; поред наставе испитују се и отклањају душевни и телесни недостаци. в) Заводи за глухонеме, истовремено и ш., постоје 4: у Јагодини држ., у Загребу и Љубљани бан. и у Београду приватни; настава оралним методом -- читавањем с уста; ш. траје 8 год.; уче се занати; г) Заводи за слепе, истовремено и ш., постоје 4: Дом краља Александра у Земуну држ., у Загребу и Кочевју бан. и у Београду прив. за девојке; настава се изводи подигнутим словима (Брајов метод); школовање траје 8 год. с претходним приправним разредом; уче се занати; у з. се примају деца на основу расписаног стечаја од стране сваког дома, з. за девојке прима без обзира на старост, при Дому у Земуну и ш. за лечење мана при говору (муцање, тепање) и разред за наглуху децу; Земунски дом је установа за доживотни смештај слепих; → слепих васпитање; д) Заводи за васпитање напуштене деце и морално посрнулих, постоје 7 (држ. у Похинском код Иванца за м., у Глини за млађе м., у Слав. Пожеги за ж. децу и млађе малолетнице; бан: Пановиче (Драв. Бан.) за м.; прив. у Београду; општински у Клин- Селу (Сав. Бан.) и у Загребу; у свим овим заводима примају се деца до 14. год. и малолетни осуђеници од 14-17 год.; за старије малолетнике од 17-21 год. и за оне који су осуђени на поправку, нема нарочитих завода, већ одељења у казненим затворима и судским апсанама; настава се изводи скраћеним програмом осн. ш.; уче се занати, муз., соколство, пољопр. н др. у Глини има и ника гмн. П. Ниже стручне, с осн. и стручном продуженом спремом: 1) Стручне продужне (занатске, трг., вечерње шегртске), примају се ученици с осн. ш.; има их много, број ш. несталан. 2) Мушке занатске ш., држ. установе, уче занатима, постоје 8: Тузла, Сушак, Цетиње, Мостар, Сарајево, Скопље, Кастав и Црна Трава; примају са осн. шк. 3) Морнарска школа Краљевића Томислава на Корчули, отворена 1934., држ. установа, интернатски уређена, прима ученике с осн. ш. од 12-15 год. старости (првенствено сирочад помораца, исељеника и светионичара), траје 3 год.; настава теориска и практична; циљ јој да спреми морнарски подмладак за стручан рад на бродовима; специјалии план и програм за ш. прописало Мст. саобраћаја. 4) Мушке занатске-мајсторско деловођске ш., држ. установе, примају ученике с 2 разреда гмн. или занатском шк.; постоје при ср. тхн. у Београду и Љубљани, задатак усавршавање заната; имају ранг четвороразредне ср. ш. 5) Женске занатске ш., постоје држ., бан., оп., полудрж., полу-бан. и прив.; примају ученице осн. ш., трају 5 год.; ако су ученице свршиле 2 разр. ср. ш. или 6 разр. осн. ш. трају 3 год.; у ш. се учи: кројење, шивење, плетење, вез, ћилимарство, прављење вештачког цвећа, плетење шешира и др., несталне. 6) Ниже пољопр., интернатски уређене, циљ им спремање добрих пољопривредника и сточара; примају се ученици с осн. ш. → пољопривредне ш. 7) Ниже уметничке ш. (муз. и ум.), примају с осн. спремом и пријемним испитом; дају муз. и ум. спрему; → музичка и уметничка ш. III Средње ш., постоје 3 типа: реалне и класичне гмн. и реалке, држ. установе (постоје и самоуправне, конфесионалне и прив.), број несталан (најмногобројније реалне гмн.); по уређењу: мушке, ж. и мешовите; по трајању потпуне (8 разреда) и непотпуне (4 разр.); потпуних има више; циљ им опште образовање и припрема за високе ш. и унив.; примају ђаке с осн. ш. и пријемним испитом; → гимназије. Грађанске ш., држ. установе (постоје прив. и конфесионалне), мешовите; трају 4 год.; примају ђаке с осн. ш., имају ранг ср. ниже ш.; број им се стално повећава; циљ им опште образовање с нарочитим задатком припреме за стручне ш., занатске, инд. и др. (изузев учитељске); → грађанске т. IV Стручне сред. ш. 1) Богословије: а) православне, држ. установе, интернати; спремају свештеничко, трају 5 год.; постоје 5: у Битољу, Сремским Карловцима, Призрену, Сарајеву и Цетињу; с дипломом б. ученици могу продужити студије на теол. фак. у Београду. б) католичке → Ш. високе. 2) Вел. медреса краља Александра у Скопљу, држ. установа, интернат, спрема мусл. свешт.; прима ученике с осн. спремом, траје 8 год.; настава мешавина реалне гмн. и исламске теологије; ученици могу продужити студије на правном фак. (шеријатско право) или из флз. (оријенталистику). 3) Виша домаћичка ш., држ. установа, интернат, наставни план опште и стручно образовање; прима ученице с 4 разр. гмн. или грађ. ш.; ранг уч. ш.; спрема учитељице домаћичких ш.; засад постоји 1 у Футогу, и прив. у Петрињи, Загребу, Љубљани и др. 4) Војна нижа академија → војне школе. 5) Железничка саобраћајна ш., у Београду, држ. установа, прима ученике с најмање 7 разр. ср. ш.; траје 2 год.; спрема саобраћајно особље; → железничка саобраћајна ш. у Београду. 6) Музичка ш., у Београду, има 3 отсека: нижи, виши и наставни; задатак 2 прва отсека муз. образовање; наставни отсек прима с 4 разр. гмн. и пријемним испитом; траје 4 год. и спрема наставнике муз. и певања за ср. шк.; држ. установа; → музичка ш. 7) Худиљске ш., држ. установе, интернати; спрема ученице за негу болесника и рањеника; примају се ученице с 4 разр. гмн. и од 18-28 год. старости; траје 4 год.; има ранг средње стручне ш.; постоје у Београду, Загребу, Љубљани и Скопљу; → нудиљске ш. 8) Пољоприв. ср. ш., држ. установе, интернатски уређене; циљ им стручно спремање економа и наставника пољопр. ш.; примају ученике с 4 разр. гмн. или грађ. ш. и нижом пољопр. ш.; → пољопр. ш. !)) Поморске трг. академије, држ. установе, спремају официре за трг. морнарицу; ученици се примају с 4 разр. гмн., трају 4 год.; постоје у Котору, Дубровнику и Бакру; поред општег образовања нарочита се пажња поклања стручној спреми: наутици, паростроју, градњи и опреми бродова, океанографији, метеор. и др. 10) Стручне женске учитељске ш., држ. установе; спремају учитељице у ручном раду; трају 5 год.: примају ученице с 4 разр. гмн. и.ти грађ. ш.; у рангу учитељске га., има 2: у Београду и Загребу. 11) Трговачке академије, држ. установе, дају опште и стручно образовање; трају 4 год.; примају ученике с 4 разр. гмн. и грађ. ш.; после ње ученици могу продужити студије на Економско-комерсијалној акад. у Загребу; т. а. има 18; кондукација заступљена. 12) Трговачке дворазредне ш., држ. установе (прив. у Београду) стручног карактера; примају ученике с 4 разр. гмп. и грађ. ш.; има их 8; с допунским испитом могу ученици продужитн трг. акад. → трговачке дворазр. ш. 13) Уметничка ш., у Београду, прив. установа с држ. субвенцијом, траје 4 год., прима ученике с 4 разр. гмн. и пријемним испитом; спрема наставнике ум. за ср. га.; при њој постоји и чисто ум. отсек; у њему настава траје 6 год.; → уметничке ш. 14) Учитељске ш., држ. установе (постоје прив. и конфесионалне), по зак. морају бити интернатски уређене; ш.: мушке, ж. и мешовите, примају се ученици с 4 разр. гмн. и пријемним испитом; школовање траје 5 год. и спремају уч. осн. и нар. ш.; уз у. ш. могу се отварати и течајеви за усавршавање уч. (за забавиље, домаћинство, пољопр., шумарство; за спрему наставника са слепу, глухонему и заосталу децу); уз у. ш. мора постојати вежбаоница (нар. ш.) за вежбање ученика; → учитењске ш. 15) Шеријатска гмн. у Сарајеву, држ. установа, интернат; прима ученике с 4 разр. гмн.; настава реалне гмн., вера и оријентални јез.; ученици могу продужити студије на свим фак. 16) Шеријатска судачка ш. у Сарајеву, држ. установа, интернат, спрема ш. судије и верске службенике; прима ученике с 4 разр. гмн. или медресе; траје 5 год.; по завршеној ш. ученици могу продужити студије на правном фак. V Високе школе: 1) Виша вој. академија → ш. вој. 2) Виша педагошка ш., држ. установа, досадањи циљ спремање наставника грађ. ш.; траје 2 год.; примају се уч. с практичним испитом; слушаоци примају све принадлежности држ. чиновника; постоје 2: у Београду и Загребу. -> Виша пед. ш. 3) Економска комерцијална ш., у Загребу, држ. установа, прима слушаоце с трг. акад.; спрема наставнике за трг. акад.; траје 4 год.; има ранг фак.; → трговачке ш. 4) Католичке богословије, интернати, издржава их кат. црк. уз држ. субвенцију; спремају свештенике; траје 4-5 год.; примају се ученици с пуном ср. ш.; постоје у Дубровнику, Ђакову, Љубљани, Макарској, Марибору, 2 у Сарајеву; у Сплиту и Мостару. 5) Конзерваторијум у Љубљани, држ. установа, ранг високе ш.; прима ученике са ср. и уч. ш., траје 4 год.; → конзерваторијум. 