Sveznanje V2

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

SVEZNANjE


Vasojevići-Verzija

VASOJEVIĆI, pleme u crnog. Brdima; najveće pleme dinarskih Srba (preko 5000 porodica), oko gornjih tokova Lima i Tare; dele se na prave V., koji se iz predela Lijeve Rijeke raširili po današnjoj ter.; stan. plemenske obl. koji nisu pravi V. zovu se Srbljaci ili Ašani. U novije vreme naglo se šire, te su već u svoju obl. uvukli pleme Šekular. Mnogo ih iseljenih po raznim srp. krajevima; gl. zanimanje stočarstvo; plemenska središta Berane i Andrijevica.

VASPITANjE, uticaj odraslih na maloletne; vrši se čitavim nizom radnji, izvedenih s planom i u cilju obrazovanja karaktera da se u čovečjoj ličnosti skupe najbolje fiz., intelektualne, emocionalne i moralne vrednosti. U v. sudeluju vaspitanik, vaspitač, šk., javno mišljenje i država svojim zakonodavstvom. V. dece, u pravu se smatra za roditeljsku dužnost, u 1. redu oca; ako on to prenebregne, onda mu sudija, na zahtev svakog građanina, može oduzeti očinsku vlast; ako se roditelji razvode, decu vaspitava mati samo do 4. god. mušku, a do 7. god. žensku. Žensko v., nije postojalo u ant. doba i sr. v., mada u tom pogledu još Platon imao moderno shvatanje; danas se postavlja u 2 smisla: kao pitanje istog i jednakog obrazovanja za m. i ž. decu, i kao pitanje istog i jednakog osposobljenja, u privr. pogledu m. i ž. dece; prema tome to je u 1. redu pitanje soc. ravnopravnosti m. i ž. dece u prosvetnom i ostalom državnom zakonodavstvu; u načelu je rešeno u korist ž. dece, ali se u životu ograničava raznim lokalnim, nac., privr. i rasnim razlozima. Vaspitanik, maloletnik čije se vaspitanje nameće kao pravo i dužnost društvu, odn. državi, usled v. maloletstva, potrebe države da sebi obezbedi opstanak i okolnosti da svaka generacija mora steći kult. vrednosti svojim trudom i radom. Vaspitač, lice koje vrši vaspitni uticaj na maloletne; to su u 1. redu roditelji i uč. Vaspitna zaštita, naziv koji je nem. ekonomist Fr. List dao svojoj doktrini carinske z., koja po njegovom mišljenju treba da postoji za narode koji su privr. zaostali, da ne bi korist od slobodne razmene prihvatio privr. jači i da bi se i tim narodima omogućio napredak (→ zaštitni sistem).

VASPOSTAVLjANjE, obnova, vraćanje na nešto. V. bračne zajednice, pomirenje rastavljenih, ali nerazvedenih supruga; prekida brakorazvodni postupak i stavlja van snage presudu o odvojenom životu. V. očinske vlasti biva u slučajevima kada prestane uzrok iz kojeg je ocu oduzeta o. v. V. prava, v. (pređašnjeg) stanja u slučaju povrede prava, sudijina je dužnost da natera krivu stranu da sve vrati u pređašnje stanje (restitutio in integrum); tek ako bi to bilo nemogućno, on će izreći naknadu štete.

VASTAN → fstan, fustan.

VAT 1) Džems (Watt, 1736.-1819.), engl. fizičar i mehaničar, pronalazač parne mašine. 2) jedinica el. snage, skr. W; snaga koju proizvodi nepromenljiva el. struja jačine 1 ampera pod stalnim naponom od 1 volta; ima 10⁷ jedinica snage u CGS-sistemu. Vat-metar, sprava za merenje el. snage; danas najviše u upotrebi elektrodinamički, za tačna merenja u laboratoriji, i indukcioni, za merenja u ind.; sadrži 2 kalema, strujni i naponski, od kojih se 1. vezuje na red sa kolom (kao ampermetar), a 2. otočno na kolo (kao voltmetar). Vatsekunda, jedinica el. rada u praktičnom el. sistemu, → džaul.

VATA (sirski), prečišćen i prerađen pamuk; u med. se za zavoje upotrebljava hidrofilna v., koja lako upija tečnosti i gnoj.

VATAŠA, varošica u kotlini Tikvešu u J. Srbiji (Vardarska Van.), 1500 st. (1921.); 1. pomen iz 1378. god.

VATERLO (Waterloo), mesto u Belg., na 2 km od Brisela. Bitka kod V. (18./6. 1815.). Po Napoleonovu povratku s Elbe, saveznici su odlučili da se engl. gen. Velington (95 000 voj.) i pruski gen. Bliher (120 000) drže u Belg. u defanzivi dok ne stignu ostali saveznici, pa da se zatim svi krenu koncentrisano ka Parizu. Napoleon je nameravao da sa svojih 160 000 voj. uništi savezne snage u Belg. pre no što stignu ostali; stoga je prešao r. Sambru (15./6.) u nameri da odvoji Pruse od Engleza zauzimanjem Katrbra, na koji je poslao Neja, i Linjija, kuda je uputio Grušija. Kako su ova dvojica dosta oklevali, plan nije potpuno ostvaren. 16./6. Napoleon je pomogao Grušija i nagnao Blihera na povlačenje, ali Velington je stigao u Katrbra pre Neja i tek kad mu je, usled Bliherova povlačenja, zapretila opasnost da bude potpuno otsečen od pruske voj., on ga je predao i povukao se na Mon-Sen-Žan. Sutradan Napoleon je pritekao u pomoć Neju, a Grušija je poslao da goni Blihera, što ovome, usled blatnjavog i razrivenog zemljišta, nije pošlo za rukom; Napoleon mu je onda poslao naređenje da se vrati ili pošalje jaka pojačanja, ali on to naređenje nije primio. Borba s Velingtonom otpočela je 18./6. pred podne. Velington je bio rešen da se po svaku cenu održi dok mu ne stigne pomoć od Blihera i rasporedio je svoju voj. u 2 linije iza ohenskog puta: d. krilo na Brenu, l. krilo prema Ohenu, a rezerva prema Mon-Sen-Žanu. Napoleon je odlučio da potisne njegovo d. krilo pre no što stignu Prusi; u tom cilju naredio je maršalu Relu da napadne Velingtonovo d. krilo i da tamo privuče njegove rezerve; međutim, svi Relovi napadi na zamak Ugumon ostali bezuspešni; isto tako ostao bez uspeha i Napoleonov napad na l. krilo, gde su frc. juriši sprečeni napadom engl. konjice; kad je saznao da Gruši ne može stići pre kraja dana, Napoleon naredio Lobou da zadrži Bliherovu prethodnicu pod komandom Bilova, a on je sa ostalom snagom napao na Engleze. Na l. krilo napad ne uspe, a na d. Nej zauze La-E-Sent i zatraži pojačanje; Napoleon mu posla 2 kirasirske divizije za kojima, usled nesporazuma, pođe i ½ gard. konjice; Nej napade svom snagom, a Napoleon mu posla u pojačanje još 1 kirasirsku diviziju, za kojom, bez zapovesti, pođe ostatak gard. konjice; frc. konjica prođe kroz nepr. redove i dođe do rezerve; ali tad Bliher stiže na bojno polje; Napoleon naredi Erlonu da zadržava Pruse, a on uputi svu ostalu snagu Neju, da bi se oslobodio Engleza; u tom trenutku engl. i pruska konjica izvršiše juriš; kako Napoleon nije imao ništa da im suprotstavi, frc. peš. otpoče povlačenje da ne bi bila napadnuta s leđa; slomljene brojnom nadmoćnošću nepr., frc. trupe se razbegoše u neopisivom neredu ka Šarlroa; samo garda, postavljena u kare, pokuša da zaštiti svoje otstupanje, ali većina tih kara bi uništena do poslednjeg čoveka. Napoleon posle toga došao u Pariz da organizuje odbranu, ali ga tamo skupština nagnala da abdicira po drugi put; posle uzaludnog pokušaja da se prebaci u S. Amer., on se predao Englezima, koji su ga odveli na Sv. Jelenu, gde i umro (1821.). (Na sl.: Veče na Vaterlou, sl. K. Štojbena.)

VATERPOLO (engl.), igra 2 ekipe u vodi; održana 1. put 1874. u Londonu; pravila napisao Vilijam Vilson (1876.), a međunar. savez ih primio 1911. Plivalište 28X18 m; na obe strane golovi (3X0,90 m); lopta kao za futbol; ekipa ima 7 igrača; igra se 2X7'; lopta se sme hvatati samo 1 rukom i ne sme se gurati pod vodu.

VATIKAN 1) jedan od 7 brežuljaka Rima, na kojem sazidan papski dvor i katedrala sv. Petra. 2) papski dvor; zidanje otpočelo u 6. v., a docnije dopunjavano; ima 20 dvorišta, 1 000 odaja, Sikstinsku kapelu, biblt., arhiv, muzej; freske radili Pinturikio, Rafael i Mikelanđelo. Vatikanska država (0,44 km², 711 st.), ustanovljena lateranskim sporazumom (11./2. 1929.) između pape i it. vlade; obuhvata papsku palatu, lateransku palatu, papsku letnju rezidenciju Kastel Gandolfo i crk.: sv. Petra, sv. Marije Mađore (5. v.) i sv. Pavla; ima sopstvenu žel. i radio-stanicu. V. koncil (sabor), sabor rkat. crk. (1869.-1870.); na njemu proglašen dogmat o nepogrešivosti pape u pitanjima vere i morala, koji nisu hteli da priznaju mnogi rkat. ep., pa i Štrosmajer. V. novac, lira koju po lateranskom ugovoru ima pravo da kuje v. država; deli se na 100 čentezima; postoje zlatan od 100 lira, srebrn od 5 i 10 lira, nikleni od 2, 1, 0,50 i 0,20 lire i bakarni od 0,5 i 0,10 lire. V. fragmenti, zbornik prava iz 4. v.; sadrži delove dela Papinijana, Paulijusa, Ulpijana i neke carske konstitucije (205.-372.); čuvaju se u V.

VATINA, selo u blizini Vršca, u kojem su nađeni preist. ostaci iz bronzanog doba.

VATNA JEKUL, najveći ajsfjeld na Islandu (8 000 km² pod ledenim pokrivačem).

VATO Žan Antoan (Watteau, 1684.-1721.), frc. slikar, 1 od tvoraca i gl. pretstavnika rokoko-stila u slikarstvu i dekorativnoj um.; u početku bio pod uticajem flamanskih žanr-slikara; Rubens je uticao na njegov kolorit; izradio niz galantnih scena, nekoliko aktova i mnogo crteža (crvenom i crnom kredom); radovi mu se odlikuju sigurnošću crteža, lakoćom poteza, nijansiranim koloritom i finim osećanjem prir.; gl. dela: Ukrcavanje za Kiteru, Arlekin Žil (→ sl.), Godišnja doba, Skup u parku i dr.

VATRA, najznačajnija tekovina ljudskog roda, jer tek s njenim pronalaskom i upotrebom omogućen kult. napredak čovečanstva, pošto se primenjuje u kuvanju, lovu, thn. radu i dr. Svi prvobitni načini njenog dobivanja teški; stoga je ljudi marljivo održavali. Primit. načini dobivanja v.: kresanje kamena o kamen, trljanje drveta o drvo, izvijanje v. brkljanjem itd. održavaju se i danas, kod naroda s nižom kulturom, poglavito u kultu (živa v.); stekla versko poštovanje kod svih naroda, a kod naroda s višom kult. se razvila božanstva v. Kult v. i ognjišta uopšte svuda veoma raširen. Živa v. se dobiva trenjem 2 suha lipova ili dr. drveta, ređe trenjem kamena ili čega drugoga, i uhvati u trud. Poznata kod sl. i dr. naroda. »Izvija se«, »isteruje se« u naročite dane, a to čine muškarci (negde blizanci ili imenjaci), ređe ženske; naš narod vadi ž. v. radi »lečenja« bolesti kod stoke ili ljudi. Vatromet, bacanje raketa i dr. pirothn. predmeta prilikom kakve svečanosti.

