Свезнање Б6
| СВЕЗНАЊЕ |
БОЗВЕЛ Џемс (Boswell, 1740.-1795.), енгл. књиж.; прославио се као писац Живота Самуила Џонсона.
БОЗВЕЛИ Неофит (око 1780.-1848.), буг. писац; гл. дело: Славјаноболгарское дјетоводство, Краткаја свјашт. историја и свјашт. катихизис.
БОЗДАГ 1) висока план. између Струме и Месте сев. од Сереза. 2) често име план. у М. Аз.
БОЗДЈЕХ Емануел (1841.-1889.), чсл. књиж., творац мод. чсл. драме; гл. дела: Из времена котиљона, Барон Герц, Државников испит итд.
БОИТ Гема (1833.-1914.), нем. глумица, пореклом Јсл.; као мајстор псих.игре упоређивана с Елеонором Дузе.
БОИТО Ариго (1842.-1918.), ит. песник и композитор; присталица Вагнеров; компоновао кантате и опере: Мефистофел, Сутон, Нерон, писао песме, новеле и либрета: Ђоконда, Хера и Леандер, Отело, Фалстаф.
БОЈ 1) судар јачих снага са циљем заузимања или одбране важног положаја или отсека. Исход зависи од ватреног дејства и вештог маневрисања; више успешних б. могу довести и до коначне победе (нпр. на Кајмакчалану 1916., на Козјаку 1912. итд.). 2) (енгл.), дечко, униформисано слушче по хотелима, каванама, лифтовима. Бојни аероплан → аероплан. Б. брод, најјачи тип ратног бреда, наоружан арт. највећег калибра и заштићен најјачим оклопом. Гл. борбена снага флоте на мору, зове се и дреднот, по имену енгл. брода, саграђеног 1906. после искуства у рус.-јап. рату. Модерни енгл. б. б. Нелсон дуг је 218 м, широк 32 м, гази 9 м, депласман 40 000 т; наоружање: 9 топова од 406 мм, 12 т. од 152 мм, 31 т. мањег калибра, 25 митраљеза, 2 троструке лансирне цеви; снага машина 45 000 ,НР, брзина 34 чвора, посада 1400 људи. В. б. претставља језгро флоте, јер арт. борбом одлучује битку (→ морнарица). Б. јарбол, на б. бродовима кула са мањим брзометним топовима, платформом за рефлекторе и крстовима за сигнализацију. Б. крсташ, по снази други ратни брод, од којег је мање заштићен: оклоп му смањен у корист брзине и акционог радиуса; служи за извиђање, потпомагање акција на мору, напад непријатељске обале и потпору мањим и бржим пловним јединицама морнарице. Б. отрови, хем. средства, примењена у рату, иако је њихова употреба забрањена хашком конвенцијом (1889.). версајским уговором (1919.1. вашингтонском конвенцијом (1922.) и женевским протоколом (1925.); бацају се на непријатеља гранатама, ручним бомбама, бацачима мина, пуштањем отровних облака из челичних боца и из ваздуха; служе да затрују ваздух, земљиште. храну. воду и вој. спрему; имају за циљ да изазову тренутну смрт или обољење са дужим или краћим онеспособљењем; дејствују непосредно на кожу или слузокоже (удисањем), или посредно употребом затроване хране. Према агрегатном стању деле се на: чврсте, течне и гасовите, а по начину деловања на: загушљивце, пликавце, надражљивце, кијавце и праве отрове. 1) Загушљивци хлор, палит, сирпалит, нарочито фозген) нападају органе за дисање и изазивају кашаљ, гушење, пљување крви, а кад Је ваздух пресићен и наглу смрт. Троване треба што пре, увек на носилима, склонити из затроване средине, утоплити их, дати им да дишу кисеоник, пустити им крв и принудити их да леже апсолутно непомично. 2) Пликавци (иперит), делују разорно, у виду невидљивих капљица створених експлозијом, иа козку и разне органе. Подмукли су, јер се знаци тровања јављају после неколико сати, што није случај са др. отровима; опасни су, јер натапају одећу, косу, храну, воду, биље и земљиште; постојани су, те је могућност тровања веома дуга; најтеже повреде проузрокују на: кожи (пликови типа хем. изгоретина), очима (отоци капака и сузење), органима за дисање (појава лажних мембрана са секундарним инфекцијама -- запаљење плућа), бубрезима (запаљења), нервном систему (пролазни душевни поремећаји) и органима за варење (болови, повраћање, крвави проливи). Трованог ослободити одела, окупати га и ошишати, грло, уста, нос, очи прати 2% раствором бикарбоне соде; кожне повреде прати са 4% калијум-хиперманганом; код повреда органа за варење пити соду бикарбону; кисеоник удисати ако су оштећена плућа, 3) Надражљивци, сузавци (бензил бромид, хлоропикрин) и кијавци (дифенилхлорарсин), слабили су отрови: изазивају лакше повреде у очима или носу. 4) Прави отрови (цијановодонична киселина), довољно концентрисани у ваздуху, дејствују на мозак, изазивају парализу центара за дисање и наглу смрт. Трованог спасавати вештачким дисањем, а срчани рад поткрепити убризгавањем етера и кофеина. Средства за заштиту су лична (цеђењем отрованог ваздуха → маскама или изоловањем од њега тзв. Дрегеновим апаратом) и заједничка (у нарочитим склоништима за више лица); у хитним случајевима може се помоћи заустављањем дисања, запушавањем носа и уста наквашеном марамом или марамом у којој се налази земља или ситно истуцани дрвени угаљ (без праха), или дисањем кроз грлић боце без дна, испуњене истим материјалом.
БОЈА, утисак који на наш орган вида чине светлосни зраци разне таласне дужине (→ светлост, спектар); тако нпр. таласима дужине 760 милимикрона одговара тамноцрвена боја, онима од 687 црвена, а од 527 чисто зелена итд.; б. неког тела зависи како од спектралног састава светлости која пада на њега тако и од особина самог тела. Б. као материје за бојадисање по саставу деле се на: минер. и органске; прве припадају неорг., а друге орг. једињењима; по начину добивања деле се на: прир. и вештачке (синтетичне), а према употреби на: б. за бојење зидова (кречне), дрвета и метала (уљане), тканине, хартије. стакла итд.; орг. б. према особинама, врети сировина из којих се добивају, хем. саставу и начину бојења деле се у различите врсте: → анилинске, ализаринске, ацо-б., индантрнске, сумпорне, базичне итд. Б. масна, суспензија минер. б. и фирниса. Сумпорне б., орг. б. добивене топљењем разних орг. једињења са сумпором или топљењем и кувањем под притиском с натријумсулфидом; аморфне су и нерастворне у води; растварају се у воденом раствору натријум-сулфида и поново преводе у нерастворан облик додатком киселина, или дејством ваздуха; служе за бојење памука без употребе мочила; постојане су и јевтине. Б. домаћих животиња, означена је б. длаке или коже (код паса и које нису обрасле длаком); најразноврснија је код коња; може бити: проста, сложена или шарена; проста је кад су све длаке исте б. (вранац, белац, алат, дорат), сложена кад су длаке више б. измешане (зелен. сив, чилаш. жерав), а шарена кад на кожи постоје разнобојна поља. Б. коже, косе и очију код човека одређена → пигментом (→ кожа, коса, очи, расе). Б. стила, према осећању којим је прожет неки састав, б. с. може бити: лирска, елегична, иронична, патетична итд.; за састав, у којем нема осећања, каже се да је безбојан. Б. тона, особина звука појединог инструмента или гласа; може се одредити једино чулом слуха. Заштитна б. → мимикрија. Бојадисање косе, врши се ради промене прир. б. или да се прикрије седа коса. Плава б. се постиже употребом хиперокоида хидрогениума у воденом раствору 3-10%, остале б. употребом разних препарата од којих је најпознатији препарат од хене. Пре и после сваког бојадисања коса се мора добро опрати; не наноси никакву штету општем здрављу, изузев понекад запаљење коже. Б. тела, врши се код многих народа ради украса, застрашивања непријатеља и духова, одбране од злих магиских сила; претходило је одевању; данас у обичају код амер. Индијанаца; делимичног б. т. има и код Јж. Сл. (б. косе код жена на Овчем Пољу, прављење маски, мазање лица ради одбране од урока), а код мусл. у обичај б. косе, ноката и прстију хеном. Б. вина, вршено раније разним средствима, као карамелом, сафлором итд. Наш зак. о вину (8 4. и 5.) забрањује употребу тих средстава, а дозвољава мешање вина од домаће лозе ради поправке боје. Б. народно, за предиво, тканине, разне предмете од дрвета, кожу, земљано посуђе, ускршња јаја, пића итд., справљане су, а делимично се справљају и данас, б. од разног биља и њихових плодова; за црвену се употребљавају корен и жиле од броћа и брестова кора; за црну: лист, кора и љуска од ораха, гранчице са лишћем од жешље, кора од лужњака, црни трн, гранчице од јове и др.; за жуту: жутилица, српак, кора од дивље јабуке или руја, луковина итд.; за модру: јасенова кора; зелена б. се добива на тај начин што се материја прво обоји жуто, па онда стави у плаву б. Ракији се даје жута б. употребом лишћа или истуцане мезгре од јабуке; лепа б. вина постиже се муљањем плода од бурјана заједно са грожђем, а кожи за опанке даје се лепа црвена б. потапањем у воду у којој је скувана јова, Бојаџије, занатлије које бојадишу пређу или готове тканине; некад веома развијен занат; данас у опадању због употребе јевтиних анилинских б. у инд. тканина; одржава се само по већим варошима.
БОЈАНА, отока Скадарског Ј. и д. Дримовог крака; улива се у Медовски Зал. У доњем делу чини границу између Југосл. и Арб.; пловна је на целој дужини.
БОЈАРДО Матео (1434.-1494.), ит. епски и лирски песник; гл. дело, витешки еп Заљубљени Роландо, обрађује причу о Карлу Вел.; остало недовршено; Ариостов Бесни Роландо само је наставак овога епа.
БОЈАРИ, назив за буг., рус. и рум. племиће; у Рус. се делили на царске, градске и патријаршиске.
БОЈ-ЕД Ида (1852.-1928.), нем. списатељка романа: Једна кап, Бездан живота, Из Танталовог рода, Само један човек, Мирни јунаци итд.
БОЈЕР 1) Георгије, сликар из 19. в.; гл. дела иконостас црк. у Јаску, а можда и Мајски сабор. 2) Јохан (• 1872.), норв. романописац; прва дела реалистичка; у њима описан штетан утицај политике на норв. сељака; доцније писао романе моралне и полит. садржине прожете оптимизмом; гл. дела: Живот, Велика глад, и Лицем света.
БОЈИ. народ у ант. Галији, настањен између р. Алијеа и Лоаре; имали престоницу у Герговији.
БОЈИЋ Милутин (1892.-1017.), песник; свршио флз. фак. у Београду; рано се истакао речитошћу у поезији и снажним темпераментом; његове патриотске песме имају дубоког осећања и истинског полета; писао и драме, од којих су му се сачувале 2 у стиховима: Краљева јесен и Урошева женидба.
БОЈКОТ (енгл.), искључење неке личности из привр. делатности, изведено од групе лица или организације у циљу смањења угледа, казне или привр. и моралног притиска; најчешће примењен као борбено средство радника према послодавцима и обратно. Послодавци често заводе »црне листе« у које уписују имена истакнутих радника и не примају их нигде у службу, а радници напуштају послодавце и принуђавају их да обуставе рад делимично или сасвим. Трећу врсту б. примењују организовани радници на неорганизоване да би их принудили на ступање у организацију. Као одбијање закључивања уговора привр. карактера б. је зак. дозвољен; али ако дође у опреку са постојећим обичајима и прописима казн. права, или сасвим угрози опстанак бојкотованог, бојкотована личност или предузеће може захтевати накнаду судским путем.