6) Музичка академија, у Загребу, држ. установа, ранг високе ш.; траје 4 год.; прима ученике са ср. и уч. ш. и с положеним пријемним испитом без пуне спреме; уз њу постоји нижа и ср. муз. ш., које трају по 3 год.; примају ученике с осн. спремом. 7) Поморска академија → ш. вој. 8) Уметничка академија, у Загребу, држ. установа, прима ученике са ср. или уч. ш. и ученике без ових квалификација кад положе пријемни испит, траје 4 год.; ранг високе ш. VI Универзитет, највиша држ. просветна установа; у Југосл. постоје у Београду, Загребу и Љубљани и факултети: у Суботици правни, у Скопљу флз. без природне групе. VII Војне ш. служе општем и стручном усавршавању старешинског кадра у војсци; код нас постоје: → Војна академија. Виша војна академија, држ. установа у Београду, прима официре с најмање 5 год. службе и у чину пор.; траје 2 год.; има ранг фак. Војна нижа академија, држ. установа у Београду, интернат, школовање о држ. трошку; траје 3 год., примају се ђаци с матуром ср. ш.; → војне академије. Поморска академија, држ. установа; спрема официре за команд. бојних бродова, истог ранга и пријемних услова као нижа вој. акад.; → поморска акад. Интендантска акад., установљена 1924., са задатком да попуњава војску спремним и војнички добро васпитаним активним инт. официрима; има нижу и вишу ш. које по рангу одговарају нижој и вишој ш. Вој. акад. Војно-геодетска ш., установљена при Војном геогр. институту у Београду ради стручног спремања официра геодетске струке; има нижу и вишу ш.; у нижу ш. примају се само официри чина потпоручника из гл. родова војске, који су провели у трупи 2 год. и за то време имају препоручљиве оцене, а који су свршили нижу Вој. акад. с врло добрим оценама из: мат., нацртне геом., физ., ниже геодезије и топогр. цртања, морају се обвезати да ће по свршетку ш. остати на служби у Вој. геогр. институту још 6 год., ако не буду хтели да после двогодишње припреме буду преведени у геодетску струку. Виша в. г. ш. служи за спрему и усавршавање виших старешина геодетске струке, а одговара вишој ш. Вој. акад. За стручно усавршавање појединих родова војске устројене су чисто стручне ш. у које се одређују официри дотичног рода војске по предлогу претпостављених старешина. Те су: Пешадиска официрска ш., чији нижи курс служи спремању официра за положаје командира чета и команданта батаљона; траје 7 месеци, а дели се на теориски и практични отсек; виши курс траје 3 мес. и служи спремању виших пеш. официра за више командне положаје у пешадији; обавештајни течај (до 3 недеље) служи за упознавање официра др. родова војске с употребом и радом пешадије; ванредни течај служи спремању рез. официра за положаје командира чета и команданта батаљона (траје онолико колико одреди мин. вој. и морн.); редован течај (нижи и виши курс) отвара се сваке године, а обавештајни и ванредни по потреби. Официри који сврше нижи курс редовног течаја пре но што положе испит за чин кпт. II класе, ослобађају се на кпт. испиту полагања већег броја предмета. Арт., коњичка и инжењерска офиц. ш., устројене аналогно пеш. и имају иста преимућства. Ваздухопловна ш. гађања за вплов. официре исто што и пеш. за пеш. официре. Ш. за рез. пеш. и Ш. за рез. арт. офнцире спрема рез. официре у пеш. и арт.; у њих ступају ђаци по свршеној ср. школи на отслужење ђачког рока од 9 месеци; за време трајања ш. ђаци се практично и теориски вежбају у стручним знањима свог рода војске и на крају шк. год. полажу офиц. испит; ако га положе после 9 месеци, отпуштају се из ш. као рез. ђаци-наредници, који се следеће године упућују у пукове на двомесечну вежбу; ако на овој покажу успех, спрему и способност за официра, унапређују се у чин рез. потпоручника; ако ђак не положи испит у ш., упућује се на дослужење кадровског рока, до 14 месеци, у пук, задржавајући чин који дотле стекао у ш.; за попуњавање војске рез. коњичким официрима служи као ш. и Ђачки коњички ескадрон у Коњичкој ш. који ђацима даје иста права као и онима са свршеном ш. за рез. пеш. официре; за рез. инж. официре устројавају се чете, или се ђаци упућују на отслужење рока у чету ма којег вида инжењерије, па по отслужењу рока полажу испит, који им се рачуна као свршена ш. за рез. официра; исто тако се припремају и унапређују ђаци за рез. вплов. официре; за рез. официре појединих струка потребно да ђаци поред ср. ш. имају и свршен факултет одговарајући тој струци (за сан. поручника, мед., за судског, правни итд.); рез. интендантски потпоручник постаје ђак који сврши ш. за рез. инт. официре, која се налази у Инт. вој. акад.; у њу ступају ђаци који су поред ср. ш. свршили и одговарајући факултет или неку вишу екон. ш. равну факултету (трајање ш. и унапређење под истим условима као и у пеш. и арт. ш.). За рез. ниже војне чиновнике не постоји ш. већ курс који има ранг ш.; њега свршавају ђаци са свршеном ср. школом (најмање), ако су од стране регрутне комисије оглашени за ограничено способне; после положеног испита и издржане двомесечне вежбе унапређују се у звање рез. нижег вој. чиновника 4. класе екон. струке. За попуњавање војске подофицирима постоје пеш., арт., коњичка и инж. подофиц. ш.; у њих могу ступити кандидати из грађ. и војске; кандидат из грађанства мора испуњавати следеће услове: да је поданик Краљ. Југосл.; да није млађи од 18, ни старији од 21 год.; да је свршио осн. ш.; да је доброг владања и понашања, да није судски кажњаван, да није под судом или кривичном истрагом; да има родитељско одобрење за ступање у ш.; да није жењен и да је потпуно здрав и способан за вој. службу; молбе се подносе надлежним команданту војног округа и уз њих се прилажу потребна документа; кандидати из војске морају испуњавати услове као и они из грађ., само не морају имати родитељско одобрење; могу имати највише 23 године, а морају имати и препоруку својих претпостављених старешина; подофиц. ш. имају ранг ниже стручне војне ш. чији курс траје 2½ год.; по свршеној ш. унапређују се у чин поднаредника и као такви распоређују у трупу, где даље теку своју каријеру у подофиц. чиновима; ако положе офиц. испит, могу напредовати до чина потпук. Вплов. подофиц. ш. рангом равна предњим, те и услови за пријем исти с разликом што: кандидат мора свршити осн. ш. с одличним или врло добрим успехом, а поред тога положити пријемни испит из: читања, писања и рачунања; траје само 2 године. Жандармериска подофиц. ш., за попуну и спрему подофицира у жандармерији слична подофиц. ш. разних родова војске. Вој.-поткивачка ш. спрема и снабдева војску мајсторима поткивачима; траје 12 месеци; по свршеној ш. питомци се унапређују у чин поднаредника-поткивача; услови пријема исти као и за остале подофиц. ш., само кандидат мора пре ступања имати и документа да је вичан потк. занату. Болничарска подофиц. ш., траје 2 год., а спрема и попуњава војску стручним болнич. подофицирима; по завршеној ш. питомци се унапређују у чин поднаредника. Вој.-занатлиске ш., образоване у Арт.-тхн. заводу у Крагујевцу и Обилићеву, спремају калфе и мајсторе потребне за стручне послове у заводима и осталим вој. радионицама и арсеналима; прва има 2 течаја: калфенски (4 год.) и мајсторски (2 год.); калфенски свршавају сви ученици, а мајсторски само изабрани; изучавају се занати: машинско-браварски, електро-монтерски, ковачки, столарски, дреерски, зидарски, тесарски, лимарски, фарбарски и турпиорезачки; кандидати у 1. разред ступају с осн. ш., а у 2. с 4 разр. ср. ш., између 12 и 15 год. старости; друга устројена исто само услови пријема тежи: кандидат треба да има одличан успех на свршетку осн. школе; виши течај у овој ш. траје 6 год., а нижи 4 год. (као калфенски); уче се занати потребни за израду барута, бојних отрова, разних експлозива итд. Вој. муз. ш. спрема стручно питомце у муз. знањима, оспособљава за дужности редова неборца у пеш. и даје им потребна знања за подофицира распоређеног на неборачкој дужности; услови за пријем исти као и за остале ш., а старост између 14 и 16 год.; курс траје 5 год. (3 основна настава и 2 год. отсек за усавршавање); сваки питомац учи обавезно 2 инструмента: 1 за дувачки и 1 за гудачки оркестар; по свршеној ш. унапређују се у III нижу класу музичара (каплара), а затим се распоређују по вој. музикама.

