Sveznanje Š2
| SVEZNANjE |
ŠIKARE, vegetacioni tip; biljne individue koje čine š. niže od drveća ispod 5 m, nemaju središnjeg debla, već iz korena izbija po više stabljika; obično sekundarna pojava: posledica neurednog gazdovanja šumom, neuredne seče i preterane paše; u sredozemnoj oblasti š. prelaze u → makije, sastavljene od zelenih lišćara; zabranom paše i podrezivanjem pojedinog grmlja (resurekcija) može se iz ga. podgajiti niska šuma.
ŠI-KING (Knjiga pesama), 3. i za knjiž. najvažnija kanonska knj. kod Kineza, sadrži 350 pesama (iz 12.-7. v. pre Hr.), koje daju vernu sliku st. kineskog života i običaja.
ŠIKING Valter (1875.-1935.), nem. prof. univ.; od 1930. do smrti član Mećunar. suda u Hagu; istakao se radom u oblasti međunar. prava, osnovao u Kilu Institut za međunar. pravo, radio iskreno na zbliženju naroda i utvrđelju stalnog mira.
ŠIKLjA, omanji čamac za 1 ribara koji sedi na zadnjem kraju čamca.
ŠIKOKU, ostrvo u Tihom Ok. između Nipona i Kjušjua; pripada Jap.
ŠIL Ferdinand (Schill, 1776.-1809.), pruski rodoljub; pokušao da pobuni Nem. protivu Napoleona I, 1809.
ŠILD (nem.) → znak radnje.
ŠILDEBER (Childebert) I-III, ime trojice franačkih kraljeva, Klovisovih potomaka.
ŠILDER Nikola (1842.-1902.), rus. general i istorik; gl. dela: Car Pavle I, Car Aleksandar I, njegov život i vladavina, Car Nikola I, njegov život i njegova delatnost.
ŠILDERIK (Chuderik) 1) Š. I (oko 438.-481.), franački kralj, sin Meroveja, otac franačkog kralja Klovisa. 2) III. Š, poslednji franački kralj iz merovinške dinastije (742.-751.); zbacio ga i zatvorio u man. Pipin Mali.
ŠILER (nem.) → kominjak.
ŠILER Fridrih (Schiller, 1759.-1805.), najslavniji nem. pesnik posle Getea; u mladosti vojni lekar u službi virtemberškog vojvode, sa ovog mesta pobegao. zatim boravio kod raznih mecena, studirajući Kanta i ist.; postao Geteov prijatelj i saradnik, prof. univ. u Jeni, umro u Vajmaru; siromah i bolešljiv, celog života stvarao silnim naponom volje, dižuči se u idealnu sferu slobode; u početku silovit i buntovan, docnije se smiruje; najjači kao pisac klasične drame, u lirici slabiji, jer odveć poučan, u estetici ublažuje Kantovu opreku čulnosti i morala; gl. dela: drame: Don Karlos, Valenštajn, Devica Orleanska, Vilhelm Tel itd. balade: Pesma o zvonu; естетика: O naivnom i sentimentalnom pesništvu; ист. студије: O 30-god. ratu i O odmetanju Nizozemske.
ŠILING (engl.) 1) austr., jedinica novca Austr.; 1 š. deli se u Š) groša (pre Austr. imala kao jedinicu krunu koja se delila u 100 helera); stopa kovanja: iz 1 kg čista zlata koje se 4 723,20 š. u zlatu ili: u 1 š. ima čista zl. 21,172 g (po sadržini zlata 100 austr. š. odgovaraju vrednosti 798 94 din. u zl., odn. 100 din. u zl. vrede koliko 12,52 š. u zl.). 2) engl. → engl. funta sterlinga.
ŠILINGS Maks (1868.-1934.), nem. kompozitor, dirigent, intrndant Dvorskog poz. u Štutgartu i opere u Berlinu; komponovao: 4 opere, gudački kvartet, violinski koncert, 2 simf. fantacije, pesme uz pratnju klavira i dr.
ŠILOVIĆ Josip (• 1858.), pravni pisac, javni radnik, senator, bio prof. pravnog fak. u Zagrebu, duže god. uređivao časopis Mjesečnik, organ pravničkog društva, 1 od gl. osnivača Lige za zaštitu dece, dugo godina zastupnik na Hrv. saboru i delegat na zajedničkom saboru u Budimu; posle podele naše države na banovine, Š. postao 1. ban Sav. Ban.; gl. radovi: Tumač građ. parbenom postupku, Zapuštena i zločinačka mladež, Uzroci zločina, Kazneno pravo, Nužna odbrana, Čedomorstvo.
ŠILOK → široko.
ŠILPERIK (Chilperik), 1-P, ime dvojice franačkih kraljeva, potomaka Klovisa I.
ŠILUCI, najvažnije među nilotskim plemenima, oko 50 000 duša; bave se zemljr., ali glavnije stočarstvo koje u novije vreme naučili od Hamita.
ŠILjAK, izdužen i zašiljen vrh na plan. vencima i bilima.
ŠILjEGARNIK, pl. ogranak Golešnice, između r. Topolke i Babune, z. od Velesa (Vard. Ban.); najviši vrh Begovi Virovi 2 112 m.
ŠIMANOVSKI Karol (• 1883.), polj. kompozitor, član grupe Mlada Poljska, dir. konzervatorijuma u Varšavi; radio u svim oblastima muz. stvaranja; interesuju ga muz. problemi; komponovao: opere Kralj Roger i Hagit, Stabat Mater, 2 sonate za klavir, 4 simfonije, 1 simf. poemu, gudački kvartet, 2 koncerta za violinu, horove i dr.
ŠIMERA (frc. chimère), fantastična nakaza iz grč. mitol., pola lav, pola koza sa zmajevim repom; prenosno: varka, obmana, tlapnja.
ŠIMI (schimmy), posleratna amer. salonska igra, postala iz fokstrota u taktu 4/4.
ŠIMIĆ 1) Antun Branko (1898.-1925.), pesnik i kritičar, dao dobre i prosvećane pesme; kretao više borbenih knjiž. listova: Vijavicu, Juriš i Književnik. 2) Nikola (1851.-1913.), sveštenik, dugogod. gl. saradnik u zadarskom Narodnom listu J. Biankinija i urednik kalendara Matice dalm.; uređivao časopis Iskru; bavio se i lepom knjiž ali bez mnogo uspeha.
ŠIMKUS Stasus (• 1887.), litavski kompozitor; komponovao: vokalna, kamerna dela, operu.
ŠIMONOSEKI, varoš (95 000 st.) i pristanište na krajem JZ otvara Nipon (Jap.), na Korejskom Moreuzu.
ŠIMPANZ (Pan), zap.-afr. antropoidni majmui, po svojim telesnim i duševnim osobinama stoji najbliže čoveku; u šumama kraj reka gradi na drveću gnezda za spavanje, živi porodičnim životom, lako se pripitomi.
ŠIMRAK Janko (• 1883.), crk. istoričar; gl. dela: Crkvena unija u sjev. Dalm. u 17. v., Grčko-katolička unija u Jugosl. (na lat. j.).
ŠIMUNOVIĆ Dinko (1873.- 1933.), pripovedač; dao nekoliko snažnih pripovedaka iz dalm. života, s dobro izabranim temama i jakim ličnostima; s ljubavlju opisivao dalm. prav. sredinu; u izrazu originalan i neposredan; veći njegovi radovi, romani Tuđinac i Porodica Vinčić, pate od razvučenosti.
ŠIMŠIR 1) (Buxus sempervirens, fam. Euphorbiaceae), zimzeleno šiblje, naspramna, kožasta lišća i neprimetnih cvetova, reliktna biljka iz tercijara; raste u mediteranu i atlanskoj oblasti Evr.; gaji se kao ukrasna u parkovima; drvo služi u thn. za pravljenje duvačkih instrumenata; lišće sadrži više alkaloida od kojih najvažniji buksin s nadražajnim dejstvom na sluzokože; u med. se ranije upotrebljavao pri lečenju malarije i sifilisa, jer izaziva znojenje; u narodu se lišće upotrebljava kao sredstvo za čišćenje. 2) šimširka, divlji šimšir (Berberis vulgaris. fam. Berberidaceae), listopadno, trnovito šiblje sa žutim cvetovima u grozdovima i crvenim bobicama; cvetovi imaju težak miris; prašnici pri dodiru s unutarnje strane pokreću se; raste po šumama i šibljacima u Evr., z. Az., Indiji; gaji se kao ukrasno šiblje i radi kiselih bobica;; š. štetna za useve kad raste pored njih, jer se na njenom listu razvija plamenjača (1 stadijum) koja se zatim prenosi na žita; sadrži gorak alkaloid berberin; ranije u med. upotrebljavana kora kao sredstvo za čišćenje, kod oboljenja jetre, žučnog i bubrežnog kamena, kod poramećaja menstruacije, a od bobiča spravljan kiseli napitak, protiv kuge i raznih bolesti s visokom tmpt.; u novije vreme preporučuje se tinktura kod tbk. creva.
ŠINA (nem.), pruga, tračnica; najglavniji deo koloseka; postavlja se preko pragova drvenih ili gvozdenih i prima neposredno opterećenje od točkova vozila koje prenosi preko pragova i zastora na zemljište; služi kao ravna podloga za točkove vozila i njihovo vođenje; gradi se obično valjanjem od topljenog čelika veoma vel. otpornosti, žilavosti i tvrdine; sastoji se iz glave, rebara i nožice; postoje 2 gl. oblika žel. š.: dvoglave i š. sa širokom nožicom, tzv. Vinjolove; najviše uobičajene dužine š. 12-15 m.
ŠINASI Ibrahim (1826.-1871.), osnivač moderne tur. knjiž.; počeo prevoditi pesme s frc., dao 1. tur. komediju i naročito nastojao da tur. jez. uprosti.
ŠINGU, r. u Braz. (J. Amer.), d. pritoka Amazona; duga 2 100 km, plovna u donjem toku.
ŠINDRA (nem.), daščice od smrče ili jelovine, klinastog preseka, tako da tanja podužna strana ulazi u žleb susedne š.; upotrebljava se za pokrivanje krovova, naročito u šumskim oblastima.
ŠINE (frc. chiné), pamučni tkst. konac, obojen po metodu pdesovanja.
ŠINEKTEDI (Shenectady), varoš (65 000 st.) u drž. Nju Jork (SAD); razvijena elthn. ind.
ŠINKEL Karl Fridrih (1781.-1841.), nem. arht. klasicist; 1803.-1806. studirao arht. spomenike u It. i Parizu; njegove građevine u klasičnom stilu: Nova stražara u Berlinu, pozorište u Berlinu (izgorelo 1861.), st. Berlinski muzej (zidan 1824.-1828.), kapije na Lajpciškom trgu u Berlinu i dr.; radio i u dr. stilovima, tako kod palate grofa Rederna, koja više ne postoji, bili spojeni motivi st. berlinskog klasicizma sa srednjev. firentinskim elementima, a Verderska crk. rađena u gotskom stilu (1825.-1828.), crk. Nikolaja u Potsdamu u renesansnom; ostavio i vel. broj crteža za molere, likoresce, za ćilime, nameštaj i posuđe.
ŠINOAZRI (frc. chinoiserie) 1) razni ukrasni predmeti ili igračke izrađeni u Kini. 2) pretetavljanje kineskog života na porcelanu i mesingu prema i. aziskim uzorima; naročito omiljeno u evr. um. zanatstvu 18. v.
ŠINTO, jap. nac. vera, u 1 vreme potisnuta konfučijanstvom i budizmom.
ŠINjEL (tur.), deo vojničke uniforme koji pretstavlja gornju odeću, nosi se umesto gornjeg kaluta kod građana; izrađen od sivomaslinaste boje, u struk s 2 reda dugmadi spreda, a šlingom (dragonom) pozadi; na krajevima jake latice boje roda vojske; pešadija i inženjerija Kraljeve garde imaju i prazničke š. (1. zatvorenoplave a 2. zatvoreno-zelene).