БОЈЛ Роберт (Воу1е, 1627.-1691.), физичар; 1 од првих научника који је ради решавања научн. проблема приступио експериментима; поставио зак. о зависности између притиска гаса и његове запремине при константној тмпт.; бавио се доста аналитичном хем.
БОЈЛЕР (енгл.), котао, код нас за спратно грејање.
БОЈМИЈА, котлина у Ј. Србији, око Вардара, између Демир Капије и Циганске Клисуре; веома плодан и богат крај: виноградарство, свиларство, воћарство (смокве, кајсија. нар и др.), дуван. Стан. Срби и Турци; гл. место Ђевђелија.
БОЈНИЧИЋ Иван 1) 1856.-1926.), историчар; гл. дела: Кривотворење исправа у ср. в., Споменици Митрина култа у Хрв., Племство у Галицији и Буковини итд. 2) Стјепан (1884.-1927.), глумац карактерних и комичних улога загреб. поз.
БОЈНОЖ, дуги амер. ловачки нож.
БОЈОВИЋ Петар (• 1858.), војвода; ступио у Вој. акад. 1875.; произведен за арт. пор. 1880.; за ген. 1912., а за војводу 1918. Учествовао у рату 1876. као питомац, а 1885. као водник. Касније био нач. Гл. гштб., и нач. штаба I арм. за време балк. ратова (1912.-1913.). У свет. рату ком. I арм. Написао: Вођ патроле, Васпитање војника, Метода за решавање тактичких задатака, Шта имамо и можемо да очекујемо од Егзерцирних правила, Одбрана Косова Поља(→ сл.).
БОЈСТ Фердинанд (Beust, 1809. -1886.), саски и аустр. политичар дипломат и државник; увео Саску у савез с Аустр. противу Пруске (1886.), а после аустр. пораза постао држ. канцелар у Бечу; у том својству успео у живот а.-у. нагодбу (1867.). Као присталица рата са Пруском водио пријатељску политику према Србији; после пруске победе у фрц.-пруском рату, смењен са положаја канцелара и упућен као аустр. дипломат. претставник у иностранство.
БОЈТЕН (Beuthen), варош (63 000 ст.) у Шлезији (Нем.), на пољ. граници; околина богата рудама: камени угаљ, олово, цинк; инд. метала, дрвета и пива.
БОК, страна. Бокобран, лопта или ваљак од плетеног конопца, испуњен конопцем, кудељом итд., намешта се на бок брода при пристајању да ублажи ударање о обалу или брода о брод. Бокови мреже, мрежне плахте које с десна и с лева затварају повлачне и потезно мреже, исплетене од тањег и дебљег конца или канапа, са већим и мањим оканцима; уз њих пролази риба из грла мреже у мрежну врећу, где је коначно уловљена. Бочна линија, низ ситних кожних чулних органа код риба, пуноглаваца и водоземаца, смештених у нарочитом дугом каналу у кожи главе и бокова; стоје у вези о извесним можданим живцима; сматра се да служе за осећање воденог притиска и водених струјања, њихове јачине и правда. Б. марш, кретање вој. јединице при којем се непријатељу излаже 1 страна; настаје приликом заобилажења или груписања на погоднијем положају. Б. стабилност, особина аероплана да се одржава у лету тако да му крила остану у водоравном положају; поремећену б. с. пилот исправља крилцима.
БОКА КОТОРСКА, најразуђенији зал. на ј. крају јсл. јадр. обале; дуг 20 км, а сужењима и проширењима подељен у више затона и драга; већи: Топлански, Тиватски, Рисански и Которски. Последња 2 у залеђу, везани за предњи део уским продором Вериге: дубина 32-42 м; стране карсне, високе и стрме (Орјен 1895, Ловћен 1749 м); клима приморска; више добрих пристаништа: Херцегнови, Тиват, Рисан и Котор; у Тивту и Ђеновићу ратна пристаништа; утврђења на Оштром и Мамули, добра морска купалишта (Херцегнови, Зеленика и др.). Стан. Бокељи, углавном Срби, пореклом из Црне Горе и Херц., изузев нешто странаца, новијих досељеника: 2/3 прав., а 1/3 кат.; под млетачком влашћу (15. в. до 1806.) делило се на племена; одавно чувени као вешти поморци; особит обичај прослављање св. Трипуна, заштитника Котора. Бокељска морнарица, стални одред морнара, осн. у ср. в. (по легенди приликом преноса моштију св. Трипуна из Цариграда у Котор); вршила пристанишну власт и у доба вен. рпб. (1462.-1797.); прва аустр. влада оставила јој све раније повластице; Фрц. их укинула, а за друге аустр. владавине (1814.-1918.) могла да иступа само као почасна стража; прославља оваке год. своје свечаности на св. Трипуна (3./2.).
БОКАРДО (ром.), у логици силогизам 3. фигуре закључивања у којем су 1. премиса и закључак делимично одречни; а 2. општа и потврдна (нпр. понеке птице не лете; све птице имају перје; дакле понеке пернате животиње не лете).
БОКАЧО Ђовани (Boccaccio), 1313.-1375.), ит. приповедач, песник и хуманист; као младић бавио се трговином, затим учио црк. право, а доцније се посветио проучавању класичне старине и књиж. раду: написао много дела на лат. и ит.; Филострато, Живот Дантеов, Коментар Божанственој комедији и др.; најпознатије и најбоље његово дело: Декамерон (десет дана), збирка од 100 изванредно успелих, мада понекад и претерано слободних новела, које за време куге у Фиренци причају један другом чланови веселог друштва, склоњени на неко оближње пољско добро; њим се служили писци за своја дела (Шекспир, Молијер, М. Држић и др.).
БОКВИЦА, жиловлак (Plantago, фам. Plantaginaceae), вкшегод. зељаста биљка са рошетом од ланцетастог или овалног лишћа, дугачког безлисног стабла и ситног белог цвета; расте по ливадама, испашама и у шибљацима; има је више врста: Р. media и Р. major, у Евр. и з. Аз., а Р. lanceolata, у Евр., Аз. и с. Афр.; у народу се њен корен употребљава против наступа грознице, а лишће за лечење свежих рана. Водена б. (Alisma plantago, фам. Alismatacеae), козмополитска биљка бара, обала, река и језера; листа слична б., бела или црвенкаста при основи жућкаста цвета скупљена у цвасти.
БОКЕЉИ → Бока Которска.
БОКЕРИНИ Луиђи (Boccherini, 1743.-1805.), ит. композитор префињене камерне муз.; компоновао квартете, квинтете и др.
БОКОРЕЊЕ ТРАВА, умножавање бочних стабљика, посталих из бочних пупољака гл. стабљике, које се налазе у пазуху доњих листова.
БОКОРИЋ Михаило († 1817.), сликар из 1. половине 19. в.; радио иконостасе по банатским селима и портрете.
БОКС (енгл.) 1) ограђено одељење у штали, у које се пуштају невезани коњи и др. животиње. 2) мекана и еластична телећа, кравља и коњска кожа, уштављена хромним штавилима и обојена с обе стране; употребаљава се при изради обуће и у седларству. 3) вештина борбе песницама у границама правила; датира из најдавнијих времена: спомиње га и Омир у Одисеји; на 23. Олимпијади (688. пре Хр.) званично уведен у такмичења; изводио се голим песницама или са рукавицама. У савр. доба Енглези први написали правила. Први шампион борбе голим рукама био Џеме Флаг (1799.), а последњи Американац Суливан (1889.), касније превладала борба са рукавицама. У ср. Европи био полициски забрањен до 1918.. али је ипак постигао успеха, нарочито у Нем. и ЧСР. Време борбе код аматера траје 3, а код професионалаца 6-20 рунди, од по 3' са 1' одмора. Има 4 врсте одлука: победа (нок-аутом, предајом, дисквалификацијом или прекидом борбе); победа на поене; нерешен резултат и поништење борбе. Према тежини, борци се деле на 8 категорија: мува, бантам, перо, лака, велтер, средња, полутешка и тешка. Б. са сенком, шадо б., тренинг против замишљеног противника. Боксерски менаџер, пословни посредник између профес. боксера и организатора меча; закључује мечеве за свог пулена и води рачуна о фин. пословима, а врши и дужност тренера. Б. ринг, место за одржавање б.-мечева, на подијуму, вис. најмање 0,75 м; ограничено је с 4 стуба, за које су причвршћена три конопца дебела 20 мм. Б. рукавица је испуњена морском травом или коњском длаком. Тежине од 4, 5, 6, 8, 10, 12 и 14 унција; за утакмице од 4-8 унција, а теже само за тренинг.
БОКСЕБУРГ, варош (38 000 ст.) у Трансвалу (Ј.-афр. Унија), надм. в. 1630 м; у околини рудник злата,
БОКСЕРИ, чланови тајног патриотског удружења у Кини; изазвали (1900.) боксерски устанак противу странаца и б. рат.
БОКСИТ (по месту Beau, у Фрц.), хидратисани оксид алуминијума (Al₂O₃H₂O); земљаст минерал, црвене, жуте или мрке боје, често ситногрудваст; најважнија алуминијумова руда; искоришћује се само она које садржи мало силицијум-диоксида. Свет. производња је износила 1934. год. 1 267 000 т; од тога више од 2/3 отпадало на Евр., а остатак на Амер.; од евр. земаља на 1. месту Фрц. (400 000-500 000 т), па Ит., Мађ. и Југосл., чија је производња скоро једнака (око 100 000 т). У Југосл. налазишта бројна и много цењена, јер наш б. садржи око 55% алуминијума, а мало силицијум-диоксида. Најбољи и најбогатији лежаји су далм. (околина Дрниша, Обровца, Ервеника, Сиња, Имотског, по Мосећ-Планини и о. Пагу и Рабу), херц. (у ји. делу Прим. Бан.) и црног. Бокситни цемент, хидраулични малтер који брзо стврдњава; добива се топљењем б. у цементним пећима; скупљи од обичног цемента; употребљава се за брзо везивање.
БОКСКАЛФ (енгл.), мекана танка и еластична телећа кожа уштављена хромним штавилима и обојена с обе стране; употребљава се за израду обуће и у седларству.
БОЛ 1) место (1700 ст.) на о. Брачу (Прим. Бан.); климатско место и купалиште; у близини доминикански ман. у чијој црк. гл. олтар израдио Тинторето.
БОЛ Фердинанд (1616.-1680.), хол. сликар, Рембрантов ученик; обрађивао мотиве из Библ. и митологије.
БОЛ 1) б. телесни, непријатан осећај, настаје утицајем јаких надражења или повреде ткива. 2) б. душевни, осећање којим душа реагира на непријатне доживљаје опасне по наш опстанак, социјални положај и напредак. 3) (енгл. bowle), алкохолни напитак са воћем и шећером.
БОЛА (шп.: лопта), оружје у употреби код Индијанаца Ј. Амер.: 1 или више лопти, ушивених у кожу, међусобно повезане ремењем; завитлава се и баца на дивљач; ако погоди обавије се око циља, спутава га и онемогућава му даље кретање; сл. оружја има на Аљасци и у Микронезији.
БОЛАН Жан (Bolland, 1596.-1665.), исусовац, покретач кат. збирке живота светаца (Acta Sanctorum), коју су наставили по њему названи боландисти.
БОЛДИНИ Ђовани (1845.-1930.), ит. сликар, дуго живео у Паризу, радио попрсја личности из високог друштва.