ШКОЛСКА ОБАВЕЗНОСТ, у нашој држ. зак. од 1929. свако дете од 7 год. ако је телесно и духовно здраво, обавезно посећивати осн. шк. и то: нижу 4 год. и вишу 4 год. ако не продужи грађ. или занатску шк.

ШКОЛСКА ХИГИЈЕНА, проучава утицај ђачког живота, ш. зграде и наставе на здравље ученика и прописује потребне мере, да би се заштитиле и развиле телесне и душевне моћи ученика; гл. принципи: ученике треба поступно привикавати учењу, да би се избегао замор; одмор између часова неопходан; држање тела ученика у клупи треба да је усправио, да би се спречила искривљеност кичме (→ сколиоза); ш. зграда треба да је подигнута у довољно пространом дворишту, удаљена од уличне вреве и лупе, приступачна ваздуху и сунцу; учионица мора бити пространа да на сваког ученика буде по 10 м3, а осветљена прир. светлошћу, која пада с лезе. стране; учионица треба да буде загрејана од 17-18° C; ветрење што боље, ради обнове ваздуха; одржавање чистоте веома важно.

ШКОЛСКЕ ЗБИРКЕ, по ауторском праву у ш. з. могу се унети мања дела или одломци дела, без дозволе аутора али за пристојну награду; з. не сме бити састављена само од дела 1 аутора; награду аутору одређује суд ако је око ње спор,

ШКОЛСКЕ ПОЛИКЛИНИКЕ, установе за заштиту здравља ученика, чији задатак прописан правилником; врше систематске прегледе ученика, сузбијају болести по шк., старају се о унапређењу и чувању здравља деце, саветују родитеље, лече или упућују на лечење болесне ученике.

ШКОЛСКЕ СЕСТРЕ III РЕДА СВ. ФРАЊЕ АСИШКОГ, ред основан у Штајерској 1843.; код нас од 1864. прво у Марибору; имају дужност да васпитају ж. децу и да негују болеснике.

ШКОЛСКИ АЕРОПЛАН → аероплан.

ШКОЛСКИ БРОДОВИ, ратне и трг. морнарице за наутичко образовање поморског подмлатка; обично једрилице с помоћним мотором; у Југосл.: Јадран за ратну, Вила Велебита за трг. морнарицу.

ШК0Љ (ит.) → остењак.

ШКОЉКЕ (Lamellibranchiata), класа мекушаца бочно спљоштеног тела без јасно издвојеног главеног дела с љуштуром од 2 капка, л. и д., плаштом и шкргама; унутарња површина љуштуре обложена седефном материјом; меснато стопало бочно спљоштено и погодно за заривање у мекано дно вода; ш. живе у морима и у слатким водама; на суху ш. нема; ш. су троме животиње, често утврђене за подлогу; хране се поглавито биљним делићима, алгама и животињицама које вода доноси; код већине ш. из јаја излазе сићушне ларве које слободно лебде у води; многе морске ш. укусна храна; неке врсте производе бисер (→ бисерна ш.). Ш. барска (Anodonta), род слатководних ш. крупна пораста и танке љуштуре без браве; по стајаћим водама; већи број врста. Ш. бушилице, морске ш,, живе у унутрашњости стене или дрвета које саме избуше; обухватају пор. Pholadidae и претставнике неких др. пор. ш.; познате врсте: прстац (Pholas dactylus), укусна меса, бродоточ (Teredo navalis), датула (Lithodomus lithopagus), по облику слична датули, укусна меса; камоточац (Petricola lihorhaga), Гајење ш., може бити полувештачко или вештачко за разлику од природних култура; у свим поморским државама највише се гаје каменице (остриге) и дагње, где за то постоје услови; нарочита пажња се посвећује тим културама у сев. крајевима Евр. и Амер., на Ј Фрц. и Ит.; код нас постоје природне и вештачке културе каменица и дагња у Стонском заливу. III. речна (Unio), род слатководних ш. дугуљастих капака с бравом; по текућим водама, у песку или муљу, већи број врста; ларве живе паразитски у кожи риба (→ сл.).