ŠINjON (frc.), tuđi uvojci kose, koje žene među na potiljak.
ŠIP (nem.), reza, polužica za zabravljivanje vrata; zašiljen stub (od drveta, betona, gvožđa) koji se pobija (rukom ili mašinskim putem) u tle, radi pojačanja zemljine nosivosti.
ŠIPAK → nar.
ŠIPAN, malo ostrvo na i. strani Jadr. M., oz. od Dubrovnika (Zetska Ban.), pokriveno bujnom vegetacijom s borovim šumama; poznato još iz rim. doba pod imenom Taurisa; Plinije ga pominje kao najveće od svih 7 Elafitskih Ostrva; u 11 v. darovao ga Zetski kralj Mihailo Dubrovniku, a u 15. v. na njemu, po predanju, podigao svoj dvor napuljski kralj Karlo Anžujski; stan. se bavi gajenjem maslina i vinove loze; mesto Š. Luka važno morsko kupalište i letovalište.
ŠIPERKE, ribarski pas za čuvanje čamaca, sličan lulu ali kraće dlake, crn, bez repa; 2 vrste: vel. i mali.
ŠIPKA 1) prevoj u Bug., preko Balkana, 1333 m, čuven po borbama između Rusa i Turaka (1877.-1878.), koje se završile (9./1. 1878.) zarobljavanjem cele tur. vojske na tom otseku; i. od njega nalazi se vrh Bozludža, kod kojeg izginuli bug. ustanici, predvođeni Hadži-Dimitrovom. 2) istoimeni man., osn. posle 1878. kao uspomena na te borbe.
ŠIRA, 600 km duga l. pritoka Zambeze, otoka jez. Njase.
ŠIRA (tur.), mošt, sok dobiven ceđenjem izmuljanog svežeg grožđa (kljuka) domaćih sorti vinove loze; kakvoća utoliko bolja ukoliko veća njena specifična težina, koja zavisi od sadržine šećera; dobra š. ima prosečno spec. tež. od 75-95° po Ekslu, što odgovara prosečno 170-220 g šećera (glikoze i fruktoze) na 1 l š. i 7-10% celokupne kiseline (vinske i jabučne); š. iz suvarka ima spec. tež. od 110-300° Eksla. Zaslađivanje š., šaptalovanje, 1. preporučio frc. stručnjak Šaptal; u načelu zabranjeno Zak. o vinu i Pravilnikom za njegovo izvršenje; izuzetno u lošim god. vrši se š., ali samo uz uslove propisane § 2. Zak. o vinu i čl. 2., 3. i 4. Pravilnika za njegovo izvršenje, a najviše 4 kg šećera na 100 l š.; da se slast š. poveća za 1° klosternajburškog širomera, potrebno dodati 1,25 kg čistog šećera na 100 l š.; da bi se gustina š. povećala za 1° Ekslov treba dodati 0,25 kg čistog šećera na 100 l š.; ovo samo približno tačno, pokazalo se da se š. od nezrelog grožđa moraju jače zasladiti, a od zrelijeg slabije. 3. š. može se vršiti i koncentrisanom š. ali takođe samo u granicama gorepomenutog čl. Zak. i Pravilnika. Zgušnjavanje š., vrši se na više načina: a) prir. z. ostavljanjem grožđa duže na čokotu, da prezri, ili se grožđe ostavlja da se prosuši na slami; plemenita plesan takođe prouzrokuje z. š.; b) smrzavanjem grožđa i š.; v) u običnim kazanima; g) u zatvorenim kazanima s razređenim vazduhom; z. š. vrši se u razne svrhe: za poboljšavanje nedovoljno slatke š. (§ 2. Zak. o vinu i čl. 4. Pravilnika), za spravljanje sirupa, likerskih vina itd.; da se zgusnuta š. samostalno očuva treba da ima gustinu oko 36° Ve, ili da sadrži oko 700 g šećera na l; slabije kakvoće mora se sterilizovati sumporisanjem ili pasterizovanjem u bocama na toploti oko 50° S, tj. na nešto nižoj tmpt. nego za običnu nezgusnutu š. Zagrevač za š., naprava za zagrevanje hladne š., pomaže da počne vrenje u hladne dane; z. za š. spojen s kacom pa 2 mesta: na donju slavinu š. ulazi u z., na gornju se ugrejana vraća u kacu; grejanje se vrši toplom vodom na 60-70° S, dok š. prolazi kroz kalajisanu cev; š. se može zagrevati i pasterizatorima. Konzervisana š., duže vremena sačuvana kakva dobivena po ceđenju iz grožđa. Šonzervisanje š., da bi se š. sačuvala od vrenja i kvara, potrebno uništiti sve žive klice alkoholnog vrenja. gljivice i bakterije bolesti i sprečiti pokovno zaraženje; ima više načina k. š.: a) pasterizovanjem: š. određena za k. mora biti iz zdravog grožđa prethodno izbistrena filtriranjem ili taloženjem, uz dodatak kalijum-metabisulfita (13-20 g ia 100 l); pasterizovanje u bocama vrši se u naročitom aparatu s dvostrukim dnom, ili u običnom kazanu na čije se dno stavlja slama ili drvena rešetka, zagreva se do 72° S za 12-15'; u buradima u kojima će se š. čuvati pasterizuje se pomoću zagrevača za š. ili el. aparatima; pasterizovanje za kućnu upotrebu, u običnim kazanima na 85° S greje se nekoliko minuta, zatim se vrela š. sipa u sumporisanu burad i čuva na hladnom mestu. b) antiseptičkim sredstvima, po Zak. o vinu sme se upotrebiti sumpor-dioksid, od kojeg se stavlja 25 g na 100 l, a posle taloženja još 50-60 g, čuva se u sumporisanim buradima, ispravnim betonskim bačvama u hladnom podrumu; upotreba salicilne, benzoeve i mravlje kiseline zakonom zabranjeno. v) filtriranjem. u novije vreme upotrebljavaju se filtr-aparati u kojima se š., vino i dr. voćni sokovi bistre i sterilišu; materija kroz koju se vrši f. sastoji se iz smeše azbesta i organskih vlakana, na njenim slojevima zadržavaju se gljivice alkoholnog vrenja. gljivice i bakterije bolesti (Entkeimungsfilter, skr. EK.). Širomer Babov, Klosternajburški širomer, čija skala pokazuje težinske % šećera, tj. koliko ima šećera u 100 g š. na 17,5° S; ako pri merenju tmpt. šire veća od 17,5° S, onda se za svaka 2,5° S dodaje 0,1%; odn. odbije, ako je tmpt. niža; k. š. pokazuje približno tačno % šećera samo kod srednje sadržine šećera u širi, dok u širi nezrelog grožđa pokazuje više, a u prezrelom grožđu manje šećera. Š. Ekslov, pokazuje spec. težinu šire, tj. za koliko 1 l šire teži od 1 l destilovane vode (na 4° S); svaki Ekslov stepen pretstavlja no 1 gustinu šire, ali su stepeni označeni samo skraćenim brojem koji pokazuje prevagu l šire nad l vode; mesto 1084 označeno samo sa 84, mesto 1,125 samo 125 da bi se moglo jasnije čitati; procent šećera, tj. broj g šećera u 100 sm² šire iz Ekslovih stepeni izračunava se približno tačno, tako da se Ekslovi stepeni podele sa 4, pa od dobivenog broja oduzmu 3 g, npr. ako Ekelov š. pokazuje 84°, onda šira ima "4/4--3 = 17 g šećera u 100 sm1 šire; koliko šira pokaže Ekslovnih stepena, toliko će više imati alkohola u l.
ŠIRAS, varoš (50 000 st.) u Pers. (Iran), poznata sa ruža koje se gaje u njenoj okolini i ružinog ulja; ind. koža, metala, ćilima; nedaleko od III. ostaci st. varoši Persepolja i Pasaragada.
ŠIRNES, varoš (20 000 st.) i ratno pristanište na ostrvu koje se nalazi na ušću Temze (Engl.).
ŠIROK Karel (• 1881).), slov. omladinski pesnik i pisac; izdao zbirke pesama: Jutro, Polžja hišica, pripovetke: Slepi slavčki.
ŠIROKA KULA, selo u Lici, kod Gospića (Sav. Ban.), gde u iskopinama nađeni predmeti iz neolitskog, železnog, halštatskog i rim. doba.
ŠIROKA PLANINA, pl. (1544 m), sz. od Krive Palanke (Vard. Ban.).
ŠIROKI Josip d-r (• 1882.), 1. doktor muz. u Hrv., pronalazač muzičko-akustičkog aparata univerzal-tonometra, pisac studija o nar. muz.
ŠIROKI BRIJEG, gl. deo naselja Mokrog (oko 2000 st. kat.) u Mostarskom srezu (Prim. Ban.); tkaonica ćilima i franjevački man. s gmn.
ŠIROKO (it.), topli vetar koji se javlja na Sred. M. i ia Jadranu; u našem primorju ima ji. pravac, vlažan, daje jaku kišu, diže vel. talase, smeta plovidbu.
ŠIROKOUGLI OBJEKTIVI, naročita konstrukcija sočiva u fotogr.; imaju vel. ugao, oštre slike od 70-140°; svetlosna jačina se kreće od 1:3,5 do 1:22; upotrebljavaju se za snimanje širokih i visokih objekata s manjeg otstojanja, i kad to snimanje ne može biti obavljeno objektivom normalne → žižne daljine.
ŠIROLA Božidar d-r (• 1889.), kompozitor; napisao: Pregled povijesti hrv. muzike i više etnol. muz. studija; komponovao: horski oratorijum Sv. Ćiril i Metod, muz. za Žrtvu Avramovu, Novelu od Stanca, gudački kvartet, klavirski kvartet, solo-pesme uz pratnju klavira, muz. i mešovite horove: De ima voda duboka, Zorja moja, Pjesni razlike i dr.
ŠIFON (frc.), gusto izatkano pamučno platno, služi najčešće za izradu donjeg i posteljnog rublja.
ŠIFRA (frc.), brojevi, slova, reči i rečenice s tajnim značenjem za poverljiva obaveštenja, čitaju se pomoću naročitog ključa.
ŠIHER Metodije (1744.-1827.), slikar; radio crk. i ist. slike, i freske u crk. u Blajburgu, Ptuju, Brežicama i Celju.
ŠIC Hajnrih (Schütz, 1585.-1672.), nem. kompozitor, učenik A. Gabrielija, dvorski dirigent u Drezdi; komponovao operu Dafne, Pasije i duhovne koncerte.
ŠIŠAK, zavrata, zavratka, crnogorska kapica, mala plitka kapica, ozgo ravna, od crvene čohe, unaokolo opšivena crnom tkaninom, na gornjoj crvenoj površini izvezen zlatom grb; š. uveden u C. Gori sredinom 19. v., a odatle se raširio i po Herc.; nose ga muškarci, a i ž.
ŠIŠANA, šešana (tur.), puška → kremenjača; cev debela, spolja prizmasta, mehanizam spolja.
ŠIŠANO KUMSTVO, običaj kod balk. naroda; kad m. dete odraste, zove se dobar prijatelj da mu prvi put striže (šiša) kosu, što se obavlja uz svečanost i međusobno darivanje. Š. kum (kod Arbanasa kumbar) mnogo se poštuje; običaj ima interkonfesionalni značaj (→ kum).
ŠIŠANjE, vrši se obično prema modi, odn. prema frizuri koja se želi; sasvim kratko š. kod muških zdravije: koža očvrsne pa teže ozebe i manje se znoji, a ako kosa masna i opada, lakše se leči, jer lakše staviti lek na kožu; š. kose nikako ne može prouzrokovati opadanje kose; kad se kosa sasvim kratko šiša mora se prati svakog dana; ni š. ni brijanje ne pomažu da kosa jače raste; pri š. važno da aparati za š. budu čisti i dezinfikovani. Š. ovaca, skidanje runa pomoću makaza; obavlja se obično 1 put god. i to u maju, ređe dvaput: u maju i septembru.