БОЛЕ АТА КЛИЈА (Baile Atha Cliath), од 1924. зван. назив Даблина.
БОЛЕН Ана (Boleyn), енгл. краљица → Ана.
БОЛЕРО 1) шп. игра из 18. в. 2) врста шп. јелека.
БОЛЕСЛАВ. Пољска: 1) Б. I Храбри, кнез и краљ (992.-1025.), потчинио Поморане и Лужичке Србе; отео од Чеха Моравску и Словачку, а од Руса Црвену Рус.; подигао пољ. биск. у Гнезну на степен архибиск.; ратовао са Немцима; пред крај владе крунисао се за краља. 2) В. II Смели (1058.-1079.), ратоборан прек владар, војевао са Русима; убио краковског еп. Станислава, због чега се Пољаци побунили и прогнали га. 3) Б. III Кривоусти (1102.-1139.), поново заузео Поморанију и проширио Пољ. до Лабе, увео сењоратско право које после његове смрти довело до наглог опадања Пољ. 4) Б. IV Мазурац (1146.-1173.), син претходног, покушавао да прогна браћу и заузме целу Пољ.: признао врх. власт Фридриха Барбаросе. 5) Б. V Стидљиви (1227.-1270.), син Лешека V, за чије владе Монголс опустошили Пољ. Чешка: Б. Сурови, кнез (935.-967.); убио брата Вацлава св. и одметнуо се од Немаца, али касније био присиљен да призна њихову врх. власт; помагао Отокара I у боју са Мађарима код Аугзбурга (955.).
БОЛЕСНИК, лице чије је здравље оштећено. Болесничка благајна, установа за осигурање радника у случају болести; јавноправно самоуправно тело под држ. контролом; постоји у Аустр., Нем., Мађ., и др. земљама; у Југосл. постојале у свима обл. које су потпадале под А.-У. По Зак. о осигурању радника од 1922. претворене у окр. уреде. Б. б. трг. болесничког и потпорнога друштва (ББТФ и ПД), прив. б. б. осн. у Љубљани (1912.) у склопу и под контролом Средишнога уреда; спроводи допунско осигурање; лечење болесних чланова врши се поглавито у сопственом санаторијуму (Шлајмеров дом); сваки члан плаћа по 30 д мес; има 3 повереништва: у Марибору, Цељу и Крању и обухвата искључиво трг. и прив. намештенике. Б. б. беогр. трг. омладине, орган Средишног уреда за осиг. радника, осн. у Београду (1925.) са задатком да изведе допунско осиг. трг. помоћника, чланова Беогр. трг. омладине; има 4 подружнице (Ниш, Скопље, Нови Сад и Пожаревац); укупан број чланства износио (1934.) 4323, а приходи 2 315 719 д. Б. каса, б. фонд, установа која осигурава у случају болести; чланови плаћају улоге из којих се исплаћује лечење, лекови и накнада за лично издржавање за време болести, а по могућству издржавају и здравствене установе (лечилишта, болнице и санаторијуми). Б. соба треба да је од најмање 30 м³ простора, добро осветљена, подесна за ветрење, са подом подесним за чишћење и прање; у њој мора бити само намештај и потребе за негу болесника,: постеља, ноћни сто, столица, умиваоник, пљуваоница, судови за вршење нужде, средства за дезинфекцију; на засебном столу држе се судови за јело и пиће. У болницама може служити за више болесника; тада је потребно за сваког болесника 10 м² површине пода и 30³ простора. Кревети морају бити удаљени најмање за 70 см. Б. с. за више од 20 болесника нису подесне; најбоље су са 2-4 постеље.
БОЛЕСТ, патол. стање, изазвано утицајем многоструких узрока, у којем организам учествује својим различитим реакцијама: постоји од тренутка кад узрочник почне да делује до крајњег исхода (оздрављење или смрт); може бити локална и општа. Б. авијатичара → ваздухопловство. Б. серумска → серумска болест. Б. спавања trypanosomiase), заразно обољење тропских предела Афр.; повремено повишење тмпт. од 2-3 дана понавља се ређе или чешће дуже време, чак до 1 год., уз многе тешке знаке: карактеристичан неодољив сан из којег се обично болесник више не буди; обољење траје дуго, може се и излечити, али се најчешће завршава смрћу. Проузроковач, Trypanosoma gambiens, налази се у крви и органима оболелих; преноси се с оболелих на здраве убодом мухе Це-Це (Glossina palpalis). Лечење салварзаном, антимоном; предохрана: уништавање муха, заштита од њихових убода мрежом. Б. вина → вино. Б. лишћа → лист.
БОЛИВАР 1) Симон, Ослободилац (1783.-1830.), вођ ј.-амер. устаника у борби противу Шп.; ослободио Венецуелу (1816.-1817.), Еквадор (1820.), Перу (1822.-1823.) и Г. Перу (1825.), који је по њему назван Боливијом; кад је покушао да од ослобођених обл. образује јаку федеративну рпб., противници га оптужили да тежи за краљ. влашћу; стога се одрекао свих звања. 2) јединица новца рпб. Венецуеле; дели се у 100 центавоса. (Сл. Симон Б.).
БОЛИВИЈА, континентална држава (1,3 км², 2,86 мил. стан.) у Андима (Ј. Амер.). Разликују се 2 дела: на 3 план. (Анди) а на И равница Амазоне;* отуд разлике и у клими и привр.; гл. реке: Марморе и Пилкомајо; земљр. (житарице, ј. воће, памук, кока, шећ. трска, кава, каучук) и сточарство (коњи, ламе, говеда, овце, антилопа) слабо развијени; гл. богатство претставља рудно благо (калај, олово, сребро, бакар, бизмут, волфрам, антимон, петролеум, цинк, злато); инд. није много развијена; жел. мрежа (2418 км) у вези са страним пристаништима; извози руде, а увози угаљ, гвоздену и челичну робу и животне намирнице; гл. места: Ла Паз, Кочабамба, Сукре, Потоси. Пре открића Амер. улазила у састав државе Перу; Шпањолци је заузели 1538., али је од њих ослободио Боливар 1825., по коме је и добила име; после тога много патила од унутарњих преврата; у 1. половини 20. в. ратовала због Гранд-Чака са Парагвајем (1933.-1935.). Боливијано, јединица новца рпб. Б.; дели се у 100 центавоса. Боливиска Висија, захвата зап. део државе Б. Највиши врхови Илимани (6860), Сората (6550), Сахама (6410) итд.
БОЛИНТИНЕАНУ Димитру (1819.-1872.), рум. песник и путописац; гл. дело: Цвеће са Босфора.
БОЛИД, врста → метеора који својим сјајем надмашају и највеће звезде, услед чега се виде и дању.
БОЛМБЕРГ Ерик (• 1894.), швед. лиричар поратне генерације; мисаон песник; збирке: Песме усамљеника, Човек и бог, Заробљени бог, Земља.
БОЛНИЦЕ, установе за лечење болесника, постојале још код ст. култ. народа; код нас подизане у ср. в. при ман. као задужбине владара и властеле, где се склањали стари и изнемогли; има их 2 врсте у 1 заједничкој згради, и подељене на павиљоне; модерне се зидају по 1. систему са пуно светлости, ваздуха, удобности и чистоте; могу бити: јавне (држ., оп., самоупр. и вој.) и прив.; према врсти болесника деле се на: опште, где се на разна одељења примају све врсте болести; душевне за умоболне; за туберкулозне и др.; за време рата и епидемија стварају се и резервне. У Србији је 1. б. отворена у Шапцу (1826.), 1. јавни шпитаљ у Вел. Градишту (1832.), а прве вој. б. установљене су (1838.) у Крагујевцу, Београду и Пожаревцу; у Југосл. има 200 б. са 27 000 постеља. Болнички брод, за превоз болесника и рањеника; стоји под заштитом Црвеног крста.
БОЛОМЕТАР (грч.), ел. апарат за мерење тмпт.; заснива се на промени ел. отпора при загревању спроводника; прави се од веома танког металног лима, нагарављеног по површини ради повећања апсорпције топлотних зракова. Из експериментално одређеног ел. отпора и његових промена израчунава се тмпт. тела које зрачи.
БОЛОЊА, гл. град (246 000 ст.) истоимене пров. у с. Ит.; у подножју Апенина, на д. обали р. Рено; 1 од најстаријих градова у Ит. Утврђење, пијаце, катедрале, унив. (11. в.), ум. акад., в. пољопр. шк., музеј, звездара. Инд. свиле, конз. меса, шећера. Болоњска креда, ст. назив фино млевене и пране креде, која се употребљава за израду средстава за чишћење метала.
БОЛОЊА Ђовани да (1524.-1608.), творац полетних фигурица и група барокног стила у бронзи; најлепше се налазе у Фиренци и Бечу.
БОЛОТОВ Василије (1854.-1900.), рус. црк. историк; писао о ст. хришћ., коптској, сириској и етиоп. црк.
БОЛСОНИ, затворене котлине у унутрашњости континената и обл. сухе климе; у њих притичу р. и образују слана јез. без отока (Мексико).
БОЛТАЏИЈА (ит.-тур.), у Србији 19. в. сопственик радње са ткст. и помодном робом; њихове радње биле највеће и најлепше, јер су трговале скупоценом робом из иностранства.
БОЛТОН, варош (179 000 ст.) у Енгл., сз. од Манчестра; инд. (ткст., метал., сапуна, хартије); вис. шк., берза и поз.
БОЛУС (лат.), врста глине. Бели б. се употребљава за израду кита, уклањање мрља и др., а обојени (црвени до мркоцрвеног) за израду ум. боја.
БОЛЦАНО, варош (33 000 ст.) у с. Ит.; важан саобр. чвор и трг. (воће, вино и поврће); инд. конзервисања воћа и поврћа.
БОЛЦАНО Бернардо (Bolzano, 1781.-1848.), чувен ит. логичар и филозоф.
БОЉАРИ → бојари.
БОЉЕВАЦ, варошица (1200 ст.) и среско место у си. подножју пл. Ртња (Моравска Бан.); околина сточарска; село Криви Вир познато по овцама.
БОЉЕВИЋИ, мање племе у Црмници, у Црној Гори; има 2 насеља: Б. у ужем смислу и Годиње; најзнатније братство Пламенци.
БОЉЕТИНАЦ Иса (†1915.), арб. првак, родом из Бољетина на Косову; бунио се у више махова против Тур.; пред балк. рат морао да бежи у Црну Гору; умро за време * свет. рата у Скадру.
БОЉШЕВИЗАМ, начела која је прихватила револуц. већина рус. социјалист. странке, са Лењином на челу, после расцепа на својој конференцији у Лондону (1903.), где се од ње одвојила мањина (мењшевици) под вођством Плеханова и Мартова; проповеда отимање власти револуцијом, завођење диктатуре пролетаријата, укидање капиталистичког поретка одузимањем прив. власништва и установу комунистичког друштвеног поретка социјализацијом средстава за производњу добара; идеологија изложена у Лењиновом делу: Држава и револуција. Бољшевици, присталице б., чланови револуц. социјалист. странке у Рус, која безуспешно покушавала да се дочепа власти приликом револуције 1905. и у лето 1917., а извела револуцију и узела власт у своје руке новембра 1917. Бољшевичка револуција, изведена је у Рус. новембра 1917. под вођством Лењина. Чим је демократска револуција (март 1917.) омогућила повратак у земљу њему и његовим присталицама, Лењин отпочео агитацију за неодложно закључење мира, за поделу вел. поседа сељацима и за социјализацију средстава за производњу; после неуспелог покушаја, извршеног у лето 1917., б. су искористили опште расуло у Рус, настало услед ратних недаћа и неспособности својих противника, па преотели власт Керенском, завели диктатуру пролетаријата, закључили мир са централним силама у Брест-Литовску (3./3. 1918.) и отпочели организацију комунистичког друштва и државе; услед отпора њихових противника у Рус. онда избили дуги и веома крвави грађ. ратови.