ШКОНТРИРАТИ, сконхирати (ит.), поредити, ставити 1 наспрам другог. Шконтро књига, којом се пореди. обрачунава улаз и излаз добра 1 врсте; (Поредник) у књ. постоје разне ш. к., нпр. ш. робе, ш. страних меница (девиза) итд.

ШКОПАЦ, ушкопљен ован да се што брже угоји: шкопљењу се подвргавају и јагњад која се потом брзо гаје, дају веома укусно месо; ушкопљена јагњад нарочито се много троше у Фрц.

ШКОПЉЕЊЕ → кастрација.

ШКОРЊЕ, скорње 1) нека врста прегаче од козје коже којом пастири у и. Србији штите одело. 2) кожне чизме, познате код ст. Сл. и данас у разним јсл. крајевима и код одталих сл. народа.

ШКОТА (ит.) → једро.

ШКОТИ, келтски стан. Шкотске; → Гаели.

ШКОТСКА, покр. (77 171 км²) на с. крају В. Брит. Острва; обала јако разуђена с пространим и уским заливима и многим острвима (Ајлеј, Спољашњи и Унутр. Хебриди, Оркнејока и др.); унутрашњоет висија (Каледонске, Гремпијске, Чизиотске Пл.) од старијих стена и грађе, с многим траговима дилувијалне глацијације; клима океанска уз утицај висије; р. краће, више јез. у ст, ледничким долинама; више руд. и инд., мање сточарство и земљр.; мил.) задржали многе ст. обичаје; сродни Енглезима: више руд. и инд., мање сточарство и земљр.; гл. град Единбург, већи: Глазгов, Пјезли, Данди, Абердин. Ш. историја → Енглеска. Ш. Језик, спада с ирским у гелску трупу келтских јез.

ШКОТСКА БРАЋА, ркат. рел. удружење за наставу и васпитање.

ШКОТСКА ЦРКВА, реформисана црк. у Шкотској, држи се строго калвинизма; култ прост, а уређење демократско. Ш. слободна ц., осн. 1843. од Чалмера, сјединила се 1900. с презбитеријанском ц. па се зове United free church. Исловедање ш. ц. написао Џ. Нокс 1561.

ШКОФЈА ЛОКА, варош (2 300 ст.) на Савиној притоци Сори (Драв. Бан.); најранији помен из 10. в., кад се звала Лока, а потом прозвана сад. именом; у њој био двор (973.-1803.) и седиште управе бискупа из Фрајсинга, у чији посед спадала; фабр. шешира, инд. дрва; уршулинска ж. уч. гак., уршулински и капуцински ман.

ШКРАБЕЦ Станислав (1844.-1918.), слов. лингвист; гл. дело: О гласу ин нагласу нашега књижнега језика в изреки ин писави.

ШКРАПЕ, дубоки и уски жлебови на површини кречњачких стена у карсним пределима; често јако испреплетане због чега предео тешко пролазан; постају хем. ерозијом (→ карст).

ШКРГЕ, органи за дисање код многих водених животиња разнолике грађе и порекла; код највећег броја бескичмењака ш. кожног порекла, листасти, перјасти или кончасти настазци у које продиру крвни судови и у којима се врши измена гасова, Ш. су често положене по ножицама (ракови) или на боковима тела; код мекушаца леже у плаштаној дупљи; ларве извесних инсеката (водени цвет, билински кон.ици) имају нарочити тип ш., душњ.гч ке ш., листасте наставке трбушних чланака с разгранатим трахејама: код кичмењака ш. постале на рачун предњег црева и функционишу код риба и ларава водоземаца; шкржни листови леже на шкржним луцима.

ШКРИЉЦИ, стене код којих шкриљавост јасно изражена; код седиментних стена шкриљавост обично одговара израженој слојевитости, али може да буде и накнадно створена и сасвим различитог правца од слојевитости која тад готово сасвим утврђена (код крсталастих ш.). Гасни ш., при сухој дестилацији одају гасне и течне угљоводонике (→ уљани и парафински ш.). Кристаласти ш., стене шкриљасте структуре с искристалисаним састојцима; постају метаморфозом седиментних и магматских стена; подлога најстаријих стена с фосилима; гл. врсте: гнајс, микашист, филит; код нас их има највише у Родопској Маси, Вардарској Зони и средишњим деловима Карпата, слав. и неких босанских план. Парафински ш., веома разнолики од листастог мрког угља до битуминовитих материјала, већином каменастог изгледа; при дестилацији се распадају и дају 10-20, па и више % угљоводоника корисних за инд.; код нас у околини Алексинца, од којих неки имају трг. вредност.

ШКРИЊАРИЋ Блаж († 1592.), хрв. писац кат. реакције; издао дело: Мистична објашњеша о ускршном јагњету (на лат.) посвећено Алтуну Врамцу. уперено против калвиниста.

ШКРИНАЦ → каракуш.

ШКРПИНА (Scorpaena scrofa), морска риба здепаста тела до 50 см дуга, с вел заобљеном бодљикавом главом; јасноцрвене боје вел. и отровним бодљама по хрпту; живи на дну мора; меса мека и укусна.

ШКРПУН (Scorpaena poreus), морска риба, слична шкрпини, али знатно мања (највећи до ½ кг) тамносмеђе боје.

ШКРЧНА ЈЕЗЕРА, 2 језерца (В. и М.) глацијалног порекла на јз. страни Дурмитора (Зет. Ван.); леже у цирку Шкрке, и то веће на надм. в. од 1760 м.

ШКУДА (од лат. scutum), врста сребрног новца у Дубровнику, Вен. и Арб.

ШКУМБА, р. у Арб. иавире с Пл. Мокре, и. од Охридског Ј., протиче поред Елбасана и у доњем току кроз с. део плодне Музакије, улива се у Јадр. М., с. од Валонског Зал.; њен ток углавном граница између сев. Арб. (Гега) и јж. (Тоска).

ШКУНА (енгл.), једрењак с 2 јарбола са сошним једрима.

ШЛАГИНВАЈТ, браћа: Херман (1826.-1882.). Адолф (1829.-1857.) и Роберт (1833.-1885.), испитивачи Индије и Ср. Аз.

ШЛАЈЕРМАХЕР Фридрих Ернст Данијел (Schleiermacher, 1768.- 1834.), нем. филозоф, познат по романтичарском схватању рел.; по његовом мишљењу бог се уопште не може сазнати него само осетити у неизрецивом осећању бесконачног, а вера не почива на позит. догми већ на смислу и укусу за бескрај и осећању; дела; О религији, Нацрт система морала.

ШЛАЈНЕР Едуард д-р († 1935.), примаријус и проф. унив. у Љубљани; истакнути радник, 1915. добровољно као лекар учествовао у ратовима; писац стручних радова из хир. и мед.

ШЛАЈФОВАЊЕ. шлифовање (нем.), глачање помоћу камена нарочите врсте. Шлајфмашина, радна машина за глачање металних предмета помоћу камена, који се брзо окреће.

ШЛАЈХ Карл Лудвиг (1859.-1922.), нем. лекар, филозоф и песник, као хирург 1. дао идеју и применио локалну анестезију; лисац филозофских расправа: О души, Проблем смрти; објавио и много песама.

ШЛАЈХЕР Курт (1882.-1934.), нем. ген. и канцелар (1933.); убили га националсоцијалисти.

ШЛАРАФЕНЛАНД (нем. Schlaraffenland), земља доколичара, дембелија; пародија на златно доба (на сл.: Ш., слика од Бројгела).