VAUVERMAN Filips (1619.-1668.), hol. slikar, radio prizore iz rata i lova; slikar konja.

VAUTERS Rik (Wauters, 1882.-1916.), belg. slikar i vajar, najdarovitiji moderni belg. um.

VAFD, eg. nacionalistička i polit. stranka; vodi borbu za potpunu nezavisnost Eg.

VAHABITI, musl. sekta iz sr. Ar., osn. Mohamed Ibn-Abd-el-Vahab u 18. v.; teži da vrati islam prvobitnoj prostoti i teokratskom režimu; obrazovali početkom 19. v. moćnu državu u Nedždu.

VAHIMA, Hima, grupa hamitskih osvajačkih plemena; sa SI prodrli u obl. između Vel. Jez. u Afr.; govore bantu-jezik; gaje goveda.

VAHNjA (Gadus aeglefinus, fam. Gadidae), košljoriba iz Baltičkog, Sev. M. i Atlanskog Ok., boljeg mesa od srodnog bakalara, koje se pri spremanju deli u ljuske; poznata pod imenom šelfiš.

VACLAV 1) sv., češki kn. i svetitelj 10. v. 2) V. I, češki kralj (1230.-1253.), za njegove vlade jako se ispoljio nem. kult. uticaj. 3) V. II (1278.-1305.), sin Pšemisla P; posle očeve pogibije dobio u leno Češku i Moravsku od Rudolfa Habzburškog, a kasnije zavladao u Polj. 4) V. III (1305.-1306.), sin prethodnog, mučki ubijen. 5) V. IV (1378.-1419.), za njegove vlade Češka naglo opala zbog husitskog pokreta; umro od kaplje na vest da je u Češkoj došlo do borbe između husita i kat.

VAČE, varošica u Slov., srez Litija, čuvena sa starina iz halštatskog doba.

VAŠAR (mađ.) → sajam.

VAŠI (Siphunculata), sitni beskrilni parazitski insekti spljoštenog tela, srodni pravokrilcima; žive na telu sisara i čoveka, i hrane se krvlju Ponajradije se zadržavaju na dlakavim mestima, a na dlakama često polažu jaja (gnjide); na čoveku žive 2 rase: mrka v. na glavi, u kosi, osobito kod dece i staraca; i bela v. na telu i u rublju, u čijim šavovima polaže jaja; prenosi mnoge zarazne bolesti (pegavi tifus, povratnu i rovovsku groznicu itd.) (na sl.: a) v. čovečja, b) sa gnjidama na kosi). Na dlakavim mestima oko polnih organa čoveka živi još jedna vrsta (Phthirius pubis), koja izaziva nesnosan svrab. V. na glavi leče se ugušivanjem (mazanjem glave vazelinom, čistim ili pomešanim sa 1-2 kapi ksilola na 1 g) i ubijanjem; trljanjem sirćetnim sublimatom (1 g sublimata na 50 g sirćeta, 50 g špirit-kamfora i 200 g vode), ili mazanjem glave mešavinom petroleuma i maslinova ulja, koja se uveče stavi, a izjutra opere vodom i sapunom. V. na telu uništavaju se dezinfekcijom odela ili vrelim glačanjem (pegla), a v. na polnim organima živinom mašću ili mešavinom jednakih delova peruvijanskog balsama i petroleuma. V. biljna, v. lisna → biljne vaši.

VAŠINGTON (Washington) I) jedna od SAD (179 031 km², 1,56 mil. st.) na Tihom Ok.; stan. se bavi ind. (drveta, prerada mesa i masti); gl. mesto Olimpija. 2) gl. mesto (497 000 ot.) SAD u okrugu Kolumbiji na r. Potomaku, sedište pretsednika i kongresa; više univ. (Džordžton, V., Harvard), visokih šk., muzeja i biblt.; razvijena ind. metalurška i životnih namirnica. Vašingtonska konferencija, raspravljala pitanje o ograničenju pomorskog naoružanja (1922.); na njoj sklopljen v. ugovor (6./2.) između SAD, Engl., Frc., It. i Jap., koji važi do 31./12. 1936.

VAŠINGTON Džordž (1732.-1799.), čuveni amer. vojskovođ i državnik; 1 od osn. SAD i njihov 1. pretsednik (1789.-1797.); u početku rata za nezavisnost disciplinovao ustaničku voj. i potukao engl. trupe, organizovao državu i dao joj 1. ustav.

VEB 1) Beatrisa (• 1858.), engl. socijalistkinja; istakla se radom u engl. sindikalnom i kooperativnom pokretu; osn. s mužem Sidnejom Fabijansko društvo. 2) Sidnej (• 1859.), engl. socijalist i min.; osn. Fabijansko društvo, napisao: Ist. radničke klase u Engl., Teorija i praksa tredjuniona.

VEBER 1) Adolf (• 1879.), nem. ekonomist, prof. Univ.; gl. dela: Depozitne i spekulacione banke, Borba kapitala i rada, Nauka nar. ekonomije itd.; od 1925. izdaje Minhenske ekon. studije. 2) Georg (1808.-1888.), nem. istorik, pisac Opšte istorije. 3) Karl Maria (1786.-1826.), nem. kompozitor), dirigent i tvorac nem. romantične opere; zauzima vidno mesto i u obl. solo pesama; gl. dela opere: Peter Šmol i njegovi susedi, Silvana, Abu Hasan, Čarobni strelac, Precioza, Eurijante, Oberon i dr. 4) Maks (1864.-1920.), nem. ekonomist i sociolog, prof. Univ.: gl. dela: Istorija trg. društava u sr. v., Nac. država i privr. politika, Biračko pravo i demokratija u Nem. itd. 5) Franc d-r (• 1890.), filozof analitičkog pravca; gl. dela: Uvod u flz., Sistem flz., Nauka i vera, Analitička psih. (Na sl.: V. Karl M.)

VEBERN Anton (• 1883.), austr. kompozitor, komponovao: pesme, komade za gudačke ansamble, violončelo i klavir, violinu i klavir itd.

VEBSTER Džon (oko 1580.-1625.), engl. dramatičar; gl. dela: Beli đavo, Vojvotkinja od Malfija.

VEVEJ (Vevey), varoš (14 000 st.) i klimatsko mesto u Švajc. na Ženevskom Jez.

VEVERICE (Sciuridae), por. glodara mahom vižljava tela, duga repa i krupnih očiju; na prstima snažne kandže. Obična v. (Sciurus vulgaris) po drveću šuma Evr. i Az.; američka v. (S. carolinensis); indiska v. (Ratufa), krupnog porasta, → mrmot (Mrmota); prerisko kuče (Cynomys), u s.-amer. prerijama, glas sličan lavežu pasa; → tekunica (Citellus); → burunduk.

VEVČE, selo kod Ljubljane; fabrika hartije.

VEGA, zvezda 1. prividne veličine iz sazvežđa Lire.

VEGA 1) Garsilaso de la V. (1503.-1536.), najbolji šp. liričar 16. v.; mada bio vojnik i ratnik, njegove se pesme (soneti, ekloge, poeme) odlikuju izvanrednom blagošću i nežnošću. 2) Georg (1756.-1806.) austr. oficir i prof. mat.; poznat po svojim logaritamskim tablicama. 3) Lope de V. (1562.-1635.), slavni šp. pesnik i dramski pisac, 1 od najplodnijih svet. pisaca; negovao s uspehom skoro sve knjiž. rodove: liriku, ep, pastoralu, avanturistički roman, pesničku i ist. pripovetku i naročito komediju i dramu, dao šp. komediji izrazito iac. karakter; ostavio blizu 2 000 poz. komada; računa se da je u svemu napisao preko 21 mil. stihova; poznatija dela: Arkadija (pastorala), Belemski pastiri itd.

VEGENER Alfred (1880.-1930.), nem. meteorolog i geofizičar; izneo teoriju o postanku okeana i kontinenata cepanjem i pomeranjem kont. blokova, ispitivao grenlandski inlandajs, gde je i poginuo. Vegenerova teorija, načelo po kojem su kontinenti u geol. prošlosti sačinjavali spojenu kopnenu masu, čiji su se delovi docnije razmakli u pojedina odvojena kopna.

VEGETARIJANSTVO, shvatanje da se do telesnog i duševnog zdravlja, a o tim i do punog uživanja života, može doći samo odricanjem hrane i životnih namirnica životinjskog porekla. Umereno v. dozvoljava, za razliku od strogog, upotrebu mleka, butera, sira i jaja (mlečno-biljna ishrana).

VEGETATIVAN (lat.), biljni, svojstven biljkama. V. organi, o. za ishranu tela živih bića. V. funkcije su: ishrana, rastenje i rasplođavanje. Vegetacija → flora. Vegetaciona perioda, doba god. u kojem v. pokazuje bujan život; u vlažnim tropskim predelima traje preko cele god.; u predelima gde se naizmenično smenjuju vlažno i suho, toplo i hladno doba, traje duže ili kraće vreme i prekida se periodom mirovanja; u pustinjama, kao i u arktičkim predelima i alpiskom regionu veoma je kratka (traje samo nekoliko nedelja). V. tačka, v. kupa, delovi biljke sa ćelijama u embrionalnom stanju koje deobom daju materijal (nove ćelije) za trajna tkiva i n. organe. V. t. omogućuje svojim radom porast organa u dužinu. V. k. nalaze se kod izdanaka u pupoljcima; u njoj se na v. t. začinju n. listovi, pupoljci za bočne grane, pupoljci za uvet; mladi listići hiponastičkim rastenjem prekrivaju goli vrh v. k. i na taj način, gradeći pupoljak, štite nežno meristemsko tkivo k. od spoljašnjih štetnih uticaja (naročito od sušenja); kod korena se v. k. nalazi podtemeno (interkalarni meristem); pokrivena je trajnim tkivom korenove kape (kaliptre), koja štiti meristem korena pri rastenju kroz zemlju. V. tip → biljne sociološke jedinice.

VEGNER Elin (• 1882.), šved. spisateljka; napisala niz romana i pripovedaka u kojima isključivo opisuje žene sa soc. gledišta; gl. delo: Osa Han.

VEDA (sanskrit.: svetoznanje), bramanski sv. spisi; dobili ime po vedskoj ili bramanskoj veri; pisani su na sanskritskom jez. i pretstavljaju najstarije indoevr). pisane spomenike; dele se na 4 zbirke: 1) Rigveda, najstarija zbirka od preko 1000 pesama upućenih raznim bogovima, završena oko 1000. g. pre Hr., 2) Samaveda, sadrži himne, 3) Jadžur-veda, sadrži molitve, i 4) Antharvaveda ili Brah-maveda pretstavlja pravu riznicu ind.-ariskog sujeverja i magičnih obrazaca. Komentari tih knj. su Purane i Sutre. Vedanta, u ind. knjiž. → Upanišada kojom se završavaju Vede; sadrži shvatanja pojedinih flz. šk. i panteistički sistem indiske flz.

VEDARCE, bistrica, oko, deo jez. površine koji još nije pokrila tresava.

VEDE, mali narod u plan. o. Cejlona; veoma primitivni lovci; jedina domaća životinja pas. Noćivaju u zaklonima od lišća, po pećinama i drveću; odevaju se oskudno. Plemena se dele na egzogame grupe: poreklo se vodi po majci. Vedanska rasa, poseban rasni tip, koji pripada indo-austral. rasi: niska rasta (157,6 sm), dolihokefalni, široka a niska lica, uskog čela, sedlasta nosa, mrke kože, crne i duge kose, oskudne brade.

VEDEŽ, slov. list za omladinu; izlazio u Ljubljani 1848.-1850. i učinio vel. usluga vaspitanju.

VEDEKIND Frank (1864.-1918.), nem. pesnik i dramski pisac naturalističkog pravca; gl. dela: Buđenje proleća, Duh zemlje, Pandorina kutija i dr.

VEDELOVO MORE, i. o. Grejamove Zemlje u Antarktiku.

VEDETA (frc.-it.) 1) lak i brz ratni brodić za izviđanje, naoružan mitraljezima ili malim topom i snabdeven radio-stanicom i reflektorima. 2) konj. patrola od 3 lica, → vojska. 3) čuvena glum.