БОМ 1) врста хол. чуна са равним дном. 2) швед. спортска справа, пречага, вратило.
БОМА, варош у Белг. Конгу на д. обали р. Конга, 87 км узводно од ушћа; до Б. допиру и океански пароброди; седиште ген. гувернера.
БОМАРШЕ Пјер Огистен (Beaumarchais, 1732.-1799.), фрц. писац, уч. муз. на двору и финансијер; оштроуман, лукав и смео, оличавао 3. сталеж који се припремао на револуцију; прочуо се Мемоарима, у којима открио заосталост фрц. судства. У комедијама Севиљски берберин и Фигарова женидба, кроз Фигара, као претставника 3. сталежа, као оштру и духовиту сатиру савр. друштва: аристократије, њених феудалних права и злоупотреба; нападао продају судских звања и др. положаја. Извршио вел. утицај на фрц. и евр. драму.
БОМБА (лат.-ром.), шупље зрно, напуњено експлозивом; експлодира после одређеног времена или услед удара. Може бити: 1) ручна (офанзивна за напад и дефанзивна за одбрану), тешка 100-1000 гр; даљина дејства 30-50 м. (На сл.: А. срп. б. систем „Крагујевац“ 1. осигурач (поклопац), 2. капсла, 3. наковањић, 4. смеса за потпаљивање, 5. спорогорећа маса, 6. детонатор, 7. живин фулминат, 8. експлозивно бризантно пуњење, 9. тело б. од гвожђа. Б. аустро-угарска кукурузна б. 1. глава тела б., 2. тело б. од гвожђа, 3. спорогорећи штапин у изолацији, 4. утег (оловна куглица), 5. шипка. Б. фрц. (наша) б. V. В. 6 капсла, 12. ударач, 13. чеп, 15. глава упаљача.) 2) тромблонска, која се баца из тромблона (справе у виду левка за натицање на пушчану цев) опаљивањем метка; даљина дејства 190 м. 3) аеропланска, баца се из аероплана; може бити: за дејство против живих циљева, за дејство потресом, за дубоко продирање и рушење и специјалне (с бојним отровима, за осветљавање, изазивање пожара итд.). 4) противподморничке, које се бацају у море са брода или авиона, пошто се прво темпирају да експлодирају у одређеној дубини. Бомбашка афера на Цетињу, избила кад је Стеван Рајковић, типограф, предао (23./10. 1907.) завежљај са бомбама мин. унутрашњих дела на Цетињу с изјавом да је он послат из Србије да би се у Црној Гори изазвао преврат; после ислеђења окривљена су 52 лица, међу којима 13 нар. посл., 1 б. претседник мин. савета и 3 б. мин. Суђење је било јавно и трајало месец дана; на суђење је доведен као сведок и обични агент-провокатор Ђорђе Настић, који је сведочено да су срп. двор и срп. влада били покретачи и помагачи припреманог преврата. Срп. дипломат. претставник на Цетињу тражио је од црног. владе да се Настићево лажно тврђење демантује и неправи, па кад то није учињено, напустио је на неодређено време Црну Гору; пресуда суда била веома строга; од оптужених 6 осуђена на смрт, а остали до 2 год. робије или затвора; пуштени су испод суђења 1 као невин и 2 из недостатка доказа.
БОМБАЈ, обл. (320 165 км², 19,3 мил. ст.) и град (1,8 мил. ст.) на зап. обали Индије; најнасељеније место и највећи инд. град Индије (инд. вуне и памука); по отварању Суецког канала постао и највеће пристаниште Индије; унив., висока школа, звездара. Бомбајска конопља, гамб-конопља, влакна биљке Hibiscus cannabinus, из фам. слеза (Маlvасеае), која расте у тропској Аз.
БОМБАРДА (фрц.), прво арт. оружје пуњено остраг са пуним зрнима од камена, окованим гвожђем у виду крста; палило се гвозденом усијаном шипком. Бомбардерски аероплан, служи за бомбардовање непријатељских објеката; може бити двосед или чешће једномоторни или вишемоторни вишесед; осим уређаја за бомбардовање имају и уређај за ноћно осветљење, а вишеседи и радио станицу; на репу носе ознаку В, са цифром која означава број чланова посаде. Бомбардовање, врста арт. гађања највећим топовима и из аероплана у циљу да се разруше вој. објекти или примора град на предају; у ратном праву сматра се за насилно средство и допушта се само против утврђења, жел., ратних фабрика, брањених пристаништа и сл., а забрањује се у циљу застрашивања грађана; не смеју се бомбардовати ни зграде обележене знацима Црв. крста и белом заставом, али се зараћене стране ретко тога придржавају. Б. Београда, 5./6. 1862., извршено после сукоба и уличних борби између Срба и Турака (3./6.), до којих су довели разни узроци (осн. нар. војске, реформе решене у срп. скупштини 1861., захтев Срба да се Турци иселе из градова, сукоб код Сокола итд.); отпочело је за време спровода погинулих и трајало 4½ сата вел. жестином; обустављено је тек после интервенције страних претставника. Имало за последицу смењивање београдског паше и додељивање градова (изузев Сокола и Ужица који су порушени) од стране вел. сила Србима 1867.
БОМБАСТ, надмен израз, или звучна, али празна и безначајна изрека. Б. стил, претерано китњаст, високопаран стил, чест у здравицама.
БОМОНТ Франсис (Beaumont, 1584.-1616.). један од најзначајнијих енгл. драматичара из Шекспировог доба; писао у сарадњи са Флечером.
БОН 1) град (Bonn, 92 000 ст.), на л. обали Рајне у зап. Нем.; катедрала, унив. (1818), в. пољопр. шк., обл. музеј; инд. машина, клавира, порцелана. 2) пристаниште (Bône, 52 000 ст.) у Алжиру (с. Афр.), на истоименом зал.; извози: фосфате, гвозд. руду, стоку, вино и грожђе.
БОН (фрц.), писмено које утврђено право једног лица да прими суму новца или извесну ствар; врсте упутница; при раздавању намирница, кад се ограничи и надзирава потрошња, даје се б. за хлеб, шећер итд. Благајнички б., краткорочна држ. обавеза издата саобразно фин. зак.; доноси камату; може бити по виђењу, кад је платив чим се поднесе, и с роком.
БОНА (фрц), дадиља, обично странкиња.
BONA 1) adventitia (лат.), добра чији је сопственик малолетно дете, а отац има власт адм. и ужитак: у рим. праву била неотуђива; данас се за отуђење тражи дозвола старатељског судије. 2) ecclesiae, црк. добра; по Јустинијановим новелама претворена и неотуђива. 3) → Bonorum possessio.
БОНАВЕНТУРА св. (1221.-1274.), фрањевац, истакнут сколастичар.
БОНАПАРТЕ, угледна ит. породица, чија се 1 грана настанила у 16. в. на Корзици; њени су гл, претставници: 1) Шарл-Мари (1746.-1785.), ожењен Маријом Летицијом Рамолино (1750.-1836.). 2) Жозеф (1764.-1844.), њихов син; краљ Напуља (од 1806.) и Шп. (1808.-1813.); после Ватерлоа емигрирао у САД. 3) Наполеон, Жозефов брат → Наполеон I. 4) Лисјен (1776.-1840.), Наполеонов брат; претставник савета од 500 за време директоријума; играо видну улогу у Наполеоновом држ. удару од 18. бримера; касније дошао у сукоб са Наполеоном и напустио Фрц. 5) Елиза (1777.-1820.), Наполеонова сестра. 6) Луј (1778.-1846.), брат Наполеона I; хол. краљ (1806.-1810.), отац → Наполеона III. 7) Полина (1780.-1839.), Наполеонова сестра. 8) Каролина (1782.-1839.), Наполеонова сестра, жена Јоакима Мира. 9) Жером (1784.-1860.), брат Наполеонов; вестфалски краљ (1807.-1813.), фрц. маршал за време 2. рпб. 10) Ролан (1858.-1924.), син Лисјенов, познат географ, писац многих антропогеогр. дела.
БОНАР Пјер (Bonnard, •1867.), фрц. сликар, 1 од најизразитијих претставника модерног евр. грађ. сликарства после импресионистичке епохе; одличан колорист.
БОНАР ЛО Ендрју (Bonar Law, 1858.-1923.), енгл. државник.
BONA FIDE (лат.: у доброј намери), у праву значи савесност, тј. да лице у питању није имало никакву намеру да учини што противправно, нити је знало за постојање противправности.
БОНБОНА (фрц.), ситан слаткиш од шећера или чоколаде; њихова производња редовно у вези с израдом чоколаде (у Југосл. покрива целокупну потребу).
БОНВИВАН (фрц.), човек који страсно воли телесна уживања.
БОНДРУК 1) набој. 2) скелет зграде, подешен тако да прими њено целокупно оптерећење; у раније доба прављен од дрвета и опеке, а као његови елементи искоришћавани стубови, хоризонталне и косе греде; данас се гради од армираног бетона или гвожђа; делови: стубови и хориз. греде; познати су под именом оквирни, одн. вишеспратни оквирни носачи. Бондручне зидне конструкције одликују се малом сопственом тежином и необично су отпорне према земљотресима; за препоруку су на ровитим теренима; налазе вел. примену у инд. грађевинама.
БОНЕР Роза (Bonheur, 1822.-1899.), фрц. сликарка животиња, нарочито коња и бикова.
БОНЗЕЛС Валдемар (• 1881.), нем. приповедач неоромантичког правца; успешно сликао живот прир.; гл. дела: Пчела Маја и њене авантуре, Небески свет. Пут у Индију, Деца.
БОНИНГТОН Ричард (1801.-1828.), енгл. сликар, изврстан пејзажист и акварелист; извршио вел. утицај на романтично сликарство.
БОНИНО да Милано, ит. вајар из 1. пол. 15. в.; саградио капелу и олтар св. Дује у сплитској катедрали.
БОНИНСКА ОСТРВА, група мањих вулканских о. (70 000 км², 6000 ст.) у Тихом Ок., ј. од Јап.; производе: шећ. трску и ј. воће; заузео их Јап. 1876.
БОНИТЕТ (фрц.), ваљаност, правоваљаност. Б. облигације → облигација.
БОНИТИРАЊЕ, у пољопр. одређивање квалитета земљишта и њихове способности за искоришћавање (→ земљиште).
БОНИФАЦИЈЕ 1) св. (680.-755.), архиеп. у Мајнцу, просветитељ многобожачких герм. племена. 2) Б. I-IХ, име папа, од којих је најпознатији Б. VIII (1294.-1303); због сукоба са фрц. краљем Филипом IV заробљен у Анањиу, после чега је убрзо умро; издао две чувене буле: Clericis laicos и Una sancta. 3) Натал (око 1540.-1600.), бакрорезац, пореклом из Шибеника, радио у Риму; израдио геогр. карту јсл. земаља са сликама за Ов. Јеронима »Илира« у Риму.
БОНИФИКАЦИЈА (лат.), накнада, попуст или отпис од потраживања; нарочита накнада за оштећене или неупотребљиве делове робе; у цариништву враћена царина, накнада за производе који су враћени у иностранство.
БОНОВА ПРОЈЕКЦИЈА, неправа еквивалентна купина п., с лучним еквидистантним упоредницима.
БОНОНИЈА, рим. насеље код Боноштора у Срему; звало се и Малага.
