Свезнање В2
| СВЕЗНАЊЕ |
ВАСОЈЕВИЋИ, племе у црног. Брдима; највеће племе динарских Срба (преко 5000 породица), око горњих токова Лима и Таре; деле се на праве В., који се из предела Лијеве Ријеке раширили по данашњој тер.; стан. племенске обл. који нису прави В. зову се Србљаци или Ашани. У новије време нагло се шире, те су већ у своју обл. увукли племе Шекулар. Много их исељених по разним срп. крајевима; гл. занимање сточарство; племенска средишта Беране и Андријевица.
ВАСПИТАЊЕ, утицај одраслих на малолетне; врши се читавим низом радњи, изведених с планом и у циљу образовања карактера да се у човечјој личности скупе најбоље физ., интелектуалне, емоционалне и моралне вредности. У в. суделују васпитаник, васпитач, шк., јавно мишљење и држава својим законодавством. В. деце, у праву се сматра за родитељску дужност, у 1. реду оца; ако он то пренебрегне, онда му судија, на захтев сваког грађанина, може одузети очинску власт; ако се родитељи разводе, децу васпитава мати само до 4. год. мушку, а до 7. год. женску. Женско в., није постојало у ант. доба и ср. в., мада у том погледу још Платон имао модерно схватање; данас се поставља у 2 смисла: као питање истог и једнаког образовања за м. и ж. децу, и као питање истог и једнаког оспособљења, у привр. погледу м. и ж. деце; према томе то је у 1. реду питање соц. равноправности м. и ж. деце у просветном и осталом државном законодавству; у начелу је решено у корист ж. деце, али се у животу ограничава разним локалним, нац., привр. и расним разлозима. Васпитаник, малолетник чије се васпитање намеће као право и дужност друштву, одн. држави, услед в. малолетства, потребе државе да себи обезбеди опстанак и околности да свака генерација мора стећи култ. вредности својим трудом и радом. Васпитач, лице које врши васпитни утицај на малолетне; то су у 1. реду родитељи и уч. Васпитна заштита, назив који је нем. економист Фр. Лист дао својој доктрини царинске з., која по његовом мишљењу треба да постоји за народе који су привр. заостали, да не би корист од слободне размене прихватио привр. јачи и да би се и тим народима омогућио напредак (→ заштитни систем).
ВАСПОСТАВЉАЊЕ, обнова, враћање на нешто. В. брачне заједнице, помирење растављених, али неразведених супруга; прекида бракоразводни поступак и ставља ван снаге пресуду о одвојеном животу. В. очинске власти бива у случајевима када престане узрок из којег је оцу одузета о. в. В. права, в. (пређашњег) стања у случају повреде права, судијина је дужност да натера криву страну да све врати у пређашње стање (restitutio in integrum); тек ако би то било немогућно, он ће изрећи накнаду штете.
ВАСТАН → фстан, фустан.
ВАТ 1) Џемс (Watt, 1736.-1819.), енгл. физичар и механичар, проналазач парне машине. 2) јединица ел. снаге, скр. W; снага коју производи непроменљива ел. струја јачине 1 ампера под сталним напоном од 1 волта; има 10⁷ јединица снаге у CGS-систему. Ват-метар, справа за мерење ел. снаге; данас највише у употреби електродинамички, за тачна мерења у лабораторији, и индукциони, за мерења у инд.; садржи 2 калема, струјни и напонски, од којих се 1. везује на ред са колом (као амперметар), а 2. оточно на коло (као волтметар). Ватсекунда, јединица ел. рада у практичном ел. систему, → џаул.
ВАТА (сирски), пречишћен и прерађен памук; у мед. се за завоје употребљава хидрофилна в., која лако упија течности и гној.
ВАТАША, варошица у котлини Тиквешу у Ј. Србији (Вардарска Ван.), 1500 ст. (1921.); 1. помен из 1378. год.
ВАТЕРЛО (Waterloo), место у Белг., на 2 км од Брисела. Битка код В. (18./6. 1815.). По Наполеонову повратку с Елбе, савезници су одлучили да се енгл. ген. Велингтон (95 000 вој.) и пруски ген. Блихер (120 000) држе у Белг. у дефанзиви док не стигну остали савезници, па да се затим сви крену концентрисано ка Паризу. Наполеон је намеравао да са својих 160 000 вој. уништи савезне снаге у Белг. пре но што стигну остали; стога је прешао р. Самбру (15./6.) у намери да одвоји Прусе од Енглеза заузимањем Катрбра, на који је послао Неја, и Лињија, куда је упутио Грушија. Како су ова двојица доста оклевали, план није потпуно остварен. 16./6. Наполеон је помогао Грушија и нагнао Блихера на повлачење, али Велингтон је стигао у Катрбра пре Неја и тек кад му је, услед Блихерова повлачења, запретила опасност да буде потпуно отсечен од пруске вој., он га је предао и повукао се на Мон-Сен-Жан. Сутрадан Наполеон је притекао у помоћ Неју, а Грушија је послао да гони Блихера, што овоме, услед блатњавог и разривеног земљишта, није пошло за руком; Наполеон му је онда послао наређење да се врати или пошаље јака појачања, али он то наређење није примио. Борба с Велингтоном отпочела је 18./6. пред подне. Велингтон је био решен да се по сваку цену одржи док му не стигне помоћ од Блихера и распоредио је своју вој. у 2 линије иза охенског пута: д. крило на Брену, л. крило према Охену, а резерва према Мон-Сен-Жану. Наполеон је одлучио да потисне његово д. крило пре но што стигну Пруси; у том циљу наредио је маршалу Релу да нападне Велингтоново д. крило и да тамо привуче његове резерве; међутим, сви Релови напади на замак Угумон остали безуспешни; исто тако остао без успеха и Наполеонов напад на л. крило, где су фрц. јуриши спречени нападом енгл. коњице; кад је сазнао да Груши не може стићи пре краја дана, Наполеон наредио Лобоу да задржи Блихерову претходницу под командом Билова, а он је са осталом снагом напао на Енглезе. На л. крило напад не успе, а на д. Неј заузе Ла-Е-Сент и затражи појачање; Наполеон му посла 2 кирасирске дивизије за којима, услед неспоразума, пође и ½ гард. коњице; Неј нападе свом снагом, а Наполеон му посла у појачање још 1 кирасирску дивизију, за којом, без заповести, пође остатак гард. коњице; фрц. коњица прође кроз непр. редове и дође до резерве; али тад Блихер стиже на бојно поље; Наполеон нареди Ерлону да задржава Прусе, а он упути сву осталу снагу Неју, да би се ослободио Енглеза; у том тренутку енгл. и пруска коњица извршише јуриш; како Наполеон није имао ништа да им супротстави, фрц. пеш. отпоче повлачење да не би била нападнута с леђа; сломљене бројном надмоћношћу непр., фрц. трупе се разбегоше у неописивом нереду ка Шарлроа; само гарда, постављена у каре, покуша да заштити своје отступање, али већина тих кара би уништена до последњег човека. Наполеон после тога дошао у Париз да организује одбрану, али га тамо скупштина нагнала да абдицира по други пут; после узалудног покушаја да се пребаци у С. Амер., он се предао Енглезима, који су га одвели на Св. Јелену, где и умро (1821.). (На сл.: Вече на Ватерлоу, сл. К. Штојбена.)
ВАТЕРПОЛО (енгл.), игра 2 екипе у води; одржана 1. пут 1874. у Лондону; правила написао Вилијам Вилсон (1876.), а међунар. савез их примио 1911. Пливалиште 28X18 м; на обе стране голови (3X0,90 м); лопта као за футбол; екипа има 7 играча; игра се 2X7'; лопта се сме хватати само 1 руком и не сме се гурати под воду.
ВАТИКАН 1) један од 7 брежуљака Рима, на којем сазидан папски двор и катедрала св. Петра. 2) папски двор; зидање отпочело у 6. в., а доцније допуњавано; има 20 дворишта, 1 000 одаја, Сикстинску капелу, библт., архив, музеј; фреске радили Пинтурикио, Рафаел и Микеланђело. Ватиканска држава (0,44 км², 711 ст.), установљена латеранским споразумом (11./2. 1929.) између папе и ит. владе; обухвата папску палату, латеранску палату, папску летњу резиденцију Кастел Гандолфо и црк.: св. Петра, св. Марије Мађоре (5. в.) и св. Павла; има сопствену жел. и радио-станицу. В. концил (сабор), сабор ркат. црк. (1869.-1870.); на њему проглашен догмат о непогрешивости папе у питањима вере и морала, који нису хтели да признају многи ркат. еп., па и Штросмајер. В. новац, лира коју по латеранском уговору има право да кује в. држава; дели се на 100 чентезима; постоје златан од 100 лира, сребрн од 5 и 10 лира, никлени од 2, 1, 0,50 и 0,20 лире и бакарни од 0,5 и 0,10 лире. В. фрагменти, зборник права из 4. в.; садржи делове дела Папинијана, Паулијуса, Улпијана и неке царске конституције (205.-372.); чувају се у В.
ВАТИНА, село у близини Вршца, у којем су нађени преист. остаци из бронзаног доба.
ВАТНА ЈЕКУЛ, највећи ајсфјелд на Исланду (8 000 км² под леденим покривачем).
ВАТО Жан Антоан (Watteau, 1684.-1721.), фрц. сликар, 1 од твораца и гл. претставника рококо-стила у сликарству и декоративној ум.; у почетку био под утицајем фламанских жанр-сликара; Рубенс је утицао на његов колорит; израдио низ галантних сцена, неколико актова и много цртежа (црвеном и црном кредом); радови му се одликују сигурношћу цртежа, лакоћом потеза, нијансираним колоритом и финим осећањем прир.; гл. дела: Укрцавање за Китеру, Арлекин Жил (→ сл.), Годишња доба, Скуп у парку и др.
ВАТРА, најзначајнија тековина људског рода, јер тек с њеним проналаском и употребом омогућен култ. напредак човечанства, пошто се примењује у кувању, лову, тхн. раду и др. Сви првобитни начини њеног добивања тешки; стога је људи марљиво одржавали. Примит. начини добивања в.: кресање камена о камен, трљање дрвета о дрво, извијање в. бркљањем итд. одржавају се и данас, код народа с нижом културом, поглавито у култу (жива в.); стекла верско поштовање код свих народа, а код народа с вишом култ. се развила божанства в. Култ в. и огњишта уопште свуда веома раширен. Жива в. се добива трењем 2 суха липова или др. дрвета, ређе трењем камена или чега другога, и ухвати у труд. Позната код сл. и др. народа. »Извија се«, »истерује се« у нарочите дане, а то чине мушкарци (негде близанци или имењаци), ређе женске; наш народ вади ж. в. ради »лечења« болести код стоке или људи. Ватромет, бацање ракета и др. пиротхн. предмета приликом какве свечаности.
ВАУВЕРМАН Филипс (1619.-1668.), хол. сликар, радио призоре из рата и лова; сликар коња.
ВАУТЕРС Рик (Wauters, 1882.-1916.), белг. сликар и вајар, најдаровитији модерни белг. ум.
ВАФД, ег. националистичка и полит. странка; води борбу за потпуну независност Ег.
ВАХАБИТИ, мусл. секта из ср. Ар., осн. Мохамед Ибн-Абд-ел-Вахаб у 18. в.; тежи да врати ислам првобитној простоти и теократском режиму; образовали почетком 19. в. моћну државу у Неџду.