VEDOGONjA, vjedogonja, demonsko biće koje goni oblake, nosi nevreme i uništava letinu, → ala, lamnja.

VEDRAL 1) Vaclav (• 1879.), prof. muz. i kompozitor; komponovao: horove, solo pesme, kantatu Kosovo, operu Pitija. balet Začarani portret. 2) Josip (• 1872.), violinist, prof. konzervatorijuma u Ljubljani; komponovao: crk. pesme, horove, klavirska i violinska dela.

VEDRINA, deo vedrog džeba pri oblačnom pokrivaču; prodori na oblacima; delimično oblač. nebo.

VEDRO 1) vedrica, vidra, kabao, kablić, kablica, pućerica, drveni sud za vodu. 2) st. rus. mera za tečnosti (12,3 l).

VEDULIA, rim. naselje kod sela Manđelosa u Sremu.

VEĐA → obrva.

VEŽBA, vežbanje, opšti naziv za sve vrste telesnih pokreta, sa svrhom da očvrsnu mišići, postigne se spretnost i gipkost tela; razlikuju se 2 vrste: bez sprava i sa spravama. V. u vojsci, svaki praktičan rad na zemljištu ili na karti; može biti za pojedine jedinice rodova voj., za starešine (sa trupom i bez trupe na zemljištu, karti ili reljefu); veće v. zovu se manevri; prema vremenu u koje se izvode mogu biti: noćne, dnevne, zimske; prema jedinicama koje u njima učestvuju bataljonske, pukovske, odredske. garnizonske, međugarnizonske itd. Vežbalište, prostor za telesno vežbanje.

VEŽIĆ Vladislav (1825.-1894.), pesnik, adv. i beležnik; bavio se knjiž.; podražavao Kačiću, pisao ep o Nikoli Zrinjskom i prevodio s nem., frc. i it., ali sve bez pravog uspeha.

VEŽNjAČA (conjunctiva), sluzokoža koja pokriva s unutarnje strane očne kapke i prednji pol očne jabučice; preko rožnjače tanja (samo ćelični sloj). Između v. oka i v. kapaka postoji dubok žleb (fornix conjunctivae). Kao sve sluzokože ima dva sloja, duboki horion i površni epitelijum. Zapaljenje v. → konjuktivitis, blenoreja, trahom, pterigion.

VEZ 1) ukras na tkaninama, koži ili hartiji od pamučnog, vunenog ili svilenog konca, vlakana ili metalne žice. Konac ili žica se provlači iglom i tako se izvode šare. Postoje mnogi thn. v.; bio poznat st. kult. narodima: Eg., Asircima, Vaviloncima; kod st. Rimljana veoma omiljen v. zlatom, a kod Viz. zlatom i srebrom; otud verovatno vodi poreklo i veoma raširen običaj v. odela srebrom i zlatom u st. balk. nošnji. Danas veoma raširen v. pređom i vlaknima; kod nekih naroda prava um., naročito u i. Evr. i na V. P.; kod nas veoma razvijen u Žumberku, zap. Bosni, na Kosovu, u okolini Skoplja i Debra; najviše se vezu ž. košulje, ali i sukneni, pa i kožni, delovi odela. Kod Jsl. v. se zove i inkrustacija oružja. 2) beli brest (Ulmus effusa) → brest.

VEZA, spoj, slojnica → sprega. V. pravna, odnos između lica koja imaju prava međusobno da utiču jedno na dr. (čuveni rim. vinculum juris); u rim. pravu simvolizovan u obliku vrpce, kojom je dužnik vezan za poverioca. Vezani dokazi, u sudskom postupku činjenice za koje je sam zak. tačno i unapred odredio kad se imaju e.matrati za utvrđene; postojali u srp. pravu; danas u jsl. zakonodavstvu usvojena teorija slobodnog sudijinog uverenja, kojim se ostavlja sudiji da ceni da li je šta dokazano. V. slog, govor ili pisanje u → stihovima. V. tražbina je obezbeđena zalogom ili je inkorporisana u hartiji od vrednosti. Vezivanje komplementa, reakcija koja služi za otkrivanje → amboceptora (antitela) i → antigena (prouzrokovača bolesti); zasniva se na sledećim činjenicama: ako se npr. zecu ubrizgaju u više mahova oprana crvena krvna zrnca od ovce, serum toga zeca biće sposoban da otapa ovčja crv. krv. zrnca; ako se taj zečji serum (hemolizin) greje 30' na 56° C, on gubi tu svoju moć; ako se mešavini od grejanog hemolitičkog seruma i opranih ovčjih crv. krv. zrnaca, doda malo svežeg seruma, komplementa (npr. od morskog praseta), nastupiće hemoliza (otapanje crv. krv. zrnaca). Dakle, za hemolizu potrebni su: hemolizin, crv. krv. zrnca i svež komplement. Ova reakcija hemolize, vidljiva za golo oko, može se upotrebiti u reakciji v. k. Njen princip je: antigen (npr. bacili kuge), u prisustvu antitela čije je stvaranje on izazvao (npr. serum kov>a imunizovanih pomoću kultura bacila kuge, amboceptor) vezuje komplement tako da ga takoreći nestane u toj mešavini: antigen + amboceptor + komplement; ako se toj mešavini doda hemolitični serum (zečji) + oprana ovčja drv. krv. zrnca, hemoliza neće nastati, jer se komplement vezao za antigen i amboceptor; reakc. v. k. je pozitivna. Ako se mesto seruma konja imunizovanih protiv kuge, uzme serum zdravih konja, komplement se neće vezati, već će se, kao slobodan, spojiti sa hemolitičnim serumom i ovčjim crv. krv. zrncima, te će nastati hemoliza; r. v. k. je negativna. R. v. k. može se utvrditi nepoznati amboceptor u serumu obolelog, pa prema tome i prouzrokovač oboljenja; stoga je ona našla ogromnu primenu u dijagnozi sifilisa (→ Vasermanova r.), tripera, trb. tifusa, ehinokokusa, sporotrihoze itd. Vezivno tkivo, služi za vezivanje ostalih tkiva u organizmu; sagrađeno je iz ćelija, vlakana i amorfne mase, a pokatkad sadrži i elastična vlakna; ima ga više vrsta: zbijeno, rastrešeno, elastično, pločasto, mrežasto, masno, aponeurotično, fibrozno, tetivno i dr. Vezica, veznik, kratka crtica između 2 reči koje označuju jedan pojam, ali nisu srasle u složenu reč; menja se samo 2. reč (npr. u Budim-Pešti, Smrt Smail-age Čengića).

VEZAL Andrija (Vesalius, 1514.-1564.), Holanđanin, prof. anat. u Bolonji, Paviji i Pizi, osn. moderne anat.; napadao mišljenje Galijena i st. naučnika i izazvao preokret u naučnoj anat.; gl. delo: De corporis humani fabrica.

VEZDIN Filip Ivan (1748.-1806.), kat. kaluđer, sanskritist; napisao 1. gram. st. ind. jez.: Sidarubam ili sanskritska gram.

VEZER, veća r. u zap. Nem. Izvire u sr. Nem. Plan.: uliva se u Sev. M. ispod Bremena; pri ušću široka (preko 11 km); plovna.

VEZIKULA (lat.), plik, mehurić na koži razne veličine, sa bistrom, zamućenom, gnojavom ili krvavom sadržinom; kad se sasuši, stvara mrke ili crne kraste. Vezikularan, u obliku mehura.

VEZILIĆ Aleksije (1753.-1792.), pisac, uč., pesnik i 1 od praktičnih pisaca 18. v., ali bez naročita talenta. Prvi od naših pisaca objavio zbirku svojih pesama: Kratkoje opisanije o spokojnoj žizni (1788.).

VEZIR, viši tur. državnik u rangu min.; imao građ. i voj. vlast. Vel. v. kao pretsednik vlade (do 1922.) čuvar drž. pečata, a ranije i gl. zapovednik voj.

VEZUV. aktivni vulkan u It., i. od Napulja; ima kupu, čiji se oblik i visina (oko 1220 m) menjaju; iz kratera stalno izbija vodena para, a povremeno i lava; na vrhu opservatorija, a u podnožju gusta naselja o vinogradima i voćnjacima.

VEJAVICA, sneg s vetrom; padanje snega pri jačem vetru.

VEJGAN Maksim (Weygand, • 1867.), frc. gen., pomagao Poljacima da odbiju napad boljševika (1920.); komesar u Siriji (1923.).

VEJDEN Rogir van der (1399.-1464.), flamanski slikar, 1 od najvećih um. sev. renesanse; stvorio svoj tip bogorodice i uneo u slikarstvo naročitu vrstu realističkog pejzaža; imao duboko osećanje dramskih događaja i bio odličan kolorist; izvršio snažan uticaj na savr. slikare u Nem., Frc. i Šp.; gl. dela rel. karaktera, rađena za oltare.

VEJI, etrurska varoš u sr. It.; ratovala s Rimom; po predanju zauzeo je Kamil (396. pre Hr.).

VEJSENHOV Jozef (Weyssenhoff, 1860.-1932.), polj. knjiž.; pisao romane, novele i pesme; dela mu se odlikuju poetskom snagom, ist. vrednošću i realizmom; opisao satirično i verno revoluciju od 1905. u delu Politički dani; важнија дела: Život i misli Sigmunda Potfilipskog, Izgubljeni sin, Hetmani, Samur i devojka, Divljina.

VEJSI (Uvejs) (1561.-1628.), tur. pisac i pesnik, 1 od najvećih stilista svog vremena; bio 7 puta kadija u Skoplju, gde je i umro.

VEJ-HAJ-VEJ, kineski grad (4000 st.) na Žutom M. i slobodno pristanište; obl. oko V. bila do 1930. pod engl. zakupom.

VEK 1) vremensko rastojanje od 100 g. 2) trajanje čovečjeg života. 3) doba, era (npr. st., sr. i n. v.).

VEKERLOV ZAKON, mađ. ženidbeni z. od 1894. kojim je potpuno laicizirano bračno pravo i uveden obavezni građ. brak; nosi ime po tadanjem pretsedniku mađ. vlade Šandoru Vekerleu; u Jugosl. na snazi u Vojvodini.

VEKI Oracio (Vecchi, 1550.-1605.), it. kompozitor četvoroglasnih kancona, madrigala, misa, moteta i dr. Njegov Amfiparnaso (vesela igra u stilu madrigala za petoglasni hor) smatra se kao prethodnik opere.

VEKSATORAN (lat.), mučilački. V. parnica, spor koji je tužilac pokrenuo samo da bi šikanirao parničara; takav tužilac je odgovoran za naknadu štete i može biti kažnjen od suda u korist drž. kase.

VEXILUM (lat.), zastava rim. odreda; motka sa prečkom na koju se stavlja platno sa znacima; imale ih i kolonije.

VEKTOR (lat.), duž određene veličine (apsolutna vrednost ili intenzitet v.) pravca ili smera. Vektorska veličina određena je sa 3 realna broja (npr. svojim trima projekcijama na koordinatne osovine). Sila i brzina su v. veličine. Teorija v. je deo mat. koji vektorskom algebrom proučava sabiranje, oduzimanje (na principu paralelograma) i množenje sa v., a v. analizom: infinitezimalne operacije sa v. i osobine v. polja (ograničen ili neograničen deo prostora za čiju je svaku tačku vezana određena v. veličina, npr. magnetsko polje, polje brzine itd.); → skalar i tenzor.

VELA LUKA, varošica (5 600 st.) i pristanište na z. strani o. Korčule (Prim. Ban.); fabrika konzerv. ribe i parni mlin.

VELANDOV KANAL, u Kanadi (S. Amer.), obilazi Nijagarni vodopad i spaja j. Iri s j. Onterijom; dug 64 km.

VELARI (lat.), nepčani glasovi.