ŠIŠARICA 1) plod četinarske potfamilije jele (Abietinae), postaje po oplođavanju ž. cvasti odrvenjavanjem spiralno postavljenih ljusaka koje štite semenke. 2) šiška, babuška (cecidia), najčešće okrugla tvorevina razne veličine na listu i dr. delovima biljaka cvetnjača, postala na mestu koje u stanju izvesnog zapaljenja; hrastova zolja pri polaganju jaja ubada legalicom mlad hrastov list i nekom izlučenom tečnošću izaziva zapaljenje okolnog tkiva, koje ubrzanim stvaranjem sve većeg broja naročitih ćelija nagradi oko jaja mrkožutu okruglu š. s onoliko okaca koliko ima jaja; stvaranje čupave okrugle lopte u ruža izaziva ubodom ružina zolja; sem insekata slične izraštaje na mnogim biljkama (mlečika i dr.) prouzrokuje naseljavanje parazitskih gljiva ili bakterija.
ŠIŠARUŠA → zolja.
ŠIŠATOVAC, man. Rođenje bogorodičina u istoimenom selu u Sremu, kod Sremske Mitrovice (Dun. Ban.); osn. ga u 1. polovini 16. v. iguman Teofilo iz man. Žiče; obnavljan u 17. i 18. v.; u crk. mošti Stevana Štiljanovića i njegove supruge Jelene.
ŠIŠGORIĆ Juraj († 1491. ili 1492.), dalm. humanist; napisao više spisa i pesama, a bavio se i nar. poslovicama; gl. delo; O položaju Ilirije i gradu Šibeniku (na lat.), dragocen prilog za našu kulturnu ist.
ŠIŠIĆ Ferdo d-r (• 1869.), istoričar; radeći u više arhiva kod nas i na strani došao do nove i bogate građe, koju obilato iskoristio; napisao vel. broj rasprava iz hrv. ist. svih perioda, zatim nekoliko knj. i rasprava iz ist. Bosne i srp.-hrv. ist.; dao naučno najbolju, odlično dokumentovanu Povijest Hrvata (do 1102.), i Pregled cele hrv. prošlosti; izdao više izvoda za našu ist.; dobro mu novo izdanje Hronike popa Dukljanina s opširnim uvodom i pažljivim komentarom; uzorno njegovo izdanje bogate prepiske između Štrosmajera i Račkog u 4 knj.; od monografija značajna dela: Hrvoje Vukčić, Genealoški prilozi o hrv. nar. dinastiji, F. Rački, Poslednji Zrinski i Frankopan.
ŠIŠKA, domaća vrsta, primit. rasa svinja, rasprostranjena u vel. delu Jugosl., naročito u B. i X., Srb., C. Gori i Dalm., u mnogim brdskim krajevima jedina rasa svinja; ime dobila po minđušama-šiškama koje se javljaju kod ove rase ispod vrata; prilično visoka štrkljastih nogu sa šarenastim lećima, vel. glave i duge njuške, uspravnih ušiju, boje različite; po privr. sposobnostima spada u najgoru, tj. najprimit. rasu svinja; prasi veoma malo, za priplod stiže veoma kasno, hranu iskorišćava slabo, utovljena daje više mesa nego masti; od mesa dobra pršuta.
ŠIŠKO JEZERO, jezerce glacijalnog porekla na plan. Bjelasici, si. od Kolašina (Zet. Ban.); leži u cirku na nadm. v. od 1 642 m.
ŠIŠMAN 1) Š. I, bug. car (963.-968.), odvojio zap. Bug. od drž. cara Petra i uzeo za prestonicu So-fiju. 2) Š. II, bug. car (1330.-1331.), sin bug. cara Mihaila III, zbačen posle god. dana. 3) Š. III, poslednji bug. car → Jovan Šišman III.
ŠIŠMANOV Ivan (1862.-1928.), bug. istoričar i filolog, prof. univ. u Sofiji, 1903.-1907. min. prosvete, 1. pretsednik bug. Pen-kluba; dela: Studije iz oblasti bug. preporoda, kritike, memoari.
ŠIŠOV Ivan P. (• 1888.), rus. kompozitor modernist; komponovao: klavirska dela, horove, pesme, simfoniju i dr.
ŠJELDERUP Gerhard (Schjelderup, • 1859.), norveški kompozitor; komponovao: muz. drame, opere, orkestarska dela, simfoniju, simf. poemu, 1 kvartet i dr.
ŠKAMP (it.), mor. rak (Nephrops norvegicus), 13-18 sm dug; leva štipaljka duža od d.; nalazi se najviše u morima oko Norveške; a u našem moru između Kvarnerskih Ostrva i na liniji o. Sv. Lucije-Vis; mesa veoma ukusna, 1 od najbiranijih jela.
ŠKAPULAR → skapular
ŠKARDA, o. (4,2 km²) u Jadr. M., između o. Premude i Ista (Prim. Ban.); veći deo pod vegetacijom.
ŠKART (it.), roba lošije vrste, ostatak posle odabiranja, boljih jedinica.
ŠKVER (engl.), mesto na kojem se grade odn. izvlače i opravljaju brodovi.
ŠKERJANC Lucijan (• 1900.), kompozitor, prof. konzervatorijuma u Ljubljani; komponovao: 3 kvarteta, simfoniju, 27 pesama za glas i klavir, orkestarske kompozicije.
ŠKILjENjE → strabizam.
ŠKOLA (lat.), ustanova u kojoj se predaje, vaspitava i stiče znanje. Š. u Jugoslaviji: narodne, niže stručne, srednje stručne, vojne, srednje, visoke i univ. I Narodne š., 1) zabavišta, osn. i više nar., specijalne, niže domaćičke, razni tečajevi itd. 1) Zabavišta, drž. i priv., neobavezna, primaju decu od 4-7 god.; po većim gradovima i ind. središtima, → zabavišta. 2) Osnovne š., drž. ustanove, postoje samoupravne, privatne i konfesionalne; zakonski obavezne za svu decu duševno i fiz. zdravu od 7 god., traju 4 god.; dele se na podeljene i nepodeljene; podeljene gde rade više uč., nepodeljene gde radi 1 uč.; za drž. manjine postoje uz o. š. pripravni razredi. 3) Više narodne š., obavezne za svu decu, koja posle osn. š. nisu pošla u gmn., građ. ili stručnu š.; traju 4 god., upućuju u praktičan život, nisu još potpuno izvedene u celoj zemlji → narodne š. 4) Analfabetski tečajevi, povremeno se otvaraju pri osn. š. obavezni za sva lica koja nisu prošla kroz osn. š., a ispod 25 god. starosti; traju po 4 meseca. 5) Niže domaćičke š. spremaju domaćice, traju 1 ili 2 god.; internatski uređene; tečajevi domaćički otvaraju se po selima i varošima, traju 6 meseci (→ domaćičke š.). 6) Specijalne š., za decu s duševnim i telesnim nedostacima: a) Pomoćna odeljenja otvaraju se pri osn. š. za zaostalu decu; obraća se naročita pažnja (pored nastave) utvrđivanju duševnih i telesnih nedostataka ovakog deteta i njihovom otklanjanju ukoliko to moguće; nastava radna i očigledna; zasad u većim gradovima. b) Pomoćni zavodi, postoje 3: u Ljubljani, Mariboru i N. Sadu, primaju decu koja bez uspeha 2 god. posećivala osn. š., izuzetno po želji roditelja i od 7 god.; zavod u isti mah i š., nastava traje 6 god. izvodi se u duhu aktivne š.; kao u pomoćnim odeljenjima; pored nastave ispituju se i otklanjaju duševni i telesni nedostaci. v) Zavodi za gluhoneme, istovremeno i š., postoje 4: u Jagodini drž., u Zagrebu i Ljubljani ban. i u Beogradu privatni; nastava oralnim metodom -- čitavanjem s usta; š. traje 8 god.; uče se zanati; g) Zavodi za slepe, istovremeno i š., postoje 4: Dom kralja Aleksandra u Zemunu drž., u Zagrebu i Kočevju ban. i u Beogradu priv. za devojke; nastava se izvodi podignutim slovima (Brajov metod); školovanje traje 8 god. s prethodnim pripravnim razredom; uče se zanati; u z. se primaju deca na osnovu raspisanog stečaja od strane svakog doma, z. za devojke prima bez obzira na starost, pri Domu u Zemunu i š. za lečenje mana pri govoru (mucanje, tepanje) i razred za nagluhu decu; Zemunski dom je ustanova za doživotni smeštaj slepih; → slepih vaspitanje; d) Zavodi za vaspitanje napuštene dece i moralno posrnulih, postoje 7 (drž. u Pohinskom kod Ivanca za m., u Glini za mlađe m., u Slav. Požegi za ž. decu i mlađe maloletnice; ban: Panoviče (Drav. Ban.) za m.; priv. u Beogradu; opštinski u Klin- Selu (Sav. Ban.) i u Zagrebu; u svim ovim zavodima primaju se deca do 14. god. i maloletni osuđenici od 14-17 god.; za starije maloletnike od 17-21 god. i za one koji su osuđeni na popravku, nema naročitih zavoda, već odeljenja u kaznenim zatvorima i sudskim apsanama; nastava se izvodi skraćenim programom osn. š.; uče se zanati, muz., sokolstvo, poljopr. n dr. u Glini ima i nika gmn. P. Niže stručne, s osn. i stručnom produženom spremom: 1) Stručne produžne (zanatske, trg., večernje šegrtske), primaju se učenici s osn. š.; ima ih mnogo, broj š. nestalan. 2) Muške zanatske š., drž. ustanove, uče zanatima, postoje 8: Tuzla, Sušak, Cetinje, Mostar, Sarajevo, Skoplje, Kastav i Crna Trava; primaju sa osn. šk. 3) Mornarska škola Kraljevića Tomislava na Korčuli, otvorena 1934., drž. ustanova, internatski uređena, prima učenike s osn. š. od 12-15 god. starosti (prvenstveno siročad pomoraca, iseljenika i svetioničara), traje 3 god.; nastava teoriska i praktična; cilj joj da spremi mornarski podmladak za stručan rad na brodovima; specijalii plan i program za š. propisalo Mst. saobraćaja. 4) Muške zanatske-majstorsko delovođske š., drž. ustanove, primaju učenike s 2 razreda gmn. ili zanatskom šk.; postoje pri sr. thn. u Beogradu i Ljubljani, zadatak usavršavanje zanata; imaju rang četvororazredne sr. š. 5) Ženske zanatske š., postoje drž., ban., op., poludrž., polu-ban. i priv.; primaju učenice osn. š., traju 5 god.; ako su učenice svršile 2 razr. sr. š. ili 6 razr. osn. š. traju 3 god.; u š. se uči: krojenje, šivenje, pletenje, vez, ćilimarstvo, pravljenje veštačkog cveća, pletenje šešira i dr., nestalne. 6) Niže poljopr., internatski uređene, cilj im spremanje dobrih poljoprivrednika i stočara; primaju se učenici s osn. š. → poljoprivredne š. 7) Niže umetničke š. (muz. i um.), primaju s osn. spremom i prijemnim ispitom; daju muz. i um. spremu; → muzička i umetnička š. III Srednje š., postoje 3 tipa: realne i klasične gmn. i realke, drž. ustanove (postoje i samoupravne, konfesionalne i priv.), broj nestalan (najmnogobrojnije realne gmn.); po uređenju: muške, ž. i mešovite; po trajanju potpune (8 razreda) i nepotpune (4 razr.); potpunih ima više; cilj im opšte obrazovanje i priprema za visoke š. i univ.; primaju đake s osn. š. i prijemnim ispitom; → gimnazije. Građanske š., drž. ustanove (postoje priv. i konfesionalne), mešovite; traju 4 god.; primaju đake s osn. š., imaju rang sr. niže š.; broj im se stalno povećava; cilj im opšte obrazovanje s naročitim zadatkom pripreme za stručne š., zanatske, ind. i dr. (izuzev učiteljske); → građanske t. IV Stručne sred. š. 1) Bogoslovije: a) pravoslavne, drž. ustanove, internati; spremaju svešteničko, traju 5 god.; postoje 5: u Bitolju, Sremskim Karlovcima, Prizrenu, Sarajevu i Cetinju; s diplomom b. učenici mogu produžiti studije na teol. fak. u Beogradu. b) katoličke → Š. visoke. 