ВАХИМА, Хима, група хамитских освајачких племена; са СИ продрли у обл. између Вел. Јез. у Афр.; говоре банту-језик; гаје говеда.
ВАХЊА (Gadus aeglefinus, фам. Gadidae), кошљориба из Балтичког, Сев. М. и Атланског Ок., бољег меса од сродног бакалара, које се при спремању дели у љуске; позната под именом шелфиш.
ВАЦЛАВ 1) св., чешки кн. и светитељ 10. в. 2) В. I, чешки краљ (1230.-1253.), за његове владе јако се испољио нем. култ. утицај. 3) В. II (1278.-1305.), син Пшемисла П; после очеве погибије добио у лено Чешку и Моравску од Рудолфа Хабзбуршког, а касније завладао у Пољ. 4) В. III (1305.-1306.), син претходног, мучки убијен. 5) В. IV (1378.-1419.), за његове владе Чешка нагло опала због хуситског покрета; умро од капље на вест да је у Чешкој дошло до борбе између хусита и кат.
ВАЧЕ, варошица у Слов., срез Литија, чувена са старина из халштатског доба.
ВАШАР (мађ.) → сајам.
ВАШИ (Siphunculata), ситни бескрилни паразитски инсекти спљоштеног тела, сродни правокрилцима; живе на телу сисара и човека, и хране се крвљу Понајрадије се задржавају на длакавим местима, а на длакама често полажу јаја (гњиде); на човеку живе 2 расе: мрка в. на глави, у коси, особито код деце и стараца; и бела в. на телу и у рубљу, у чијим шавовима полаже јаја; преноси многе заразне болести (пегави тифус, повратну и рововску грозницу итд.) (на сл.: а) в. човечја, б) са гњидама на коси). На длакавим местима око полних органа човека живи још једна врста (Phthirius pubis), која изазива несносан свраб. В. на глави лече се угушивањем (мазањем главе вазелином, чистим или помешаним са 1-2 капи ксилола на 1 г) и убијањем; трљањем сирћетним сублиматом (1 г сублимата на 50 г сирћета, 50 г шпирит-камфора и 200 г воде), или мазањем главе мешавином петролеума и маслинова уља, која се увече стави, а изјутра опере водом и сапуном. В. на телу уништавају се дезинфекцијом одела или врелим глачањем (пегла), а в. на полним органима живином машћу или мешавином једнаких делова перувијанског балсама и петролеума. В. биљна, в. лисна → биљне ваши.
ВАШИНГТОН (Washington) I) једна од САД (179 031 км², 1,56 мил. ст.) на Тихом Ок.; стан. се бави инд. (дрвета, прерада меса и масти); гл. место Олимпија. 2) гл. место (497 000 от.) САД у округу Колумбији на р. Потомаку, седиште претседника и конгреса; више унив. (Џорџтон, В., Харвард), високих шк., музеја и библт.; развијена инд. металуршка и животних намирница. Вашингтонска конференција, расправљала питање о ограничењу поморског наоружања (1922.); на њој склопљен в. уговор (6./2.) између САД, Енгл., Фрц., Ит. и Јап., који важи до 31./12. 1936.
ВАШИНГТОН Џорџ (1732.-1799.), чувени амер. војсковођ и државник; 1 од осн. САД и њихов 1. претседник (1789.-1797.); у почетку рата за независност дисциплиновао устаничку вој. и потукао енгл. трупе, организовао државу и дао јој 1. устав.
ВЕБ 1) Беатриса (• 1858.), енгл. социјалисткиња; истакла се радом у енгл. синдикалном и кооперативном покрету; осн. с мужем Сиднејом Фабијанско друштво. 2) Сиднеј (• 1859.), енгл. социјалист и мин.; осн. Фабијанско друштво, написао: Ист. радничке класе у Енгл., Теорија и пракса тредјуниона.
ВЕБЕР 1) Адолф (• 1879.), нем. економист, проф. Унив.; гл. дела: Депозитне и спекулационе банке, Борба капитала и рада, Наука нар. економије итд.; од 1925. издаје Минхенске екон. студије. 2) Георг (1808.-1888.), нем. историк, писац Опште историје. 3) Карл Мариа (1786.-1826.), нем. композитор), диригент и творац нем. романтичне опере; заузима видно место и у обл. соло песама; гл. дела опере: Петер Шмол и његови суседи, Силвана, Абу Хасан, Чаробни стрелац, Прециоза, Еуријанте, Оберон и др. 4) Макс (1864.-1920.), нем. економист и социолог, проф. Унив.: гл. дела: Историја трг. друштава у ср. в., Нац. држава и привр. политика, Бирачко право и демократија у Нем. итд. 5) Франц д-р (• 1890.), филозоф аналитичког правца; гл. дела: Увод у флз., Систем флз., Наука и вера, Аналитичка псих. (На сл.: В. Карл М.)
ВЕБЕРН Антон (• 1883.), аустр. композитор, компоновао: песме, комаде за гудачке ансамбле, виолончело и клавир, виолину и клавир итд.
ВЕБСТЕР Џон (око 1580.-1625.), енгл. драматичар; гл. дела: Бели ђаво, Војвоткиња од Малфија.
ВЕВЕЈ (Vevey), варош (14 000 ст.) и климатско место у Швајц. на Женевском Јез.
ВЕВЕРИЦЕ (Sciuridae), пор. глодара махом вижљава тела, дуга репа и крупних очију; на прстима снажне канџе. Обична в. (Sciurus vulgaris) по дрвећу шума Евр. и Аз.; америчка в. (S. carolinensis); индиска в. (Ratufa), крупног пораста, → мрмот (Mrmota); прериско куче (Cynomys), у с.-амер. преријама, глас сличан лавежу паса; → текуница (Citellus); → бурундук.
ВЕВЧЕ, село код Љубљане; фабрика хартије.
ВЕГА, звезда 1. привидне величине из сазвежђа Лире.
ВЕГА 1) Гарсиласо де ла В. (1503.-1536.), најбољи шп. лиричар 16. в.; мада био војник и ратник, његове се песме (сонети, еклоге, поеме) одликују изванредном благошћу и нежношћу. 2) Георг (1756.-1806.) аустр. официр и проф. мат.; познат по својим логаритамским таблицама. 3) Лопе де В. (1562.-1635.), славни шп. песник и драмски писац, 1 од најплоднијих свет. писаца; неговао с успехом скоро све књиж. родове: лирику, еп, пасторалу, авантуристички роман, песничку и ист. приповетку и нарочито комедију и драму, дао шп. комедији изразито иац. карактер; оставио близу 2 000 поз. комада; рачуна се да је у свему написао преко 21 мил. стихова; познатија дела: Аркадија (пасторала), Белемски пастири итд.
ВЕГЕНЕР Алфред (1880.-1930.), нем. метеоролог и геофизичар; изнео теорију о постанку океана и континената цепањем и померањем конт. блокова, испитивао гренландски инландајс, где је и погинуо. Вегенерова теорија, начело по којем су континенти у геол. прошлости сачињавали спојену копнену масу, чији су се делови доцније размакли у поједина одвојена копна.
ВЕГЕТАРИЈАНСТВО, схватање да се до телесног и душевног здравља, а о тим и до пуног уживања живота, може доћи само одрицањем хране и животних намирница животињског порекла. Умерено в. дозвољава, за разлику од строгог, употребу млека, бутера, сира и јаја (млечно-биљна исхрана).
ВЕГЕТАТИВАН (лат.), биљни, својствен биљкама. В. органи, о. за исхрану тела живих бића. В. функције су: исхрана, растење и расплођавање. Вегетација → флора. Вегетациона периода, доба год. у којем в. показује бујан живот; у влажним тропским пределима траје преко целе год.; у пределима где се наизменично смењују влажно и сухо, топло и хладно доба, траје дуже или краће време и прекида се периодом мировања; у пустињама, као и у арктичким пределима и алписком региону веома је кратка (траје само неколико недеља). В. тачка, в. купа, делови биљке са ћелијама у ембрионалном стању које деобом дају материјал (нове ћелије) за трајна ткива и н. органе. В. т. омогућује својим радом пораст органа у дужину. В. к. налазе се код изданака у пупољцима; у њој се на в. т. зачињу н. листови, пупољци за бочне гране, пупољци за увет; млади листићи хипонастичким растењем прекривају голи врх в. к. и на тај начин, градећи пупољак, штите нежно меристемско ткиво к. од спољашњих штетних утицаја (нарочито од сушења); код корена се в. к. налази подтемено (интеркаларни меристем); покривена је трајним ткивом коренове капе (калиптре), која штити меристем корена при растењу кроз земљу. В. тип → биљне социолошке јединице.
ВЕГНЕР Елин (• 1882.), швед. списатељка; написала низ романа и приповедака у којима искључиво описује жене са соц. гледишта; гл. дело: Оса Хан.
ВЕДА (санскрит.: светознање), брамански св. списи; добили име по ведској или браманској вери; писани су на санскритском јез. и претстављају најстарије индоевр). писане споменике; деле се на 4 збирке: 1) Ригведа, најстарија збирка од преко 1000 песама упућених разним боговима, завршена око 1000. г. пре Хр., 2) Самаведа, садржи химне, 3) Јаџур-веда, садржи молитве, и 4) Антхарваведа или Брах-маведа претставља праву ризницу инд.-ариског сујеверја и магичних образаца. Коментари тих књ. су Пуране и Сутре. Веданта, у инд. књиж. → Упанишада којом се завршавају Веде; садржи схватања појединих флз. шк. и пантеистички систем индиске флз.
ВЕДАРЦЕ, бистрица, око, део јез. површине који још није покрила тресава.
ВЕДЕ, мали народ у план. о. Цејлона; веома примитивни ловци; једина домаћа животиња пас. Ноћивају у заклонима од лишћа, по пећинама и дрвећу; одевају се оскудно. Племена се деле на егзогаме групе: порекло се води по мајци. Веданска раса, посебан расни тип, који припада индо-аустрал. раси: ниска раста (157,6 см), долихокефални, широка а ниска лица, уског чела, седласта носа, мрке коже, црне и дуге косе, оскудне браде.
ВЕДЕЖ, слов. лист за омладину; излазио у Љубљани 1848.-1850. и учинио вел. услуга васпитању.
ВЕДЕКИНД Франк (1864.-1918.), нем. песник и драмски писац натуралистичког правца; гл. дела: Буђење пролећа, Дух земље, Пандорина кутија и др.
ВЕДЕЛОВО МОРЕ, и. о. Грејамове Земље у Антарктику.
ВЕДЕТА (фрц.-ит.) 1) лак и брз ратни бродић за извиђање, наоружан митраљезима или малим топом и снабдевен радио-станицом и рефлекторима. 2) коњ. патрола од 3 лица, → војска. 3) чувена глум.
ВЕДОГОЊА, вједогоња, демонско биће које гони облаке, носи невреме и уништава летину, → ала, ламња.
ВЕДРАЛ 1) Вацлав (• 1879.), проф. муз. и композитор; компоновао: хорове, соло песме, кантату Косово, оперу Питија. балет Зачарани портрет. 2) Јосип (• 1872.), виолинист, проф. конзерваторијума у Љубљани; компоновао: црк. песме, хорове, клавирска и виолинска дела.
ВЕДРИНА, део ведрог џеба при облачном покривачу; продори на облацима; делимично облач. небо.