VELASKEZ Diego (Velasquez, 1599.-1660.), šp. slikar, 1 od najvećih slikara svih vremena; u delima mladosti realističan i pomalo tvrd, docnije majstor poteza, boje mu se slivaju u srebrnasti ton; sinteza impresionizma i ekspresionizma; radio portrete (kraljev. porodica, dvorana, dvorskih budala, čuven portret pape Inokentija X i dr.), kompozicije (Apolon u Vulkanovoj kovačnici, Predaja Brede i dr.); remek dela mu: Tkalje i Dvorske gospođice (Las Meninas), obe u Prado-muzeju u Madridu; njegovih slika ima i u većim evr. muzejima: u pariskom Luvru (Infantkinja Margarita), Nar. galeriji u Londonu (Venera s ogledalom), Um.-ist. muzeju u Beču (portret Filipa IV, infantkinje Margarite, infanta Filipa-Prospera i dr.), u muzejima Lenjingrada, Minhena, Berlina, Drezdena.

VELBUŽD, današnji → Ćustendil; ep. mesto koje je oko 1190. osvojio Stevan Nemanja; u našoj ist. važno što je tu Stevan Dečanski potukao Bugare (28./7. 1330.) i rešio pitanje prevlasti nad vardarskom dolinom i Makedonijom; tom prilikom na strani Bugara poginuo i sam car Mihailo, a na srp. strani se istakao kraljević Dušan. Za Dušanove vlade i posle njegove smrti njim su upravljali carev zet Dejan i njegovi sinovi; po Konstantinu Dejanoviću današnje ime V. dali Turci.

VELVIČIJA (Welwitschia mirabilis, fam. Gnetaceae), biljka od koje postoji samo 1 vrsta na svetu; raste u stenovitim pustinjama j. Afr.; ima veoma kratko repasto podzemno stablo, do 1 m u prečniku; sa vrha stabla izrastu samo 2 široka, trakasta, zimzelena lista, dužine do 2 m; u pazuhu listova razvijaju se m. i ž. cvasti; dostiže starost oko 100 god.

VELDE 1) Vilem van de (1633.-1707.), hol. slikar; radio isključivo marine i pomorske bitke. 2) Hanri van de (• 1863.), belg. arhitekt, 1 od gl. pretstavnika i propagatora moderne arht., osn. briselske Šk. za arht. i primenjenu um.

VELEBILjE (Atropa belladona, fam. Solanaceae), visoka (do 2 m), dugogod. biljka, mrkocrvenog zvonastog cveta, crnog ploda (bobica); raste po vlažnim šumama Evr. i M. Az. Ovi delovi biljke otrovni, jer sadrže atropin. Narod ga upotrebljava kod neuralgije i bolova u stomaku, grčevitog stezanja u čmaru, mokraćnoj cevi, materičnom vratu i rukama.

VELEBIT, plan. u s. delu jsl. prim., između Like i Jadr. M. (Savska Ban.); najveći vis Babin Vrh (1798 m); glacijalni tragovi.

VELEŽ, plan. na i. strani r. Neretve, i si. od Mostara; najviši vrh Botin (1969 m); glacijalni tragovi.

VELEZ-MALAGA, varoš (24 000 st.) i pristanište u Šp. (obl. Malaga); st. mavarski grad, smatran za ključ Andaluzije.

VELEIZDAJA, dela izvršena protiv unutarnje drž. bezbednosti (npr. ubistvo kralja ili naslednika prestola iz 8 91. k. z.). Veleizdajničke parnice u Bosni, prva veća održana posle ubistva austr. prestolonaslednika Franca Ferdinanda (1914.); u njoj bilo optuženo 25 lica, a kažnjeno 16; od 5 osuđenih na smrt, smrtna kazna izvršena nad: Danilom Ilićem, Veljkom Čubrilovićem i Miškom Jovanovićem, a dr. dvojica: Jakov Milović i Neđo Kerović pomilovani na doživotnu robiju. Posle ove održane su iduće g. (1915.) u Sarajevu još 4, protiv đaka mostarske gmn., protiv đaka banjalučke gmn. u Vanja-Luci i Travniku, protiv đaka sarajevske gmn. u Travniku i protiv đaka tuzlanske gmn. u Bihaću; najveća je pokrenuta protiv Vasilja Grđića i drugova u Banja-Luci (→ banjalučki proces). V. proces u Hrv., poveden u Zagrebu protiv 53 Srbina za banovanja Pavla Rauha (1909.); pripremio ga pretsednik mađ. vlade Vekerle u cilju da se razbije srp.-hrv. koalicija koja na hrv. saboru imala većinu; trajao 7 meseci (5./3.-5./10.); po donesenoj presudi Adam i Valerijan Pribićević osuđeni na 12 god. tamnice, a drugi ukupno na 184 god. U isto vreme u Austr. otpočela kampanja protiv Srbije, na osn. lažnih dokumenata od kojih neka falsifikovana u austr. poslanstvu u Beogradu; pred evr. javnošću njihovu tačnost zastupao Fridjung; u njima se iznosilo da Srbija vrši propagandu u Austriji i stoji u vezi s koalicijom, koja je zbog toga podnela svoju tužbu; na bečkom sudu utvrđeno da su dokumenta bila lažna. V. p. i presuda bečkog suda osramotili su Austr. pred evr. javnošću; ban Rauh je morao da otstupi, a v. p. zbog»državnog prestiža«aboliran (1910.).

VELEITET (srlat.). slaba volja, trenutna želja.

VELEJ Partekul-Gaj, rim. istoričar iz 1. v pre Hr., napisao kratku rim. ist. od doseljavanja Latina u It. do kraja rpb.

VELENICA, ogrtač od belog sukna s crnim resama, bez rukava i sa malom kukuljicom; nosili ga kučki pastiri; sada se nosi kod sev. Arbanasa; → kabanica.

VELENjE, varošica na r. Paki (Dravska Ban.) iznad koje se nalazi lep dvorac, sagrađen u 16 v., na mestu gde je bila srednjev. tvrđava; vremenom sasvim izmenjena tako da od st. grada ostala samo gl. kula, donžon. U blizini rudnik lignita.

VELEPOLjSKI Aleksandar (1803.-1877.), polj. političar; pristao uz ustanike 1830. i bio prognan.

VELEPRODAJA, prodaja na veliko, an gro; → grosista.

VELES 1) varoš i sresko mesto (10 055 st.) na ulazu Vardara u Velešku Klisuru (Vardarska Ban.); Vardarom podeljen na 2 dela; Turci ga zvali Ćuprili po mostu oko kojeg se razvio. Raskrsnica uzdužne vardarske komunikacije i poprečnog puta iz Pelagonije za Ovče Polje; važan žel. čvor; proizvodi opijum; ind. ulja, fine grnčarije; gmn. 2) bog stada kod st. Sl.

VELES Egon (Welesz, • 1885.), muzikolog i kompozitor, prof. n.-bečkog konzervatorijuma, univ. docent; pisao: Osnove muz.- ist. ispitivanja, Ustrojstvo srp. osmoglasnika, Ritmika viz. neuma, Dešifrovanje viz. notnog pisma, Zadaće i problemi istočne crk. muz., Jermenska liturgija i njena muz., Nova instrumentacija i dr. Komponovao: sonate za violončelo i klavir, gudačke kvartete, balete, opere, pesme i klavirska dela.

VELESAJAM → sajam

VELESLAVINA Daniel (1545.-1599.), češki humanistički pisac; gl. pretstavnik češke knjiž. iz 2. polovine 16. v.

VELEHRAD, gl. grad srednjev. Vel. Moravske; stolica kn. Rastislava i sl. apostola Metodija, gde se nalazi njegov grob; danas selo.

VELZEVUL, Velzebub, ime demona; po N. zavetu zapovednik zlih duhova; kn. đavola.

VELZER, augzburška patriciska porodica; držala Venecuelu kao zalogu za dugove cara Karla V.

VELIGER, larva, karakter. larveni oblik mekušaca, osobito morskih. Slobodno pliva po vodi pomoću naročito izgrađenog venca trepalja u obliku vela i položenog ispred usta. Po svojoj građi jako potseća na larveni oblik → trohoforu, koji odlikuje razviće člankovitih crva (anelida) i crvuljaka.

VELIZAR (oko 494.-565.), viz. vojskovođ za vlade Justinijana I; ugušio bunu Niku, potukao Persijance, Vandale i Ostrogote i odbio najezdu Huna.

VELIKA ARMIJA, voj. koju je Napoleon I poveo na Rus. (1812. g.).

VELIKA BRITANIJA, nezavisna kraljevina na Brit. O., u Atlanskom Ok., na 3 Evr. (241 839 km², 46 mil. st.); obuhvata Velikobritansko O. (Engl., Vels, Škotska), s. deo Irske (Alster) i oko 5000 okolnih manjih ostrva. Obala strma i jako razuđena, sa mnogo zal. (na SZ u obliku fjordova), pol. i ostrva. Na S V. B., u Škotskoj, poglavito visija (Grempijenske Pl., Ben Nevis 1343 m), u sev. Engl.: Peninske (973 m) i Kembriske (978 m), u Velsu Kambriske Pl. (Snoudon 1085 m); ostali delovi imaju oblik viših ili nižih površi. Klima okeanska: prohladna leta, blage zime; dosta magle i vodenog taloga. Dosta manjih r., veća jedino Temza (336 km) u Engl. Životinjski svet siromašniji nego na kontinentu. Po prir. travna i šumska obl. Vel. bogatstvo u kamenom uglju i gvozdenoj rudi. Stan.: Anglosaksonci i ostaci Kelta (Vels). Drž. crk.: anglikanska (Engl.) i prezviterska (Škotska); ima i rkat. Izrazita klasna podvojenost (plemstvo, kapitalisti i najamni radnici). Visoki stupanj obrazovanosti i kulture. Gl. privr. grana (44,3%) ind. (poglavito tkst. i metalurg.) i rud.; zatim (27,2%) trg. (uvoz sirovina i životnih namirnica, izvoz fabr. robe); a najmanje (7,8%) poljopr. (stočarstvo i zemljr.); znatan deo zemlje u rukama vel. posednika. Veoma gusta žel. mreža; mnogi plovni kanali; osobito dobra morska pristaništa; veoma razvijena flota za obalsku i prekomorsku plovidbu. Ustavna kraljevina, G. i D. dom. Prestonica London (Engl.); veći gradovi: Edinburg (Škotska), Kardif (Vels), Belfast (s. Irska, Alster), London, Glazgo i Bermingem imaju preko 1 mil. st., a 55 gradova preko 100 000 st. Pod upravom V. B.: Indisko Carstvo, 28 kolonija (u Evr.: Gibraltar, Malta; u Az.: Kipar, Cejlon, Malaka i Honkong; u Afr.: Gambija, Sijera Leone, Zlatna Obala, Nigerija, Sv. Jelena, S. i J. Rodezija, Kenija, Sešelska O. i Mauricijus; u Amer.: Bermudska i Bahamska O., Jamajka, Brit. Honduras, Livard Ajlands, Barbados, Vindverd Ajlands, Trinidad i Tobago, Brit. Gujana i Foklandska O.; u Tihom Ok.: Fidži i Južnomorska O.; protektorati: Aden, Saravak i s Borneo u Az.; Njasa, Zanzibar, Uganda, Brit. Somalija i Anglo-eg. Sudan u Afr. Pored toga mandati Društva naroda: Palestina, Transjordanija, Irak, 3. Togo, Brit. Kamerun, Tanjganjika. → Engleska.

VELIKA GORA, plan. u Slov., jz. od Kočevja; najviši vrh Vela Stena 1 253 m.

VELIKA GORICA, sresko mesto (1150 st.) u Turopolju (Savska Ban.); pominje se od 13. v.; u op. sudnici arhiv st. plemenite turopoljske op.; bogato preist. nalazište iz halštatskog doba.

VELIKA GRČKA, ime j. It. (od 6. v. pre Hr.), u kojoj su Grci osn. vel. broj kolonija.

VELIKA JEZERA, na granici Kanade i SAD (S. Amer.), najveća jez. grupa na Zemlji (365 000 km²). 5 vel.: (Gornje, Mičigen, Hjuron, Iri i Onterio) i međusobno povezanih; između Iri i Onterija Nijagarin vodopad (49 m).

VELIKA KAPELA, plan. u s. delu jel. jadr. prim., s. od pl. Velebita (Savska Ban.); najviši vrh Bijela Lasica (1533 m).