2) Vel. medresa kralja Aleksandra u Skoplju, drž. ustanova, internat, sprema musl. svešt.; prima učenike s osn. spremom, traje 8 god.; nastava mešavina realne gmn. i islamske teologije; učenici mogu produžiti studije na pravnom fak. (šerijatsko pravo) ili iz flz. (orijentalistiku). 3) Viša domaćička š., drž. ustanova, internat, nastavni plan opšte i stručno obrazovanje; prima učenice s 4 razr. gmn. ili građ. š.; rang uč. š.; sprema učiteljice domaćičkih š.; zasad postoji 1 u Futogu, i priv. u Petrinji, Zagrebu, Ljubljani i dr. 4) Vojna niža akademija → vojne škole. 5) Železnička saobraćajna š., u Beogradu, drž. ustanova, prima učenike s najmanje 7 razr. sr. š.; traje 2 god.; sprema saobraćajno osoblje; → železnička saobraćajna š. u Beogradu. 6) Muzička š., u Beogradu, ima 3 otseka: niži, viši i nastavni; zadatak 2 prva otseka muz. obrazovanje; nastavni otsek prima s 4 razr. gmn. i prijemnim ispitom; traje 4 god. i sprema nastavnike muz. i pevanja za sr. šk.; drž. ustanova; → muzička š. 7) Hudiljske š., drž. ustanove, internati; sprema učenice za negu bolesnika i ranjenika; primaju se učenice s 4 razr. gmn. i od 18-28 god. starosti; traje 4 god.; ima rang srednje stručne š.; postoje u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani i Skoplju; → nudiljske š. 8) Poljopriv. sr. š., drž. ustanove, internatski uređene; cilj im stručno spremanje ekonoma i nastavnika poljopr. š.; primaju učenike s 4 razr. gmn. ili građ. š. i nižom poljopr. š.; → poljopr. š. !)) Pomorske trg. akademije, drž. ustanove, spremaju oficire za trg. mornaricu; učenici se primaju s 4 razr. gmn., traju 4 god.; postoje u Kotoru, Dubrovniku i Bakru; pored opšteg obrazovanja naročita se pažnja poklanja stručnoj spremi: nautici, parostroju, gradnji i opremi brodova, okeanografiji, meteor. i dr. 10) Stručne ženske učiteljske š., drž. ustanove; spremaju učiteljice u ručnom radu; traju 5 god.: primaju učenice s 4 razr. gmn. i.ti građ. š.; u rangu učiteljske ga., ima 2: u Beogradu i Zagrebu. 11) Trgovačke akademije, drž. ustanove, daju opšte i stručno obrazovanje; traju 4 god.; primaju učenike s 4 razr. gmn. i građ. š.; posle nje učenici mogu produžiti studije na Ekonomsko-komersijalnoj akad. u Zagrebu; t. a. ima 18; kondukacija zastupljena. 12) Trgovačke dvorazredne š., drž. ustanove (priv. u Beogradu) stručnog karaktera; primaju učenike s 4 razr. gmp. i građ. š.; ima ih 8; s dopunskim ispitom mogu učenici produžitn trg. akad. → trgovačke dvorazr. š. 13) Umetnička š., u Beogradu, priv. ustanova s drž. subvencijom, traje 4 god., prima učenike s 4 razr. gmn. i prijemnim ispitom; sprema nastavnike um. za sr. ga.; pri njoj postoji i čisto um. otsek; u njemu nastava traje 6 god.; → umetničke š. 14) Učiteljske š., drž. ustanove (postoje priv. i konfesionalne), po zak. moraju biti internatski uređene; š.: muške, ž. i mešovite, primaju se učenici s 4 razr. gmn. i prijemnim ispitom; školovanje traje 5 god. i spremaju uč. osn. i nar. š.; uz u. š. mogu se otvarati i tečajevi za usavršavanje uč. (za zabavilje, domaćinstvo, poljopr., šumarstvo; za spremu nastavnika sa slepu, gluhonemu i zaostalu decu); uz u. š. mora postojati vežbaonica (nar. š.) za vežbanje učenika; → učitenjske š. 15) Šerijatska gmn. u Sarajevu, drž. ustanova, internat; prima učenike s 4 razr. gmn.; nastava realne gmn., vera i orijentalni jez.; učenici mogu produžiti studije na svim fak. 16) Šerijatska sudačka š. u Sarajevu, drž. ustanova, internat, sprema š. sudije i verske službenike; prima učenike s 4 razr. gmn. ili medrese; traje 5 god.; po završenoj š. učenici mogu produžiti studije na pravnom fak. V Visoke škole: 1) Viša voj. akademija → š. voj. 2) Viša pedagoška š., drž. ustanova, dosadanji cilj spremanje nastavnika građ. š.; traje 2 god.; primaju se uč. s praktičnim ispitom; slušaoci primaju sve prinadležnosti drž. činovnika; postoje 2: u Beogradu i Zagrebu. -> Viša ped. š. 3) Ekonomska komercijalna š., u Zagrebu, drž. ustanova, prima slušaoce s trg. akad.; sprema nastavnike za trg. akad.; traje 4 god.; ima rang fak.; → trgovačke š. 4) Katoličke bogoslovije, internati, izdržava ih kat. crk. uz drž. subvenciju; spremaju sveštenike; traje 4-5 god.; primaju se učenici s punom sr. š.; postoje u Dubrovniku, Đakovu, Ljubljani, Makarskoj, Mariboru, 2 u Sarajevu; u Splitu i Mostaru. 5) Konzervatorijum u Ljubljani, drž. ustanova, rang visoke š.; prima učenike sa sr. i uč. š., traje 4 god.; → konzervatorijum. 6) Muzička akademija, u Zagrebu, drž. ustanova, rang visoke š.; traje 4 god.; prima učenike sa sr. i uč. š. i s položenim prijemnim ispitom bez pune spreme; uz nju postoji niža i sr. muz. š., koje traju po 3 god.; primaju učenike s osn. spremom. 7) Pomorska akademija → š. voj. 8) Umetnička akademija, u Zagrebu, drž. ustanova, prima učenike sa sr. ili uč. š. i učenike bez ovih kvalifikacija kad polože prijemni ispit, traje 4 god.; rang visoke š. VI Univerzitet, najviša drž. prosvetna ustanova; u Jugosl. postoje u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani i fakulteti: u Subotici pravni, u Skoplju flz. bez prirodne grupe. VII Vojne š. služe opštem i stručnom usavršavanju starešinskog kadra u vojsci; kod nas postoje: → Vojna akademija. Viša vojna akademija, drž. ustanova u Beogradu, prima oficire s najmanje 5 god. službe i u činu por.; traje 2 god.; ima rang fak. Vojna niža akademija, drž. ustanova u Beogradu, internat, školovanje o drž. trošku; traje 3 god., primaju se đaci s maturom sr. š.; → vojne akademije. Pomorska akademija, drž. ustanova; sprema oficire za komand. bojnih brodova, istog ranga i prijemnih uslova kao niža voj. akad.; → pomorska akad. Intendantska akad., ustanovljena 1924., sa zadatkom da popunjava vojsku spremnim i vojnički dobro vaspitanim aktivnim int. oficirima; ima nižu i višu š. koje po rangu odgovaraju nižoj i višoj š. Voj. akad. Vojno-geodetska š., ustanovljena pri Vojnom geogr. institutu u Beogradu radi stručnog spremanja oficira geodetske struke; ima nižu i višu š.; u nižu š. primaju se samo oficiri čina potporučnika iz gl. rodova vojske, koji su proveli u trupi 2 god. i za to vreme imaju preporučljive ocene, a koji su svršili nižu Voj. akad. s vrlo dobrim ocenama iz: mat., nacrtne geom., fiz., niže geodezije i topogr. crtanja, moraju se obvezati da će po svršetku š. ostati na službi u Voj. geogr. institutu još 6 god., ako ne budu hteli da posle dvogodišnje pripreme budu prevedeni u geodetsku struku. Viša v. g. š. služi za spremu i usavršavanje viših starešina geodetske struke, a odgovara višoj š. Voj. akad. Za stručno usavršavanje pojedinih rodova vojske ustrojene su čisto stručne š. u koje se određuju oficiri dotičnog roda vojske po predlogu pretpostavljenih starešina. Te su: Pešadiska oficirska š., čiji niži kurs služi spremanju oficira za položaje komandira četa i komandanta bataljona; traje 7 meseci, a deli se na teoriski i praktični otsek; viši kurs traje 3 mes. i služi spremanju viših peš. oficira za više komandne položaje u pešadiji; obaveštajni tečaj (do 3 nedelje) služi za upoznavanje oficira dr. rodova vojske s upotrebom i radom pešadije; vanredni tečaj služi spremanju rez. oficira za položaje komandira četa i komandanta bataljona (traje onoliko koliko odredi min. voj. i morn.); redovan tečaj (niži i viši kurs) otvara se svake godine, a obaveštajni i vanredni po potrebi. Oficiri koji svrše niži kurs redovnog tečaja pre no što polože ispit za čin kpt. II klase, oslobađaju se na kpt. ispitu polaganja većeg broja predmeta. Art., konjička i inženjerska ofic. š., ustrojene analogno peš. i imaju ista preimućstva. Vazduhoplovna š. gađanja za vplov. oficire isto što i peš. za peš. oficire. Š. za rez. peš. i Š. za rez. art. ofncire sprema rez. oficire u peš. i art.; u njih stupaju đaci po svršenoj sr. školi na otsluženje đačkog roka od 9 meseci; za vreme trajanja š. đaci se praktično i teoriski vežbaju u stručnim znanjima svog roda vojske i na kraju šk. god. polažu ofic. ispit; ako ga polože posle 9 meseci, otpuštaju se iz š. kao rez. đaci-narednici, koji se sledeće godine upućuju u pukove na dvomesečnu vežbu; ako na ovoj pokažu uspeh, spremu i sposobnost za oficira, unapređuju se u čin rez. potporučnika; ako đak ne položi ispit u š., upućuje se na dosluženje kadrovskog roka, do 14 meseci, u puk, zadržavajući čin koji dotle stekao u š.; za popunjavanje vojske rez. konjičkim oficirima služi kao š. i Đački konjički eskadron u Konjičkoj š. koji đacima daje ista prava kao i onima sa svršenom š. za rez. peš. oficire; za rez. inž. oficire ustrojavaju se čete, ili se đaci upućuju na otsluženje roka u četu ma kojeg vida inženjerije, pa po otsluženju roka polažu ispit, koji im se računa kao svršena š. za rez. oficira; isto tako se pripremaju i unapređuju đaci za rez. vplov. oficire; za rez. oficire pojedinih struka potrebno da đaci pored sr. š. imaju i svršen fakultet odgovarajući toj struci (za san. poručnika, med., za sudskog, pravni itd.); rez. intendantski potporučnik postaje đak koji svrši š. za rez. int. oficire, koja se nalazi u Int. voj. akad.; u nju stupaju đaci koji su pored sr. š. svršili i odgovarajući fakultet ili neku višu ekon. š. ravnu fakultetu (trajanje š. i unapređenje pod istim uslovima kao i u peš. i art. š.). Za rez. niže vojne činovnike ne postoji š. već kurs koji ima rang š.; njega svršavaju đaci sa svršenom sr. školom (najmanje), ako su od strane regrutne komisije oglašeni za ograničeno sposobne; posle položenog ispita i izdržane dvomesečne vežbe