ВЕДРО 1) ведрица, видра, кабао, каблић, каблица, пућерица, дрвени суд за воду. 2) ст. рус. мера за течности (12,3 л).
VEDULIA, рим. насеље код села Манђелоса у Срему.
ВЕЂА → обрва.
ВЕЖБА, вежбање, општи назив за све врсте телесних покрета, са сврхом да очврсну мишићи, постигне се спретност и гипкост тела; разликују се 2 врсте: без справа и са справама. В. у војсци, сваки практичан рад на земљишту или на карти; може бити за поједине јединице родова вој., за старешине (са трупом и без трупе на земљишту, карти или рељефу); веће в. зову се маневри; према времену у које се изводе могу бити: ноћне, дневне, зимске; према јединицама које у њима учествују батаљонске, пуковске, одредске. гарнизонске, међугарнизонске итд. Вежбалиште, простор за телесно вежбање.
ВЕЖИЋ Владислав (1825.-1894.), песник, адв. и бележник; бавио се књиж.; подражавао Качићу, писао еп о Николи Зрињском и преводио с нем., фрц. и ит., али све без правог успеха.
ВЕЖЊАЧА (conjunctiva), слузокожа која покрива с унутарње стране очне капке и предњи пол очне јабучице; преко рожњаче тања (само ћелични слој). Између в. ока и в. капака постоји дубок жлеб (fornix conjunctivae). Као све слузокоже има два слоја, дубоки хорион и површни епителијум. Запаљење в. → коњуктивитис, бленореја, трахом, птеригион.
ВЕЗ 1) украс на тканинама, кожи или хартији од памучног, вуненог или свиленог конца, влакана или металне жице. Конац или жица се провлачи иглом и тако се изводе шаре. Постоје многи тхн. в.; био познат ст. култ. народима: Ег., Асирцима, Вавилонцима; код ст. Римљана веома омиљен в. златом, а код Виз. златом и сребром; отуд вероватно води порекло и веома раширен обичај в. одела сребром и златом у ст. балк. ношњи. Данас веома раширен в. пређом и влакнима; код неких народа права ум., нарочито у и. Евр. и на В. П.; код нас веома развијен у Жумберку, зап. Босни, на Косову, у околини Скопља и Дебра; највише се везу ж. кошуље, али и сукнени, па и кожни, делови одела. Код Јсл. в. се зове и инкрустација оружја. 2) бели брест (Ulmus effusa) → брест.
ВЕЗА, спој, слојница → спрега. В. правна, однос између лица која имају права међусобно да утичу једно на др. (чувени рим. vinculum juris); у рим. праву символизован у облику врпце, којом је дужник везан за повериоца. Везани докази, у судском поступку чињенице за које је сам зак. тачно и унапред одредио кад се имају е.матрати за утврђене; постојали у срп. праву; данас у јсл. законодавству усвојена теорија слободног судијиног уверења, којим се оставља судији да цени да ли је шта доказано. В. слог, говор или писање у → стиховима. В. тражбина је обезбеђена залогом или је инкорпорисана у хартији од вредности. Везивање комплемента, реакција која служи за откривање → амбоцептора (антитела) и → антигена (проузроковача болести); заснива се на следећим чињеницама: ако се нпр. зецу убризгају у више махова опрана црвена крвна зрнца од овце, серум тога зеца биће способан да отапа овчја црв. крв. зрнца; ако се тај зечји серум (хемолизин) греје 30' на 56° Ц, он губи ту своју моћ; ако се мешавини од грејаног хемолитичког серума и опраних овчјих црв. крв. зрнаца, дода мало свежег серума, комплемента (нпр. од морског прасета), наступиће хемолиза (отапање црв. крв. зрнаца). Дакле, за хемолизу потребни су: хемолизин, црв. крв. зрнца и свеж комплемент. Ова реакција хемолизе, видљива за голо око, може се употребити у реакцији в. к. Њен принцип је: антиген (нпр. бацили куге), у присуству антитела чије је стварање он изазвао (нпр. серум ков>а имунизованих помоћу култура бацила куге, амбоцептор) везује комплемент тако да га такорећи нестане у тој мешавини: антиген + амбоцептор + комплемент; ако се тој мешавини дода хемолитични серум (зечји) + опрана овчја дрв. крв. зрнца, хемолиза неће настати, јер се комплемент везао за антиген и амбоцептор; реакц. в. к. је позитивна. Ако се место серума коња имунизованих против куге, узме серум здравих коња, комплемент се неће везати, већ ће се, као слободан, спојити са хемолитичним серумом и овчјим црв. крв. зрнцима, те ће настати хемолиза; р. в. к. је негативна. Р. в. к. може се утврдити непознати амбоцептор у серуму оболелог, па према томе и проузроковач обољења; стога је она нашла огромну примену у дијагнози сифилиса (→ Васерманова р.), трипера, трб. тифуса, ехинококуса, споротрихозе итд. Везивно ткиво, служи за везивање осталих ткива у организму; саграђено је из ћелија, влакана и аморфне масе, а покаткад садржи и еластична влакна; има га више врста: збијено, растрешено, еластично, плочасто, мрежасто, масно, апонеуротично, фиброзно, тетивно и др. Везица, везник, кратка цртица између 2 речи које означују један појам, али нису срасле у сложену реч; мења се само 2. реч (нпр. у Будим-Пешти, Смрт Смаил-аге Ченгића).
ВЕЗАЛ Андрија (Vesalius, 1514.-1564.), Холанђанин, проф. анат. у Болоњи, Павији и Пизи, осн. модерне анат.; нападао мишљење Галијена и ст. научника и изазвао преокрет у научној анат.; гл. дело: De corporis humani fabrica.
ВЕЗДИН Филип Иван (1748.-1806.), кат. калуђер, санскритист; написао 1. грам. ст. инд. јез.: Сидарубам или санскритска грам.
ВЕЗЕР, већа р. у зап. Нем. Извире у ср. Нем. План.: улива се у Сев. М. испод Бремена; при ушћу широка (преко 11 км); пловна.
ВЕЗИКУЛА (лат.), плик, мехурић на кожи разне величине, са бистром, замућеном, гнојавом или крвавом садржином; кад се сасуши, ствара мрке или црне красте. Везикуларан, у облику мехура.
ВЕЗИЛИЋ Алексије (1753.-1792.), писац, уч., песник и 1 од практичних писаца 18. в., али без нарочита талента. Први од наших писаца објавио збирку својих песама: Краткоје описаније о спокојној жизни (1788.).
ВЕЗИР, виши тур. државник у рангу мин.; имао грађ. и вој. власт. Вел. в. као претседник владе (до 1922.) чувар држ. печата, а раније и гл. заповедник вој.
ВЕЗУВ. активни вулкан у Ит., и. од Напуља; има купу, чији се облик и висина (око 1220 м) мењају; из кратера стално избија водена пара, а повремено и лава; на врху опсерваторија, а у подножју густа насеља о виноградима и воћњацима.
ВЕЈАВИЦА, снег с ветром; падање снега при јачем ветру.
ВЕЈГАН Максим (Weygand, • 1867.), фрц. ген., помагао Пољацима да одбију напад бољшевика (1920.); комесар у Сирији (1923.).
ВЕЈДЕН Рогир ван дер (1399.-1464.), фламански сликар, 1 од највећих ум. сев. ренесансе; створио свој тип богородице и унео у сликарство нарочиту врсту реалистичког пејзажа; имао дубоко осећање драмских догађаја и био одличан колорист; извршио снажан утицај на савр. сликаре у Нем., Фрц. и Шп.; гл. дела рел. карактера, рађена за олтаре.
ВЕЈИ, етрурска варош у ср. Ит.; ратовала с Римом; по предању заузео је Камил (396. пре Хр.).
ВЕЈСЕНХОВ Јозеф (Weyssenhoff, 1860.-1932.), пољ. књиж.; писао романе, новеле и песме; дела му се одликују поетском снагом, ист. вредношћу и реализмом; описао сатирично и верно револуцију од 1905. у делу Политички дани; важнија дела: Живот и мисли Сигмунда Потфилипског, Изгубљени син, Хетмани, Самур и девојка, Дивљина.
ВЕЈСИ (Увејс) (1561.-1628.), тур. писац и песник, 1 од највећих стилиста свог времена; био 7 пута кадија у Скопљу, где је и умро.
ВЕЈ-ХАЈ-ВЕЈ, кинески град (4000 ст.) на Жутом М. и слободно пристаниште; обл. око В. била до 1930. под енгл. закупом.
ВЕК 1) временско растојање од 100 г. 2) трајање човечјег живота. 3) доба, ера (нпр. ст., ср. и н. в.).
ВЕКЕРЛОВ ЗАКОН, мађ. женидбени з. од 1894. којим је потпуно лаицизирано брачно право и уведен обавезни грађ. брак; носи име по тадањем претседнику мађ. владе Шандору Векерлеу; у Југосл. на снази у Војводини.
ВЕКИ Орацио (Vecchi, 1550.-1605.), ит. композитор четворогласних канцона, мадригала, миса, мотета и др. Његов Амфипарнасо (весела игра у стилу мадригала за петогласни хор) сматра се као претходник опере.
ВЕКСАТОРАН (лат.), мучилачки. В. парница, спор који је тужилац покренуо само да би шиканирао парничара; такав тужилац је одговоран за накнаду штете и може бити кажњен од суда у корист држ. касе.
VEXILUM (лат.), застава рим. одреда; мотка са пречком на коју се ставља платно са знацима; имале их и колоније.
ВЕКТОР (лат.), дуж одређене величине (апсолутна вредност или интензитет в.) правца или смера. Векторска величина одређена је са 3 реална броја (нпр. својим трима пројекцијама на координатне осовине). Сила и брзина су в. величине. Теорија в. је део мат. који векторском алгебром проучава сабирање, одузимање (на принципу паралелограма) и множење са в., а в. анализом: инфинитезималне операције са в. и особине в. поља (ограничен или неограничен део простора за чију је сваку тачку везана одређена в. величина, нпр. магнетско поље, поље брзине итд.); → скалар и тензор.
ВЕЛА ЛУКА, варошица (5 600 ст.) и пристаниште на з. страни о. Корчуле (Прим. Бан.); фабрика конзерв. рибе и парни млин.
ВЕЛАНДОВ КАНАЛ, у Канади (С. Амер.), обилази Нијагарни водопад и спаја ј. Ири с ј. Онтеријом; дуг 64 км.
ВЕЛАРИ (лат.), непчани гласови.
ВЕЛАСКЕЗ Диего (Velasquez, 1599.-1660.), шп. сликар, 1 од највећих сликара свих времена; у делима младости реалистичан и помало тврд, доцније мајстор потеза, боје му се сливају у сребрнасти тон; синтеза импресионизма и експресионизма; радио портрете (краљев. породица, дворана, дворских будала, чувен портрет папе Инокентија X и др.), композиције (Аполон у Вулкановој ковачници, Предаја Бреде и др.); ремек дела му: Ткаље и Дворске госпођице (Las Meninas), обе у Прадо-музеју у Мадриду; његових слика има и у већим евр. музејима: у париском Лувру (Инфанткиња Маргарита), Нар. галерији у Лондону (Венера с огледалом), Ум.-ист. музеју у Бечу (портрет Филипа IV, инфанткиње Маргарите, инфанта Филипа-Проспера и др.), у музејима Лењинграда, Минхена, Берлина, Дрездена.