VELIKA KIKINDA, grad i sresko mesto (28 400 st.) u banatskoj ravnici (Dunavska Ban.); važna žel. raskrsnica; izvoz poljopr. sirovina; gmn.

VELIKA KLADUŠA, varošica u Bos. Krajini, sz. od Cazina (Vrbaska Ban.), 2 590 st.; poznata još iz 13. v., a naročito iz borba s Turcima 16.-19. v.

VELIKA LjUBIŠNjA, plan. z. od Plevlja (Zetska Ban.); najviši vrh Dernjačište (2 238 m).

VELIKA MATI, boginja plodnosti kod Hetita.

VELIKA MORAVA → Morava.

VELIKA MORAVSKA, kneževina koju su u 1. polovini 9. v. osn. Moravci u dolini leve dunavske pritoke Morave, u današnjoj ČSR; održala se do 906. g., kad je uništili Mađari.

VELIKA NEDELjA, sedmica pred Uskrs.

VELIKANOVIĆ Iso (• 1869.), komediograf, pesnik, pripovedač i prevodilac sa sl., rom. i germ. jezika; opisivao život svoga kraja i, kao rođeni humorist, otkrivao njegovu komičnost; gl. dela: komedije: Prosci, Posvatovci, Tulumović udaje svoju kćer; комични еп Otmica; приповетке: Srijemske priče; од превода најзнатнији: Don-Kihot i celokupna dela Dostojevskog.

VELIKA PEŠČARA → Deliblatska Peščara.

VELIKA PLANA, varošica (6 000 st.) u Šumadiji (Dunavska Ban.); žel. raskrsnica za Beograd, Niš i Smederevo.

VELIKA PLANINA 1) rudonosna pl. (1 258 m) kod Novog Brda, s. od Gnjilana (Vardarska Ban.); na njoj najviše tragova st. novobrdskog rud. 2) plan. (1 666 m) s.-si. od Kamnika (Drav. Ban.); zimski sportovi.

VELIKA POVELjA O SLOBODAMA (Magna charta liberatum), povelja koju je usled pobune plemstva bio prinuđen da izda (1215.) Henri II engl. kralj; davala Englezima polit. i ličnu slobodu i pravo da se kralju odupru oružjem ako pokuša da ne ispunjava nametnute obaveze.

VELIKA REMETA, man. u Fruškoj Gori; pominje se 1. put 1534.: na crk. zidovima spolja i iznutra ima fresaka iz 16. i 17. v. i ikona koje obeležavaju prelaz iz viz. u zapadnjačko slikarstvo (Bogorodica od Leontija Stefanova, Sv. Jovan Krstitelj od Jovana Maksimova, Sv. Nikola od Spiridona Grigorjeva, itd.). U man. biblt. ima ilustrovanih rukopisa i um. predmeta iz istog doba.

VELIKA SEOBA NARODA, razmeštaj germ. i sl. plemena izazvan dolaskom Huna u Evr. 375. g.; sa prekidima trajala do kraja 9. v.

VELIKA SILA, svetska sila, naziv država koje svojom ekon. i voj. snagom utiču na rešavanje svet. pitanja; od početka 17. v. taj su položaj sticale i gubile razne države (Šp., Port., Hol., Šved., Austr.); danas ga zauzimaju Engl., Frc., Nem., It., Rus., Jap. i SAD.

VELIKA SUBOTA, uoči Uskrsa, u hrišć. crk. dan uspomene na skidanje Hrista s krsta; pevaju se 3 → statije.

VELIKA SHIMA → anđeoski obraz.

VELIKA HOČA, selo u okolini Prizrena, poznato zbog pogibije 7 srp. četnika 1905. (→ Kujundžić Lazar).

VELIKA ŠKOLA, osn. prvi put Dositej Obradović u Beogradu (1808.), ali to je bila ustvari neka vrsta gmn. Posle 2. ustanka kn. Miloš je kragujevačku gmn. pretvorio u licej (1838.) sa 3 odeljenja (pravno, thn. - prirodnjačko i opšte) koji je (zak. od 24./10. 1863.) pretvoren u V. š. sa 3 odeljenja: flz., pravno i thn. Flz. fak. razdeljen je (1873.) u 2 otseka: ist.-flz. i prirodnjačko-mat.; zatim su (1896.) i ti otseci dobili nove podele: jez.-knjiž., ist.-geogr., mat.-fiz. i prirodnjačko-hem. Slično su se razvijala i delila i pravno i thn. odeljenje; V. š. Je ukinuta 27./2. 1905. i zamenjena Univ. (Na sl.: Dositejeva V. š.)

VELIKI ALAN, vrh (1 414 m) na s. delu Velebita.

VELIKI BASEN, visoravan S. Amer. između Prim. i Stenovitih Pl.; dobro pošumljena.

VELIKI BEČKEREK → Petrovgrad.

VELIKI VARADIN, Oradea Mare, grad (82 000 st.) u Erdelju (Rum.).

VELIKI VEZIR → vezir.

VELIKI VOJVODA, vladar ili namesnik vel. vojvodine.

VELIKI GARAČ, plan. (1436 m) u C. Gori, zap. od Danilovgrada.

VELIKI GLOKNER → Grosglokner.

VELIKI GREBEN, plan. u i. Srbiji, na JI od D. Milanovca (Mor. Ban.); najviši Crni Vrh (706 m).

VELIKI DRVENIK, ostrvo u Jadr. M., Jz. od Trogira, 11,5 km².

VELIKI DUHOVNI SUD, drugostepena crk. ustanova u Srbiji; ukinut ustavom srp. prav. crk. (1931.) i zamenjen Vel. crk. sudom.

VELIKI ŽUPAN, u srp. ist. prvobitno vladalac i. srp. krajeva (do 1217.), a posle bliski srodnici vladara i neki znatniji obl. gospodari (npr. Nikola Altomanović). U Hrv., Slav. i Vojvodini na čelu županija bili v. ž. kao pretstavnici hrv. odnosno mađ. vlade; po Ustavu od 1921. Jugosl. se delila na 33 obl. kojima na čelu bili v. ž.

VELIKI JASTREBAC, plan. u Srbiji, između r. J. Morave, Toplice i Rasine (Moravska Ban.); najviši vrh Đulica (1 566 m).

VELIKI JUS 37, slovo st. ćirilice za nosni samoglasnik u st. sl.; izgovarao se kao o kroz nos; u sh. zamenjen sa u.

VELIKI KANAL → Carski kanal.

VELIKI KAŠALj → kašalj veliki.

VELIKI KINGAN → Kingan.

VELIKI KNEZ, v. kneginja 1) sr. v. titula rus. i polj. vladara. 2) u carističkoj Rus. careva braća, sinovi, stričevi, sestre i ćerke.

VELIKI KOREN → oman.

VELIKI KRŠ, plan. (1 195 m) u i. Srbiji.

VELIKI MAJSTOR, starešina kaluđersko-viteškog reda i masonske vel. lože.

VELIKI MALOVAN, vrh (1766 m) na Velebitu.

VELIKI MOGUL, carstvo u Indiji → Mogulsko carstvo.

VELIKI OKEAN → Tihi Okean.

VELIKI ORIJENT, zgrada u Parizu; u njoj se sastaje vrhovni savet slobodnih zidara koji se upravljaju po frc. ritualu.

VELIKI PAPSKI RASKOL, međusobna borba papa za presto (1378.-1417.), kad su jedni birani u Rimu, drugi u Avinjonu; jedno vreme bilo 4 pape.

VELIKI PETAK, 2 dana pred Uskrs, u hrišć. crk. dan uspomene na stradanje i smrt Hristovu; u crk. se pravi grob Hr. i na njemu se na večernji polaže plaštanica uz pojanje stihire Tebe odjejuščagosja; око њега се поставља стража.

VELIKI RZAV → Rzav.

VELIKI SEVERNI RAT (1700.-1721.), vođen između šved. kralja Karla XII sa 1 strane i rus. cara Petra Vel., polj. kralja Avgusta II i dan. kralja Fridriha IV sa 2. strane; saveznici se nadali da će lako pobediti 16-god. Karla, ali on prvo potukao Dance i nagnao ih da istupe iz saveza, zatim potukao Petra Vel. kod Narve, zbacio Avgusta II s polj. prestola i najzad bio potučen u Rus. kod Poltave (1701.); posle toga prebegao u Carigrad i podsticao Turke protiv Petra (1711.); u otadžbinu se vratio tek kad je čuo da Šveđani nameravaju da ga zbace i ubrzo poginuo u ratu s Danskom; posle njegove smrti Šved. zaključila sa saveznicima mir u → Ništatu (1721.).

VELIKI STREŠER, najviši vrh (1875 m) na Vardeniku si. od Vranja (Vardarska Ban.).

VELIKI STRUG, l. pritoka Save; postaje u Lonjskom Polju kao produžetak Lonje, odn. 1 dela njena rukavca Trebeša, koji od gl. Lonjinog ušća produžuje tok još za 57 km i uliva se blizu St. Gradiške.

VELIKI SUD, naziv višeg suda u Podgorici; smatra se za odeljenje Jsl. kasacionog suda, koji ima nadležnost i apelacionog i kasacionog suda za Crnu Goru.

VELIKI CRKVENI SUD, vrhovni sud srp. prav. crk.; zaseda u Sremskim Karlovcima pod pretsedništvom 1 ep.; odlučuje po žalbama i nezadovoljstvima protiv odluke eparhiskih crk. sudova; sudi u poslednjem stepenu; ima vlast i apelacionog i kasacionog suda.

VELIKI ČETVRTAK, pred Uskrs, u hrišć. dan uspomene na tajnu večeru Hristovu i ustanovljenje sv. pričešća; na bdeniju čita se 12 evanđelja i iznosi raspeće. U rkat. crk. nazvan zeleni č. (dies viridium) zbog pokajnika koji su tada kao zelene grane (virides) primani ponovo u crk.; stoga se zove i dan oproštaja.

VELIKOVEC (Völkermarkt), varoš u slov. Koruškoj (2 469 st.).

VELIKO GRADIŠTE, varošica i sresko mesto (3 000 st.) na Dunavu (Dunavska Ban.); izvozi svinje, žito i čuveni pasulj; sreski sud, gmn.

VELIKO JEZERO, u zap. delu o. Mljeta, vezano uskim Kanalom sa Jadr. M.; površina oko 2 km².

VELIKO KOZJE, plan. u Slov. (Dravska Ban.), i. od Zidanog Mosta, 987 m.

VELIKO MEDVEĐE JEZERO, u sz. Kanadi (S. Amer.); površina 30 000 km²; često zaleđeno preko cele godine.

VELIKOMUČENICI, mučenici koji su izgubili život za hrišć. veru; najviše ih stradalo za vreme gonjenja rim. cara Dioklecijana.

VELIKONEMAČKA STRANKA, obrazovana u Ustavotvornoj skupštini nem. naroda; sastala se 1848. g. u Frankfurtu n/M; njene pristalice želele da u ujedinjenu Nem. uđe i Austr., ali ostale u manjini prema malonem. stranci koja je zahtevala da se Austr. iz nje izbaci. V. program preuzeo nacional-socijalistički pokret, koji tačkom 1. svoga programa predviđa ujedinjenje svih Nemaca po načelu prava samoopredeljenja naroda.

VELIKONjA Narte (• 1891.), pripovedač, piše pripovetke sa psih. i psihopatološkom analizom.

VELIKO ROPSKO JEZERO, u Kanadi (S. Amer.); površina 27 500 km²; najveća dubina 159 m.

VELIKORUSI, i. sl. narod, 78 mil., poglavito u sr. i sev. delu evr. Rus. i u Sibiru; širenje prema I još nije završeno; mnogo se mešali sa stranim narodima i asimilovali prvo šved. Varege, koji su 862. osn. rus. državu, pa zatim i mnoge mongolske i finske elemente; kao samostalan narod istupili tek posle revolucije 1917., kada su polit. i kult. samostalnost dobili Ukrajinci (Malorusi) i Belorusi, s kojima ih vežu mnoge zajedničke osobine; strane primese mnogo uticale na rasni sastav i na kulturu V. Velikoruski jezik, najveća grana rus. jez.; od ostalih rus. govora izdvojio se kao samostalan jez. u 16. v.; poslužio kao osnovica rus. knjiž. jez.