unapređuju se u zvanje rez. nižeg voj. činovnika 4. klase ekon. struke. Za popunjavanje vojske podoficirima postoje peš., art., konjička i inž. podofic. š.; u njih mogu stupiti kandidati iz građ. i vojske; kandidat iz građanstva mora ispunjavati sledeće uslove: da je podanik Kralj. Jugosl.; da nije mlađi od 18, ni stariji od 21 god.; da je svršio osn. š.; da je dobrog vladanja i ponašanja, da nije sudski kažnjavan, da nije pod sudom ili krivičnom istragom; da ima roditeljsko odobrenje za stupanje u š.; da nije ženjen i da je potpuno zdrav i sposoban za voj. službu; molbe se podnose nadležnim komandantu vojnog okruga i uz njih se prilažu potrebna dokumenta; kandidati iz vojske moraju ispunjavati uslove kao i oni iz građ., samo ne moraju imati roditeljsko odobrenje; mogu imati najviše 23 godine, a moraju imati i preporuku svojih pretpostavljenih starešina; podofic. š. imaju rang niže stručne vojne š. čiji kurs traje 2½ god.; po svršenoj š. unapređuju se u čin podnarednika i kao takvi raspoređuju u trupu, gde dalje teku svoju karijeru u podofic. činovima; ako polože ofic. ispit, mogu napredovati do čina potpuk. Vplov. podofic. š. rangom ravna prednjim, te i uslovi za prijem isti s razlikom što: kandidat mora svršiti osn. š. s odličnim ili vrlo dobrim uspehom, a pored toga položiti prijemni ispit iz: čitanja, pisanja i računanja; traje samo 2 godine. Žandarmeriska podofic. š., za popunu i spremu podoficira u žandarmeriji slična podofic. š. raznih rodova vojske. Voj.-potkivačka š. sprema i snabdeva vojsku majstorima potkivačima; traje 12 meseci; po svršenoj š. pitomci se unapređuju u čin podnarednika-potkivača; uslovi prijema isti kao i za ostale podofic. š., samo kandidat mora pre stupanja imati i dokumenta da je vičan potk. zanatu. Bolničarska podofic. š., traje 2 god., a sprema i popunjava vojsku stručnim bolnič. podoficirima; po završenoj š. pitomci se unapređuju u čin podnarednika. Voj.-zanatliske š., obrazovane u Art.-thn. zavodu u Kragujevcu i Obilićevu, spremaju kalfe i majstore potrebne za stručne poslove u zavodima i ostalim voj. radionicama i arsenalima; prva ima 2 tečaja: kalfenski (4 god.) i majstorski (2 god.); kalfenski svršavaju svi učenici, a majstorski samo izabrani; izučavaju se zanati: mašinsko-bravarski, elektro-monterski, kovački, stolarski, dreerski, zidarski, tesarski, limarski, farbarski i turpiorezački; kandidati u 1. razred stupaju s osn. š., a u 2. s 4 razr. sr. š., između 12 i 15 god. starosti; druga ustrojena isto samo uslovi prijema teži: kandidat treba da ima odličan uspeh na svršetku osn. škole; viši tečaj u ovoj š. traje 6 god., a niži 4 god. (kao kalfenski); uče se zanati potrebni za izradu baruta, bojnih otrova, raznih eksploziva itd. Voj. muz. š. sprema stručno pitomce u muz. znanjima, osposobljava za dužnosti redova neborca u peš. i daje im potrebna znanja za podoficira raspoređenog na neboračkoj dužnosti; uslovi za prijem isti kao i za ostale š., a starost između 14 i 16 god.; kurs traje 5 god. (3 osnovna nastava i 2 god. otsek za usavršavanje); svaki pitomac uči obavezno 2 instrumenta: 1 za duvački i 1 za gudački orkestar; po svršenoj š. unapređuju se u III nižu klasu muzičara (kaplara), a zatim se raspoređuju po voj. muzikama.
ŠKOLSKA OBAVEZNOST, u našoj drž. zak. od 1929. svako dete od 7 god. ako je telesno i duhovno zdravo, obavezno posećivati osn. šk. i to: nižu 4 god. i višu 4 god. ako ne produži građ. ili zanatsku šk.
ŠKOLSKA HIGIJENA, proučava uticaj đačkog života, š. zgrade i nastave na zdravlje učenika i propisuje potrebne mere, da bi se zaštitile i razvile telesne i duševne moći učenika; gl. principi: učenike treba postupno privikavati učenju, da bi se izbegao zamor; odmor između časova neophodan; držanje tela učenika u klupi treba da je uspravio, da bi se sprečila iskrivljenost kičme (→ skolioza); š. zgrada treba da je podignuta u dovoljno prostranom dvorištu, udaljena od ulične vreve i lupe, pristupačna vazduhu i suncu; učionica mora biti prostrana da na svakog učenika bude po 10 m3, a osvetljena prir. svetlošću, koja pada s leze. strane; učionica treba da bude zagrejana od 17-18° C; vetrenje što bolje, radi obnove vazduha; održavanje čistote veoma važno.
ŠKOLSKE ZBIRKE, po autorskom pravu u š. z. mogu se uneti manja dela ili odlomci dela, bez dozvole autora ali za pristojnu nagradu; z. ne sme biti sastavljena samo od dela 1 autora; nagradu autoru određuje sud ako je oko nje spor,
ŠKOLSKE POLIKLINIKE, ustanove za zaštitu zdravlja učenika, čiji zadatak propisan pravilnikom; vrše sistematske preglede učenika, suzbijaju bolesti po šk., staraju se o unapređenju i čuvanju zdravlja dece, savetuju roditelje, leče ili upućuju na lečenje bolesne učenike.
ŠKOLSKE SESTRE III REDA SV. FRANjE ASIŠKOG, red osnovan u Štajerskoj 1843.; kod nas od 1864. prvo u Mariboru; imaju dužnost da vaspitaju ž. decu i da neguju bolesnike.
ŠKOLSKI AEROPLAN → aeroplan.
ŠKOLSKI BRODOVI, ratne i trg. mornarice za nautičko obrazovanje pomorskog podmlatka; obično jedrilice s pomoćnim motorom; u Jugosl.: Jadran za ratnu, Vila Velebita za trg. mornaricu.
ŠK0Lj (it.) → ostenjak.
ŠKOLjKE (Lamellibranchiata), klasa mekušaca bočno spljoštenog tela bez jasno izdvojenog glavenog dela s ljušturom od 2 kapka, l. i d., plaštom i škrgama; unutarnja površina ljušture obložena sedefnom materijom; mesnato stopalo bočno spljošteno i pogodno za zarivanje u mekano dno voda; š. žive u morima i u slatkim vodama; na suhu š. nema; š. su trome životinje, često utvrđene za podlogu; hrane se poglavito biljnim delićima, algama i životinjicama koje voda donosi; kod većine š. iz jaja izlaze sićušne larve koje slobodno lebde u vodi; mnoge morske š. ukusna hrana; neke vrste proizvode biser (→ biserna š.). Š. barska (Anodonta), rod slatkovodnih š. krupna porasta i tanke ljušture bez brave; po stajaćim vodama; veći broj vrsta. Š. bušilice, morske š,, žive u unutrašnjosti stene ili drveta koje same izbuše; obuhvataju por. Pholadidae i pretstavnike nekih dr. por. š.; poznate vrste: prstac (Pholas dactylus), ukusna mesa, brodotoč (Teredo navalis), datula (Lithodomus lithopagus), po obliku slična datuli, ukusna mesa; kamotočac (Petricola lihorhaga), Gajenje š., može biti poluveštačko ili veštačko za razliku od prirodnih kultura; u svim pomorskim državama najviše se gaje kamenice (ostrige) i dagnje, gde za to postoje uslovi; naročita pažnja se posvećuje tim kulturama u sev. krajevima Evr. i Amer., na J Frc. i It.; kod nas postoje prirodne i veštačke kulture kamenica i dagnja u Stonskom zalivu. III. rečna (Unio), rod slatkovodnih š. duguljastih kapaka s bravom; po tekućim vodama, u pesku ili mulju, veći broj vrsta; larve žive parazitski u koži riba (→ sl.).
ŠKONTRIRATI, skonhirati (it.), porediti, staviti 1 naspram drugog. Škontro knjiga, kojom se poredi. obračunava ulaz i izlaz dobra 1 vrste; (Porednik) u knj. postoje razne š. k., npr. š. robe, š. stranih menica (deviza) itd.
ŠKOPAC, uškopljen ovan da se što brže ugoji: škopljenju se podvrgavaju i jagnjad koja se potom brzo gaje, daju veoma ukusno meso; uškopljena jagnjad naročito se mnogo troše u Frc.
ŠKOPLjENjE → kastracija.
ŠKORNjE, skornje 1) neka vrsta pregače od kozje kože kojom pastiri u i. Srbiji štite odelo. 2) kožne čizme, poznate kod st. Sl. i danas u raznim jsl. krajevima i kod odtalih sl. naroda.
ŠKOTA (it.) → jedro.
ŠKOTI, keltski stan. Škotske; → Gaeli.
ŠKOTSKA, pokr. (77 171 km²) na s. kraju V. Brit. Ostrva; obala jako razuđena s prostranim i uskim zalivima i mnogim ostrvima (Ajlej, Spoljašnji i Unutr. Hebridi, Orknejoka i dr.); unutrašnjoet visija (Kaledonske, Grempijske, Čiziotske Pl.) od starijih stena i građe, s mnogim tragovima diluvijalne glacijacije; klima okeanska uz uticaj visije; r. kraće, više jez. u st, ledničkim dolinama; više rud. i ind., manje stočarstvo i zemljr.; mil.) zadržali mnoge st. običaje; srodni Englezima: više rud. i ind., manje stočarstvo i zemljr.; gl. grad Edinburg, veći: Glazgov, Pjezli, Dandi, Aberdin. Š. istorija → Engleska. Š. Jezik, spada s irskim u gelsku trupu keltskih jez.
ŠKOTSKA BRAĆA, rkat. rel. udruženje za nastavu i vaspitanje.
ŠKOTSKA CRKVA, reformisana crk. u Škotskoj, drži se strogo kalvinizma; kult prost, a uređenje demokratsko. Š. slobodna c., osn. 1843. od Čalmera, sjedinila se 1900. s prezbiterijanskom c. pa se zove United free church. Islovedanje š. c. napisao Dž. Noks 1561.
ŠKOFJA LOKA, varoš (2 300 st.) na Savinoj pritoci Sori (Drav. Ban.); najraniji pomen iz 10. v., kad se zvala Loka, a potom prozvana sad. imenom; u njoj bio dvor (973.-1803.) i sedište uprave biskupa iz Frajsinga, u čiji posed spadala; fabr. šešira, ind. drva; uršulinska ž. uč. gak., uršulinski i kapucinski man.
ŠKRABEC Stanislav (1844.-1918.), slov. lingvist; gl. delo: O glasu in naglasu našega knjižnega jezika v izreki in pisavi.
ŠKRAPE, duboki i uski žlebovi na površini krečnjačkih stena u karsnim predelima; često jako isprepletane zbog čega predeo teško prolazan; postaju hem. erozijom (→ karst).
ŠKRGE, organi za disanje kod mnogih vodenih životinja raznolike građe i porekla; kod najvećeg broja beskičmenjaka š. kožnog porekla, listasti, perjasti ili končasti nastazci u koje prodiru krvni sudovi i u kojima se vrši izmena gasova, Š. su često položene po nožicama (rakovi) ili na bokovima tela; kod mekušaca leže u plaštanoj duplji; larve izvesnih insekata (vodeni cvet, bilinski kon.ici) imaju naročiti tip š., dušnj.gč ke š., listaste nastavke trbušnih članaka s razgranatim trahejama: kod kičmenjaka š. postale na račun prednjeg creva i funkcionišu kod riba i larava vodozemaca; škržni listovi leže na škržnim lucima.