ВЕЛБУЖД, данашњи → Ћустендил; еп. место које је око 1190. освојио Стеван Немања; у нашој ист. важно што је ту Стеван Дечански потукао Бугаре (28./7. 1330.) и решио питање превласти над вардарском долином и Македонијом; том приликом на страни Бугара погинуо и сам цар Михаило, а на срп. страни се истакао краљевић Душан. За Душанове владе и после његове смрти њим су управљали царев зет Дејан и његови синови; по Константину Дејановићу данашње име В. дали Турци.
ВЕЛВИЧИЈА (Welwitschia mirabilis, фам. Gnetaceae), биљка од које постоји само 1 врста на свету; расте у стеновитим пустињама ј. Афр.; има веома кратко репасто подземно стабло, до 1 м у пречнику; са врха стабла израсту само 2 широка, тракаста, зимзелена листа, дужине до 2 м; у пазуху листова развијају се м. и ж. цвасти; достиже старост око 100 год.
ВЕЛДЕ 1) Вилем ван де (1633.-1707.), хол. сликар; радио искључиво марине и поморске битке. 2) Ханри ван де (• 1863.), белг. архитект, 1 од гл. претставника и пропагатора модерне архт., осн. бриселске Шк. за архт. и примењену ум.
ВЕЛЕБИЉЕ (Atropa belladona, фам. Solanaceae), висока (до 2 м), дугогод. биљка, мркоцрвеног звонастог цвета, црног плода (бобица); расте по влажним шумама Евр. и М. Аз. Ови делови биљке отровни, јер садрже атропин. Народ га употребљава код неуралгије и болова у стомаку, грчевитог стезања у чмару, мокраћној цеви, материчном врату и рукама.
ВЕЛЕБИТ, план. у с. делу јсл. прим., између Лике и Јадр. М. (Савска Бан.); највећи вис Бабин Врх (1798 м); глацијални трагови.
ВЕЛЕЖ, план. на и. страни р. Неретве, и си. од Мостара; највиши врх Ботин (1969 м); глацијални трагови.
ВЕЛЕЗ-МАЛАГА, варош (24 000 ст.) и пристаниште у Шп. (обл. Малага); ст. маварски град, сматран за кључ Андалузије.
ВЕЛЕИЗДАЈА, дела извршена против унутарње држ. безбедности (нпр. убиство краља или наследника престола из 8 91. к. з.). Велеиздајничке парнице у Босни, прва већа одржана после убиства аустр. престолонаследника Франца Фердинанда (1914.); у њој било оптужено 25 лица, а кажњено 16; од 5 осуђених на смрт, смртна казна извршена над: Данилом Илићем, Вељком Чубриловићем и Мишком Јовановићем, а др. двојица: Јаков Миловић и Неђо Керовић помиловани на доживотну робију. После ове одржане су идуће г. (1915.) у Сарајеву још 4, против ђака мостарске гмн., против ђака бањалучке гмн. у Вања-Луци и Травнику, против ђака сарајевске гмн. у Травнику и против ђака тузланске гмн. у Бихаћу; највећа је покренута против Васиља Грђића и другова у Бања-Луци (→ бањалучки процес). В. процес у Хрв., поведен у Загребу против 53 Србина за бановања Павла Рауха (1909.); припремио га претседник мађ. владе Векерле у циљу да се разбије срп.-хрв. коалиција која на хрв. сабору имала већину; трајао 7 месеци (5./3.-5./10.); по донесеној пресуди Адам и Валеријан Прибићевић осуђени на 12 год. тамнице, а други укупно на 184 год. У исто време у Аустр. отпочела кампања против Србије, на осн. лажних докумената од којих нека фалсификована у аустр. посланству у Београду; пред евр. јавношћу њихову тачност заступао Фридјунг; у њима се износило да Србија врши пропаганду у Аустрији и стоји у вези с коалицијом, која је због тога поднела своју тужбу; на бечком суду утврђено да су документа била лажна. В. п. и пресуда бечког суда осрамотили су Аустр. пред евр. јавношћу; бан Раух је морао да отступи, а в. п. због»државног престижа«аболиран (1910.).
ВЕЛЕИТЕТ (срлат.). слаба воља, тренутна жеља.
ВЕЛЕЈ Партекул-Гај, рим. историчар из 1. в пре Хр., написао кратку рим. ист. од досељавања Латина у Ит. до краја рпб.
ВЕЛЕНИЦА, огртач од белог сукна с црним ресама, без рукава и са малом кукуљицом; носили га кучки пастири; сада се носи код сев. Арбанаса; → кабаница.
ВЕЛЕЊЕ, варошица на р. Паки (Дравска Бан.) изнад које се налази леп дворац, саграђен у 16 в., на месту где је била средњев. тврђава; временом сасвим измењена тако да од ст. града остала само гл. кула, донжон. У близини рудник лигнита.
ВЕЛЕПОЉСКИ Александар (1803.-1877.), пољ. политичар; пристао уз устанике 1830. и био прогнан.
ВЕЛЕПРОДАЈА, продаја на велико, ан гро; → гросиста.
ВЕЛЕС 1) варош и среско место (10 055 ст.) на улазу Вардара у Велешку Клисуру (Вардарска Бан.); Вардаром подељен на 2 дела; Турци га звали Ћуприли по мосту око којег се развио. Раскрсница уздужне вардарске комуникације и попречног пута из Пелагоније за Овче Поље; важан жел. чвор; производи опијум; инд. уља, фине грнчарије; гмн. 2) бог стада код ст. Сл.
ВЕЛЕС Егон (Welesz, • 1885.), музиколог и композитор, проф. н.-бечког конзерваторијума, унив. доцент; писао: Основе муз.- ист. испитивања, Устројство срп. осмогласника, Ритмика виз. неума, Дешифровање виз. нотног писма, Задаће и проблеми источне црк. муз., Јерменска литургија и њена муз., Нова инструментација и др. Компоновао: сонате за виолончело и клавир, гудачке квартете, балете, опере, песме и клавирска дела.
ВЕЛЕСАЈАМ → сајам
ВЕЛЕСЛАВИНА Даниел (1545.-1599.), чешки хуманистички писац; гл. претставник чешке књиж. из 2. половине 16. в.
ВЕЛЕХРАД, гл. град средњев. Вел. Моравске; столица кн. Растислава и сл. апостола Методија, где се налази његов гроб; данас село.
ВЕЛЗЕВУЛ, Велзебуб, име демона; по Н. завету заповедник злих духова; кн. ђавола.
ВЕЛЗЕР, аугзбуршка патрициска породица; држала Венецуелу као залогу за дугове цара Карла V.
ВЕЛИГЕР, ларва, карактер. ларвени облик мекушаца, особито морских. Слободно плива по води помоћу нарочито изграђеног венца трепаља у облику вела и положеног испред уста. По својој грађи јако потсећа на ларвени облик → трохофору, који одликује развиће чланковитих црва (анелида) и црвуљака.
ВЕЛИЗАР (око 494.-565.), виз. војсковођ за владе Јустинијана I; угушио буну Нику, потукао Персијанце, Вандале и Остроготе и одбио најезду Хуна.
ВЕЛИКА АРМИЈА, вој. коју је Наполеон I повео на Рус. (1812. г.).
ВЕЛИКА БРИТАНИЈА, независна краљевина на Брит. О., у Атланском Ок., на 3 Евр. (241 839 км², 46 мил. ст.); обухвата Великобританско О. (Енгл., Велс, Шкотска), с. део Ирске (Алстер) и око 5000 околних мањих острва. Обала стрма и јако разуђена, са много зал. (на СЗ у облику фјордова), пол. и острва. На С В. Б., у Шкотској, поглавито висија (Гремпијенске Пл., Бен Невис 1343 м), у сев. Енгл.: Пенинске (973 м) и Кембриске (978 м), у Велсу Камбриске Пл. (Сноудон 1085 м); остали делови имају облик виших или нижих површи. Клима океанска: прохладна лета, благе зиме; доста магле и воденог талога. Доста мањих р., већа једино Темза (336 км) у Енгл. Животињски свет сиромашнији него на континенту. По прир. травна и шумска обл. Вел. богатство у каменом угљу и гвозденој руди. Стан.: Англосаксонци и остаци Келта (Велс). Држ. црк.: англиканска (Енгл.) и презвитерска (Шкотска); има и ркат. Изразита класна подвојеност (племство, капиталисти и најамни радници). Високи ступањ образованости и културе. Гл. привр. грана (44,3%) инд. (поглавито ткст. и металург.) и руд.; затим (27,2%) трг. (увоз сировина и животних намирница, извоз фабр. робе); а најмање (7,8%) пољопр. (сточарство и земљр.); знатан део земље у рукама вел. поседника. Веома густа жел. мрежа; многи пловни канали; особито добра морска пристаништа; веома развијена флота за обалску и прекоморску пловидбу. Уставна краљевина, Г. и Д. дом. Престоница Лондон (Енгл.); већи градови: Единбург (Шкотска), Кардиф (Велс), Белфаст (с. Ирска, Алстер), Лондон, Глазго и Бермингем имају преко 1 мил. ст., а 55 градова преко 100 000 ст. Под управом В. Б.: Индиско Царство, 28 колонија (у Евр.: Гибралтар, Малта; у Аз.: Кипар, Цејлон, Малака и Хонконг; у Афр.: Гамбија, Сијера Леоне, Златна Обала, Нигерија, Св. Јелена, С. и Ј. Родезија, Кенија, Сешелска О. и Маурицијус; у Амер.: Бермудска и Бахамска О., Јамајка, Брит. Хондурас, Ливард Ајландс, Барбадос, Виндверд Ајландс, Тринидад и Тобаго, Брит. Гујана и Фокландска О.; у Тихом Ок.: Фиџи и Јужноморска О.; протекторати: Аден, Саравак и с Борнео у Аз.; Њаса, Занзибар, Уганда, Брит. Сомалија и Англо-ег. Судан у Афр. Поред тога мандати Друштва народа: Палестина, Трансјорданија, Ирак, 3. Того, Брит. Камерун, Тањгањика. → Енглеска.
ВЕЛИКА ГОРА, план. у Слов., јз. од Кочевја; највиши врх Вела Стена 1 253 м.
ВЕЛИКА ГОРИЦА, среско место (1150 ст.) у Туропољу (Савска Бан.); помиње се од 13. в.; у оп. судници архив ст. племените туропољске оп.; богато преист. налазиште из халштатског доба.
ВЕЛИКА ГРЧКА, име ј. Ит. (од 6. в. пре Хр.), у којој су Грци осн. вел. број колонија.
ВЕЛИКА ЈЕЗЕРА, на граници Канаде и САД (С. Амер.), највећа јез. група на Земљи (365 000 км²). 5 вел.: (Горње, Мичиген, Хјурон, Ири и Онтерио) и међусобно повезаних; између Ири и Онтерија Нијагарин водопад (49 м).
ВЕЛИКА КАПЕЛА, план. у с. делу јел. јадр. прим., с. од пл. Велебита (Савска Бан.); највиши врх Бијела Ласица (1533 м).
ВЕЛИКА КИКИНДА, град и среско место (28 400 ст.) у банатској равници (Дунавска Бан.); важна жел. раскрсница; извоз пољопр. сировина; гмн.
ВЕЛИКА КЛАДУША, варошица у Бос. Крајини, сз. од Цазина (Врбаска Бан.), 2 590 ст.; позната још из 13. в., а нарочито из борба с Турцима 16.-19. в.