VELIKO SLANO JEZERO, u državi Itah (SAD): površina 4 000-6 000 km² (prema stanju vode); najveća dubina 12 m; nadm. v. 1283 m; vel. salinitet (19%); otoke nema, gubi vodu isparavanjem.

VELIKO TUCE, 12 tuceta, 144 komada.

VELIKO ŠKRČKO JEZERO, malo j. (0,042 km²) glacijalnog porekla na Durmitoru, na visini oko 1700 m.

VELIMIROVIĆ 1) Vićentije (1761.-1806.), duhovnik man. Studenice, crk. pisac, napisao lepim minejskim slovima Skazanije o preselenim moštej svetago v kraljeh Stefana, ist. moštiju Stevana Prvovenčanog od smrti do prenosa u man. Vraćevnšicu (1806.). 2) Nikolaj d-r (• 1880.), ep. i naš najbolji crk. besednik; preporodio tu vrstu knjiž. i uneo u nju visok polet, plamenu rečitost i fino knjiž. osećanje; izdao više knj. svojih beseda, od kojih najbolje: Besede pod gorom. Iznad greha i smrti, Molitva na jezeru, Nove besede pod gorom; у његовом тумачењу Religije Njegoševe ima lepih misli i sugestija; sad upućuje svojoj pastvi Misionarska pisma, koja nisu visoke mere. 3) Pera (1848.-1921.). političar i državnik, širokih vidika, 1 od osn. radikalne stranke u Srbiji; kao sledbenik Svetozara Markovića morao dvaput da emigrira; u više mahova bio min. građevina, a dvaput i pretsednik vlade (1902. i 1908.-1909.); doneo 1. zak. o uređenju drž. žel. u Srbiji.

VELINGTON, gl. grad (113 000 st.) na N. Zelandu. leži na j. kraju S. Ostrva i Kukovom Moreuzu; univ., ind. konzerv. mesa, prerada kože, livnica gvožđa; pristanište.

VELINGTON Artur (Wellington, 1769.-1852.), engl. lord i vojskovođ; od 1809. gl. komandant engl.-port. trupa na Pirenejskom Pol.; oslobodio od Napoleona Šp. (1809.-1813.) i potukao ga na Vaterlou.

VELI OTOK → Dugi Otok.

VELIČANSTVO, titula vladara i njihovih supruga. Apostolsko v., titula mađ. kraljeva; dolazi otud što je sam papa Silvestar II poslao (1000.) kralj. krunu Stevanu I u znak priznanja što je; konačno utvrdio hrišć. među Mađarima. Katoličko v., titula šp. kraljeva.

VELIČINA, pojam za sve ono što se prostire, što se može meriti (brojem izraziti), povećavati ili smanjivati; postoji izvesna razlika između čisto aritmetičke v., količine (broj) i geom. v. (dužina, površina, zapremina, ugao), kojima se tek merenjem uspostavlja broj (merni broj).

VELIČKOV Konstantin (• 1855.), bug. pesnik i knjiž; u vezi s aprilskim ustankom (1876.) osuđen na 3 god. robije; zatim bio viši čin. i min. u I. Rumeliji i Bug., a 1902.-1904. bug. poslanik u Beogradu. Osn. um. akad. u Sofiji; pisao pesme (Carigradski soneti), drame, eseje i dr., a dosta i prevodio (Magbet, Atalija, Danteov Pakao).

VELMOŽA → vlastela.

VELOGRAF (lat.-grč.), sprava na automobilu za automatsko beleženje brzine i puta. Velodrom, trkalište na otvorenom polju ili u vel. dvoranama za velosipediste. Velosiped → bicikl.

VELOCE (it.), brzo, hitro.

VELS (Wales), pol. na jz. kraju V. Brit. O.: plan. predeo, naseljen više keltskim stan.; od 1283. engl. prestolonaslednici nose titulu princa od V.

VELS Herbert Džordž (Wells, • 1866.), 1 najčuvenijih savr. engl. pripovedača i romansijera; u knjiž. se javio pripovetkama, u kojim je bujna tvoračka mašta raspolagala obiljem činjenica iz prir. nauka (Ostrvo d-r Moroa, Nevidljivi čovek, Hrana bogova), i romanima u kojima raspravljao društvene probleme (Kips, Tono-Bangi, Novi Makijavel, Brak, Vatra koja se ne gasi). Njegov naučnički duh, spojen s um. maštom i mnogo znanja, ogleda se naročito u trilogiji: Istorija sveta, Čovečanstvo (Rad, blagostanje i sreća roda ljudskoga) i Nauka o životu.

VELSI, stan. zap. Engl. (Velsa i Kornvelsa), keltskog porekla; naglo gube svoj keltski jez. i kult. osobine i primaju anglosaksonske.

VELTLIN, dolina r. Ade (It.) od izvora do jez. Komo.

VELUĆE, man. izmeću Kruševca i Trstenika; osn. u poslednjoj četvrtini 14. v.; crk. očuvala prvobitnu osnovu trolisne deteline, ali gornji deo mnogo izmenjen; freske su iz 16. i 17. v.; verovatno da u mnogo čemu imituju ranije freske s istog mesta; plastična dekoracija na prozorima i vratima nije mnogo izmenjena.

VELFI, Gvelfi, papske pristalice u borbi koja se vodila u Nem. i It. između papa i nem. careva (13.-15. v.).

VELFLIN Hajnrih (Wölflin, • 1864.), švajc. istoričar um.; gl. dela: Klasična umetnost, Renesansa i barok, itd.

VELHAVEN Johan (1807.-1873.), norv. pesnik, estetičar i prof. flz. na univ. u Oslu; napisao nekoliko zbirki pesama, savršenih po formi; poznat naročito zbog knjiž. polemike s Vergelandom, koja našla izraza u vel. poemi: Zora Norveške.

VELjKOVIĆ 1) Vojislav d-r (1865.-1931.), političar, prof. admin. prava na Vel. šk. (1896.-1899.) i sekretar kralja Aleksandra Obrenovića (od 1899.), ia onda njegov ogorčen protivnik; posle kraljevog ubistva ušao u vladu Avakumovića kao min. fin., ali ubrzo podneo ostavku zbog sukoba sa zaverenicima; kao min. fin. 1920. izvršio preobraćanje kruna u dinare. 2) Momir (• 1809.), knjiž. kritičar i istoričar, objavio više eseja; izdao: Jsl. književnost, Primeri stila i jezika, Portreti i skice; за Sveznanje izradio deo jsl. uporedne knjiž, 3) Stojan d-r (1830.-1925.), pravnik i političar; pripadao liberalnoj stranci; kao min. pravde (1878.) doneo zak. o uređenju agr, odnosa u Niškom, Vranjskom, Pirotskom i Topličkom okrugu.

VENA (lat.), vrsta cilindričnih krvnih sudova koji vraćaju krv iz organa i tkiva u srce; počinju od kapilara, bližeći srcu stiču se i obrazuju veće sudove; kad su prazne spljoštavaju se, a kad se prepune pokazuju manja ili veća proširenja. Srce prima 2 vrste v.: a) leva pretkomora prima po 2 iz svakog plućnjeg režnja (mada nose arterioznu krv, po svojoj funkciji i građi su v.); b) desna pretkomora prima: gornju šuplju v.; koja donosi krv iz glave, vrata, gornjih udova i grudne duplje; donju šuplju v., koja donosi krv iz trbušne duplje i donjih udova, i srčanu v., koja vraća krv iz srčanog mišića. Manje i sr. v. često su vezane spojnicama (anastomozama), što mnogo olakšava cirkulaciju. V. porte (vena portae), sakuplja venoznu krv iz trbušnih organa (izuzimajući bubrege i jetru) i prenosi je u jetru, u kojoj se grana u vidu arterije; krv u v. p. ima normalno najveću tmpt. u čovečjem telu. V. šuplja (V. saua), donosi venoznu krv u desnu pretkomoru srca; ima ih 2: gornja, koja donosi krv iz celog tela iznad dijafragme; donja, koja donosi krv iz celog tela ispod dijafragme. Zapaljenje v. + flebitis. V. proširene (varices) patol. stanje pri kojem je promer v. stalno povećan sa mestimičnim jačim proširenjima u vidu čvorova, najčešće na donjim udovima. Uzrok: pojačan pritisak krvi u vezi s ranijim oboljenjem v. Predispozicija: nedovoljno razvijeni zalisci (artritizam i alkoholizam) podveze, česte trudnoće ili dugotrajan rad na nogama. Znaci: upočetku plavičaste pruge; docnije obično posle hoda meka nabreknutost v. (koja se gubi u ležećem stavu), pri tom su noge teške s osećajem strujanja i bockanja. Komplikacije: otvaranje rana, krvarenja, zapaljenja. Lečenje: palijativno (bandaže, gumene čarape), medikalno (injekcije) i hir. (otstranjenje v.).

VENANCIJUS FORTUNATUS (oko 535.-600.), hrišć. lat. pesnik; gl. dela: Ep o sv. Martinu, Miscelanea.

VENAC 1) najviši deo dugačkih plan., na kojem su razvođe i najviši plan. vrhovi; naziva se i kamivao, jer se od njega valja kamenje na jednu i dr. stranu. Stenovit i oštar v. naziva se greben; широк заобљен и плећат -- bilo. Plan. s jasno izraženim v. i mlađe nabrane plan. nazivaju se venačnim. 2) izobičajena ž. kapa u okolini Beograda; ukrašavana v. od cveća. 3) v. od prir. cveća imaju vel. ulogu u nar. običajima, svadbenim i ivanjdanskim; u hrišć. služe kao obeležje svetaca, pa i Hrista. 4) u građev. delovi zgrade koji ispadaju preko ravni zida i zaklanjaju spoljne zidne površine od nepogoda; mogu biti horiz. ili po krivini. 5) knjiž. list za srednjošk. omladinu, sa radovima starijih i sasvim mladih saradnika; izlazi u Beogradu jednom mesečno od 1910. 6) → Iriški Venac.

VENGEROV Semjon A. (1855.-1920.), rus. knjiž. istorik, prof. univ.; skupljač knjiž. i biogr. građe. saradnik rus. časopisa radikalnog pravca; gl. dela: Ist. najnovije rus. knjiž., Kritiko-bibliogr. rečnik, Rus. poezija. Rus. knjiž. 19. v.

VENDEL Herman (1884.-1936.), nem. publ. i esejist socijalist. pravca; poznavalac ji. Evr. i prijatelj našeg naroda; gl. dela: Pitanje ji. Evr., Borba Jž. Sl. za oslobođenje i ujedinjenje, Danton.

VENDETA (it.) → krvna osveta.

VENDITIO, emptio v., u pravu uobičajeni izraz za prodaju, deo ugovora o kupovini i prodaji.

VENDRAMIN KALERDžI, najlepša i najsavršenija palata rane renesanse u Ven.; zidanje početo 1481., a dovršeno 1509.

VENEDI, Vendi, Vindi, ime koje su grč. i rim. pisci iz 1. i 2. v. pre Hr., a kasnije i nem. pisci davali Sl.; Nemci danas tako zovu Lužičke Srbe.

VENELIN Jurij I. (1802.-1839.), rus. knjiž. i knjiž. istorik; imao vel. uticaj na bug. preporod; osn. rus.-bug. škole; gl. dela: Stari i današnji Bugari, Karakter nar. pesama zadunavskih Sl., Počeci nove bug. knjiž.

VENERA, Venus 1) rim. boginja ljubavi, kći Jupitera i Dijane, žena Vulkanova, a majka Amorova; → Afrodita. 2) (♀), planeta, 2. po udaljenosti od Sunca (108 mil. km); po veličini približna Zemlji; opisuje svoju putanju oko Sunca za 224,7 dana, koliko na njoj traje god.; izgleda da za to vreme izvršuje i obrt oko svoje osovine; satelita nema; može se videti slobodnim okom ili posle Sunčeva zalaza, na Z (večernjača), ili pre Sunčeva izlaza, na I (zornjača); od njena položaja prema Suncu i Zemlji zavisi i veličina osvetljene površine koju posmatrač vidi; stoga i ona, kao i Mesec, pokazuje mene koje se ponavljaju posle 585 dana. V. i Adonis, Šekspirov narativni spev. V. vulgivaga, boginja kupljene ljubavi, prostitucije. V. genetrix, pramajka Julijevaca kojoj je Cezar u Rimu podigao hram 48. pre Hr.