ШЛАРАФИДА (Schlaraffia), међународно удружење осн. 1859. у Прагу, за неговање пријатељства, хумора и ум.: символ сова, обичаји витешки.

ШЛАФ Јоханес (• 1862.), нем. писац; у почетку присталица натурализма, затим импресионистички уметник; писао скице и приповетке: Тихи светови, Исус и Мирјам, Радијум; драме: Гертруда, Мајстор Елце; романи: Трећи Рајх, Преокрет.

ШЛЕБИНГЕР Јанко (• 1876.), слов. библиограф и швиж. историчар; важнија дела: Словенска библиографија за 1902.; библиогр. спискове за слов. филологију, књиж., ист., геогр. и ум. објавио у часописима: Rocznik slawistyczny, Часопис за слов. јез., књиж. ин згодовино, Carniola, Јсл. филолог, Љубљански звон; књиж. студије: Прешерен мед Словани, Добровски ин Словенци, Јанез Светокрижни, Д-р Јанез Менцингер, Енгелберт Гангл, В. Јагић, Ф. Левец А. 'Грстењак; приредио многобројна издања слов. књиж.

ШЛЕГЕЛ (Schlegel) 1) Аугуст Вилхелм (1767.-1845.), нем. књиж. и научник; романтик, критичар, оријенталист, 1. у Нем. бавио се санскритом; сјајан преводилац Шекспира и Калдерона; гл. дело: Историја драме. 2) Фридрих (1772.-1829.), брат претходног, гл. идеолог нем. романтике; филолог; духовит, фрагментаран борбен; писао разне филолошке расправе. роман: Луцинда (→ сл.).

ШЛЕЗВИГ, нем. покрајина; на бечком конгресу додељена Данској, која је изгубила за владе Христијана IX у рату с Пруском и Аустр., 1884.

ШЛЕЗВИГ-ХОЛШТАЈН, немачка област на ј. делу пол. Јиланда; низија, покривена наслагама дилувијалних ледника; под ливадама, јез., тресавама и шумом; стан. Немци; земљр., сточарство, гл. град Шлезниг.

ШЛЕЗИЈА, Шлеска, покр. на тромеђи Нем., Пољ. и ЧСР (Ср. Евр.); обухвата извориште Одре с Моравским Вратима (између Крконоша и Карпата), извориште Висле, развође између Висле и Одре и горњи слив Одре, с. од Крконоша (Оудета); ј. делом наслања се на падине Крконоша и Карпата, према С прелази у ниже брежуљасто земљиште; клима прилично конт.; по природи шумски предео; обилује богатим лежиштима каменог и мрког угља; стан. првобитно само сл , доцније колонизовани Немци, знатним делом германизовали Сл.; данас Сл. претстављају: Пољаци, Чеси и делом Лужички Срби; стан. се бави пољопр., руд. и инд.-; већи део припада Нем. (подељен на Горњу Ш., гл. град Глајвиц и Доњу Ш., гл. град Бреслава), мањи делови Пољ. (гл. град Катовице) и ЧСР (гл. град Опава). Шлески ратови, ратови који водио → Фридрих II Вел с аустр. царицом Маријом Терезијом око Шлезије; било их 3 (1840.-1842., 1844.-1845. и 1856.- 1863.); → ратови за наслеђе.

ШЛЕЗИНГЕР Јосип (1794.-1870.), вој. капелник 1. вој муз. Кнежевине Срб., композитор маршева састављених из нар. мелодија и песама позоришних комада.

ШЛЕМ (нем.), кацига, део ратничке опреме који служи заштити главе; ш. у Океанији граде од рибље коже или од перја, а код с.-амер. Индијанаца од дрвета; код култ. евр. народа ш. био од метала већ у преист. доба; употребљавали га Јж. Сл.; данас од тешко пробојног челика.

ШЛЕМПА (нем.) → џибра.

ШЛЕП (нем.), брод без мотора и без једара, обично за превоз материјала, који вуку пароброди или моторни бродови; удешен стан за кормилара и његову породицу; моторни ш. могу самостално пловити.

ШЛИК Мориц (Schlick, 1882.), нем. филозоф и позитивист; дела: Простор и време у савременој физици, Општа наука о сазнању, Природна филозофија Питања етике.

ШЛИМАН Хајнрих (Schliemann, 1822.-1890.), нем. археолог; вршио ископавања Троје и Микене.

ШЛИТЕР 1) Андрија (1664.-1714.), највећи нем. вајар и арх. за време ренесансе; по повратку са студија из Рима узео га у службу пољ. краљ Јован Собјецки при зидању дворца у Варшави; после тога позвао га у Берлин курфирст Фридрих III за дворског вајара; гл. дела: скулптуре на таваници мраморне сале у Потсдаму и арсенала у Берлину (маске умирућих ратника у унутрашњем дворишту ове зграде, врхунац његовог рада), барокна предикаоница у црк. св. Марије (1703.), споменик Фридриха III на коњу (1697.-1703.); Ш. се бавио и архт.: дворац у Шарлотенбургу (1695.), 1694. отпочео радове на берл. дворцу; по смрти краљевој (1713.) Ш. отишао из Берлина по позиву Петра Вел., али наскоро умро. 2) Ото (• 1872.), нем. географ, бави се поглавито антропогеогр.

ШЛОКА, гл. метар индиских епова, уствари дистих у којем сваки стих има по 16 слогова с одмором после 8. слога.

ШЛОСЕР Фридрих (1776.-1860.), нем. историк; гл. дело: Општа историја.

ШЉАХТА, племство у ст. Пољ.

ШЉИВА (Prunus), коштичаво воће; у скупину ш. спадају следеће бот. врсте: 1) ш. цепача (P. domestica); 2) округлица (P. insitita) с више подврста: племените тургуње (P. italica), бардаклије (R. damascena), јулијанка (P. juliana или st. Julien) и др. 3) џанарика (P. cerasifera или mirobalana и њена одлика P. mariana), 4) јапанска ш. (P. triflora) и 5) трњина или црни трн (P. spinosa), који без веће вредности, може служити као подлога за мање облике пл. сорти; већина наших племенитих ш. води порекло од 2 првобитне врсте, неке и од џанарике и јап. ш., или су производ разних укрштавања; гл. групе пл. сорти: бардаклије или дамасценке, восковаче или мирабеле, пл. тургуње или Ренклоде. цепаче или праве ш., урмаче, џиборе или зобначе, пискоре и јап. ш; најпознатије цепаче, пожегача (→ мађарка, бистрица), краљица Босне, динка, цар Душан, италијансва ш. и др.; ш. се размножавају изданцима или калемљењем на Разне подлоге (изданак, џанарику, црни трн, јулијанку и др.); у Југосл. најраспрострањенија воћка: од 64 147 459 стабала (193-1.) на то. долази 39 156 357 (близу 2/3); највише се гаји у Поморављу, Шумадији и Подрињу; Југосл. у производњи ш. 1. на свету, просечно год. производи 450 0000 -- 500 000 т свеже ш.; зато ш. за неке крајеве у Југосл. Мор. Бан. 9 мил., Дрин. 16 мил. стабала) значи исто што за др. житарице (Војводина) или вино (Далм.); плод се много троши за јело (свеж, осушен, као пекмез, мармелада) и печење ракије. Ш. суха, у сушницама или на сунцу осушени потпупо зрели плодови ш. мађарке (пожегаче); с. ш. не треба да има у себи више од 28-35% воде; ако има више, подложна кварењу, ако мање губи од вредности; највећи део бербе ш. (2/3 -- 3/4) употребљава се за печење ракије, од које се незнатне количине могу извести, а остало се попије у земљи: 3 000-3 500 вагона извози се у свежем стању: 7 000-8 000 вагона суши се и кува (2 000 сухе и 800-1 000 вагона пекмеза)( јсл. суха ш. доминирала некад свим тржиштима Евр. али је истискује каквоћом нимало боља, али крупнија и боље опремљена калифорниска ш.; извоз пекмеза, некад веома јак, пао такође на минимум; целокупан извоз ш. и њених продуката претставља у јсл. извозном билансу значајну позицију: год 1934. извезено свеже 18 058 т, сухе 22 318 т, пекмеза 1 038 т у вредности од 138 мил. д; купци свеже и сухе ш. многе евр. државе у 1. реду ЧСР, Аустр., Нем., Пољ. и Хол. Велика гарнитура, у трг. сухом ш. 4 вагона (по 10 000 кг) сухих т. ових квалитета: по 10 000 кг сухих т. до 75. 85. 100 и 120 у 1/2 кг. Мала г., састављена од 3 вагона. по 10 000 кг сухих ш. до 85, 100 и 120 ком. у 1/2 кг.