ВЕЛИКА ЉУБИШЊА, план. з. од Плевља (Зетска Бан.); највиши врх Дерњачиште (2 238 м).
ВЕЛИКА МАТИ, богиња плодности код Хетита.
ВЕЛИКА МОРАВА → Морава.
ВЕЛИКА МОРАВСКА, кнежевина коју су у 1. половини 9. в. осн. Моравци у долини леве дунавске притоке Мораве, у данашњој ЧСР; одржала се до 906. г., кад је уништили Мађари.
ВЕЛИКА НЕДЕЉА, седмица пред Ускрс.
ВЕЛИКАНОВИЋ Исо (• 1869.), комедиограф, песник, приповедач и преводилац са сл., ром. и герм. језика; описивао живот свога краја и, као рођени хуморист, откривао његову комичност; гл. дела: комедије: Просци, Посватовци, Тулумовић удаје своју кћер; комични еп Отмица; приповетке: Сријемске приче; од превода најзнатнији: Дон-Кихот и целокупна дела Достојевског.
ВЕЛИКА ПЕШЧАРА → Делиблатска Пешчара.
ВЕЛИКА ПЛАНА, варошица (6 000 ст.) у Шумадији (Дунавска Бан.); жел. раскрсница за Београд, Ниш и Смедерево.
ВЕЛИКА ПЛАНИНА 1) рудоносна пл. (1 258 м) код Новог Брда, с. од Гњилана (Вардарска Бан.); на њој највише трагова ст. новобрдског руд. 2) план. (1 666 м) с.-си. од Камника (Драв. Бан.); зимски спортови.
ВЕЛИКА ПОВЕЉА О СЛОБОДАМА (Мagna charta liberatum), повеља коју је услед побуне племства био принуђен да изда (1215.) Хенри II енгл. краљ; давала Енглезима полит. и личну слободу и право да се краљу одупру оружјем ако покуша да не испуњава наметнуте обавезе.
ВЕЛИКА РЕМЕТА, ман. у Фрушкој Гори; помиње се 1. пут 1534.: на црк. зидовима споља и изнутра има фресака из 16. и 17. в. и икона које обележавају прелаз из виз. у западњачко сликарство (Богородица од Леонтија Стефанова, Св. Јован Крститељ од Јована Максимова, Св. Никола од Спиридона Григорјева, итд.). У ман. библт. има илустрованих рукописа и ум. предмета из истог доба.
ВЕЛИКА СЕОБА НАРОДА, размештај герм. и сл. племена изазван доласком Хуна у Евр. 375. г.; са прекидима трајала до краја 9. в.
ВЕЛИКА СИЛА, светска сила, назив држава које својом екон. и вој. снагом утичу на решавање свет. питања; од почетка 17. в. тај су положај стицале и губиле разне државе (Шп., Порт., Хол., Швед., Аустр.); данас га заузимају Енгл., Фрц., Нем., Ит., Рус., Јап. и САД.
ВЕЛИКА СУБОТА, уочи Ускрса, у хришћ. црк. дан успомене на скидање Христа с крста; певају се 3 → статије.
ВЕЛИКА СХИМА → анђеоски образ.
ВЕЛИКА ХОЧА, село у околини Призрена, познато због погибије 7 срп. четника 1905. (→ Кујунџић Лазар).
ВЕЛИКА ШКОЛА, осн. први пут Доситеј Обрадовић у Београду (1808.), али то је била уствари нека врста гмн. После 2. устанка кн. Милош је крагујевачку гмн. претворио у лицеј (1838.) са 3 одељења (правно, тхн. - природњачко и опште) који је (зак. од 24./10. 1863.) претворен у В. ш. са 3 одељења: флз., правно и тхн. Флз. фак. раздељен је (1873.) у 2 отсека: ист.-флз. и природњачко-мат.; затим су (1896.) и ти отсеци добили нове поделе: јез.-књиж., ист.-геогр., мат.-физ. и природњачко-хем. Слично су се развијала и делила и правно и тхн. одељење; В. ш. Је укинута 27./2. 1905. и замењена Унив. (На сл.: Доситејева В. ш.)
ВЕЛИКИ АЛАН, врх (1 414 м) на с. делу Велебита.
ВЕЛИКИ БАСЕН, висораван С. Амер. између Прим. и Стеновитих Пл.; добро пошумљена.
ВЕЛИКИ БЕЧКЕРЕК → Петровград.
ВЕЛИКИ ВАРАДИН, Орадеа Маре, град (82 000 ст.) у Ердељу (Рум.).
ВЕЛИКИ ВЕЗИР → везир.
ВЕЛИКИ ВОЈВОДА, владар или намесник вел. војводине.
ВЕЛИКИ ГАРАЧ, план. (1436 м) у Ц. Гори, зап. од Даниловграда.
ВЕЛИКИ ГЛОКНЕР → Гросглокнер.
ВЕЛИКИ ГРЕБЕН, план. у и. Србији, на ЈИ од Д. Милановца (Мор. Бан.); највиши Црни Врх (706 м).
ВЕЛИКИ ДРВЕНИК, острво у Јадр. М., Јз. од Трогира, 11,5 км².
ВЕЛИКИ ДУХОВНИ СУД, другостепена црк. установа у Србији; укинут уставом срп. прав. црк. (1931.) и замењен Вел. црк. судом.
ВЕЛИКИ ЖУПАН, у срп. ист. првобитно владалац и. срп. крајева (до 1217.), а после блиски сродници владара и неки знатнији обл. господари (нпр. Никола Алтомановић). У Хрв., Слав. и Војводини на челу жупанија били в. ж. као претставници хрв. односно мађ. владе; по Уставу од 1921. Југосл. се делила на 33 обл. којима на челу били в. ж.
ВЕЛИКИ ЈАСТРЕБАЦ, план. у Србији, између р. Ј. Мораве, Топлице и Расине (Моравска Бан.); највиши врх Ђулица (1 566 м).
ВЕЛИКИ ЈУС 37, слово ст. ћирилице за носни самогласник у ст. сл.; изговарао се као о кроз нос; у сх. замењен са у.
ВЕЛИКИ КАНАЛ → Царски канал.
ВЕЛИКИ КАШАЉ → кашаљ велики.
ВЕЛИКИ КИНГАН → Кинган.
ВЕЛИКИ КНЕЗ, в. кнегиња 1) ср. в. титула рус. и пољ. владара. 2) у царистичкој Рус. царева браћа, синови, стричеви, сестре и ћерке.
ВЕЛИКИ КОРЕН → оман.
ВЕЛИКИ КРШ, план. (1 195 м) у и. Србији.
ВЕЛИКИ МАЈСТОР, старешина калуђерско-витешког реда и масонске вел. ложе.
ВЕЛИКИ МАЛОВАН, врх (1766 м) на Велебиту.
ВЕЛИКИ МОГУЛ, царство у Индији → Могулско царство.
ВЕЛИКИ ОКЕАН → Тихи Океан.
ВЕЛИКИ ОРИЈЕНТ, зграда у Паризу; у њој се састаје врховни савет слободних зидара који се управљају по фрц. ритуалу.
ВЕЛИКИ ПАПСКИ РАСКОЛ, међусобна борба папа за престо (1378.-1417.), кад су једни бирани у Риму, други у Авињону; једно време било 4 папе.
ВЕЛИКИ ПЕТАК, 2 дана пред Ускрс, у хришћ. црк. дан успомене на страдање и смрт Христову; у црк. се прави гроб Хр. и на њему се на вечерњи полаже плаштаница уз појање стихире Тебе одјејушчагосја; око њега се поставља стража.
ВЕЛИКИ РЗАВ → Рзав.
ВЕЛИКИ СЕВЕРНИ РАТ (1700.-1721.), вођен између швед. краља Карла XII са 1 стране и рус. цара Петра Вел., пољ. краља Августа II и дан. краља Фридриха IV са 2. стране; савезници се надали да ће лако победити 16-год. Карла, али он прво потукао Данце и нагнао их да иступе из савеза, затим потукао Петра Вел. код Нарве, збацио Августа II с пољ. престола и најзад био потучен у Рус. код Полтаве (1701.); после тога пребегао у Цариград и подстицао Турке против Петра (1711.); у отаџбину се вратио тек кад је чуо да Швеђани намеравају да га збаце и убрзо погинуо у рату с Данском; после његове смрти Швед. закључила са савезницима мир у → Ништату (1721.).
ВЕЛИКИ СТРЕШЕР, највиши врх (1875 м) на Варденику си. од Врања (Вардарска Бан.).
ВЕЛИКИ СТРУГ, л. притока Саве; постаје у Лоњском Пољу као продужетак Лоње, одн. 1 дела њена рукавца Требеша, који од гл. Лоњиног ушћа продужује ток још за 57 км и улива се близу Ст. Градишке.
ВЕЛИКИ СУД, назив вишег суда у Подгорици; сматра се за одељење Јсл. касационог суда, који има надлежност и апелационог и касационог суда за Црну Гору.
ВЕЛИКИ ЦРКВЕНИ СУД, врховни суд срп. прав. црк.; заседа у Сремским Карловцима под претседништвом 1 еп.; одлучује по жалбама и незадовољствима против одлуке епархиских црк. судова; суди у последњем степену; има власт и апелационог и касационог суда.
ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК, пред Ускрс, у хришћ. дан успомене на тајну вечеру Христову и установљење св. причешћа; на бденију чита се 12 еванђеља и износи распеће. У ркат. црк. назван зелени ч. (dies viridium) због покајника који су тада као зелене гране (virides) примани поново у црк.; стога се зове и дан опроштаја.
ВЕЛИКОВЕЦ (Völkermarkt), варош у слов. Корушкој (2 469 ст.).
ВЕЛИКО ГРАДИШТЕ, варошица и среско место (3 000 ст.) на Дунаву (Дунавска Бан.); извози свиње, жито и чувени пасуљ; срески суд, гмн.
ВЕЛИКО ЈЕЗЕРО, у зап. делу о. Мљета, везано уским Каналом са Јадр. М.; површина око 2 км².
ВЕЛИКО КОЗЈЕ, план. у Слов. (Дравска Бан.), и. од Зиданог Моста, 987 м.
ВЕЛИКО МЕДВЕЂЕ ЈЕЗЕРО, у сз. Канади (С. Амер.); површина 30 000 км²; често залеђено преко целе године.
ВЕЛИКОМУЧЕНИЦИ, мученици који су изгубили живот за хришћ. веру; највише их страдало за време гоњења рим. цара Диоклецијана.
ВЕЛИКОНЕМАЧКА СТРАНКА, образована у Уставотворној скупштини нем. народа; састала се 1848. г. у Франкфурту н/М; њене присталице желеле да у уједињену Нем. уђе и Аустр., али остале у мањини према малонем. странци која је захтевала да се Аустр. из ње избаци. В. програм преузео национал-социјалистички покрет, који тачком 1. свога програма предвиђа уједињење свих Немаца по начелу права самоопредељења народа.
ВЕЛИКОЊА Нарте (• 1891.), приповедач, пише приповетке са псих. и психопатолошком анализом.
ВЕЛИКО РОПСКО ЈЕЗЕРО, у Канади (С. Амер.); површина 27 500 км²; највећа дубина 159 м.