BONORUM POSSESSIO, установа рим. права, на основу које су могла наслеђивати и она лица која нису била под влашћу умрлог. B. p. contra tabulas, право на наслеђе деце која су по зак. могла бити искључена, али то није учињено правоваљано у тестаменту. B. p. secundum tabulas, у рим. праву наслеђивање на осн. тестамента који по форми не одговара зак., али који претор признаје као довољан (пред 7 сведока запечаћен); постоји и код нас: неправилно сачињен тестамент важи, ако наследници на то пристану.
БОНСО (јап.), будистички свештеник.
БОНТОН (фрц.), прописи отменог понашања.
БОНУС (лат.), израз амер.-енгл., означава вишак дивиденде који у а. д. и др. друштвима одобрава скупштина на предлог управе. Нпр., поред 6% дивиденде, као и ранијих год., даје се 3% б. за ту год. због веће добити; значи да се уствари даје 9% дивид. Bonus pater familias, у праву добар домаћин; когод од неког правног посла има користи одговара за оно што би у његовом случају учинио b. p. f.
БОНЧЕВ Неша (1839.-1878.), буг. књиж. и књиж. критичар.
БОНШАН Шарл (Bonchamp, 1759.-1793.), фрц. маркиз, вођ. Вандејаца у вандејској побуни; погинуо у борби код Шолеа.
БООТЕС (грч.) 1) син Деметре и Јасиона; због проналаска плуга претворен у звезду. 2) у астр. сазвежђе у чијем се склопу налази Арктурус.
БОП 1) Огист (Ворре, 1862.-1922.), фрц. дипломат и књиж.; посланик Фрц. у Србији за време свет. рата; гл. дела: Необјављени документи Србије и Наполеона I (1707.-1814.) и Са срп. владом од Ниша до Крфа. 2) Франц (Bopp, 1791.-1867.), нем. филолог, осн. упоредне лингвистике; у најважнијем делу: Упоредна граматика санскритског, зендског, јерменског, грч., лат., литавског, ст.-сл., готског и нем. доказао сродство индоевр. језика.
БОПАЛ (Bhopal) 1) вазална држава (17 000 м², 692 000 ст.), брит. Индије. 2) гл. место (45 000 ст.) у Б., на прузи Бомбај-Агра.
БОР, среско место и руд. насеље на з. ободу Тимочког басена (Моравска Бан.). Борски рудник, највећи модерно уређен рудник бакра у Југосл. Ради од 1904.; експлоатише га фрц. друштво. Бакарна руда и златоносна и сребреносна: на тону рафинованог бакра даје 96-120 г злата и 24-306 г сребра.
БОР (Pinus, фам. Pinaceae), веома распрострањено дрво по евр., аз. и амер. шумама. Има га више врста: бели б. (P. silvestris), црни б. (P. nigra); у медитер. обл.: алепски б. (P. halepensis), пинија (P. pinea) и приморски б. (P. maritima или P. pinaster), у ј. обл. Балк: молика (P. peuce) и муника (P. leucodermis); у алписким обл.: лимба (P. cembra), на врховима високих план. кривуљ (P. montana), а одомаћене су и неке стране врсте, нпр. боровац (P. strohus). Најраспрострањенији бели б., који заузима вел. површине, нарочито у ср. и с. Евр., и допире до 70° с. ш. Борово дрво одликује се вел. истрајношћу, носивошћу и цепкавошћу; услед тих особина употреба многострука, нарочито на местима изложеним влази: у воденим градњама, мостоградњи, бродоградњи, рудницима, за водоводне цеви, покривање кровова, затим за греде, жел. прагове, у столарству итд. Дрво белог б. из сев. земаља познато у трг. као црвено дрво, за разлику од белог дрвета смрче и јеле; вел. конкуренцију евр. дрвету праве амер., нарочито → пичпајн. Из засечене коре б. тече густ смоласт сок, зван терпентин; његовом дестилацијом са воденом паром добива се терпентинско уље, а у суду у коме се он загрева остаје жућкаста смола, колофонијум. Борова зоља → лисне осе.
БОР, хем. елемент, кристаласт и црн; ознака B. Б.-вазелин → вазелин. Боракс (ср. лат.), B₄O₇Na₂+10H₂O, натријумова со борне киселине; раније доношен из Тибета под именом тинкал; у прир. се налази у неким јез. у Калифорнији, Чилеу и М. Аз., синтетички се гради из борне киселине и калијум-бората; употребљава се у инд. стакла, затим за глазуре и емаље, у металургији као топило, за ломљење, у мед. као антисептик. Бораксна вода, прави се од дестиловане, мекане в. додавањем 20 г боракса на 1 л; пере добро осетљиву, надражену и масну кожу, коју треба трљати у њој наквашеним памуком. Борати, соли борних киселина; од б. који потичу од тетраборне киселине B₄O₇H₂, најважнији боракс → натријумтетраборат. Борацит, магнезијум боракс. Борацит, магнезијум-борат, који садржи хлора; употребљава се за добивање борне киселине. Борна киселина B(OH)₃, беле прозрачне љуспице, добива се из борацита, а има је и у минер. водама, у пари фумарола и врелим вулканским изворима; раствара се у води и испарава с воденом паром; водени раствор слабо кисео; има слабо дезинфикујуће дејство и употребљава се у мед. код очних катара; служи за конзервисање хране, израду стакла вел. сјаја и стакла отпорног према наглим променама тмпт.; налази примену у кожарству и фабрикацији свећа.
БОР Нилс (Bohr, • 1885.), дански физичар; осн. теориског познавања састава атома; поставио модел атома на основу схватања Радерфорда (Rutherford) и квантитативно израчунао путање и брзине кретања електрона око атомског језгра за простије атомске врсте.
БОРА Вилијам (Borah, • 1865.), с.-амер. политичар; истицао се за време свет. рата као Вилсонов противник и пријатељ Немаца.
БОРАВАК, боравиште, место где је 1 лице настањено; у праву важно стога што то лице може бити тужено код суда надлежног за место б. (→ домицил). Борављење деце, по правилу, бива за брачну децу код оца, а за ванбрачну код мајке; ако суд не нареди друкчије, м. деца растављених или разведених супруга бораве код мајке до 4, а ж. до 7 год., а после тога код оца.
БОРАНИЈА → пасуљ.
БОРАНИЋ Драгутин д-р (• 1870.), проф. сх. јез. на унив. у Загребу; писао о повратним глаголима и ономатопетским речима; обрадио Брозов и званични правопис; уређује: Зборник Јж. Сл.
БОРАЊА, план. у јз. Србији, зап. од Крупња; највиши Црни Врх 890 м; на њој вођене вел. борбе између срп. и аустр. војске 1914.
БОРАЦ 1) лице које узима активно учешће у рату; дужно је да поштује одредбе ратног права: мора бити под вођством 1 лица и мора носити униформу и оружје. 2) такмичар за победу у некој вежби; у јахаћем спорту учесник на турниру.
БОРАЧ 1) обл. у Босни, око Власенице (Дринска Бан.) у ср. в. град Б., чијим именом називана и обл.; гл. место Власеница. 2) гл. град »вел. војводе русага босанског« Радослава Павловића, близу Рогатице, можда у данашњем селу Борчу. 3) град деспота Стевана, на д. обали р. Груже, зап. од. Крагујевца.
БОРАЧКО ЈЕЗЕРО, мало јез. (2,1 км²) и. од Прења, близу р. Неретве (Прим. Бан.).
БОРБА 1) судар појединаца или мањих јединица са циљем протеривања или задржавања; исход зависи од веште употребе оружја; њене последице локалног значаја. 2) утакмица у раду на остварењу некога заједничког циља; као начело живота означава рад на савлађивању тешкоћа које нам стоје на путу у постизању наших животних циљева. Б. за опстанак, 1 од гл. начела селекционе теорије, које по Дарвину проистиче из чињенице да организми у слободној прир. производе већи број клица (хиперпродукција клица) него што би из њих постали потомци могли опстати (1 пантљичара садржи око 80 мил. клица, јаја, а на доњој страни шешира печурке рудњаче образује се око 2 милијарде клица, спора); у прир. постоји пропадање прекобројних клица и потомака, а бројност јединки регулише б. з. о.; она се јавља у најразличитијим облицима и не треба је замислити само у виду директне б. између јединки исте или различитих врста, или у б. с условима спољ. средине; особито је оштра б. између јединки 1 врсте, јер су им и животне потребе исте. Постоји мишљење да се б. з. о. мора проширити и на делове тела 1 организма. Б. з. о. чињене су многе замерке, али се њен значај не може порећи. Б. против тбк. → туберкулоза. Б. с биковима, некада култни медитерански обичај, данас, нар. игра у Шп. и Порт.; поред б. у којима се бик убија, има и таквих где играчи само показују вештину у прескакању преко њега или обарању бика на земљу. Борбени аероплан, ратни једносед или вишесед, служи за б. у ваздуху; вишемоторни вишеседи, наоружани са по неколико митраљеза или малих топова, развијају брзину готово као ловачки а.; такви се зову и ваздушне крстарице (на сл. б. хидроавион). Б. заклони, израђени у земљи да се може заклонити и из њих дејствовати; граде се за пеш., арт., митраљезе и ост. Б. средства, све што служи за уништавање непријатеља: ватрено и хладно оружје, борна кола, ратни бродови, ваздушне лађе, бојни отрови и др.; Б. царина, реторзивна ц., диференцијална ц. коју нека држава заводи на увоз робе на земаља које су навеле повреду њеним легитимним трг. интересима; има за циљ да нагна те земље да повуку мере које наносе штете интересима одн. државе; у пракси њена примена често доводи до реакције погођених земаља на исти начин и тако настаје → царински рат. Б. (патролни) чамац, лак и брз ч., наоружан са 2-4 торпеда и митраљезима, одн. топовима за самоодбрану; може изненада да се приближи вел. брзином (од 90 км) непријатељском броду, избаци торпедо и умакне.
БОРГЕЗЕ 1) рим. племићка породица из доба ренесансе, позната са своје наклоности према ум.; из ње су папа Павле V и његов нећак кардинал Сципион Кафарели, који је саградио вилу Б. и осн. чувену колекцију Б. 2) палата из позне ренесансе у Риму, започета по плану Мартина Лунги за шп. кардинала Деца (1590.); прешла у својину папе Павла V (1605.), који је оставио својој породици.
БОРГИО (ит.-фрц.), врста штамп. слова од 9 јединица (тачака).
БОГДЕРО(фрц.), обележје, ознака; листић на којем је обележена врста новца; у банкарству: списак мен., хартија од вредности, врсте новца итд. примљених за наплату, за дисконтовање или одобрење пословном пријатељу.
БОРДО (Bordeux), ст. град (263 000 ст.) на л. обали Гароне, у јз. Фрц.; амфитеатар из рим. доба; архиеп., апелација, унив., акад. наука и ум.; веома живо пристаниште за прекоморски извоз (бордовско вино); инд. јуте, шећера, бродоградилиште и др. Бордовско говече, постало у Фрц. укрштавањем бретонске и холанд. расе; кратких рогова, црно-шарено са црним пегама на белим пољима, црне слузокоже; добре млекуље. Б. чорба, најбоље средство за предохрану винове лозе од пламењаче (пероноспоре) и др.гљивичних болести; справља се од 1,5-2 кг плавог камена и 0,75-1 кг негашеног одн. 1,6-2 кг гашеног креча на 100 л воде. Креч неутралише киселост плавог камена; плави камен се раствара одвојено у једној, а креч у другој ½ воде, па се истовремено оба раствора сипају у 3. суд и непрестано мешају, контролишући реакцију смеше лакмусовом хартијом, док ч. не постане неутрална; мора се учинити лепљивом додавањем меласе, ланеног уља, туткала итд.; ако је потребно, поред лишћа прскати и грожђе.