ШЉИВИЋ Сретен д-р (• 1809.), проф. експерименталне физ. на београдском унив.; написао више радова из капиларности, оптике, фотоелектрицитета и фотохемије; за Свезнање обрадио физику.

ШЉИВОВ ЛЕПТИРАК. ш. савијач (Carpocapsa pomonella), лептирић чија гусеница живи у шљиви (плоду) слично гусеници јабуковог л.; сузбија се на сличан начин.

ШЉИВОВА ШТИТАСТА ВАШ (Lecanium corni), проузрокује пропадање шљивака у читавим крајевима: одрасле в. налазе се нарочито при врховима гранчица и на водопијама као пупчасте жутомрке Или мрке брадавичице, 3-5 мм дуге; крајем маја Или почетком јуна в. носи 1 000-2 000 ситних као прах и белих јајашца под собом и на њима угине: ларвице брзо излазе и одлазе на лишће где остају до јесени сишаји сокове, а тад се враћају на праве, поглавито с доње стране, да проведу зиму; тад су мркоцрвенкасте, дугуљасте до 1 мм; спролећа одлазе на врхове гранчица, причвршћују се, брзо израсту и носе јаја; за време развића в. избацују вел. количине медљике на којој се развија чађаница и заражене воћке сасвим поцрне; в. се најбоље сузбија прскањем воћака воћним карболинем уљима или уљаним емулзијама.

ШЉИВОВЕ ОСЕ (Hoplocampa), осице дуге 4-5 мм, црне боје, с жућкастим ногама и жутомрким пегама на крилима; веома опасне, све чешће штеточине шљиве, нарочито у год. с раним пролећем: осе с пролећа носе јаја у цветове или младе плодове, а кад се из јаја развију ларве, живе у њима, буше младе плодове и изазивају њихово опадање; одрасле ларве презимљују у земљи, у чврстим чаурицама, идућег пролећа претварају се у лутке и осице; сузбијање: чим се примете заражени плодови, протрести с времена на време гране, скупити и уништити отпале плодове, прскати арсеновим средствима (најбоље бордовском чорбом 1% јачине) на 8 и 16 дана после цветања; орати сјесени воћњак, а земљу испод воћака добро иситнити сјесени и пролећа.

ШЉИВОВИЦА, ракија добивена дестилацијом преврелих шљива.

ШЉУКЕ (Scolopacidae), породица птица мочварица дуга кљуна, високих ногу и голе пете; хране се инсектима, пужићима и црвима. Праве ш. (Scolopacinae), најважније с ловачког гледишта; обухватају: мочварне ш. (Gallinago); с врстама ш. ливадарска (G. major), ш. козице (G. gallinula) и бекасина (G. gallinago); шумска ш. (Scolopax rusticola) која се задржава у нашим крајевима, по шумарцима и младим брашевинама као и остале ш., само за време пролећног сељења у сев. крајеве и ујесен на пролазу у топлије крајеве; има места где се и код нас гнезди; на њу с вечера лов из заседе; лове их и бушираљем с птичаром или хајком (хајкачи имају мала клепетала); ловостаја 16./4.--31./7.

ШЉУНАК, невезана (растресита) седиментна стена састављена од комадића разне крупноће, мање више заобљених трењем при кретању (у коритима река, крај обале мора и јез. итд.). Пребрани ш., осиромашени ш., у којем сва парчад само од кварца, јер парчад од других стена распаднута или растворена.

ШЉУНКА (енгл.), чамац на 6 до 8 весала за превоз људства и материјала.

ШМАЈЕРСКЕ ТОПЛИЦЕ, радиоактивна бања (32° C) код Новог Места (Драв. Бан.); лечи реуматизам, артсриосклерозу, проширење вена, ж. болести и др.

ШМАЛКАЛДЕН, место у Пруској где прот. кнежеви склопилп савез против цара Карла V (1531.).

ШМАРНА ГОРА, мала усамљена план. (676 м) између Љубљанског и Крањског Поља; лети много посећена.

ШМЕЉОВ Иван (• 1875.), савр. рус. писац: у прво време био под утицајем М. Горког; демократског расположења; у првим приповеткама, пуним љубави према народу и вером у Рус, противстављао сиромашне људе господи; после револуције остао оптимиста, славенофил обојен и националиста; живи у Паризу, описује патријархалну рус. прошлост; приповетке: Келнер, Неисцрпна чаша, Сунце мртвих.

ШМЕРАЛ Богумил (• 1880.), чсл. политичар, члан вођства чешке соц.-дем. странке (1903.); после рата пришао комунистичком покрету и највише радио на оснивању чсл. комунистичке странке, чији је вођ и данас.

ШМИНКА (нем.), средства за улепшавање лица изменом боје коже и истицањем појединих делова; очију, трепавица, обрва, усни и јагодица; у поз. прерушавање боје и црта лица; суха ш. без масти (крема), масна ш., мешавина препарата боје с мастима, спремљена у штаповима и писаљкама; препарати за ш. често имају шкодљивих састојака; шминкање вештина за коју треба стручне спрема; шминкање било познато код примит. народа; у Евр. дошао обичај с фирентинског двора (12. в.) у Фрц.

ШМИТ 1) Валтер (Schmidt, • 1875.), археолог, доцент унив. у Грацу; писао о преист. и рим. старинама из Далм. и Крањској. 2) Вилхелм д-р (• 1868.), проф. унив. у Бечу. кат. мисионар и 1 од највећих савр. етнолога; гл. дела: Модерна етн., Порекло идеје о богу, Језичке породице и јез. кругови на земљи, Раса и народ; издаје часопис Anthropos. 3). Ото (• 1891.), рус. математичар и научник; професор на московском унив.; гл. уредник Велике совјетске енциклопедија; последњих година посветио се испитивању поларних крајева, ради чега организовао и извео неколико научних експедиција у арктичке крајеве; последњу експедицију предузео 1933. с ледоломцем »Чељускин« који разбијен леденим сантама; Ш. се са својим друговима тек после 3 месеца спасао благодарећи вештини и пожртвовању рус. авијатичара. 4) Петар (1867.-1906.), Рус. револуционар; 1905. г. као поручник црноморске флоте побунио моднаре* и са крстарицом »Очаков« одметнуо се од владе; по угушењу ове побуне, осуђен на смрт и стрељан. 5) Флоран (Schmitt, • 1870.), фрц. композитор, директор конзерваторијума у Паризу; импресионист; компоновао гудачки квартет, оркестарске композиције, клавирска дела, кантате и др. 6) Франц (• 1874.), нем. композитор, челист, проф. и директор Академије у Бечу; компоновао: опере, гудачки квартет, симфоније и др.