ŠKRILjCI, stene kod kojih škriljavost jasno izražena; kod sedimentnih stena škriljavost obično odgovara izraženoj slojevitosti, ali može da bude i naknadno stvorena i sasvim različitog pravca od slojevitosti koja tad gotovo sasvim utvrđena (kod krstalastih š.). Gasni š., pri suhoj destilaciji odaju gasne i tečne ugljovodonike (→ uljani i parafinski š.). Kristalasti š., stene škriljaste strukture s iskristalisanim sastojcima; postaju metamorfozom sedimentnih i magmatskih stena; podloga najstarijih stena s fosilima; gl. vrste: gnajs, mikašist, filit; kod nas ih ima najviše u Rodopskoj Masi, Vardarskoj Zoni i središnjim delovima Karpata, slav. i nekih bosanskih plan. Parafinski š., veoma raznoliki od listastog mrkog uglja do bituminovitih materijala, većinom kamenastog izgleda; pri destilaciji se raspadaju i daju 10-20, pa i više % ugljovodonika korisnih za ind.; kod nas u okolini Aleksinca, od kojih neki imaju trg. vrednost.
ŠKRINjARIĆ Blaž († 1592.), hrv. pisac kat. reakcije; izdao delo: Mistična objašnješa o uskršnom jagnjetu (na lat.) posvećeno Altunu Vramcu. upereno protiv kalvinista.
ŠKRINAC → karakuš.
ŠKRPINA (Scorpaena scrofa), morska riba zdepasta tela do 50 sm duga, s vel zaobljenom bodljikavom glavom; jasnocrvene boje vel. i otrovnim bodljama po hrptu; živi na dnu mora; mesa meka i ukusna.
ŠKRPUN (Scorpaena poreus), morska riba, slična škrpini, ali znatno manja (najveći do ½ kg) tamnosmeđe boje.
ŠKRČNA JEZERA, 2 jezerca (V. i M.) glacijalnog porekla na jz. strani Durmitora (Zet. Van.); leže u cirku Škrke, i to veće na nadm. v. od 1760 m.
ŠKUDA (od lat. scutum), vrsta srebrnog novca u Dubrovniku, Ven. i Arb.
ŠKUMBA, r. u Arb. iavire s Pl. Mokre, i. od Ohridskog J., protiče pored Elbasana i u donjem toku kroz s. deo plodne Muzakije, uliva se u Jadr. M., s. od Valonskog Zal.; njen tok uglavnom granica između sev. Arb. (Gega) i jž. (Toska).
ŠKUNA (engl.), jedrenjak s 2 jarbola sa sošnim jedrima.
ŠLAGINVAJT, braća: Herman (1826.-1882.). Adolf (1829.-1857.) i Robert (1833.-1885.), ispitivači Indije i Sr. Az.
ŠLAJERMAHER Fridrih Ernst Danijel (Schleiermacher, 1768.- 1834.), nem. filozof, poznat po romantičarskom shvatanju rel.; po njegovom mišljenju bog se uopšte ne može saznati nego samo osetiti u neizrecivom osećanju beskonačnog, a vera ne počiva na pozit. dogmi već na smislu i ukusu za beskraj i osećanju; dela; O religiji, Nacrt sistema morala.
ŠLAJNER Eduard d-r († 1935.), primarijus i prof. univ. u Ljubljani; istaknuti radnik, 1915. dobrovoljno kao lekar učestvovao u ratovima; pisac stručnih radova iz hir. i med.
ŠLAJFOVANjE. šlifovanje (nem.), glačanje pomoću kamena naročite vrste. Šlajfmašina, radna mašina za glačanje metalnih predmeta pomoću kamena, koji se brzo okreće.
ŠLAJH Karl Ludvig (1859.-1922.), nem. lekar, filozof i pesnik, kao hirurg 1. dao ideju i primenio lokalnu anesteziju; lisac filozofskih rasprava: O duši, Problem smrti; objavio i mnogo pesama.
ŠLAJHER Kurt (1882.-1934.), nem. gen. i kancelar (1933.); ubili ga nacionalsocijalisti.
ŠLARAFENLAND (nem. Schlaraffenland), zemlja dokoličara, dembelija; parodija na zlatno doba (na sl.: Š., slika od Brojgela).
ŠLARAFIDA (Schlaraffia), međunarodno udruženje osn. 1859. u Pragu, za negovanje prijateljstva, humora i um.: simvol sova, običaji viteški.
ŠLAF Johanes (• 1862.), nem. pisac; u početku pristalica naturalizma, zatim impresionistički umetnik; pisao skice i pripovetke: Tihi svetovi, Isus i Mirjam, Radijum; drame: Gertruda, Majstor Elce; romani: Treći Rajh, Preokret.
ŠLEBINGER Janko (• 1876.), slov. bibliograf i šviž. istoričar; važnija dela: Slovenska bibliografija za 1902.; bibliogr. spiskove za slov. filologiju, knjiž., ist., geogr. i um. objavio u časopisima: Rocznik slawistyczny, Časopis za slov. jez., knjiž. in zgodovino, Carniola, Jsl. filolog, Ljubljanski zvon; knjiž. studije: Prešeren med Slovani, Dobrovski in Slovenci, Janez Svetokrižni, D-r Janez Mencinger, Engelbert Gangl, V. Jagić, F. Levec A. 'Grstenjak; priredio mnogobrojna izdanja slov. knjiž.
ŠLEGEL (Schlegel) 1) August Vilhelm (1767.-1845.), nem. knjiž. i naučnik; romantik, kritičar, orijentalist, 1. u Nem. bavio se sanskritom; sjajan prevodilac Šekspira i Kalderona; gl. delo: Istorija drame. 2) Fridrih (1772.-1829.), brat prethodnog, gl. ideolog nem. romantike; filolog; duhovit, fragmentaran borben; pisao razne filološke rasprave. roman: Lucinda (→ sl.).
ŠLEZVIG, nem. pokrajina; na bečkom kongresu dodeljena Danskoj, koja je izgubila za vlade Hristijana IX u ratu s Pruskom i Austr., 1884.
ŠLEZVIG-HOLŠTAJN, nemačka oblast na j. delu pol. Jilanda; nizija, pokrivena naslagama diluvijalnih lednika; pod livadama, jez., tresavama i šumom; stan. Nemci; zemljr., stočarstvo, gl. grad Šleznig.
ŠLEZIJA, Šleska, pokr. na tromeđi Nem., Polj. i ČSR (Sr. Evr.); obuhvata izvorište Odre s Moravskim Vratima (između Krkonoša i Karpata), izvorište Visle, razvođe između Visle i Odre i gornji sliv Odre, s. od Krkonoša (Oudeta); j. delom naslanja se na padine Krkonoša i Karpata, prema S prelazi u niže brežuljasto zemljište; klima prilično kont.; po prirodi šumski predeo; obiluje bogatim ležištima kamenog i mrkog uglja; stan. prvobitno samo sl , docnije kolonizovani Nemci, znatnim delom germanizovali Sl.; danas Sl. pretstavljaju: Poljaci, Česi i delom Lužički Srbi; stan. se bavi poljopr., rud. i ind.-; veći deo pripada Nem. (podeljen na Gornju Š., gl. grad Glajvic i Donju Š., gl. grad Breslava), manji delovi Polj. (gl. grad Katovice) i ČSR (gl. grad Opava). Šleski ratovi, ratovi koji vodio → Fridrih II Vel s austr. caricom Marijom Terezijom oko Šlezije; bilo ih 3 (1840.-1842., 1844.-1845. i 1856.- 1863.); → ratovi za nasleđe.
ŠLEZINGER Josip (1794.-1870.), voj. kapelnik 1. voj muz. Kneževine Srb., kompozitor marševa sastavljenih iz nar. melodija i pesama pozorišnih komada.
ŠLEM (nem.), kaciga, deo ratničke opreme koji služi zaštiti glave; š. u Okeaniji grade od riblje kože ili od perja, a kod s.-amer. Indijanaca od drveta; kod kult. evr. naroda š. bio od metala već u preist. doba; upotrebljavali ga Jž. Sl.; danas od teško probojnog čelika.
ŠLEMPA (nem.) → džibra.
ŠLEP (nem.), brod bez motora i bez jedara, obično za prevoz materijala, koji vuku parobrodi ili motorni brodovi; udešen stan za kormilara i njegovu porodicu; motorni š. mogu samostalno ploviti.
ŠLIK Moric (Schlick, 1882.), nem. filozof i pozitivist; dela: Prostor i vreme u savremenoj fizici, Opšta nauka o saznanju, Prirodna filozofija Pitanja etike.
ŠLIMAN Hajnrih (Schliemann, 1822.-1890.), nem. arheolog; vršio iskopavanja Troje i Mikene.
ŠLITER 1) Andrija (1664.-1714.), najveći nem. vajar i arh. za vreme renesanse; po povratku sa studija iz Rima uzeo ga u službu polj. kralj Jovan Sobjecki pri zidanju dvorca u Varšavi; posle toga pozvao ga u Berlin kurfirst Fridrih III za dvorskog vajara; gl. dela: skulpture na tavanici mramorne sale u Potsdamu i arsenala u Berlinu (maske umirućih ratnika u unutrašnjem dvorištu ove zgrade, vrhunac njegovog rada), barokna predikaonica u crk. sv. Marije (1703.), spomenik Fridriha III na konju (1697.-1703.); Š. se bavio i arht.: dvorac u Šarlotenburgu (1695.), 1694. otpočeo radove na berl. dvorcu; po smrti kraljevoj (1713.) Š. otišao iz Berlina po pozivu Petra Vel., ali naskoro umro. 2) Oto (• 1872.), nem. geograf, bavi se poglavito antropogeogr.
ŠLOKA, gl. metar indiskih epova, ustvari distih u kojem svaki stih ima po 16 slogova s odmorom posle 8. sloga.
ŠLOSER Fridrih (1776.-1860.), nem. istorik; gl. delo: Opšta istorija.
ŠLjAHTA, plemstvo u st. Polj.
ŠLjIVA (Prunus), koštičavo voće; u skupinu š. spadaju sledeće bot. vrste: 1) š. cepača (P. domestica); 2) okruglica (P. insitita) s više podvrsta: plemenite turgunje (P. italica), bardaklije (R. damascena), julijanka (P. juliana ili st. Julien) i dr. 3) džanarika (P. cerasifera ili mirobalana i njena odlika P. mariana), 4) japanska š. (P. triflora) i 5) trnjina ili crni trn (P. spinosa), koji bez veće vrednosti, može služiti kao podloga za manje oblike pl. sorti; većina naših plemenitih š. vodi poreklo od 2 prvobitne vrste, neke i od džanarike i jap. š., ili su proizvod raznih ukrštavanja; gl. grupe pl. sorti: bardaklije ili damascenke, voskovače ili mirabele, pl. turgunje ili Renklode. cepače ili prave š., urmače, džibore ili zobnače, piskore i jap. š; najpoznatije cepače, požegača (→ mađarka, bistrica), kraljica Bosne, dinka, car Dušan, italijansva š. i dr.; š. se razmnožavaju izdancima ili kalemljenjem na Razne podloge (izdanak, džanariku, crni trn, julijanku i dr.); u Jugosl. najrasprostranjenija voćka: od 64 147 459 stabala (193-1.) na to. dolazi 39 156 357 (blizu 2/3); najviše se gaji u Pomoravlju, Šumadiji i Podrinju; Jugosl. u proizvodnji š. 1. na svetu, prosečno god. proizvodi 450 0000 -- 500 000 t sveže š.; zato š. za neke krajeve u Jugosl. Mor. Ban. 9 mil., Drin. 16 mil. stabala) znači isto što za dr. žitarice (Vojvodina) ili vino (Dalm.); plod se mnogo troši za jelo (svež, osušen, kao pekmez, marmelada) i pečenje rakije. Š. suha, u sušnicama ili na suncu osušeni potpupo zreli plodovi š. mađarke (požegače); s. š. ne treba da ima u sebi više od 28-35% vode; ako ima više, podložna kvarenju, ako manje gubi od vrednosti; najveći deo berbe š. (2/3 -- 3/4) upotrebljava se za pečenje rakije, od koje se neznatne količine mogu izvesti, a ostalo se popije u zemlji: 3 000-3 500 vagona izvozi se u svežem stanju: 7 000-8 000 vagona suši se i kuva (2 000 suhe i 800-1 000 vagona pekmeza)( jsl. suha š. dominirala nekad svim tržištima Evr. ali je istiskuje kakvoćom nimalo bolja, ali krupnija i bolje opremljena kaliforniska š.; izvoz pekmeza, nekad veoma jak, pao takođe na minimum; celokupan izvoz š. i njenih produkata pretstavlja u jsl. izvoznom bilansu značajnu poziciju: god 1934. izvezeno sveže 18 058 t, suhe 22 318 t, pekmeza 1 038 t u vrednosti od 138 mil. d; kupci sveže i suhe š. mnoge evr. države u 1. redu ČSR, Austr., Nem., Polj. i Hol. Velika garnitura, u trg. suhom š. 4 vagona (po 10 000 kg) suhih t. ovih kvaliteta: po 10 000 kg suhih t. do 75. 85. 100 i 120 u 1/2 kg. Mala g., sastavljena od 3 vagona. po 10 000 kg suhih š. do 85, 100 i 120 kom. u 1/2 kg.