БОРДО Андри (• 1870.), фрц. романописац и критичар; на занимљив али површан начин слика породични живот у романима: Страх од живота, Кућа, Часна жена. Вунена хаљина итд.
БОРДОНЕ Парис (1500.-1570.), ит. сликар, радио попрсја, наге фигуре и митол. сцене, веома вешто, али доста хладно и без правог личног акцента.
БОРДУРА (фрц.), поруб; украшена ивица, извајан или насликан оквир слике на зиду.
БОРЕ 1) на човечјем телу долазе од ружних набика: жмиркања очима, набирања чела и др. Старачке б. код добро неговане коже настају тек после 60. год.; да се не би добиле треба штитити кожу кремом, а евент. и пудером, вршити масажу и отклањати бубуљице; јаче изражене б. могу се отклонити и операцијом, 2) на земљи постају при поремећајима земљине коре; слојеви стена се убирају у наборе, јаче или слабије стиснуте, усправљене, косе, или полегле, према чему б. добивају разне називе; потпуно б. састављена је од антиклипале (испупченог дела) и синиклинале (угнутог дела).
БОРЕАЛНИ (лат.), северни. Б. клима, појас хладних, сухих и влажних зима. Б. шумски појас, обухвата све шуме у правцу полутара до суптропског зимзеленог појаса.
БОРЕЈ, бог сев. ветра код ст. Грка; син титана Астреја и Ауроре; отмичар девојака.
БОРЕЛ Пјер; звани Петрус (1809.-1859.), фрц. песник новелист и романописац; у роману Госпођа Потифара насликао друштво око Помпадуре.
БОРИВОЈЕ, чешки кнез из 9. в., кога је Методије превео у хришћ.; признавао власт великоморавских кнезова.
БОРИЛАЧКЕ ВЕЖБЕ телесне в.; по соколском систему; ту спадају: отпори, рвања, боко (песничење), борба палицом, мачем, флоретом, ножем на пушци итд.
БОРИЛО, буг. цар (1207.-1217.), нећах Калојанов; отерао Калојановог сина из земље и узурпирао буг. престо; од њега се одметнуо Добромир Стрез; до 1312. у рату са Лат. царством; 1213. удао кћер за лат. цара Хенриха и склопио са њим савез; после Хенрихове смрти збацио га и ослепио Калојанов син Јован Асен II (1218.).
БОРИС. Бугарска: 1) Б. I (по прелазу у хришћанство Михаило), хан (852.-889.), син хана Пресијана; водио несрећне ратове са Францима, хрв. кн. Трпимиром и срп. кн. Мутимиром; прешао са свима бојарима у хришћанство, 865., и том приликом добио име свога кума, виз. цара Михаила III; год. дана касније угушио побуну нехришћ. бојара; при крају живота повукао се у ман. (889.), али из њега опет изишао да збаци сина Владимира и доведе на престо млађег сина Симеона (893.); умро у ман. св. Пантелејмона код Преславе. 2) Б. II, цар (969.-971.), кога је Виз. прво помагала у борби са рус. кнезом Свјатославом, па га затим збацила са престола и потчинила Буг. својој власти. 3) Б. III (• 1894.), цар од 1918.; најстарији син цара Фердинанда Кобуршког; ожењен Јоаном, ћерком ит. краља Виториа Емануела III. Русија: 1) Ростовски св., кнез из 11. в.; најмилији син кн. Владимира; убио га брат Свјатоплук 1015. 2) Годунов, цар (1598.-1605.), за владе свога зета Феодора придобио племство везивањем сељака за земљу, а свешт. подизањем рус. митрополије на степен патријаршије; стога после Феодорове смрти изабран за цара; почео да уводи евр. просвету у Рус., али спречен побуном лажног Димитрија, у току које је умро. Б. Г. 1) Пушкинова трагедија. 2) опера рус. композитора Мусоргског.
БОРИСЛАВ, село (17 000 ст.) у Пољ. на с. падини Карпата; познато због експлоатације петролеума.
БОРИСОВГРАД, раније Хаџи Елез, варош (4400 ст.) у Буг., на л. обали Марице. У месту и околини земљр., сточарство, виноградарство, свиларство и производња дувана.
БОРИЋ, бан босански (сред. 12. в.-1163.); јавља се у неким сумњивим листинама око 1151. и као мађ. вазал у борбама с Виз. 1154.; пореклом није био из Босне, већ из Грабарја код Слав. Брода; губи му се сваки траг од 1163., по завршетку грађ. ратова у Мађ. и победе краља Стевана коме је он био противник.
БОРЈА ПЛАНИНА у Босни, између горњих токова Усоре, Укрине и Врбање; највиши врх Руњавица (1077 м).
БОР-МАШИНА(нем.-лат.) → бушилице.
БОРНА КОЛА, тенкови, моторна кола с оклопом и наоружањем; снага мотора се код њих преноси на тзв. бескрајни ланац (гусеницу) који омогућава кретње по земљишту ван путева; задатак: отварање пута пеш. кроз препреке и помагање у наступању; уништавање непр. ровова. Деле се на: лака (оклоп до 15 мм и 6-8 т тежине) и тешка (оклоп до 50 мм, тежина 30 и више т. → сл.).
БОРНАОВА БОЛЕСТ, заразно запаљење централних живчаних органа и њихових опни код коња; узрочник непознат.
БОРНЕО, највеће острво (748 500 км², 2,5 мил. ст.) из малајске групе, 3. по величини на свету. Земљиште се диже према унутрашњости до 1000 м; поједини врхови прелазе и 3000 м; највиши Кинабалу (4180 м). Између план. венаца дубоке и широке долине којима се лако продире у унутрашњост. Клима тропска, топла, влажна. Успевају: ориз, батате, шећ. трска, дуван, памук, манила-конопља, бибер, кава, кокос и саго палма. Има угља, петролеума, злата, дијаманата, антимона и мангана; гл. места: Банпермасан, Понтијанак, Самаринда. Сев. део Б. (Брит. Сев. В., Брунај и Саравак) припада В. Брит., остало Хол.
БОРНИТ, шарена сулфидна руда бакра н гвожђа, металног сјаја.
БОРНУ, пров. (1 000 000 ст.) енгл. колоније Нигерије, з. од јез. Чада у Афр.; земљр. (памук, земљин орах, кукуруз, ориз, индиго; и сточарство; жива трг.; гл. место Кука.
БОРНХОЛМ, острво (588 км²) у Балтичком М., припада Данској, стан. (44 000) се баве земљр., сточарством и риболовом; гл. место Рене на з. обали.
БОРОБУДУР, највећи будистички храм на о. Јави, из 8. или 9. в.
БОРОВИКОВСКИ Владимир (1757.-1825.), рус. сликар; радио иконе и портрете, за нас значајан 1 Карађорђев портрет (данас у Ермитажу у Петрограду). према којем је Урош Кнежевић израдио познату Карађорђеву слику.
БОРОВИЋ Раде (Раде Неимар), архитект из 14. и 15. в.; вероватно пореклом из зетског прим.; веома популарна личност нар. поезије; градио крајем 14. в. ман. Љубостињу, где је на 1 прагу записано: »Протомајстор Раде Боровића«. Није искључено да је радио још који ман. у стилу моравске школе.
БОРОВИЦА → клека.
БОРОВКА → брусница.
БОРОВЉЕ, варошица (3000 ст.) у долини Драве, у Корушкој (Аустр.). Инд. гвожђарије (жица, клинци и др.) и пушкарски занат.
БОРОВНИЦА, црвица (Vaccinium myrtflus), шумски ниски полужбун који носи усред лета црне бобице; плод се износи на пијаце као воће.
БОРОВО, село на д. обали Дунава, код Вуковара (Савска Бан.); раскрсница путева, жел. пруге, речно пристаниште и аеродром; фабрика сапуна и ципела (»Батa«).
БОРОВ ПРЕЛАЦ (Dendrolium pini), лептир дуг око 3 цм, кестењаст или црвенкаст, по горњим крилцма има попречну кестењасту шару; његове гусенице највеће штеточине б. шуме Хране се б. пупољцима и лишћем, а некад их изгризу у толикој мери да проузрокују сушење дрвета.
БОРОДИН Александар II. (1834.-1887.), проф. мед. акад., композитор, члан групе »петорице« рус. нац. муз. школе; компоновао 3 симфоније, клавирску и камерну муз. и оперу Кнез Игор, коју довршили Римски-Корсаков и Глазунов.
БОРОДИНО, село у Рус., 150 км зап. од Москве, на р. Колачи, д. притоци Москове, код које је Наполеон потукао рус. ген. Кутузова (7./9. 1812.). Кутузов је са 140 000 вој. и 640 топова подигао утврђења код села Семеновскоје и Вел. редут с. од њега. У Наполеоновој вој. (127 000 људи и 580 топова) л. крилом командовао Ежен Боарне, центром Неј и Мира, а д. крилом Поњатовски. Битка почела у 5 сати изјутра; у 11 сати Ежен заузео Б. и Вел. редут, Неј и Мира Осменовскоје, а Поњатовски загрозио рус. д. крилу; Руси ипак повратили Вел. редут, али га Французи поново отели после огорчене и веома крваве борбе; у току дана код Француза избачено из строја 30 000 људи, а код Руса 40 000 људи; сутрадан рус. војска се повукла у добром реду, спремна да настави борбу чим јој се нареди.
БОРОЈЕВИЋ Светозар (1856.-1020.), аустр. војсковођ; за време свет. рата гл. командант на рус. (1914.-1916.) и ит. бојишту (1916.-1918.).
БОРОМЕЈСКА ОСТРВА, 4 о. у јез. Лаго Мађоре.
БОРОМЕО Карло св. (1538.-1584.), кардинал, радио на реформи калуђерских редова и противреформацији; осн. Хелветски колегијум за образовање свешт.
БОРОМИНИ Франческо (1599.-1667.), ит. архитект, заједно са Бернинијем увео барок у архт.; подигао многе црк. и палате у Риму, и извршио снажан утицај на евр. архт. 17. и 18. в.
БОРОРО, индијанско племе у Браз. (обл. Мато Грово).
БОРТ, дијамант зракасте структуре, употребљава се за глачање.
БОРУСИ, ст. племе, ариског порекла, с обале Балтичког М.; данас Пруси.
БОРЦИ 1) → рат. 2) нарочите расе живине, које се гаје у земљама где су омиљене борбе петлова.
БОРЏИЈА (Borgia), ит. породица, шп. порекла; из ње потекли: Родриго (1431.-1503.), који је постао папа под именом Александра IV; његов син Чезаре (1470.-1507.), кардинал, вешт политичар и добар војсковођ, али неискрен, нечовечан и развратник; и Лукреција (1480.-1519.), сестра претходног, чувена са своје лепоте.
БОРШТНИК 1) Игњат (1850.-1919.), карактерни глумац; члан Љубљ. гледалишча, затим Загребачког казалишта; играо карактерне улоге у натуралистичким реалистичким драмама. 2) Звонарјева Софија (• 1808.), трагеткиња; играла у Љубљани, па у Загребу (од 1894.), а после рата опет у Љубљани,
БОРУТ, кнез карантанских Словенаца из 8. в.; у борбама против Авара обратио се за помоћ Баварцима, који га помогли, али му уједно натурили своју власт (око 743.); његов син Горазд, као таоц код Бавараца, примио хришћанство.
БОРШЧ, рус. нар. јело од купуса, цвекле и парадајза с павлаком или месом.