ШМИТБОН Вилхелм (Schmidtbonn, • 1876.), нем. драматичар, вешт драмски техничар и анализатор душе: Мајка улица, Срџба Ахилова, Град поседнутих; писао песме, приповетке, романе: Очарани, Бекство немоћнима, Мој пријатељ Гај.

ШМИЦ Бруно (Schmitz, 1858.-1914.), нем. архитект, поред др. споменика и грађевина радио споменик битке народа код Лајпцига.

ШМРКАВОСТ → сакагија.

ШМРКОВИ, пумпе које углавном служе за потискивање течности (нпр. ватрогасни ш.); → пумпе.

ШНАЈДЕР Артур (• 1879.), књижевник и историчар ум.; писао дела из лепе књиж. (Рајска водица, Прољетња пјесма); важнији рад на муз. критици и ист. уметности по загреб. листовима и часописима; веће студије: Опрема опере, Мирослав Краљевић; превео Портрет Доријана Греја од Вајлда и Црвени Ерин од А. Франса.

ШНЕВАЈС Едмунд д-р (Schneeweiss, • 1886.), етнолог, проф. нем. унив. у Прагу, 1922.-1928. био лектор и доцент на унив. у Београду; бави се сл., нарочито јжсл. етн.; гл. дела: Нар. исхрана у долини Пливе, Божићни обичаји код Србохрвата, Самртни обичаји код Срба и Хрвата, Нар. обичаји код Лужичких Срба, Нар. веровања и обичаји Србохрвата.

ШНИЦЛЕР Артур (Schnitzler, 1862.-1931.), нем. драматичар, лекар из Беча; кроз духовитости даје декадентеку меланхолију отменог света; гл. дела: Љубакање, Зелени папагај.

ШНОР КАРОЛСФЕЛД Јулијус (Schnorr von Carolsfeld, 1794.-1872.), нем. сликар, романтичар, радио фреске (Бесни Роландо, Карло Вел., Барбароса) и циклусе из Нибелунга; најпопуларније дело: Библија у сликама (240 цртежа).

ШНУДЕРЛ Максо (• 1895.), слов. приповедач и драмски писац; новеле: Чловек из самоте; роман: Изгубљена земља; драма: Прављица о рајској птици.

ШЊУР (Trachurus), мор. риба од 20 см до 40 см дуга, понешто спљоштена тела, сребрно-плаво-зелене боје; јатарица, сродник → локарде.

ШО Џорџ Бернард (Shaw, • 1856.), енгл. драматичар свет. гласа; написао неколико романа од којих најбољи Занимање Кашела Бајрона; постао члан фабијеваца, који имали циљ да преобразе друштво из основа помоћу еволуције; потом писао ум., муз. н драмске критике; између 1885.-1892. почео да пише и поз. комаде; као драмски критичар тумачио Ибзена и борио се за нов тмп његове драме; као драматичар, духовито нападао на све што спречава друштво да дође на виши ступањ; написао око 40 драма од којих најбоље: Занимање г-ђе Уорн, Кандида, Ђаволов ученик, Човек и натчовек, Докторова дилема, Јованка Орлеанка, Цезар и Клеопатра.

ШО ДЕ ФОН (Chaux de Fond), највеће село (38 000 ст.) у Швајц. и истовремено у Евр.; развијена инд. часовника.

ШОАЗЕЛ → Шуазел.

ШОАЗИ ЛЕ РУА, варош (20 000 ст.) у Фрц. на р. Сени, развијена инд. стакла (кристал) и керамике.

ШОБАЈИЋ 1) Максим (1836.-1917.), нар. песник , у облику нар. песама опевао црног.-рус. ратове противу Турака; важније песме: Бесмртни јунак, Млади Црногорац, Освета Косовска, Словенска слога; ист. етн. расправа Старине у Зети; после смрти објављена песма: Невесињски устанак. 2) Симо (1876.-1916.), књижевник, бавио се и политиком; због својих политичких идеја дошао у сукоб с владом кн. Николе у Ц. Гори и морао бежати из земље; објавио занимљиви спис Црногорци.

ШОБАТ Стојан (1740.-1830.), прота и нац. радник; радио много на подизању шк. и буђењу срп. нац. свести у Војној крајини, Лици и Крбави; саставио Катихизис, штампан у Млецима 1813., који аустр. власти забрањивале.

ШОВИНИЗАМ (фрц., по храбром војнику Шовену), претеран патриотизам.

ШОГУН, звање 1. царевог клетвеника у феудалном → Јапану.

ШОДИ → вештачка вуна.

ШОК (енгл.), у мед.: насилни потрес организма, превелико узбуђење живчаног система, рефлексним путем изазива смањење или престанак рада важних органа и духовних способности, у тешким случајевима и смрт; → колапс; у вој.: јуриш коњице на коњицу хладним оружјем.

ШОКИНГ (енгл.), неуљудно, скандалозно.

ШОКЦИ, мања сх. група, око ¼ мил., у Слав., Барањи и Бачкој, мање у Банату; нису у окупу, нити истих етничких особина; целину чине по том што сви кат., пореклом од досељеника из зап Босне у току 16.-18. в.

ШОКЧЕВИЋ Јосиф (1811.-1896.), генерал и гувернер у Банату, по препоруци бискупа Штросмајера, III. именован за хрв. бана 1860. и на том положају остао до 1867.

ШОЛА 1) Атанасије (• 1878.), политичар; у име Нар. организације слат 1908.-1909. у престонице вел. сила да протестује против прогласа анексије Б. и X.; 1911. изабран за посл. у Босански сабор; затворен као вођ сокола 1914. и осуђен у бањалучком процесу на 12 год. робије; приликом преврата 1918. из затвора доведен за претседника босанске владе; на том положају остао год. дана, затим постављен за посл. у Копенхагену; од 1931. сенатор. 2) Војислав (1863.-1930.), нар. вођ у Херц.; приликом устанка 1882. против Аустр. осуђен на робију; 1896., као претседник оп. у Мостару, с Глигоријем Јефтановићем, повео борбу за верско-просветну аутономију; 1910.-1913. потпретседник и претседник Босанског сабора; затворен 1917. као сумњив аустр. властима; 1918. учествовао у стварању Нар. већа.

ШОЛОН, варош (200 000 ст.) у фрц. колонији Кочинкини (Индокина).

ШОЛОХОВ Михаил (• 1905.), 1 од највећих савр. совјетских писаца, одликује се реалним сликама, богатим и сочним јез., описује живот донских Козака и борбу оцева и деце, даје соц. карактеристику; гл. дела: Фамилијаран човек, Црвоточина, Тихи Дон, Почета ледина.

ШОЛТА, мало о. (56 км²) у и. делу Јадр. М., зап. од Брача (Прим. Бан.); гаји се жито, винова лоза, маслина и бадем; крај ман. св. Петра у Нечујму Пољаци подигли свој Пољачки дом на Јадрану.

ШОЛЦ Вилхелм (Scholtz, • 1874.), нем. песник, приповедач и драматичар; склон мистици и окултизму, неоромантичар; драме: Гост, Јеврејин из Констанце, Трка за сенком; роман: Перпетуа; збирке песама: Огледало, Нове песме, Куће, Година; писао књиж. студије и прераде драма и минезенгера.