ŠLjIVIĆ Sreten d-r (• 1809.), prof. eksperimentalne fiz. na beogradskom univ.; napisao više radova iz kapilarnosti, optike, fotoelektriciteta i fotohemije; za Sveznanje obradio fiziku.
ŠLjIVOV LEPTIRAK. š. savijač (Carpocapsa pomonella), leptirić čija gusenica živi u šljivi (plodu) slično gusenici jabukovog l.; suzbija se na sličan način.
ŠLjIVOVA ŠTITASTA VAŠ (Lecanium corni), prouzrokuje propadanje šljivaka u čitavim krajevima: odrasle v. nalaze se naročito pri vrhovima grančica i na vodopijama kao pupčaste žutomrke Ili mrke bradavičice, 3-5 mm duge; krajem maja Ili početkom juna v. nosi 1 000-2 000 sitnih kao prah i belih jajašca pod sobom i na njima ugine: larvice brzo izlaze i odlaze na lišće gde ostaju do jeseni sišaji sokove, a tad se vraćaju na prave, poglavito s donje strane, da provedu zimu; tad su mrkocrvenkaste, duguljaste do 1 mm; sproleća odlaze na vrhove grančica, pričvršćuju se, brzo izrastu i nose jaja; za vreme razvića v. izbacuju vel. količine medljike na kojoj se razvija čađanica i zaražene voćke sasvim pocrne; v. se najbolje suzbija prskanjem voćaka voćnim karbolinem uljima ili uljanim emulzijama.
ŠLjIVOVE OSE (Hoplocampa), osice duge 4-5 mm, crne boje, s žućkastim nogama i žutomrkim pegama na krilima; veoma opasne, sve češće štetočine šljive, naročito u god. s ranim prolećem: ose s proleća nose jaja u cvetove ili mlade plodove, a kad se iz jaja razviju larve, žive u njima, buše mlade plodove i izazivaju njihovo opadanje; odrasle larve prezimljuju u zemlji, u čvrstim čauricama, idućeg proleća pretvaraju se u lutke i osice; suzbijanje: čim se primete zaraženi plodovi, protresti s vremena na vreme grane, skupiti i uništiti otpale plodove, prskati arsenovim sredstvima (najbolje bordovskom čorbom 1% jačine) na 8 i 16 dana posle cvetanja; orati sjeseni voćnjak, a zemlju ispod voćaka dobro isitniti sjeseni i proleća.
ŠLjIVOVICA, rakija dobivena destilacijom prevrelih šljiva.
ŠLjUKE (Scolopacidae), porodica ptica močvarica duga kljuna, visokih nogu i gole pete; hrane se insektima, pužićima i crvima. Prave š. (Scolopacinae), najvažnije s lovačkog gledišta; obuhvataju: močvarne š. (Gallinago); s vrstama š. livadarska (G. major), š. kozice (G. gallinula) i bekasina (G. gallinago); šumska š. (Scolopax rusticola) koja se zadržava u našim krajevima, po šumarcima i mladim braševinama kao i ostale š., samo za vreme prolećnog seljenja u sev. krajeve i ujesen na prolazu u toplije krajeve; ima mesta gde se i kod nas gnezdi; na nju s večera lov iz zasede; love ih i buširaljem s ptičarom ili hajkom (hajkači imaju mala klepetala); lovostaja 16./4.--31./7.
ŠLjUNAK, nevezana (rastresita) sedimentna stena sastavljena od komadića razne krupnoće, manje više zaobljenih trenjem pri kretanju (u koritima reka, kraj obale mora i jez. itd.). Prebrani š., osiromašeni š., u kojem sva parčad samo od kvarca, jer parčad od drugih stena raspadnuta ili rastvorena.
ŠLjUNKA (engl.), čamac na 6 do 8 vesala za prevoz ljudstva i materijala.
ŠMAJERSKE TOPLICE, radioaktivna banja (32° C) kod Novog Mesta (Drav. Ban.); leči reumatizam, artsriosklerozu, proširenje vena, ž. bolesti i dr.
ŠMALKALDEN, mesto u Pruskoj gde prot. kneževi sklopilp savez protiv cara Karla V (1531.).
ŠMARNA GORA, mala usamljena plan. (676 m) između Ljubljanskog i Kranjskog Polja; leti mnogo posećena.
ŠMELjOV Ivan (• 1875.), savr. rus. pisac: u prvo vreme bio pod uticajem M. Gorkog; demokratskog raspoloženja; u prvim pripovetkama, punim ljubavi prema narodu i verom u Rus, protivstavljao siromašne ljude gospodi; posle revolucije ostao optimista, slavenofil obojen i nacionalista; živi u Parizu, opisuje patrijarhalnu rus. prošlost; pripovetke: Kelner, Neiscrpna čaša, Sunce mrtvih.
ŠMERAL Bogumil (• 1880.), čsl. političar, član vođstva češke soc.-dem. stranke (1903.); posle rata prišao komunističkom pokretu i najviše radio na osnivanju čsl. komunističke stranke, čiji je vođ i danas.
ŠMINKA (nem.), sredstva za ulepšavanje lica izmenom boje kože i isticanjem pojedinih delova; očiju, trepavica, obrva, usni i jagodica; u poz. prerušavanje boje i crta lica; suha š. bez masti (krema), masna š., mešavina preparata boje s mastima, spremljena u štapovima i pisaljkama; preparati za š. često imaju škodljivih sastojaka; šminkanje veština za koju treba stručne sprema; šminkanje bilo poznato kod primit. naroda; u Evr. došao običaj s firentinskog dvora (12. v.) u Frc.
ŠMIT 1) Valter (Schmidt, • 1875.), arheolog, docent univ. u Gracu; pisao o preist. i rim. starinama iz Dalm. i Kranjskoj. 2) Vilhelm d-r (• 1868.), prof. univ. u Beču. kat. misionar i 1 od najvećih savr. etnologa; gl. dela: Moderna etn., Poreklo ideje o bogu, Jezičke porodice i jez. krugovi na zemlji, Rasa i narod; izdaje časopis Anthropos. 3). Oto (• 1891.), rus. matematičar i naučnik; profesor na moskovskom univ.; gl. urednik Velike sovjetske enciklopedija; последњих година посветио се испитивању поларних крајева, ради чега организовао и извео неколико научних експедиција у арктичке крајеве; последњу експедицију предузео 1933. с ледоломцем »Чељускин« који разбијен леденим сантама; Ш. се са својим друговима тек после 3 месеца спасао благодарећи вештини и пожртвовању рус. авијатичара. 4) Petar (1867.-1906.), Rus. revolucionar; 1905. g. kao poručnik crnomorske flote pobunio modnare* i sa krstaricom »Očakov« odmetnuo se od vlade; po ugušenju ove pobune, osuđen na smrt i streljan. 5) Floran (Schmitt, • 1870.), frc. kompozitor, direktor konzervatorijuma u Parizu; impresionist; komponovao gudački kvartet, orkestarske kompozicije, klavirska dela, kantate i dr. 6) Franc (• 1874.), nem. kompozitor, čelist, prof. i direktor Akademije u Beču; komponovao: opere, gudački kvartet, simfonije i dr.
ŠMITBON Vilhelm (Schmidtbonn, • 1876.), nem. dramatičar, vešt dramski tehničar i analizator duše: Majka ulica, Srdžba Ahilova, Grad posednutih; писао песме, приповетке, романе: Očarani, Bekstvo nemoćnima, Moj prijatelj Gaj.
ŠMIC Bruno (Schmitz, 1858.-1914.), nem. arhitekt, pored dr. spomenika i građevina radio spomenik bitke naroda kod Lajpciga.
ŠMRKAVOST → sakagija.
ŠMRKOVI, pumpe koje uglavnom služe za potiskivanje tečnosti (npr. vatrogasni š.); → pumpe.
ŠNAJDER Artur (• 1879.), književnik i istoričar um.; pisao dela iz lepe knjiž. (Rajska vodica, Proljetnja pjesma); важнији рад на муз. критици и ист. уметности по загреб. листовима и часописима; веће студије: Oprema opere, Miroslav Kraljević; превео Portret Dorijana Greja od Vajlda i Crveni Erin od A. Fransa.
ŠNEVAJS Edmund d-r (Schneeweiss, • 1886.), etnolog, prof. nem. univ. u Pragu, 1922.-1928. bio lektor i docent na univ. u Beogradu; bavi se sl., naročito jžsl. etn.; gl. dela: Nar. ishrana u dolini Plive, Božićni običaji kod Srbohrvata, Samrtni običaji kod Srba i Hrvata, Nar. običaji kod Lužičkih Srba, Nar. verovanja i običaji Srbohrvata.
ŠNICLER Artur (Schnitzler, 1862.-1931.), nem. dramatičar, lekar iz Beča; kroz duhovitosti daje dekadenteku melanholiju otmenog sveta; gl. dela: Ljubakanje, Zeleni papagaj.
ŠNOR KAROLSFELD Julijus (Schnorr von Carolsfeld, 1794.-1872.), nem. slikar, romantičar, radio freske (Besni Rolando, Karlo Vel., Barbarosa) i cikluse iz Nibelunga; najpopularnije delo: Biblija u slikama (240 crteža).
ŠNUDERL Makso (• 1895.), slov. pripovedač i dramski pisac; novele: Človek iz samote; роман: Izgubljena zemlja; драма: Pravljica o rajskoj ptici.
ŠNjUR (Trachurus), mor. riba od 20 sm do 40 sm duga, ponešto spljoštena tela, srebrno-plavo-zelene boje; jatarica, srodnik → lokarde.
ŠO Džordž Bernard (Shaw, • 1856.), engl. dramatičar svet. glasa; napisao nekoliko romana od kojih najbolji Zanimanje Kašela Bajrona; постао члан фабијеваца, који имали циљ да преобразе друштво из основа помоћу еволуције; потом писао ум., муз. н драмске критике; између 1885.-1892. почео да пише и поз. комаде; као драмски критичар тумачио Ибзена и борио се за нов тмп његове драме; као драматичар, духовито нападао на све што спречава друштво да дође на виши ступањ; написао око 40 драма од којих најбоље: Zanimanje g-đe Uorn, Kandida, Đavolov učenik, Čovek i natčovek, Doktorova dilema, Jovanka Orleanka, Cezar i Kleopatra.
ŠO DE FON (Chaux de Fond), najveće selo (38 000 st.) u Švajc. i istovremeno u Evr.; razvijena ind. časovnika.
ŠOAZEL → Šuazel.
ŠOAZI LE RUA, varoš (20 000 st.) u Frc. na r. Seni, razvijena ind. stakla (kristal) i keramike.