БОС 1) Едвин (1833.-1857.), амер. глумац, одличан у Шекспировим јунацима; убио претседника Линколна. 2) Хиеронимус (1450.-1516.), хол. сликар, оригиналан и фантастичан ум. вел. маште; највећи мајстор гротескних композиција.
БОСАНСКА ВИЛА. књиж. часопис Б. и X., излазио у Сарајеву 1886.-1914.; најдуже га уређивао Никола Кашиковић; на њему сарађивали сви главнији писци из Б. и X.; доносио нар. умотворине у стиху и прози; имао вел. заслуге за ширење књиж. смисла и нац. васпитања.
БОСАНСКА ГРАДИШКА, варош и среско место (6 530 ст.) у Босни, на д. обали Саве (Врбаска Бан.); привр. средиште мање обл.
БОСАНСКА ДУБИЦА, варошица (4200 ст.) и среско место на д. обали Уне, према Дубици (Врбаска Бан.); осн. на прелазу из 17. у 18. в.; у рату 1787.-1791. око ње се водиле вел. борбе измећу Аустр. и Тур. (»дубички рат«); 2 стругаре и млин.
БОСАНСКА КАТОЛИЧКА БИСКУПИЈА, осн. у 6 в. са седиштем у околини Зенице; уништена најездом Авара и Сл.; обновљена у 10. или 11. в.; у 14. в. пресељена у Ђаково; у 16. в. преузели је фрањевци; у 18. в. претворена у бос.-ђаковачку и сремску б.
БОСАНСКА КОСТАЈНИЦА, среско место (са суседним селима 9 720 ст.) на д. страни Уне (Врбаска Бан.), коју 1863. осн. исељени мусл. из Србије.
БОСАНСКА КРАЈИНА, пошумљена карсна обл. у сз. Босни (Врбаска Бан.), у ужем обиму предео око Уне, код Бихаћа, а у ширем цела нижа сз. Босна до Врбаса; стан. се бави поглавито сточарством н експлоатацијом шуме, мање земљр.; знатан број иде у печалбу у Амер.; веће насеље Бихаћ; кроз њу пролази жел. пруга; развијена шумска инд.
БОСАНСКА КРУПА, варошица (3320 ст.) и среско место на д. обали Уне (Врбаска Бан.); инд. дрвета и коже; у 13. и 14. в. била у поседу Бабонића, у 15. в. цељских грофова и Франкопана, а у 16. в. заузели је Турци; ст. тврђаву порушили Аустријанци за окупације.
БОСАНСКИ БРОД, варошица (7381 ст.) на д. обали Саве (Врбаска Бан.); трг. место, вел. рафинерија нафте.
БОСАНСКИ КОЊ, типа и порекла ар. расе; топлокрван, ср. раста (око 148 см), издржљив, доста брз, брдски; за јахање и товар. Гаји се у Босни, нарочито у држ. ергели у Горажду.
БОСАНСКИ НОВИ, варошица (4030 ст.) и среско место на ушћу Сане у Уну (Врбаска Бан.); стругара и циглана; извоз питомог кестена; први пут се помиње 1280. као Castrum Novum у власништву благајских кн. Бабонића.
БОСАНСКИ ПЕТРОВАЦ, варошица (3110 ст.) и среско место на ји. подножју Грмеч-Планине (Врбаска Бан ); трг стоке; инд. вуне, млин, а у окол. ћилим.
БОСАНСКИ ШАМАЦ, варошица (2 300 ст.) на ушћу Босне и пристаниште на Сави, у срезу брчанском (Дринска Бан.); постао 1863. насеобином мусл. исељеника из Србије; извоз жита и шљиве; 5 циглана и 7 млинова.
БОСАНСКО ГОВЕЧЕ, краткорога раса. одлика буше гаји се у Босни; добра млечна врста.
БОСАНЦИ, стан. Босне у њеним полит. границама до 1918. У антрополошком погледу најчешће заступљен динарски тип, затим нордијски (чешћи код мусл. и кат.) и алписки. Етнички нису хомогени: међу мусл. и кат. има доста, а мећу прав. мање старинаца; прав. знатним делом пореклом из ји. динарских предела; међу мусл. доста помуслимањених старинаца, али и много досељеника из обл. које је Тур. изгубила пре Босне (Нови, Далм., Хрв. и Слав., Уг. и Србија); међу кат. доста досељеника из Херц. и Далм. Култ. прилике веома различите, али стање на С. и око већих вароши много поправљено. Мусл. стан. много подлегло утицајима вере и свуда веома уједначено по начину живота и обичајима; код прав. и кат. има више предеоних разлика, те су се створили и предеони типови (Височани, Зеничани, Гласинчани, Бирчаци, Крајишници и др.) → Босна.
БОСАНЧИЦА, нарочито стилизована, брзописна и штампана ћирилица, раније употребљавана у Босни.
БОСЕРОН, пас сразмерног облика, фрц. порекла, типа и боје курјака, кратке длаке, скоро црне њушке, врха репа и доњих делова ногу; паметан и отпоран овчар.
БОСИЕ Жак (Bossuet, 1627.-1704.), фрц. прк. писац и беседник; подигао проповед и посмртни говор на завидну висину; писао против прот., поз., квиетизма; у ист. списима објашњава све догађаје божјим провиђењем; гл. дело: Изјава галиканског свештенства.
БОСИЉАК (Ocimum basilicum, фам. Labiatae), дуговечна зељаста биљка из тропске Аз. и Афр.; садржи етерско уље; гаји се ради мириса и употребљава у фабрикацији ликера (Chartreuse); код нас налази примене у нар. обичајима и верским обредима.
БОСИЉГРАД, варошица (2 500 ст.) и среско место близу буг. границе (Вардарска Бан.) Југосл. припао по свршетку свет. рата, нејским уговором.
БОСКАВЕН Едуард (1711.-1761.), енгл. адмирал; одликовао се у седмогодишњем рату; отео Фрц. много бродова још пре објаве рата.
БОСКАН Хуан (1490.-1542.), шп. песник, претставник ит. утицаја у шп. књиж.
БОСКО дон Ђовани (1815.-1888.), ит. свешт., осн. реда салезијанаца.
БОСНА 1) река, 275 км дуж., д. притока Саве; постаје од многих извора на подножју Игман-Пл.; долина узана и клисураста све до изласка у Посавину код Модриче, изузев неких проширења (Сарајевско, Зеничко, Жепачко и Добојско Поље); у Саву се улива код Бос. Шамца. 2) покрајина, добила назив по р. Б., која кроз њу протиче; у сев. делу низија, у Посавини и доњим деловима долина Савиних притока, а на Ј и 3 планинска; стан. Јсл., сх. јез.; прав., кат. и мусл. вероисповести. Њена најстарија прошлост испитана доста добро после оси. Земаљског музеја у Сарајеву (1889.); најстарија насеља су из млађег каменог доба; од њих најбоље испитано насеље у Бутмиру, у Сарајевском Пољу, које је данас познато у целом свету; нека насеља се продужују од млађег каменог доба све до рим. и сл. доба; међу њима најпознатија сојеничарска насеља у Доњој Долини на Сави, код Рипча и на Гласинцу, које припада Илирима и халштатском времену. Најстарији ист. стан. Б. су Трачани и Илири; 1. грч. колонија осн. је у Нарони код Метковића (4. в. пре Хр.). Средином тога в. продрли у Б. Келти, и оставили доста видних трагова. Илирску власт сломили Римљани, после дугих и упорних борби (9. г. по Хр.); рим. власт трајала 5 векова и оставила дубок и јак печат. Од 6. в. Б. је дуже времена номинално под влашћу Виз., али уствари у поседу Сл., који су у то доба почели ширење на Ј од Саве и Дунава; на бос. подручју има спомена о Аварима (Обарска, Обрља и сл.) с којима су Сл. неко време били у заједници па их потом потисли помоћу Виз. Сл. досељеници мешали су се у В. с илирским староседеоцима и примили од њих многе особине и елементе материјалне и духовне културе; гл. сл. племена у Б. били су Срби и Хрвати, са чијим је племенским државама била у заједници све до 12. в., и то ср. и и. Б. претежно са Србијом, а зап. с Хрв. Од 12. в. Б. се јавља као посебна, али не дуго као самостална држава; још од 1138. Мађари су добили део Раме, и отад се сматрали као њени врх. господари. Први познати босански бан, мађ. вазал, био Борић, а најпопуларнији Кулин; бос. банови имали много муке да одбију мађ. владаре, који су тежили да потпуно подвласте Б. и искоришћавали за то верско питање (13.-14. в.); у Б. било много богомила, које званична црк. оглашавала за јеретике; Мађари су стога давали својим походима на Б. карактер крст. ратова. Б. се нагло развила под династијом Котроманића, чији су чланови Стеван II и Твртко I проширили своју власт на И до Дрине, а на З на Хум и Приморје од Котора до Зрмање, изузев Дубровника и Задра; Твртко I се прогласио чак и за краља Б., Србије, Далм. и Хрв., али после његове смрти (1371.), опет ојачао мађ. утицај; земљу раздирали грађ. ратови и снажили се феудални господари појединих обл.; краљ Стеван Томаш (1443.-1461.) покушао без успеха (1459.) да споји Б. и Србију женидбом сина Стевана са срп. деспотицом Јеленом; 1463. Б. пала под Турке, а последњи њен краљ Стеван Томашевић погубљен; у борби с Турцима Мађ. створили бановине: Сребрничку и Јајачку, које су се држале дуже времена (Јајачка до 1528.). Турци рано почели да освајају Б. (Сарајево добили још 1436.); добар део бос. племства примио ислам, али задржао свој језик; од бос. потурчењака известан број дошао на Порти до највиших положаја (Ахмед-паша Херцеговић, Мехмед-паша Соколовић и др.). Тур. власт трајала до 1878.; у 1. време била сношљива и дала неколико дела несумњива полета и стабилности; после тур. пораза под Бечом (1683.), кад је Тур. изгубила Слав. и Далм., тур. власт се извргла у тиранију. Обескућени мусл. из Слав. и Далм. дошли у Б. и X. и почели своје окућавање на рачун раје, што довело до све чешће међусобне борбе бос. мусл. против центр. власти и њихових претставника; Босанци су онда тежили за што већом аутономијом и што неограниченијом личном слободом; од тих покрета најзначајнији је Хусеин-бега Градашчевића (1831.-1832.); али њихове тежње сломио Омер-паша Латас (1850.-1851.). Нац. свест б.-х. Срба ојачала нарочито током 19. в. кад су, у вези с људима из Србије и Црне Горе, често дизали устанке, нац. и соц. карактера. Устанак у Невесињу (1875.), који су прихватиле цела Б. и Х., изазвао Србију и Црну Гору, а после и Рус, да објаве Турцима рат; борба је донела нежељени резултат: Берлински конгрес (1878.) дао је мандат А.-У. да у Б. и X. уведе ред. Антинац. управа А.-У., која отворено тежила да сузбије нац. свест Срба и Хрвата и да створи бос. народност, огорчила против себе већину стан. и изазвала устанак у Херц. (1882.); од 1896. прав., а 1899. мусл. отпочели борбу за верско-просв. аутономију; анексија Б. и X. (1908.) изазвала вел. огорчење у народу и жив нац. покрет јсл. оријентисане омладине; на Видовдан 1914. пао у Сарајеву од 1 омладинца а.-у. престолонаследник Франц Фердинанд; то је дало повод Аустр. да објави Србији давно жељени и спремани рат, који је довео до свет. рата; у њему је А.-У., поред др. обл., изгубила и Б. и X. (1918.).
БОСТАН (перс.) 1) ужа група плодова коју чине: диња и лубеница. 2) место где се гаје диње и лубенице.