ВЕЛИКОРУСИ, и. сл. народ, 78 мил., поглавито у ср. и сев. делу евр. Рус. и у Сибиру; ширење према И још није завршено; много се мешали са страним народима и асимиловали прво швед. Вареге, који су 862. осн. рус. државу, па затим и многе монголске и финске елементе; као самосталан народ иступили тек после револуције 1917., када су полит. и култ. самосталност добили Украјинци (Малоруси) и Белоруси, с којима их вежу многе заједничке особине; стране примесе много утицале на расни састав и на културу В. Великоруски језик, највећа грана рус. јез.; од осталих рус. говора издвојио се као самосталан јез. у 16. в.; послужио као основица рус. књиж. јез.
ВЕЛИКО СЛАНО ЈЕЗЕРО, у држави Итах (САД): површина 4 000-6 000 км² (према стању воде); највећа дубина 12 м; надм. в. 1283 м; вел. салинитет (19%); отоке нема, губи воду испаравањем.
ВЕЛИКО ТУЦЕ, 12 туцета, 144 комада.
ВЕЛИКО ШКРЧКО ЈЕЗЕРО, мало ј. (0,042 км²) глацијалног порекла на Дурмитору, на висини око 1700 м.
ВЕЛИМИРОВИЋ 1) Вићентије (1761.-1806.), духовник ман. Студенице, црк. писац, написао лепим минејским словима Сказаније о преселеним моштеј светаго в краљех Стефана, ист. моштију Стевана Првовенчаног од смрти до преноса у ман. Враћевншицу (1806.). 2) Николај д-р (• 1880.), еп. и наш најбољи црк. беседник; препородио ту врсту књиж. и унео у њу висок полет, пламену речитост и фино књиж. осећање; издао више књ. својих беседа, од којих најбоље: Беседе под гором. Изнад греха и смрти, Молитва на језеру, Нове беседе под гором; у његовом тумачењу Религије Његошеве има лепих мисли и сугестија; сад упућује својој пастви Мисионарска писма, која нису високе мере. 3) Пера (1848.-1921.). политичар и државник, широких видика, 1 од осн. радикалне странке у Србији; као следбеник Светозара Марковића морао двапут да емигрира; у више махова био мин. грађевина, а двапут и претседник владе (1902. и 1908.-1909.); донео 1. зак. о уређењу држ. жел. у Србији.
ВЕЛИНГТОН, гл. град (113 000 ст.) на Н. Зеланду. лежи на ј. крају С. Острва и Куковом Мореузу; унив., инд. конзерв. меса, прерада коже, ливница гвожђа; пристаниште.
ВЕЛИНГТОН Артур (Wellington, 1769.-1852.), енгл. лорд и војсковођ; од 1809. гл. командант енгл.-порт. трупа на Пиренејском Пол.; ослободио од Наполеона Шп. (1809.-1813.) и потукао га на Ватерлоу.
ВЕЛИ ОТОК → Дуги Оток.
ВЕЛИЧАНСТВО, титула владара и њихових супруга. Апостолско в., титула мађ. краљева; долази отуд што је сам папа Силвестар II послао (1000.) краљ. круну Стевану I у знак признања што је; коначно утврдио хришћ. међу Мађарима. Католичко в., титула шп. краљева.
ВЕЛИЧИНА, појам за све оно што се простире, што се може мерити (бројем изразити), повећавати или смањивати; постоји извесна разлика између чисто аритметичке в., количине (број) и геом. в. (дужина, површина, запремина, угао), којима се тек мерењем успоставља број (мерни број).
ВЕЛИЧКОВ Константин (• 1855.), буг. песник и књиж; у вези с априлским устанком (1876.) осуђен на 3 год. робије; затим био виши чин. и мин. у И. Румелији и Буг., а 1902.-1904. буг. посланик у Београду. Осн. ум. акад. у Софији; писао песме (Цариградски сонети), драме, есеје и др., а доста и преводио (Магбет, Аталија, Дантеов Пакао).
ВЕЛМОЖА → властела.
ВЕЛОГРАФ (лат.-грч.), справа на аутомобилу за аутоматско бележење брзине и пута. Велодром, тркалиште на отвореном пољу или у вел. дворанама за велосипедисте. Велосипед → бицикл.
VELOCE (ит.), брзо, хитро.
ВЕЛС (Wales), пол. на јз. крају В. Брит. О.: план. предео, насељен више келтским стан.; од 1283. енгл. престолонаследници носе титулу принца од В.
ВЕЛС Херберт Џорџ (Wells, • 1866.), 1 најчувенијих савр. енгл. приповедача и романсијера; у књиж. се јавио приповеткама, у којим је бујна творачка машта располагала обиљем чињеница из прир. наука (Острво д-р Мороа, Невидљиви човек, Храна богова), и романима у којима расправљао друштвене проблеме (Кипс, Тоно-Банги, Нови Макијавел, Брак, Ватра која се не гаси). Његов научнички дух, спојен с ум. маштом и много знања, огледа се нарочито у трилогији: Историја света, Човечанство (Рад, благостање и срећа рода људскога) и Наука о животу.
ВЕЛСИ, стан. зап. Енгл. (Велса и Корнвелса), келтског порекла; нагло губе свој келтски јез. и култ. особине и примају англосаксонске.
ВЕЛТЛИН, долина р. Аде (Ит.) од извора до јез. Комо.
ВЕЛУЋЕ, ман. измећу Крушевца и Трстеника; осн. у последњој четвртини 14. в.; црк. очувала првобитну основу тролисне детелине, али горњи део много измењен; фреске су из 16. и 17. в.; вероватно да у много чему имитују раније фреске с истог места; пластична декорација на прозорима и вратима није много измењена.
ВЕЛФИ, Гвелфи, папске присталице у борби која се водила у Нем. и Ит. између папа и нем. царева (13.-15. в.).
ВЕЛФЛИН Хајнрих (Wölflin, • 1864.), швајц. историчар ум.; гл. дела: Класична уметност, Ренесанса и барок, итд.
ВЕЛХАВЕН Јохан (1807.-1873.), норв. песник, естетичар и проф. флз. на унив. у Ослу; написао неколико збирки песама, савршених по форми; познат нарочито због књиж. полемике с Вергеландом, која нашла израза у вел. поеми: Зора Норвешке.
ВЕЉКОВИЋ 1) Војислав д-р (1865.-1931.), политичар, проф. админ. права на Вел. шк. (1896.-1899.) и секретар краља Александра Обреновића (од 1899.), иа онда његов огорчен противник; после краљевог убиства ушао у владу Авакумовића као мин. фин., али убрзо поднео оставку због сукоба са завереницима; као мин. фин. 1920. извршио преобраћање круна у динаре. 2) Момир (• 1809.), књиж. критичар и историчар, објавио више есеја; издао: Јсл. књижевност, Примери стила и језика, Портрети и скице; за Свезнање израдио део јсл. упоредне књиж, 3) Стојан д-р (1830.-1925.), правник и политичар; припадао либералној странци; као мин. правде (1878.) донео зак. о уређењу агр, односа у Нишком, Врањском, Пиротском и Топличком округу.
ВЕНА (лат.), врста цилиндричних крвних судова који враћају крв из органа и ткива у срце; почињу од капилара, ближећи срцу стичу се и образују веће судове; кад су празне спљоштавају се, а кад се препуне показују мања или већа проширења. Срце прима 2 врсте в.: а) лева преткомора прима по 2 из сваког плућњег режња (мада носе артериозну крв, по својој функцији и грађи су в.); б) десна преткомора прима: горњу шупљу в.; која доноси крв из главе, врата, горњих удова и грудне дупље; доњу шупљу в., која доноси крв из трбушне дупље и доњих удова, и срчану в., која враћа крв из срчаног мишића. Мање и ср. в. често су везане спојницама (анастомозама), што много олакшава циркулацију. В. порте (vena portae), сакупља венозну крв из трбушних органа (изузимајући бубреге и јетру) и преноси је у јетру, у којој се грана у виду артерије; крв у в. п. има нормално највећу тмпт. у човечјем телу. В. шупља (V. сауа), доноси венозну крв у десну преткомору срца; има их 2: горња, која доноси крв из целог тела изнад дијафрагме; доња, која доноси крв из целог тела испод дијафрагме. Запаљење в. + флебитис. В. проширене (varices) патол. стање при којем је промер в. стално повећан са местимичним јачим проширењима у виду чворова, најчешће на доњим удовима. Узрок: појачан притисак крви у вези с ранијим обољењем в. Предиспозиција: недовољно развијени залисци (артритизам и алкохолизам) подвезе, честе трудноће или дуготрајан рад на ногама. Знаци: упочетку плавичасте пруге; доцније обично после хода мека набрекнутост в. (која се губи у лежећем ставу), при том су ноге тешке с осећајем струјања и боцкања. Компликације: отварање рана, крварења, запаљења. Лечење: палијативно (бандаже, гумене чарапе), медикално (инјекције) и хир. (отстрањење в.).
ВЕНАНЦИЈУС ФОРТУНАТУС (око 535.-600.), хришћ. лат. песник; гл. дела: Еп о св. Мартину, Мисцеланеа.
ВЕНАЦ 1) највиши део дугачких план., на којем су развође и највиши план. врхови; назива се и камивао, јер се од њега ваља камење на једну и др. страну. Стеновит и оштар в. назива се гребен; широк заобљен и плећат -- било. План. с јасно израженим в. и млађе набране план. називају се веначним. 2) изобичајена ж. капа у околини Београда; украшавана в. од цвећа. 3) в. од прир. цвећа имају вел. улогу у нар. обичајима, свадбеним и ивањданским; у хришћ. служе као обележје светаца, па и Христа. 4) у грађев. делови зграде који испадају преко равни зида и заклањају спољне зидне површине од непогода; могу бити хориз. или по кривини. 5) књиж. лист за средњошк. омладину, са радовима старијих и сасвим младих сарадника; излази у Београду једном месечно од 1910. 6) → Иришки Венац.
ВЕНГЕРОВ Семјон А. (1855.-1920.), рус. књиж. историк, проф. унив.; скупљач књиж. и биогр. грађе. сарадник рус. часописа радикалног правца; гл. дела: Ист. најновије рус. књиж., Критико-библиогр. речник, Рус. поезија. Рус. књиж. 19. в.
ВЕНДЕЛ Херман (1884.-1936.), нем. публ. и есејист социјалист. правца; познавалац ји. Евр. и пријатељ нашег народа; гл. дела: Питање ји. Евр., Борба Јж. Сл. за ослобођење и уједињење, Дантон.
ВЕНДЕТА (ит.) → крвна освета.
VENDITIO, emptio v., у праву уобичајени израз за продају, део уговора о куповини и продаји.
ВЕНДРАМИН КАЛЕРЏИ, најлепша и најсавршенија палата ране ренесансе у Вен.; зидање почето 1481., а довршено 1509.
ВЕНЕДИ, Венди, Винди, име које су грч. и рим. писци из 1. и 2. в. пре Хр., а касније и нем. писци давали Сл.; Немци данас тако зову Лужичке Србе.
ВЕНЕЛИН Јуриј И. (1802.-1839.), рус. књиж. и књиж. историк; имао вел. утицај на буг. препород; осн. рус.-буг. школе; гл. дела: Стари и данашњи Бугари, Карактер нар. песама задунавских Сл., Почеци нове буг. књиж.