ŠOBAJIĆ 1) Maksim (1836.-1917.), nar. pesnik , u obliku nar. pesama opevao crnog.-rus. ratove protivu Turaka; važnije pesme: Besmrtni junak, Mladi Crnogorac, Osveta Kosovska, Slovenska sloga; ист. етн. расправа Starine u Zeti; после смрти објављена песма: Nevesinjski ustanak. 2) Simo (1876.-1916.), književnik, bavio se i politikom; zbog svojih političkih ideja došao u sukob s vladom kn. Nikole u C. Gori i morao bežati iz zemlje; objavio zanimljivi spis Crnogorci.
ŠOBAT Stojan (1740.-1830.), prota i nac. radnik; radio mnogo na podizanju šk. i buđenju srp. nac. svesti u Vojnoj krajini, Lici i Krbavi; sastavio Katihizis, štampan u Mlecima 1813., koji austr. vlasti zabranjivale.
ŠOVINIZAM (frc., po hrabrom vojniku Šovenu), preteran patriotizam.
ŠOGUN, zvanje 1. carevog kletvenika u feudalnom → Japanu.
ŠODI → veštačka vuna.
ŠOK (engl.), u med.: nasilni potres organizma, preveliko uzbuđenje živčanog sistema, refleksnim putem izaziva smanjenje ili prestanak rada važnih organa i duhovnih sposobnosti, u teškim slučajevima i smrt; → kolaps; u voj.: juriš konjice na konjicu hladnim oružjem.
ŠOKING (engl.), neuljudno, skandalozno.
ŠOKCI, manja sh. grupa, oko ¼ mil., u Slav., Baranji i Bačkoj, manje u Banatu; nisu u okupu, niti istih etničkih osobina; celinu čine po tom što svi kat., poreklom od doseljenika iz zap Bosne u toku 16.-18. v.
ŠOKČEVIĆ Josif (1811.-1896.), general i guverner u Banatu, po preporuci biskupa Štrosmajera, III. imenovan za hrv. bana 1860. i na tom položaju ostao do 1867.
ŠOLA 1) Atanasije (• 1878.), političar; u ime Nar. organizacije slat 1908.-1909. u prestonice vel. sila da protestuje protiv proglasa aneksije B. i X.; 1911. izabran za posl. u Bosanski sabor; zatvoren kao vođ sokola 1914. i osuđen u banjalučkom procesu na 12 god. robije; prilikom prevrata 1918. iz zatvora doveden za pretsednika bosanske vlade; na tom položaju ostao god. dana, zatim postavljen za posl. u Kopenhagenu; od 1931. senator. 2) Vojislav (1863.-1930.), nar. vođ u Herc.; prilikom ustanka 1882. protiv Austr. osuđen na robiju; 1896., kao pretsednik op. u Mostaru, s Gligorijem Jeftanovićem, poveo borbu za versko-prosvetnu autonomiju; 1910.-1913. potpretsednik i pretsednik Bosanskog sabora; zatvoren 1917. kao sumnjiv austr. vlastima; 1918. učestvovao u stvaranju Nar. veća.
ŠOLON, varoš (200 000 st.) u frc. koloniji Kočinkini (Indokina).
ŠOLOHOV Mihail (• 1905.), 1 od najvećih savr. sovjetskih pisaca, odlikuje se realnim slikama, bogatim i sočnim jez., opisuje život donskih Kozaka i borbu oceva i dece, daje soc. karakteristiku; gl. dela: Familijaran čovek, Crvotočina, Tihi Don, Početa ledina.
ŠOLTA, malo o. (56 km²) u i. delu Jadr. M., zap. od Brača (Prim. Ban.); gaji se žito, vinova loza, maslina i badem; kraj man. sv. Petra u Nečujmu Poljaci podigli svoj Poljački dom na Jadranu.
ŠOLC Vilhelm (Scholtz, • 1874.), nem. pesnik, pripovedač i dramatičar; sklon mistici i okultizmu, neoromantičar; drame: Gost, Jevrejin iz Konstance, Trka za senkom; роман: Perpetua; збирке песама: Ogledalo, Nove pesme, Kuće, Godina; писао књиж. студије и прераде драма и минезенгера.
ŠOMAŽ (frc.), nezaposlenost.
ŠOMOĐ, oblast u Mađ. (6 693 km²); gl. mesto Kapošvar.
ŠONGAUER Martin (Schongauer, 1450.-1491.), nem. slikar i najbolji bakrorezac svoga doba (scene iz života Isusova i dr.), ž. glave odlikuju se nežnošću.
ŠONEN, najjužniji i najplodniji deo Švedske.
ŠOPEN (Chopin) 1) Žan Mari (1795.-1870.), frc. pisac, proučavao sl. i skandinavske knjiž.; pored knj. o Rus. napisao knj. o jsl. zemljama; u delu: Šarolika vasiona govori i o našoj nar. poeziji. 2) Žil (• 1877.), pseud. frc. publiciste Žila Pišona; био уредник Gazette de Prague, redaktor Bulletin Yougoslave i La nation tchèque; посебне књ., које се odnoase na nas: Austro-Ugarska »sjajni pratilac«, Sarajevska zavera, Jugosl. i Antanta, Mađari i pangermanisti. 3) Frederik (1810.-1849.), polj. kompozitor i pijanist; izrazio se najbolje kroz klavir; nije postao majstor instrumentacije, iako pisao efektnu pratnju za svoje koncerte; njegov stil imao skoro univerzalni uticaj na kompozitore koji su, posle njega, komponovali za klavir, obogatio muz. umetnost vel. i herojskim polonezama, romantičkim baladama, poetskim nokturnima, briljantnim skercima, originalnim sonatama i dr. vrstama; u njegovim delima dolaze do izraza: lirizam, dramatičnost, melanholija, fantastičnost i humor, što ih sve čini interesantnim, dok su ritmovi i akcenti polj. nar. muz. umetnički stilizovani i primenjeni; broj kompozicija pomenutih muz. oblika: 75.
ŠOPENHAUER Artur (Schopenhauer, 1788.-1860.), nem. filozof, čuven sa svoga pesimizma i nepovoljnog suda o ženama; po njegovom mišljenju svet je naša pretstava, a stvarnost koju saznajemo čulima u iskustvu kao i u naučnom saznanju, samo prividna; međutim, mi intuicijom saznajemo kakvo je naše unutarnje biće po sebi, tj. svoju volju; po analogiji sa saznanjem svoga bića saznajemo i suštinu dr. stvari po sebi, kao i da je suština svakog bića po sebi nesvesna i iracionalna volja, večita težnja za ostvarivanjem života; život je u suštini samo patnja ispunjena večitim bolom, jer se nezasitna težnja volje nikad ne može zadovoljiti; zadovoljenje je samo prolazno stanje težnje volje, otuda i zadovoljstvo prividno i prolazno, jedino bol realan i trajan; stoga je ovaj svet najgori od svih mogućih svetova; prolazno oslobođenje od bola može nam pružiti jedino naučno istraživanje istine i estetsko uživanje; a trajno oslobođenje nam može pružiti samo negacija volje za životom; potpunom negacijom volje za život postiže se nirvana, gde jedino postoji potpuni mir i otsustvo bola; to stanje postižu jedino svetitelji, a priprema za njega je moralno delanje, koje se sastoji u savlađivanju sebičnosti kao afirmacije volje za životom i u samilosti i saosećanju prema patnji, nepravdi, bolu i nezadovoljstvu drugih; samilost i saosećanje čine osnovu pravednosti i ugodnosti; u estetici Š. bio mišljenja da je muz. najviši oblik umetnosti, kao što je intuicija najviši oblik saznanja, jer su jedino one u stanju da nam izraze volju kao suštinu svega bića i bivanja; gl. dela: Svet kao volja i pretstava, Oba problema etike.
ŠOPOVI, šopi, stan. plan. predela s obeju strana srp.-bug. granice, počev od Vratarnice kod Zaječara, na S, pa na J do okoline Kočana; većinu stan. u šopskoj oblasti čine starinci; u etn. sastav Š. ušlo dosta Vlaha (i Cincara) i Pečenjega; govore veoma arhaičnim srp. dijalektom; u krajevima pod Bug. čuva se nar. nošnja (od belog sukna kod m.), u onima u sastavu Jugosl. širi se i šumadiska n.
ŠOPRONj (nem. Edenburg), grad (36 000 st.) u Mađ. blizu Nežiderskog Jez. i austr. granice; hem., met. i kožna ind.; vinogr.
ŠOPSKI Felicijan (Szopski, • 1865.), polj. kompozitor, prof. konzervatorijuma u Krakovu i Varšavi; komponovao: klavirska dela, obrađivao nar. pesme, napisao operu Lilija i dr.
ŠORI, tur. narod u slivovima r. Toma i Kondome, u Sibiru, 14 000; polunomadi; lov, ribolov, pčelarstvo, skupljačka privreda; vera: šamanizam.
ŠORLI Ivo d-r (• 1877.), slov. pripovedač; počeo knjiž. rad pevanjem pesama; zatim se istakao kao veoma plodan pisac i prevodilac s frc., engl. i šp.; napisao mnogo pripovedaka i romana psih. pravca u kojima ispoljio rad posmatranja i spretnu invenciju; gl. dela: Čoček i pol, Poslednji val (romani), Novele i crtice i dr.
ŠORTORN GOVEČE → šutorujka.
ŠOSON Ernest (Shausson, 1855.-1899.), frc. kompozitor, iako raspolagao thn. sredstvima, u njegovim delima dolazio do izraza neposredni osećaj; komponovao: simfonisku poemu Vavian, koncert za klavir i gudački orkestar, klav. komade, operu Jelena, lirsku scenu Jovanka Orleanka, muz. dramu Kralj Artus.
ŠOSTAKOVIĆ Dimitrij D. (• 1906.), rus. kompozitor, u delima snažan, neposredan i izrazit; komponovao: simfonije, delo Oktobar, klavirsku sonatu, komade za klavir, 1 operu.
ŠOT, udubljenja u pustinji Sahari, za vreme suše suha, prevučena sonom korom, posle slučajnih kiša ispune se vodom i pretvore u privremeno jez.
ŠOTA Rustaveli (oko 12. v.), gruziski pesnik, pod njegovim imenom sačuvao se nac. spev Čovek u panterskoj koži, fantastična priča o kneževskim ljubavnicima.
ŠOFAR (jevr.), truba od ovnujskog roga, st. jevr. instrument, upotrebljavan na bogosluženju, naročito na N. godinu.
ŠOFER (frc.), vozač automobila; profesionalni upravljaju taksi-automobilima ili kolima priv. ličnosti.
ŠOŠONI, s.-amer. indijansko pleme, oko 4 000, sada nastanjeni u drž. Oregonu i Ajdahu (SAD).
ŠOŠTANj, varošica (1 300 st.) na Savinjskoj pritoci Paki (Drav. Ban.); kao varošica pominje se od 14. v.; u 15. v. bio u posedu Celjskih grofova; fabr. koža i hemikalija; u blizini drž. rudnik lignita s god kapacitetom od 150 000 t.
ŠPAGETI (it.), vrsta testa, kao makaroni, samo tanji i nisu šuplji.
ŠPADA (it.), vrsta bodeža, nose ga samo pitomci Voj. akad.
ŠPAJER, varoš (25 000 st.) i rečno pristanište u Nem. na r. Rajni, u vinorodnom predelu s razvijenom ind.: drveta, hartije, tkst., duvana itd.; trg za voće i vino; ima muzeje, biblt., arhiv.
ŠPAJK (Valeriana seltisa, fam. Valerianaseae), zeljasta, jednogod. biljka iz roda odoljena, listova 1ore i dole na stablu nešto različnih.
ŠPALIR (frc.), postrojenje vojnika u 2 strane okrenute licem 1 prema dr., na svakoj strani 1 ili više redova, između strana širi slobodan prostor, pravi se pri paradama i dočecima.
ŠPANDAU, deo Berlina na ušću r. Špreje u Hafel, s razvijenom ind. metala i elthn. materijala (Simens).