БОСТОН 1) гл. град (793 000 ст.), вел. и утврђено пристаниште државице Масачусет и најважнији трг. и инд. град (инд. дрвета, хем., метала, ткст., конфекција) после Њујорка у САД; више унив. (најчувенији и најстарији у целој Амер. Харвардов), високих шк. и др.; родно место Франклина. 2) модерна игра у такту ¾. 3) игра у четворо са 2 шпила по 52 карте.
БОСУТ, л. притока Саве. Извориште јој у баровитом пределу ј. од Ђакова; улива се ниже ушћа Дрине; дуг 187 км.
БОСФОР, мореуз између Црног и Мраморног М., на чијој евр. страни лежи Цариград; дуг 31,7 км; широк у с. делу 4,7, а ј. 2,5 км; најужи део има свега 660 м; дубок 50-70 м, а у најужем делу дубина 120 м. Међунар. конвенцијом од 24. 7. 1923., кроз њега у време мира дозвољен слободан пролаз трг. бродовима и ваздухопловима свих држава; за време рата, Тур. може да забрани пролаз непријатељским бродовима.
БОСФОРСКО ЦАРСТВО, осн. 480. пре Хр., на обема обалама Керчанског Зал.; после 3. в, по Хр. припадало Римљанима, Казарима и Татарима.
БОТА 1) Луј (1862.-1019.), вођ Бура у ратовима за независност; затим претседник владе у Ј.-афр. Унији. 2) Карло (1766.-1837.), ит. историчар, писац Ист. Италије. 3) Пауло-Емил (1802.-1870.), син претходног, историк; вршио ископине у Нинави и много допринео одгонетавању клинасте азбуке.
БОТАНИКА (грч.), наука о биљкама (→ биологија). Ботанички врт, б. башта, земљиште на којем се гаје биљке из разних крајева света, ради наставе и научног испитивања.
БОТЕВ Христо (1847.-1876.), буг. песник и борац за слободу; као гимназист учествовао у револуц. покрету у Одеси (1864.); касније се бавио разним занимањима (уч., словослагач, глумац итд.), али није напуштао рад на дизању устанка у Буг.; на вест о април. устанку (1876.) прешао са четом из Рум. у Буг., где је одмах погинуо; певао у романтичарском духу; гл. дела: Сабрана дела, у којима се нарочито истиче песма Хајдуци, рано преведена на наш језик.
БОТЕРИЈЕВА РЕАКЦИЈА, служи за дијагнозу ехинококозе; убризгава се у кожу 0,15 см³ ехинантигена (течност из ехинококове цисте); код оболелих после 24 часа око места убода настаје црвенило и оток величине дводинарке.
БОТИЋ Лука (1830.-1863.), песник, родом Сплићанин, богослов, прив. чиновник биск. Штросмајера; романтичарски песник, без већег талента; гл. дела: Побратимство, Петар Бачић и нарочито Биједна Мара, коју је драматизовао Н. Бартуловић.
БОТИЧЕЛИ Сандро (Botticelli, 1444.-1510.), ит. сликар, радио рел. и митол. композиције префињеног цртежа и нежног колорита; 1 од најделикатнијих фирентинских ум., који је дубоко проживео драму ренесансног човека; гл. дела: многобројне Мадоне, Пролеће и Рађање Венере. (На сл. 3 грациjе).
БОТНИСКИ ЗАЛИВ, дугачак зал. на с. страни Балтичког М.
БОТО Јан (1829.-1881.), словачки нар. песник балада; гл. дело: Смрт Јаношикова.
БОТОКУДИ, Аимуре, индијанско племе у и. Браз., некада веома распрострањено.
БОТОШ, место код Петровграда, знатно преист. насеље из неолитика.
БОТРИОМИКОЗА (грч.), болест проузрокована микробом (Botryomyces equi) који обично улази кроз ране после штројења и проузрокује гнојења с отоцима и стварањем нових ткива; лечи се отсецањем отечених ткива.
БОТУЕЛ Џемс (Botwell, 1536.-1578.), шкотски племић; убио Дарнлеја, 2. мужа краљице Марије Стјуарт, па се њоме оженио 1567., али убрзо прогнан из Шкотске; умро као заробљеник у Данској.
БОТУЛИЗАМ (нлат.), тровање меснатом храном и конзервама, веома тешко обољење које брзо доноси смрт; проузроковач анаеробна клица Bacillus botulinus. Инкубација 1-16 часова; почетак нагао: повраћање, главобоља, несвестица, болови у горњем делу трбуха, живчани симптоми нарочито на очима: укочен поглед, сужавање зеница, разрокост, сухоћа слузокожа итд.; тмпт. обично није повишена, проливи ретки. Лечење: изазивање повраћања (топлом водом), чишћење, испирање желуца, постоји и серум; предохрана: не употребљавати конзерве меснатих производа сумњивог порекла.
БОФОР Франсис (Beaufort, 1774.-1857.), енгл. адмирал, утврдио скалу за мерење јачине ветра (1806.). Бофорова скала, таблица по којој су степеноване брзине ветра од 0 до 12:
0 = тихо 6 = 10 -- 12 м/сек. 1 = до 2 м/сек. 7 = 12 -- 15 » 2 = 2 -- 4 м/сек. 8 = 15 -- 18 » 3 = 4 -- 6 » 9 = 18 -- 21 » 4 = 6 -- 8 » 10 = 21 -- 26 » 5 = 8 -- 10 » 11 = 26 -- 40 » 12 = преко 40 м/сек. (оркан).
БОХАЧ Антонин (• 1882.), чсл. статистичар; гл. дела: Демографија морав. Словачке, Насеља и статистика сл. народа итд.
БОХЕМИЈА, ст. име за Чешку, названа тако по келтском племену Боји.
БОХЕМУНД, име неколико норманских средњев. кн. из Тарента, Антиохије и Триполиса; најзнатнији: 1) Б. I (1052.-1111.), син Роберта Гвискара; узео учешћа у 1. крст. рату. 2. Б. II, антиохиски краљ (1126.-1129.).
БОХИЊ, вел. план. котлина у Јулиским Алпима (Дравска Бан.) ограничена са С. Триглавом (2 863 м), са З Крном (2 240 м), а са Ј Родицом (1 962 м), Матајурским Врхом и Чрном Прсти; на дну котлине дивно Бохињско Језеро (глацијалног порекла, 4 км² 44,8 м дубоко); изнад Б. Ј. слап Савица (висок 60 м), где је извориште Саве Бохињке (д. крак Саве). Изразит план. предео с много шуме и добрим пашњацима; раније се копала гвоздена руда; данас се извози дрво и б. сир; клима субалписка: лети, купања у Савици и јез., зими одмор и зим. спортови. Бохињска Бистрица, село у Слов., с пограничном жел. станицом према Ит.; некада развијено руд. (гвожђе), данас привр. центар предела Бохиња и знатно туристичко место (Бохињско Ј.; полазно место за излете на Триглав, летовалиште); извоз дрвета.
БОХНИЈА, руд место (11 000 ст.) и рудник кухињске соли и гипса на с. подножју Карпата (Пољ.).
БОХОРИЋ Адам (око 1530.-1598.), слов. прот. писац и педагог; помагао Ј. Далматину у штампању прот. књ., нарочитим правописом (бохоричица); саставио 1. граматику слов. ј. Areticae horulae, која је за 180 год. била једина. Бохоричица, слов. азбука, управо латиница подешена, веома неспретно, за слов. ј.; добила име по творцу Б. А. уведена у промет 1581.
БОХУМ, варош (211 000 ст.) у рајнско-вестфалској обл. (Нем.), богатој рудним благом; инд. (метална, ткст., хем.).
БОХУМИН, варош (13 000 ст.) у ЧСР; инд. (челика и хемиска).
БОЦА (Xanthium spinosum, фам. Compositae), једногод., бодљикав коров пепељасте боје, пореклом из тропске Амер.; расте у Евр., с. Афр. и Аз.; на сметлиштима, пашњацима, поред насеља, друмова; развија се тек пред крад лета.
БОЦАРИС Марко (1788.-1823.), јунак из грч. устанка за ослобођење од Тур.; истакао се у одбрани града Мисолунга, у чијој близини погинуо.
БОЦО ДИ БОРГО Карло (1764.-1842.), Корзиканац; рус. дипломат и противник Наполеона I.
БОЧАТНА ВОДА, полуслана вода, тј. речна или изворска вода помешана са морском.
БОЧНИЦЕ → блистаче.
БОЧОНИ Умберто (1882.-1916.), ит. сликар и вајар, 1 од твораца футуризма.
БОШ 1) Карл (• 1874.), нем. хемичар; разрадио Хаберов метод добивања амонијака из ваздушног азота; добио Нобелову награду за хем. (1931.). 2) Хијероним (ван Акен, око 1450.-1516.), хол. сликар фантастичних призора и гротескних ликова; гл. дела: Порођење богородице, Рај и пакао, Последњи суд, Ессе hоmо и др.
БOШАВА 1) д. притока Вардара, извире са Марјанске Пл., а улива се пред улазом у Демир Капију. 2) обл. у ји. план. делу Тиквешке Котлине, у сливу → 1). У њој прав. ман. (Св. Арханђео).
БОШКАЧКИ ГОВОР, тајни г. јужносрбијанских зидара; грам. и синтакса као у домаћем дијалекту, а речник мешавина срп. речи употребљених метафорски, арб., тур., цинцарских и др.
БОШКОВИЋ 1) Ђурђе (• 1904.), архитект и археолог; бави се проучавањем срп. средњев. архт.; рестаурисао црк. у Пећкој патријаршији и Каленићу. 2) Јован (1834.-1892.), проф. Вел. школе, филолог, практичар; писао много о чистоти језика; гл. дело: О српском језику. 3) Руђер Јосип (1711.-1787.), математичар, астроном, физичар и филозоф; рођен У Дубровнику, умро у Милану. Као ученик исусоваца ступио рано у њихов ред, био наставник у Collegim Romanum, осн. звездару Брера у Милану, дао геом. метод за одређивање положаја екватора, планета из 3 посматрања 1 пеге (у књ. De maculis solaribus); са Хр. Мером извршио тријангулацију папске државе и измерио дужину меридијанског лука (Dе expeditione ad dimetiendos duos meridiani gradus); прочуо се и испитивањима о ахроматизму система сочива. У гл. делу: Theorian philosophiae nautralis заступао и развијао Њутнове идеје и дао оригиналну атомску теорију у којој настојао да објасни све особине материје (гравитацију, кохезију, еластичност) једном једином силом којом располажу атомп; астр. и оптичка дела издао у књ.: Opera pertinentia ad opticam er astronomniam. 4) Стеван (• 1868.), геодетски ген., управник Вој. геогр. института у Београду; ради на геодезији и картографији; извршио тригонометриску тријангулацију 1., 2. и 3. класе у целој Србији и Црној Гори; стални претседник међунар. комисије за извршење степенског мерења по меридијану од Сев. М. у Норв. до Рта Добре Наде у Афр. 5) Стојан (1833.-1908.), историчар, проф. Вел. школе у Београду и полит. и просветни радник; активно учествовао у полит. и династичким борбама 60. год.; једно време живео као емигрант у Белг. и Фрц.; као мин. просвете осн. Просветни савет и увео проф. испит; највише се бавио ист., али није правио самостална научна истраживања. Његова Историја света за народ и школу почела је на широј основи, али није довршена; гл. дело: збирка полит. и ист. чланака За просвету и слободу. -- Бошковићи, ст. дубровачка породица пореклом из Херц. У њој се почетком 18. в. истакла 3 славна математичара, браћа: Бартол, Петар (1705.-1727.) и Руђер, и песникиња Аница († 1804.).