ВЕНЕРА, Венус 1) рим. богиња љубави, кћи Јупитера и Дијане, жена Вулканова, а мајка Аморова; → Афродита. 2) (♀), планета, 2. по удаљености од Сунца (108 мил. км); по величини приближна Земљи; описује своју путању око Сунца за 224,7 дана, колико на њој траје год.; изгледа да за то време извршује и обрт око своје осовине; сателита нема; може се видети слободним оком или после Сунчева залаза, на З (вечерњача), или пре Сунчева излаза, на И (зорњача); од њена положаја према Сунцу и Земљи зависи и величина осветљене површине коју посматрач види; стога и она, као и Месец, показује мене које се понављају после 585 дана. В. и Адонис, Шекспиров наративни спев. V. vulgivaga, богиња купљене љубави, проституције. V. genetrix, прамајка Јулијеваца којој је Цезар у Риму подигао храм 48. пре Хр.
VENERABILE (лат.), оно што се највише поштује; код ркат. освећена хостија. Venerabilis, частан, поштован; у ркат. црк. назив онога ко је умро као св. човек, али чија светост још није озваничена.
ВЕНЕРИНА КОШАРИЦА (Euplectella aspergillum), сунђер нежног силикатног скелета и ваљкастог изгледа; живи поред обала Филипинских О.
ВЕНЕРИЧАН, оно што је у вези са болестима полних органа. В. болести, обољења која се добивају поглавито полним сношајем: сифилис, гонококна инфекција (гонореја, трипер), меки шанкр и др. инфекције. Венерологија, наука која се бави испитивањем и лечењем полних болести.
ВЕНЕРН, највеће јез. на Сканд. Пол. (5568 км²), у ј. Швед., везано каналом за Балтичко М. и Категат.
ВЕНЕТИ, илирско племе око сев. обала Јадр. М Успомена на њих очувана у имену града и ит. пров. Венеције.
ВЕНЕЦИЈА 1) Млеци, гл. град (260 000 ст.) истоимене пров. у си. Ит.; подигнута у 5. в. на острвима и кољу у лагуни коју образује ушће р. Бренте; данас се протеже на 107 о.; уместо улица 176 канала (гл. Канал Гранде): саобраћа се чамцима; преко канала 380 мостова; за копно везана жел. мостом. Пуно ст, ум. споменика: Марков трг са црк. св. Марка (обновљ. у 11. в.), више др. ст. цркава, дуждева палата, музеји, библт., институт и акад. ум., институт наука, звездарница, трг. акад.; ратно и трг. пристаниште; инд. стакла, чипака, памучне робе, дувана и др.; развијена трг. и туризам. 2) палата, 1 од најстаријих споменика ране ренесансе у Риму; подигао је кардинал Пиетро Барбо 1455.; служила папама као летња резиденција, док је Пије IV није поклонио вен. рпб.; сад је у њој претседништво ит. владе. Венецијанска република (Млеци или Рпб. св. Марка). средњев. аристократска рпб. са седиштем у В.; од 5.-9. в. признавала власт Виз.; врхунац своје моћи достигла у 4. крст. рату, кад се дочепала дела Ломбардије, Далм., Арб., Пелопонеза и о. у грч. архипелагу; после тога опала, али се одржала све до 1797., кад је уништио Наполеон. В. музичка школа је, уствари, 4. период нидерландске шк.; в. м. ш. примењивала и хроматику, а радила и на мадригалима, чији стил код Италијана хомофон, док је код Нидерланђана контрапунктски; њој припадају Зарлино (1517.-1590.), Ципријан ван Роре (1516.-1565.), Андреа (1510.-1586.) и Ђовани Габриели (1557.-1612,). В. сликарска школа, начин сликања ит. ум. који су живели и радили у В. од средине 15. до пред крај 18. в.; одликује се топлим и звучним колоритом, бујним пејзажима, расцветалим женским телима златасте боје, сензуалношћу и оптимизмом; 1 од њених осн. је Ђов. Белини, а гл. претставници: Ђорђоне, Тицијан, Тинторето и Веронезе; њени последњи значајни ум. су Тиеполо и Гварди.
ВЕНЕЦИЈАНОВ Алексеј (1780.-1847.), први рус. сликар жанра и предела.
ВЕНЕЦУЕЛА, прим. рпб. (1 020 400 км²) на С Ј. Амер. поред Карипског М. и Атланског Ок., у сливу Оринока; на обалама и равницама клима тропска, с обилним кишама и нездрава; на висији хладна и здрава; стан. (3,1 мил.) се бави земљр. (кава, какао, шећ. трска, кукуруз, ј. воће, поврће, вариво, дуван), сточарством (говеда, козе, овце, свиње, коњи, мазге, магарци), риболовом и хватањем бисерних шкољка, шумарством и руд. (злато, сребро, бакар, угаљ, асфалт, сумпор, фосфати, петролеум); инд. слабо развијена (прерада животних намирница и памука); речни саобр. напреднији од жел.; од градова се истичу: Каракас, гл. град и најважнији трг. центар, Маракајбо и Ла Гвајара.
VENI, VIDI, VICI (лат.: дођох, видех, победих), речи којим је Цезар јавио Сенату своју победу над краљем Фарнаком; данас се њима означава, лак и брз успех.
VENIA (лат.), дозвола. V. legendi, v. docendi, дозвола читања или држања предавања.
ВЕНИЗЕЛОС Елевтериос (1864.-1936.), грч. политичар и државник; осн. грч. либералне странке; истакао се у критском устанку противу Турака (1897.); као претседник владе ступио у савез са Србијом, Буг. и Црном Гором (1912.) и увео Грч. у балк. ратове. За време свет. рата није устао у одбрану Србије од буг. напада, али касније водио борбу противу германофилске политике краља Константина и осн. посебну владу у Солуну; после краљеве абдикације увео Грч. у свет. рат (јуна 1916.); после свет. рата потписао уговор у Неји и Севру (1920.), којим Грчка добила зап. и и. Тракију и вилајет Смирна, и почео малоаз. експедицију, али је затим претрпео пораз на изборима и био приморан да напусти Грч. (14./11. 1920.). Вратио се у земљу (1922.), закључио споразум са Тур. и опет био у неколико махова претседник владе (1928.-1933.); после покушаја да омете обнову монархије револуцијом (1935.) морао опет да иде у иностранство.
ВЕНИЈАМИН, по Св. писму најмлађи и најмилији син Јакова и Рахиле, чије је рођење стало мајку живота.
ВЕНКУВЕР (Vancouver) 1) о. (40 000 км2, 45 000 ст.) Тихог Ок. недалеко од з. канадске обале; вађење каменог угља и риболов; гл. место Викторија. 2) пристаниште (с предграђем 245 000 ст.) у канадској државици Брит. Колумбији; инд. метала, дрвета и свиле; трг па чај и крзно; завршна тачка канадске пацифичке жел. пруге; унив.
ВЕНКУВЕР Џорџ (1758.-1798.), енгл. морепловац, Куков сапутник; испитао зап. обалу С. Амер.
ВЕНЛАНД, б. сл. предео у пруској пров. Линебургу.
ВЕНОЗНО (лат.), оно што припада венама, нпр. обољење, крварење.
ВЕНОСА, Венуза, варош у Ит. (9 000 ст.) близу Манфредониског Зал.; родно место Хорација и гроб Роберта Гвискара.
ВЕНСЕН (Vincennses), варош (45 000 ст.) у Фрц. на р. Сени, предграђе Париза.
ВЕНТИЛ (срлат.), машински део који служи за испуштање (испусни), пропуштање (пропусни), гушење (пригушни) или заустављање (зауставни) гасова и пара. В. сигурности, пропушта гас или пару кад притисак код парних котлова, затворених судова са гасом итд. пређе извесну границу. Вентилација, проветравање. Вентилатори, справе којима се гасови натерују на кретање; гл. део чине лопатице (покретно коло) које захватају гас при своме обртању; употребљују се за обнављање ваздуха, исисавање прашине и лакших предмета, потискивање гасова итд. Вентилне цеви, укопчавају се испред рентгенских цеви ради затварања пута струји високог напона у обратном правцу; сличне су рентгеновим цевима и раде само под пуним вакуумом.
ВЕНТИМИЉА, варош (16 000 ст.) у Ит. на обали Лигуриског М.
ВЕНТРАЛАН (лат.), трбушни; припада трбуху; лежи према трбуху; супр. дорзално. Вентрикулус 1) желудац. 2) неке шупљине у човечјем телу: коморе мозга (v. cerebri) и др. Вентрофиксација материце, операција при којој се ради поправке неправилног положаја м. (ретроверзија и ретрофлексија) пришива њено дно за предњи трбушни зид.
ВЕНТУЗА (лат.), чашица, у виду малог стакленог звона; ставља се на одређени део тела, пошто се претходно у њему загревањем разреди ваздух; привлачи на површину крв из органа у дубини и ослобођава те органе од навале крви; ставља се најчешће код плућних обољења, нарочито код запаљења плућа.
VENUA STATIS, у рим. праву еманципација малолетника старијих од 20, а млађих од 25 год.; уведена у 3. в.: давана царским указом.
ВЕНУС → Венера.
ВЕНЦЕСЛАВ → Већеслав.
ВЕНЦЛОВИЋ Стефановић Гаврило, писац и проповедник 18. в.: радио у ст. калуђерској традицији кад је, вероватно приликом вел. сеобе Срба 1690., прешао у Мађ., унео у овој рад нешто нових потеза у рус. антикат. духу; као беседник почео први од књиж. писаца 18. в. да уноси у овоје списе више нар. језика; мада је претежно, ипак, наставио традиције ст. шк.
ВЕНЧАНИЦА 1) венчана кошуља, код варошког стан. од скупоценог платна, а на селу обично богато везена; у околини Скопља се зове црна кошуља; готово сва извезена црним концем: раширен обичај да се в. чува и да се у њој и сахрањује; данас се по варошима назива в. и венчана хаљина. 2) извод из књ. венчаних, којим се доказује постојање венчања.
ВЕНЧАЊЕ, свечани акт којим надлежна власт констатује да су младенци склопили брачни уговор; није било нужно и обавезно до 9. в.; увео га виз. цар Лав Филозоф (→ брак).
ВЕНЧАЦ, пл. (658 м) у Шумадији, з. од Тополе.
ВЕНЧИЋ 1) → цвет, круница. 2) → венац.
ВЕНЧОУ, варош (200 000 ст.) у Кини на обали И. Кинеског М.
ВЕЊА → клека.
ВЕО, танка тканина за покривање или украс; у фотогр.: 1) хемиски, наступа под утицајем неправилно састављеног развијача или услед тога што мрачна соба пропушта актеничне зраке; у овом случају цела површина негатива постаје покривена танким слојем сивог металног сребра; 2) ивични се испољава после развијања у виду тамних ивичних трака; јавља се на исувише старим или неправилно чуваним плочама.
ВЕПАР, м. свињско грло кастрирано и употребљено за товљење; има много укусније месо него од некастрираног; → свиња.
ВЕПСИ. Сев. Чуди, зап.-фински народ (33 000) на јз. обали јез. Оњеге и око г. тока р. Ојата; нагло се претапају у Русе.
ВЕР, рим. намесник на Сицилији у 1. в. пре Хр.; озлоглашен због корупције и насиља које је вршио над грађанима, због чега га Цицерон нападао и оптуживао; прогнан и осуђен да плати отштету.