VENERABILE (lat.), ono što se najviše poštuje; kod rkat. osvećena hostija. Venerabilis, častan, poštovan; u rkat. crk. naziv onoga ko je umro kao sv. čovek, ali čija svetost još nije ozvaničena.

VENERINA KOŠARICA (Euplectella aspergillum), sunđer nežnog silikatnog skeleta i valjkastog izgleda; živi pored obala Filipinskih O.

VENERIČAN, ono što je u vezi sa bolestima polnih organa. V. bolesti, oboljenja koja se dobivaju poglavito polnim snošajem: sifilis, gonokokna infekcija (gonoreja, triper), meki šankr i dr. infekcije. Venerologija, nauka koja se bavi ispitivanjem i lečenjem polnih bolesti.

VENERN, najveće jez. na Skand. Pol. (5568 km²), u j. Šved., vezano kanalom za Baltičko M. i Kategat.

VENETI, ilirsko pleme oko sev. obala Jadr. M Uspomena na njih očuvana u imenu grada i it. prov. Venecije.

VENECIJA 1) Mleci, gl. grad (260 000 st.) istoimene prov. u si. It.; podignuta u 5. v. na ostrvima i kolju u laguni koju obrazuje ušće r. Brente; danas se proteže na 107 o.; umesto ulica 176 kanala (gl. Kanal Grande): saobraća se čamcima; preko kanala 380 mostova; za kopno vezana žel. mostom. Puno st, um. spomenika: Markov trg sa crk. sv. Marka (obnovlj. u 11. v.), više dr. st. crkava, duždeva palata, muzeji, biblt., institut i akad. um., institut nauka, zvezdarnica, trg. akad.; ratno i trg. pristanište; ind. stakla, čipaka, pamučne robe, duvana i dr.; razvijena trg. i turizam. 2) palata, 1 od najstarijih spomenika rane renesanse u Rimu; podigao je kardinal Pietro Barbo 1455.; služila papama kao letnja rezidencija, dok je Pije IV nije poklonio ven. rpb.; sad je u njoj pretsedništvo it. vlade. Venecijanska republika (Mleci ili Rpb. sv. Marka). srednjev. aristokratska rpb. sa sedištem u V.; od 5.-9. v. priznavala vlast Viz.; vrhunac svoje moći dostigla u 4. krst. ratu, kad se dočepala dela Lombardije, Dalm., Arb., Peloponeza i o. u grč. arhipelagu; posle toga opala, ali se održala sve do 1797., kad je uništio Napoleon. V. muzička škola je, ustvari, 4. period niderlandske šk.; v. m. š. primenjivala i hromatiku, a radila i na madrigalima, čiji stil kod Italijana homofon, dok je kod Niderlanđana kontrapunktski; njoj pripadaju Zarlino (1517.-1590.), Ciprijan van Rore (1516.-1565.), Andrea (1510.-1586.) i Đovani Gabrieli (1557.-1612,). V. slikarska škola, način slikanja it. um. koji su živeli i radili u V. od sredine 15. do pred kraj 18. v.; odlikuje se toplim i zvučnim koloritom, bujnim pejzažima, rascvetalim ženskim telima zlataste boje, senzualnošću i optimizmom; 1 od njenih osn. je Đov. Belini, a gl. pretstavnici: Đorđone, Ticijan, Tintoreto i Veroneze; njeni poslednji značajni um. su Tiepolo i Gvardi.

VENECIJANOV Aleksej (1780.-1847.), prvi rus. slikar žanra i predela.

VENECUELA, prim. rpb. (1 020 400 km²) na S J. Amer. pored Karipskog M. i Atlanskog Ok., u slivu Orinoka; na obalama i ravnicama klima tropska, s obilnim kišama i nezdrava; na visiji hladna i zdrava; stan. (3,1 mil.) se bavi zemljr. (kava, kakao, šeć. trska, kukuruz, j. voće, povrće, varivo, duvan), stočarstvom (goveda, koze, ovce, svinje, konji, mazge, magarci), ribolovom i hvatanjem bisernih školjka, šumarstvom i rud. (zlato, srebro, bakar, ugalj, asfalt, sumpor, fosfati, petroleum); ind. slabo razvijena (prerada životnih namirnica i pamuka); rečni saobr. napredniji od žel.; od gradova se ističu: Karakas, gl. grad i najvažniji trg. centar, Marakajbo i La Gvajara.

VENI, VIDI, VICI (lat.: dođoh, videh, pobedih), reči kojim je Cezar javio Senatu svoju pobedu nad kraljem Farnakom; danas se njima označava, lak i brz uspeh.

VENIA (lat.), dozvola. V. legendi, v. docendi, dozvola čitanja ili držanja predavanja.

VENIZELOS Elevterios (1864.-1936.), grč. političar i državnik; osn. grč. liberalne stranke; istakao se u kritskom ustanku protivu Turaka (1897.); kao pretsednik vlade stupio u savez sa Srbijom, Bug. i Crnom Gorom (1912.) i uveo Grč. u balk. ratove. Za vreme svet. rata nije ustao u odbranu Srbije od bug. napada, ali kasnije vodio borbu protivu germanofilske politike kralja Konstantina i osn. posebnu vladu u Solunu; posle kraljeve abdikacije uveo Grč. u svet. rat (juna 1916.); posle svet. rata potpisao ugovor u Neji i Sevru (1920.), kojim Grčka dobila zap. i i. Trakiju i vilajet Smirna, i počeo maloaz. ekspediciju, ali je zatim pretrpeo poraz na izborima i bio primoran da napusti Grč. (14./11. 1920.). Vratio se u zemlju (1922.), zaključio sporazum sa Tur. i opet bio u nekoliko mahova pretsednik vlade (1928.-1933.); posle pokušaja da omete obnovu monarhije revolucijom (1935.) morao opet da ide u inostranstvo.

VENIJAMIN, po Sv. pismu najmlađi i najmiliji sin Jakova i Rahile, čije je rođenje stalo majku života.

VENKUVER (Vancouver) 1) o. (40 000 km2, 45 000 st.) Tihog Ok. nedaleko od z. kanadske obale; vađenje kamenog uglja i ribolov; gl. mesto Viktorija. 2) pristanište (s predgrađem 245 000 st.) u kanadskoj državici Brit. Kolumbiji; ind. metala, drveta i svile; trg pa čaj i krzno; završna tačka kanadske pacifičke žel. pruge; univ.

VENKUVER Džordž (1758.-1798.), engl. moreplovac, Kukov saputnik; ispitao zap. obalu S. Amer.

VENLAND, b. sl. predeo u pruskoj prov. Lineburgu.

VENOZNO (lat.), ono što pripada venama, npr. oboljenje, krvarenje.

VENOSA, Venuza, varoš u It. (9 000 st.) blizu Manfredoniskog Zal.; rodno mesto Horacija i grob Roberta Gviskara.

VENSEN (Vincennses), varoš (45 000 st.) u Frc. na r. Seni, predgrađe Pariza.

VENTIL (srlat.), mašinski deo koji služi za ispuštanje (ispusni), propuštanje (propusni), gušenje (prigušni) ili zaustavljanje (zaustavni) gasova i para. V. sigurnosti, propušta gas ili paru kad pritisak kod parnih kotlova, zatvorenih sudova sa gasom itd. pređe izvesnu granicu. Ventilacija, provetravanje. Ventilatori, sprave kojima se gasovi nateruju na kretanje; gl. deo čine lopatice (pokretno kolo) koje zahvataju gas pri svome obrtanju; upotrebljuju se za obnavljanje vazduha, isisavanje prašine i lakših predmeta, potiskivanje gasova itd. Ventilne cevi, ukopčavaju se ispred rentgenskih cevi radi zatvaranja puta struji visokog napona u obratnom pravcu; slične su rentgenovim cevima i rade samo pod punim vakuumom.

VENTIMILjA, varoš (16 000 st.) u It. na obali Liguriskog M.

VENTRALAN (lat.), trbušni; pripada trbuhu; leži prema trbuhu; supr. dorzalno. Ventrikulus 1) želudac. 2) neke šupljine u čovečjem telu: komore mozga (v. cerebri) i dr. Ventrofiksacija materice, operacija pri kojoj se radi popravke nepravilnog položaja m. (retroverzija i retrofleksija) prišiva njeno dno za prednji trbušni zid.

VENTUZA (lat.), čašica, u vidu malog staklenog zvona; stavlja se na određeni deo tela, pošto se prethodno u njemu zagrevanjem razredi vazduh; privlači na površinu krv iz organa u dubini i oslobođava te organe od navale krvi; stavlja se najčešće kod plućnih oboljenja, naročito kod zapaljenja pluća.

VENUA STATIS, u rim. pravu emancipacija maloletnika starijih od 20, a mlađih od 25 god.; uvedena u 3. v.: davana carskim ukazom.

VENUS → Venera.

VENCESLAV → Većeslav.

VENCLOVIĆ Stefanović Gavrilo, pisac i propovednik 18. v.: radio u st. kaluđerskoj tradiciji kad je, verovatno prilikom vel. seobe Srba 1690., prešao u Mađ., uneo u ovoj rad nešto novih poteza u rus. antikat. duhu; kao besednik počeo prvi od knjiž. pisaca 18. v. da unosi u ovoje spise više nar. jezika; mada je pretežno, ipak, nastavio tradicije st. šk.

VENČANICA 1) venčana košulja, kod varoškog stan. od skupocenog platna, a na selu obično bogato vezena; u okolini Skoplja se zove crna košulja; gotovo sva izvezena crnim koncem: raširen običaj da se v. čuva i da se u njoj i sahranjuje; danas se po varošima naziva v. i venčana haljina. 2) izvod iz knj. venčanih, kojim se dokazuje postojanje venčanja.

VENČANjE, svečani akt kojim nadležna vlast konstatuje da su mladenci sklopili bračni ugovor; nije bilo nužno i obavezno do 9. v.; uveo ga viz. car Lav Filozof (→ brak).

VENČAC, pl. (658 m) u Šumadiji, z. od Topole.

VENČIĆ 1) → cvet, krunica. 2) → venac.

VENČOU, varoš (200 000 st.) u Kini na obali I. Kineskog M.

VENjA → kleka.

VEO, tanka tkanina za pokrivanje ili ukras; u fotogr.: 1) hemiski, nastupa pod uticajem nepravilno sastavljenog razvijača ili usled toga što mračna soba propušta aktenične zrake; u ovom slučaju cela površina negativa postaje pokrivena tankim slojem sivog metalnog srebra; 2) ivični se ispoljava posle razvijanja u vidu tamnih ivičnih traka; javlja se na isuviše starim ili nepravilno čuvanim pločama.

VEPAR, m. svinjsko grlo kastrirano i upotrebljeno za tovljenje; ima mnogo ukusnije meso nego od nekastriranog; → svinja.

VEPSI. Sev. Čudi, zap.-finski narod (33 000) na jz. obali jez. Onjege i oko g. toka r. Ojata; naglo se pretapaju u Ruse.

VER, rim. namesnik na Siciliji u 1. v. pre Hr.; ozloglašen zbog korupcije i nasilja koje je vršio nad građanima, zbog čega ga Ciceron napadao i optuživao; prognan i osuđen da plati otštetu.