ШОМАЖ (фрц.), незапосленост.

ШОМОЂ, област у Мађ. (6 693 км²); гл. место Капошвар.

ШОНГАУЕР Мартин (Schongauer, 1450.-1491.), нем. сликар и најбољи бакрорезац свога доба (сцене из живота Исусова и др.), ж. главе одликују се нежношћу.

ШОНЕН, најјужнији и најплоднији део Шведске.

ШОПЕН (Chopin) 1) Жан Мари (1795.-1870.), фрц. писац, проучавао сл. и скандинавске књиж.; поред књ. о Рус. написао књ. о јсл. земљама; у делу: Шаролика васиона говори и о нашој нар. поезији. 2) Жил (• 1877.), псеуд. фрц. публицисте Жила Пишона; био уредник Gazette de Prague, редактор Bulletin Yougoslave и La nation tchèque; посебне књ., које се одноасе на нас: Аустро-Угарска »сјајни пратилац«, Сарајевска завера, Југосл. и Антанта, Мађари и пангерманисти. 3) Фредерик (1810.-1849.), пољ. композитор и пијанист; изразио се најбоље кроз клавир; није постао мајстор инструментације, иако писао ефектну пратњу за своје концерте; његов стил имао скоро универзални утицај на композиторе који су, после њега, компоновали за клавир, обогатио муз. уметност вел. и херојским полонезама, романтичким баладама, поетским ноктурнима, бриљантним скерцима, оригиналним сонатама и др. врстама; у његовим делима долазе до израза: лиризам, драматичност, меланхолија, фантастичност и хумор, што их све чини интересантним, док су ритмови и акценти пољ. нар. муз. уметнички стилизовани и примењени; број композиција поменутих муз. облика: 75.

ШОПЕНХАУЕР Артур (Schopenhauer, 1788.-1860.), нем. филозоф, чувен са свога песимизма и неповољног суда о женама; по његовом мишљењу свет је наша претстава, а стварност коју сазнајемо чулима у искуству као и у научном сазнању, само привидна; међутим, ми интуицијом сазнајемо какво је наше унутарње биће по себи, тј. своју вољу; по аналогији са сазнањем свога бића сазнајемо и суштину др. ствари по себи, као и да је суштина сваког бића по себи несвесна и ирационална воља, вечита тежња за остваривањем живота; живот је у суштини само патња испуњена вечитим болом, јер се незаситна тежња воље никад не може задовољити; задовољење је само пролазно стање тежње воље, отуда и задовољство привидно и пролазно, једино бол реалан и трајан; стога је овај свет најгори од свих могућих светова; пролазно ослобођење од бола може нам пружити једино научно истраживање истине и естетско уживање; а трајно ослобођење нам може пружити само негација воље за животом; потпуном негацијом воље за живот постиже се нирвана, где једино постоји потпуни мир и отсуство бола; то стање постижу једино светитељи, а припрема за њега је морално делање, које се састоји у савлађивању себичности као афирмације воље за животом и у самилости и саосећању према патњи, неправди, болу и незадовољству других; самилост и саосећање чине основу праведности и угодности; у естетици Ш. био мишљења да је муз. највиши облик уметности, као што је интуиција највиши облик сазнања, јер су једино оне у стању да нам изразе вољу као суштину свега бића и бивања; гл. дела: Свет као воља и претстава, Оба проблема етике.

ШОПОВИ, шопи, стан. план. предела с обеју страна срп.-буг. границе, почев од Вратарнице код Зајечара, на С, па на Ј до околине Кочана; већину стан. у шопској области чине старинци; у етн. састав Ш. ушло доста Влаха (и Цинцара) и Печењега; говоре веома архаичним срп. дијалектом; у крајевима под Буг. чува се нар. ношња (од белог сукна код м.), у онима у саставу Југосл. шири се и шумадиска н.

ШОПРОЊ (нем. Еденбург), град (36 000 ст.) у Мађ. близу Нежидерског Јез. и аустр. границе; хем., мет. и кожна инд.; виногр.

ШОПСКИ Фелицијан (Szopski, • 1865.), пољ. композитор, проф. конзерваторијума у Кракову и Варшави; компоновао: клавирска дела, обрађивао нар. песме, написао оперу Лилија и др.

ШОРИ, тур. народ у сливовима р. Тома и Кондоме, у Сибиру, 14 000; полуномади; лов, риболов, пчеларство, скупљачка привреда; вера: шаманизам.

ШОРЛИ Иво д-р (• 1877.), слов. приповедач; почео књиж. рад певањем песама; затим се истакао као веома плодан писац и преводилац с фрц., енгл. и шп.; написао много приповедака и романа псих. правца у којима испољио рад посматрања и спретну инвенцију; гл. дела: Чочек и пол, Последњи вал (романи), Новеле и цртице и др.

ШОРТОРН ГОВЕЧЕ → шуторујка.

ШОСОН Ернест (Сhausson, 1855.-1899.), фрц. композитор, иако располагао тхн. средствима, у његовим делима долазио до израза непосредни осећај; компоновао: симфониску поему Вавиан, концерт за клавир и гудачки оркестар, клав. комаде, оперу Јелена, лирску сцену Јованка Орлеанка, муз. драму Краљ Артус.

ШОСТАКОВИЋ Димитриj Д. (• 1906.), рус. композитор, у делима снажан, непосредан и изразит; компоновао: симфоније, дело Октобар, клавирску сонату, комаде за клавир, 1 оперу.

ШОТ, удубљења у пустињи Сахари, за време суше суха, превучена соном кором, после случајних киша испуне се водом и претворе у привремено јез.

ШОТА Руставели (око 12. в.), грузиски песник, под његовим именом сачувао се нац. спев Човек у пантерској кожи, фантастична прича о кнежевским љубавницима.

ШОФАР (јевр.), труба од овнујског рога, ст. јевр. инструмент, употребљаван на богослужењу, нарочито на Н. годину.

ШОФЕР (фрц.), возач аутомобила; професионални управљају такси-аутомобилима или колима прив. личности.

ШОШОНИ, с.-амер. индијанско племе, око 4 000, сада настањени у држ. Орегону и Ајдаху (САД).

ШОШТАЊ, варошица (1 300 ст.) на Савињској притоци Паки (Драв. Бан.); као варошица помиње се од 14. в.; у 15. в. био у поседу Цељских грофова; фабр. кожа и хемикалија; у близини држ. рудник лигнита с год капацитетом од 150 000 т.

ШПАГЕТИ (ит.), врста теста, као макарони, само тањи и нису шупљи.

ШПАДА (ит.), врста бодежа, носе га само питомци Вој. акад.

ШПАЈЕР, варош (25 000 ст.) и речно пристаниште у Нем. на р. Рајни, у винородном пределу с развијеном инд.: дрвета, хартије, ткст., дувана итд.; трг за воће и вино; има музеје, библт., архив.

ШПАЈК (Valeriana сеltiса, фам. Valerianасеае), зељаста, једногод. биљка из рода одољена, листова 1оре и доле на стаблу нешто различних.

ШПАЛИР (фрц.), постројење војника у 2 стране окренуте лицем 1 према др., на свакој страни 1 или више редова, између страна шири слободан простор, прави се при парадама и дочецима.

ШПАНДАУ, део Берлина на ушћу р. Шпреје у Хафел, с развијеном инд. метала и елтхн. материјала (Сименс).