ВЕРА 1) у флз.: лична свест или уверење о истинитости нечега без доказивања (супр. знању). 2) религија (лат.), веровање да постоје неке силе које човек у свом осећајном животу сматра узроцима постојања и збивања у околној прир. и у самом људском роду; према томе р. по својој суштини у супротности с науком која испитује узроке и односе појава само на основи чињеница; тако дефинисане р. има на целом свету и нема народа код којег не би било таквих претстава; ни у 1 научној обл. није у току 18. и 19. в. било толико промена у схватањима као у обл. проучавања порекла и развитка р.: веома дуго држала се теорија Е. Тајлора по којој анимизам био почетни ступањ у развитку р.; у новије време постављена (Т. Пројс и др.) теорија о преанимизму, као још старијем ступњу, на којем човек једноставно верује да може магиским радњама и обредима утицати на др. људе и цео спољни свет и њима располагати; првобитно у тим магиским радњама нема још никаквих претстава о вишим бићима, него се заснивају само на веровању у моћ утицања лица које их врши; веровање у душе и др. натчулна бића је млађег постанка и настало у вези са чаробњаштвом; иначе најстарији и најраширенији облик р. → анимизам с веровањем да у сваком бићу и предмету има душа; из тог облика развили се манизам, особито поштовање душа умрлих предака, и анимализам, веровање да и животиње имају душе те да су бића равноправна човеку, чак и јача од њега (само 1 облик анимализма је и → тотемизам, веровање да поједине групе воде порекло од одређених живот. врста или да су под њиховом заштитом); често се замишља да су разни предмети из мртве прир., особито небеска тела (Сунце, Месец, звезде итд.) седишта таквих јаких духова, што води ка демонизму, веровању у самостална натприр. бића (ослобођена веза с телесном душом и душама предака), која често имају натприр. силе и могу да утичу на судбину човекову (само 1 облик → фетишизам, код којег се замишља да такво биће станује у неком одређеном предмету); демонизам је највиши облик анимизма и прелаз ка деизму, веровању у богове, које настало из претстава о утицају невидљивих сила, у вези с претставама о духовима и демонима, и то тако да се поједине врсте људске активности, невоља или збивања (успех у лову, глад, смрт и сл.) доводе у везу с одређеним силама, које су назване боговима; између богова истичу се онда особито они који се сматрају творцима света и узроцима збивања; као и остали облици р., ни веровање у богове није свуда исто: уређени системи веровања у богове само код култ. народа; деле се на монотеистичке р., о вером у 1 бога, творца и свемогућег, и политеистичке, с вером у више богова; гл. политеистичке р.: ст. грч. и рим. р., будизам, конфучијанство, браманизам и др., а монотеистичке: јудаизам (мојсијевство, јеврејство), ислам и хришћанство, данас р. с највећим бројем присталица. Верска схватања налазе најбољег и највишег израза у → култу, чији гл. елементи: врачање (чини, магија), чијих трагова има и у вишим р., жртве и молитве с установом свештенства. Док су код нас појмови р. и морал нераздвојни, првобитно а и код данашњих примит. народа р. нема никакве везе с моралом, који се заснива на јавном мишљењу и друштв. конвенцијама, независним од веровања, мада ни свим нижим облицима р. нису сасвим стране етичке идеје (претставе о загробном животу који условљен делима за земаљ. живота или начином смрти и сл.); али тек код виших облика р., монотеистичких и политеистичких, у круг верских идеја улазе и етички елементи: љубав према ближњем,»страх божји«, обећање и вера у награду или казну после смрти итд. У друштв. животу р. била увек од огромног значаја, а до фрц. револуције важан услов за уживање прив. права; у Србији до берлинског конгреса Јевреји нису имали права на непокретности, а у свим доцнијим уставима начело да верска припадност нема утицаја на уживање грађ. права. Вел. верске заједнице издељене често на мање групе, тзв. конфесије или вероисповести, које се међу собом слажу у осн. учењу, а разликују у појединим догмама или обредима; тако нпр. хришћ. раздељено на православље, католицизам и протестанство (а ове конфесије се опет деле на секте), ислам на шиитски и сунитски. Почетком 1935. бројно стање конфесија било:
| хришћ. (кат. 409, прот. 216, прав. 154, осталих 10 мил.) | |
| мојсијевци | |
| парси | |
| муслимани | |
| источно-аз. р. (конфучијанци, таоисти и р. с култом предака 332, будисти и шинтоисти 242 мил.) | |
| хиндуисти, сикхи и џаини | |
| примит. р. | |
| слоб. мислиоци, атеисти, без конф. |
О конфесијама у нашој земљи → Југославија. Државна в., коју држава повлашћује; у Краљ. Србији и.-прав. вера била по чл. 3. Устава од 1903. д. в., док по чл. 18. истог Устава др. признате в. биле слободне и под заштитом зак.; по Уставу Краљ. Југосл. од 1931. не постоји д. в., а није проглашена ни деоба црк. и државе; по чл. 11. зајемчена слобода в., зак. признате вероисповести равноправне, под држ. надзором, али нису држ. установе. Верска друштва, организована удружења за вршење заједничког култа, призната од државе. В. мир, уговори о правима прот. у Нем.; било их 4: нирнбершки (1532.), пасавски (1552.), аугзбуршки (1555.) и вестфалски (1648.). В. настава, предавање веронауке у свим шк. као обавезног предмета, под надзором црк.: за ваншколску омладину недељом. В. ратови, борбе између ркат. и прот. почетком н. в., изазване реформацијом; најкрвавији у Хол. (1566.-1581.), где довели до одвајања од Шп. и проглашења хол. рпб.; у Фрц. (8 ратова; 1562.-1598.) и Нем. и Аустр. (30-год. рат, 1618.-1648.).
ВЕРА КРУЗ 1) мексиканска државица (71 898 км², 1376 900 ст.) на Мексик. Зал.; гл. место Јалапа. 2) варош и пристаниште у → 1); инд. дувана.
ВЕРАМОН, фабр. препарат; садржи веронал и пирамидон: употребљава се у виду таблета против неуралгичних болова.
ВЕРАНДА (индиски), покривен простор испред неке зграде, окружен стакленим спољ. зидовима и спојен с унутр. просторијама стакленим вратима.
ВЕРБАЛАН (лат.) 1) усмен. 2) глаголски. В. дефиниција, просто именовање неког предмета. В. нота, дипломатски акт, без потписа, предан као потсетник на усмене преговоре. В. форма, ст. облик неких правних послова у рим. праву, закључиваних одређеном формулом коју су странке морале да изговоре. Вербализам, празно гомилање речи и реченица, често 6рз икаквог значења, у циљу да се скрије сопствено незнање и да се опсени слушалац. Вербалист, човек који више полаже на речи него на њихову садржину. Вербалитер, речима; дословно.
ВЕРБЕЦИ Иштван (Verböczy, 1458.-1541.), мађ. краљ. намесник, чувен кодификатор мађ. зак.; његов Tripartitum juris важан извор мађ. правног живота.
ВЕРБИЦКИ Михаил (1845.-1870.), малорус. композитор хорова, миса, 12 рапсодија и др.
ВЕРВИЈЕ (Verviers), варош (44 000 ст.) и живо трг. место у Белг.; инд. тепиха и др. тканина.
ВЕРГА Ђовани (1840.-1922.), ит. приповедач и романописац, 1 од првих значајнијих реалиста у новијој ит. књиж.; најбоље му приповетке из сицилијанског живота: Сеоске приповетке, Живот у пољу, и романи: Дон Кандолеро и Нерасположење; поред тога писао и драме: Кавалерија рустикана и др.
ВЕРГЕЛАНД Хенрик (1808.-1845.), норв. песник; отпочео борбу са претставницима данске културе у Норв. и потстакао на њу читаво покољење; гл. дело: Човек. Издао већи број песама, од којих најзначајнија поема Енгл. пилот.
ВЕРГИЛИЈЕ (Вергилије) Публије Марон (70.-19. пре Хр.), најчувенији рим. песник; поред неких мањих песама написао Буколике, песме о пастирима, Георгике, песмр о земљр., воћарству, сточарству и пчеларству, и Енејиду, јуначки спев у 12 песама о тројанском јунаку и претку Латина Енеји, који после пропасти Троје дошао у Ит.
ВЕРДАНДИ, норв. богиња; једна од 3 → Норне.
ВЕРДЕН (Verdun), утврђен град (17 000 ст.) на р. Мези у си. Фрц. За све време свет. рата око В. вођене крваве борбе; 1916. Немци противу њега предузели офанзиву (21./2.), која трајала све до пред крај јуна исте год. (20./6.); почетком јула (1./7.) Французи предузели контраофанзиву и успели да поврате све изгубљене положаје; у тим борбама изгинуло око 550 000 Француза и исто толико Немаца. Верденски уговор, закључен 843. између наследника Карла Вел.; њиме Карлова држава подељена на 3 дела: Лотрингију с Ит., Фрц. и Нем.; отад почиње засебан развој фрц., нем. и ит. народа.
ВЕРДИ Ђузепе (1813.-1901.), ит. оперски композитор, сву драмску снагу израза стављао у глас, али се служио и хармонијом и динамичким контрастима; пред публику 1. пут изишао с опером Оберто (1839.), а славу стекао операма: Навуходоносор, Риголето, Трубадур и Травијата, Бал под маскама. У доцнијим делима: Дон Карлос, Аида, Отело и Фалстаф осећа се Вагнеров утицај. Поред опера компоновао: Те Деум, Стабат Матер, Реквијем итд.
ВЕРДИКТ (лат. veredictum), пресуда поротног суда; у ширем смислу: пресуда уопште.
ВЕРЕНИК, вереница, лица која су обећала лицу супр. пола ступање у брак; док траје њихов веренички однос не смеју ступати у н. брачне преговоре, али могу тај однос да раскину простом изјавом; зак. их сматра за блиске својаке. Веренички дар, оно што вереници дају један другоме у знак пажње; у случају раскида веридбе крива страна враћа в. д.; ако је до раскида дошло без кривице или по узајамном споразуму д. су дужне да врате обе стране.
ВЕРЕСАЈЕВ В. (• 1867.), рус. белетрист и есејист; у приповеткама приказује радничку класу и интелигенцију (гл. дела: Лекареви записи, У ћор-сокаку, У рату (мемоари) итд.
ВЕРЕСИЈА, почек, причек, кредит; дати на в.: давати на почек.
ВЕРЕЦ, нар. коло уз → сопиле: коловођа игра с вереницом или са сестром; играчи и играчице стоје један иза другога.
ВЕРЕШ Славко (• 1887.), карикатурист; гл. радови у загребачком шаљивом листу Коприве.
ВЕРЕШЧАГИН Василије (1824.-1904.), рус. сликар; гл. претставник рус. реалистичког сликарства из 2. половине 19. в.; постизао снажне ефекте својственим колоритом; доносио с путовања по ср. Аз. и И етногр. богате слике разноврсних мотива; одлазио на бојишта (у рус.-тур. и рус.-јап. рату), погинуо пред Порт-Артуром при потапању крстарице Петропавловск; мотиви: сцене из рата, ист. композиције, портрети, слике из нар. живота итд. Гл. дела: Апотеоза ратова, Наполеон у Москви и др.
ВЕРЗАТИЛНОСТ (лат.), променљивост, непостојаност, окретност.
ВЕРЗИЈА (лат.), схватање, излагање нечега друкчије него што је пре тога било познато: слободнији превод. Верзиран, упућен, посвећен.