VERA 1) u flz.: lična svest ili uverenje o istinitosti nečega bez dokazivanja (supr. znanju). 2) religija (lat.), verovanje da postoje neke sile koje čovek u svom osećajnom životu smatra uzrocima postojanja i zbivanja u okolnoj prir. i u samom ljudskom rodu; prema tome r. po svojoj suštini u suprotnosti s naukom koja ispituje uzroke i odnose pojava samo na osnovi činjenica; tako definisane r. ima na celom svetu i nema naroda kod kojeg ne bi bilo takvih pretstava; ni u 1 naučnoj obl. nije u toku 18. i 19. v. bilo toliko promena u shvatanjima kao u obl. proučavanja porekla i razvitka r.: veoma dugo držala se teorija E. Tajlora po kojoj animizam bio početni stupanj u razvitku r.; u novije vreme postavljena (T. Projs i dr.) teorija o preanimizmu, kao još starijem stupnju, na kojem čovek jednostavno veruje da može magiskim radnjama i obredima uticati na dr. ljude i ceo spoljni svet i njima raspolagati; prvobitno u tim magiskim radnjama nema još nikakvih pretstava o višim bićima, nego se zasnivaju samo na verovanju u moć uticanja lica koje ih vrši; verovanje u duše i dr. natčulna bića je mlađeg postanka i nastalo u vezi sa čarobnjaštvom; inače najstariji i najrašireniji oblik r. → animizam s verovanjem da u svakom biću i predmetu ima duša; iz tog oblika razvili se manizam, osobito poštovanje duša umrlih predaka, i animalizam, verovanje da i životinje imaju duše te da su bića ravnopravna čoveku, čak i jača od njega (samo 1 oblik animalizma je i → totemizam, verovanje da pojedine grupe vode poreklo od određenih život. vrsta ili da su pod njihovom zaštitom); često se zamišlja da su razni predmeti iz mrtve prir., osobito nebeska tela (Sunce, Mesec, zvezde itd.) sedišta takvih jakih duhova, što vodi ka demonizmu, verovanju u samostalna natprir. bića (oslobođena veza s telesnom dušom i dušama predaka), koja često imaju natprir. sile i mogu da utiču na sudbinu čovekovu (samo 1 oblik → fetišizam, kod kojeg se zamišlja da takvo biće stanuje u nekom određenom predmetu); demonizam je najviši oblik animizma i prelaz ka deizmu, verovanju u bogove, koje nastalo iz pretstava o uticaju nevidljivih sila, u vezi s pretstavama o duhovima i demonima, i to tako da se pojedine vrste ljudske aktivnosti, nevolja ili zbivanja (uspeh u lovu, glad, smrt i sl.) dovode u vezu s određenim silama, koje su nazvane bogovima; između bogova ističu se onda osobito oni koji se smatraju tvorcima sveta i uzrocima zbivanja; kao i ostali oblici r., ni verovanje u bogove nije svuda isto: uređeni sistemi verovanja u bogove samo kod kult. naroda; dele se na monoteističke r., o verom u 1 boga, tvorca i svemogućeg, i politeističke, s verom u više bogova; gl. politeističke r.: st. grč. i rim. r., budizam, konfučijanstvo, bramanizam i dr., a monoteističke: judaizam (mojsijevstvo, jevrejstvo), islam i hrišćanstvo, danas r. s najvećim brojem pristalica. Verska shvatanja nalaze najboljeg i najvišeg izraza u → kultu, čiji gl. elementi: vračanje (čini, magija), čijih tragova ima i u višim r., žrtve i molitve s ustanovom sveštenstva. Dok su kod nas pojmovi r. i moral nerazdvojni, prvobitno a i kod današnjih primit. naroda r. nema nikakve veze s moralom, koji se zasniva na javnom mišljenju i društv. konvencijama, nezavisnim od verovanja, mada ni svim nižim oblicima r. nisu sasvim strane etičke ideje (pretstave o zagrobnom životu koji uslovljen delima za zemalj. života ili načinom smrti i sl.); ali tek kod viših oblika r., monoteističkih i politeističkih, u krug verskih ideja ulaze i etički elementi: ljubav prema bližnjem,»strah božji«, obećanje i vera u nagradu ili kaznu posle smrti itd. U društv. životu r. bila uvek od ogromnog značaja, a do frc. revolucije važan uslov za uživanje priv. prava; u Srbiji do berlinskog kongresa Jevreji nisu imali prava na nepokretnosti, a u svim docnijim ustavima načelo da verska pripadnost nema uticaja na uživanje građ. prava. Vel. verske zajednice izdeljene često na manje grupe, tzv. konfesije ili veroispovesti, koje se među sobom slažu u osn. učenju, a razlikuju u pojedinim dogmama ili obredima; tako npr. hrišć. razdeljeno na pravoslavlje, katolicizam i protestanstvo (a ove konfesije se opet dele na sekte), islam na šiitski i sunitski. Početkom 1935. brojno stanje konfesija bilo:


u milionima:
hrišć. (kat. 409, prot. 216, prav. 154, ostalih 10 mil.)
789
mojsijevci
14,6
parsi
0,11
muslimani
302
istočno-az. r. (konfučijanci, taoisti i r. s kultom predaka 332, budisti i šintoisti 242 mil.)
574
hinduisti, sikhi i džaini
281
primit. r.
88
slob. mislioci, ateisti, bez konf.
38

O konfesijama u našoj zemlji → Jugoslavija. Državna v., koju država povlašćuje; u Kralj. Srbiji i.-prav. vera bila po čl. 3. Ustava od 1903. d. v., dok po čl. 18. istog Ustava dr. priznate v. bile slobodne i pod zaštitom zak.; po Ustavu Kralj. Jugosl. od 1931. ne postoji d. v., a nije proglašena ni deoba crk. i države; po čl. 11. zajemčena sloboda v., zak. priznate veroispovesti ravnopravne, pod drž. nadzorom, ali nisu drž. ustanove. Verska društva, organizovana udruženja za vršenje zajedničkog kulta, priznata od države. V. mir, ugovori o pravima prot. u Nem.; bilo ih 4: nirnberški (1532.), pasavski (1552.), augzburški (1555.) i vestfalski (1648.). V. nastava, predavanje veronauke u svim šk. kao obaveznog predmeta, pod nadzorom crk.: za vanškolsku omladinu nedeljom. V. ratovi, borbe između rkat. i prot. početkom n. v., izazvane reformacijom; najkrvaviji u Hol. (1566.-1581.), gde doveli do odvajanja od Šp. i proglašenja hol. rpb.; u Frc. (8 ratova; 1562.-1598.) i Nem. i Austr. (30-god. rat, 1618.-1648.).

VERA KRUZ 1) meksikanska državica (71 898 km², 1376 900 st.) na Meksik. Zal.; gl. mesto Jalapa. 2) varoš i pristanište u → 1); ind. duvana.

VERAMON, fabr. preparat; sadrži veronal i piramidon: upotrebljava se u vidu tableta protiv neuralgičnih bolova.

VERANDA (indiski), pokriven prostor ispred neke zgrade, okružen staklenim spolj. zidovima i spojen s unutr. prostorijama staklenim vratima.

VERBALAN (lat.) 1) usmen. 2) glagolski. V. definicija, prosto imenovanje nekog predmeta. V. nota, diplomatski akt, bez potpisa, predan kao potsetnik na usmene pregovore. V. forma, st. oblik nekih pravnih poslova u rim. pravu, zaključivanih određenom formulom koju su stranke morale da izgovore. Verbalizam, prazno gomilanje reči i rečenica, često 6rz ikakvog značenja, u cilju da se skrije sopstveno neznanje i da se opseni slušalac. Verbalist, čovek koji više polaže na reči nego na njihovu sadržinu. Verbaliter, rečima; doslovno.

VERBECI Ištvan (Verböczy, 1458.-1541.), mađ. kralj. namesnik, čuven kodifikator mađ. zak.; njegov Tripartitum juris važan izvor mađ. pravnog života.

VERBICKI Mihail (1845.-1870.), malorus. kompozitor horova, misa, 12 rapsodija i dr.

VERVIJE (Verviers), varoš (44 000 st.) i živo trg. mesto u Belg.; ind. tepiha i dr. tkanina.

VERGA Đovani (1840.-1922.), it. pripovedač i romanopisac, 1 od prvih značajnijih realista u novijoj it. knjiž.; najbolje mu pripovetke iz sicilijanskog života: Seoske pripovetke, Život u polju, i romani: Don Kandolero i Neraspoloženje; pored toga pisao i drame: Kavalerija rustikana i dr.

VERGELAND Henrik (1808.-1845.), norv. pesnik; otpočeo borbu sa pretstavnicima danske kulture u Norv. i potstakao na nju čitavo pokoljenje; gl. delo: Čovek. Izdao veći broj pesama, od kojih najznačajnija poema Engl. pilot.

VERGILIJE (Vergilije) Publije Maron (70.-19. pre Hr.), najčuveniji rim. pesnik; pored nekih manjih pesama napisao Bukolike, pesme o pastirima, Georgike, pesmr o zemljr., voćarstvu, stočarstvu i pčelarstvu, i Enejidu, junački spev u 12 pesama o trojanskom junaku i pretku Latina Eneji, koji posle propasti Troje došao u It.

VERDANDI, norv. boginja; jedna od 3 → Norne.

VERDEN (Verdun), utvrđen grad (17 000 st.) na r. Mezi u si. Frc. Za sve vreme svet. rata oko V. vođene krvave borbe; 1916. Nemci protivu njega preduzeli ofanzivu (21./2.), koja trajala sve do pred kraj juna iste god. (20./6.); početkom jula (1./7.) Francuzi preduzeli kontraofanzivu i uspeli da povrate sve izgubljene položaje; u tim borbama izginulo oko 550 000 Francuza i isto toliko Nemaca. Verdenski ugovor, zaključen 843. između naslednika Karla Vel.; njime Karlova država podeljena na 3 dela: Lotringiju s It., Frc. i Nem.; otad počinje zaseban razvoj frc., nem. i it. naroda.

VERDI Đuzepe (1813.-1901.), it. operski kompozitor, svu dramsku snagu izraza stavljao u glas, ali se služio i harmonijom i dinamičkim kontrastima; pred publiku 1. put izišao s operom Oberto (1839.), a slavu stekao operama: Navuhodonosor, Rigoleto, Trubadur i Travijata, Bal pod maskama. U docnijim delima: Don Karlos, Aida, Otelo i Falstaf oseća se Vagnerov uticaj. Pored opera komponovao: Te Deum, Stabat Mater, Rekvijem itd.

VERDIKT (lat. veredictum), presuda porotnog suda; u širem smislu: presuda uopšte.

VERENIK, verenica, lica koja su obećala licu supr. pola stupanje u brak; dok traje njihov verenički odnos ne smeju stupati u n. bračne pregovore, ali mogu taj odnos da raskinu prostom izjavom; zak. ih smatra za bliske svojake. Verenički dar, ono što verenici daju jedan drugome u znak pažnje; u slučaju raskida veridbe kriva strana vraća v. d.; ako je do raskida došlo bez krivice ili po uzajamnom sporazumu d. su dužne da vrate obe strane.

VERESAJEV V. (• 1867.), rus. beletrist i esejist; u pripovetkama prikazuje radničku klasu i inteligenciju (gl. dela: Lekarevi zapisi, U ćor-sokaku, U ratu (memoari) itd.

VERESIJA, poček, priček, kredit; dati na v.: davati na poček.

VEREC, nar. kolo uz → sopile: kolovođa igra s verenicom ili sa sestrom; igrači i igračice stoje jedan iza drugoga.

VEREŠ Slavko (• 1887.), karikaturist; gl. radovi u zagrebačkom šaljivom listu Koprive.

VEREŠČAGIN Vasilije (1824.-1904.), rus. slikar; gl. pretstavnik rus. realističkog slikarstva iz 2. polovine 19. v.; postizao snažne efekte svojstvenim koloritom; donosio s putovanja po sr. Az. i I etnogr. bogate slike raznovrsnih motiva; odlazio na bojišta (u rus.-tur. i rus.-jap. ratu), poginuo pred Port-Arturom pri potapanju krstarice Petropavlovsk; motivi: scene iz rata, ist. kompozicije, portreti, slike iz nar. života itd. Gl. dela: Apoteoza ratova, Napoleon u Moskvi i dr.

VERZATILNOST (lat.), promenljivost, nepostojanost, okretnost.

VERZIJA (lat.), shvatanje, izlaganje nečega drukčije nego što je pre toga bilo poznato: slobodniji prevod. Verziran, upućen, posvećen.