Sveznanje B6
| SVEZNANjE |
BOZVEL Džems (Boswell, 1740.-1795.), engl. knjiž.; proslavio se kao pisac Života Samuila Džonsona.
BOZVELI Neofit (oko 1780.-1848.), bug. pisac; gl. delo: Slavjanobolgarskoe djetovodstvo, Kratkaja svjašt. istorija i svjašt. katihizis.
BOZDAG 1) visoka plan. između Strume i Meste sev. od Sereza. 2) često ime plan. u M. Az.
BOZDJEH Emanuel (1841.-1889.), čsl. knjiž., tvorac mod. čsl. drame; gl. dela: Iz vremena kotiljona, Baron Gerc, Državnikov ispit itd.
BOIT Gema (1833.-1914.), nem. glumica, poreklom Jsl.; kao majstor psih.igre upoređivana s Eleonorom Duze.
BOITO Arigo (1842.-1918.), it. pesnik i kompozitor; pristalica Vagnerov; komponovao kantate i opere: Mefistofel, Suton, Neron, pisao pesme, novele i libreta: Đokonda, Hera i Leander, Otelo, Falstaf.
BOJ 1) sudar jačih snaga sa ciljem zauzimanja ili odbrane važnog položaja ili otseka. Ishod zavisi od vatrenog dejstva i veštog manevrisanja; više uspešnih b. mogu dovesti i do konačne pobede (npr. na Kajmakčalanu 1916., na Kozjaku 1912. itd.). 2) (engl.), dečko, uniformisano slušče po hotelima, kavanama, liftovima. Bojni aeroplan → aeroplan. B. brod, najjači tip ratnog breda, naoružan art. najvećeg kalibra i zaštićen najjačim oklopom. Gl. borbena snaga flote na moru, zove se i drednot, po imenu engl. broda, sagrađenog 1906. posle iskustva u rus.-jap. ratu. Moderni engl. b. b. Nelson dug je 218 m, širok 32 m, gazi 9 m, deplasman 40 000 t; naoružanje: 9 topova od 406 mm, 12 t. od 152 mm, 31 t. manjeg kalibra, 25 mitraljeza, 2 trostruke lansirne cevi; snaga mašina 45 000 ,NR, brzina 34 čvora, posada 1400 ljudi. V. b. pretstavlja jezgro flote, jer art. borbom odlučuje bitku (→ mornarica). B. jarbol, na b. brodovima kula sa manjim brzometnim topovima, platformom za reflektore i krstovima za signalizaciju. B. krstaš, po snazi drugi ratni brod, od kojeg je manje zaštićen: oklop mu smanjen u korist brzine i akcionog radiusa; služi za izviđanje, potpomaganje akcija na moru, napad neprijateljske obale i potporu manjim i bržim plovnim jedinicama mornarice. B. otrovi, hem. sredstva, primenjena u ratu, iako je njihova upotreba zabranjena haškom konvencijom (1889.). versajskim ugovorom (1919.1. vašingtonskom konvencijom (1922.) i ženevskim protokolom (1925.); bacaju se na neprijatelja granatama, ručnim bombama, bacačima mina, puštanjem otrovnih oblaka iz čeličnih boca i iz vazduha; služe da zatruju vazduh, zemljište. hranu. vodu i voj. spremu; imaju za cilj da izazovu trenutnu smrt ili oboljenje sa dužim ili kraćim onesposobljenjem; dejstvuju neposredno na kožu ili sluzokože (udisanjem), ili posredno upotrebom zatrovane hrane. Prema agregatnom stanju dele se na: čvrste, tečne i gasovite, a po načinu delovanja na: zagušljivce, plikavce, nadražljivce, kijavce i prave otrove. 1) Zagušljivci hlor, palit, sirpalit, naročito fozgen) napadaju organe za disanje i izazivaju kašalj, gušenje, pljuvanje krvi, a kad Je vazduh presićen i naglu smrt. Trovane treba što pre, uvek na nosilima, skloniti iz zatrovane sredine, utopliti ih, dati im da dišu kiseonik, pustiti im krv i prinuditi ih da leže apsolutno nepomično. 2) Plikavci (iperit), deluju razorno, u vidu nevidljivih kapljica stvorenih eksplozijom, ia kozku i razne organe. Podmukli su, jer se znaci trovanja javljaju posle nekoliko sati, što nije slučaj sa dr. otrovima; opasni su, jer natapaju odeću, kosu, hranu, vodu, bilje i zemljište; postojani su, te je mogućnost trovanja veoma duga; najteže povrede prouzrokuju na: koži (plikovi tipa hem. izgoretina), očima (otoci kapaka i suzenje), organima za disanje (pojava lažnih membrana sa sekundarnim infekcijama -- zapaljenje pluća), bubrezima (zapaljenja), nervnom sistemu (prolazni duševni poremećaji) i organima za varenje (bolovi, povraćanje, krvavi prolivi). Trovanog osloboditi odela, okupati ga i ošišati, grlo, usta, nos, oči prati 2% rastvorom bikarbone sode; kožne povrede prati sa 4% kalijum-hipermanganom; kod povreda organa za varenje piti sodu bikarbonu; kiseonik udisati ako su oštećena pluća, 3) Nadražljivci, suzavci (benzil bromid, hloropikrin) i kijavci (difenilhlorarsin), slabili su otrovi: izazivaju lakše povrede u očima ili nosu. 4) Pravi otrovi (cijanovodonična kiselina), dovoljno koncentrisani u vazduhu, dejstvuju na mozak, izazivaju paralizu centara za disanje i naglu smrt. Trovanog spasavati veštačkim disanjem, a srčani rad potkrepiti ubrizgavanjem etera i kofeina. Sredstva za zaštitu su lična (ceđenjem otrovanog vazduha → maskama ili izolovanjem od njega tzv. Dregenovim aparatom) i zajednička (u naročitim skloništima za više lica); u hitnim slučajevima može se pomoći zaustavljanjem disanja, zapušavanjem nosa i usta nakvašenom maramom ili maramom u kojoj se nalazi zemlja ili sitno istucani drveni ugalj (bez praha), ili disanjem kroz grlić boce bez dna, ispunjene istim materijalom.
BOJA, utisak koji na naš organ vida čine svetlosni zraci razne talasne dužine (→ svetlost, spektar); tako npr. talasima dužine 760 milimikrona odgovara tamnocrvena boja, onima od 687 crvena, a od 527 čisto zelena itd.; b. nekog tela zavisi kako od spektralnog sastava svetlosti koja pada na njega tako i od osobina samog tela. B. kao materije za bojadisanje po sastavu dele se na: miner. i organske; prve pripadaju neorg., a druge org. jedinjenjima; po načinu dobivanja dele se na: prir. i veštačke (sintetične), a prema upotrebi na: b. za bojenje zidova (krečne), drveta i metala (uljane), tkanine, hartije. stakla itd.; org. b. prema osobinama, vreti sirovina iz kojih se dobivaju, hem. sastavu i načinu bojenja dele se u različite vrste: → anilinske, alizarinske, aco-b., indantrnske, sumporne, bazične itd. B. masna, suspenzija miner. b. i firnisa. Sumporne b., org. b. dobivene topljenjem raznih org. jedinjenja sa sumporom ili topljenjem i kuvanjem pod pritiskom s natrijumsulfidom; amorfne su i nerastvorne u vodi; rastvaraju se u vodenom rastvoru natrijum-sulfida i ponovo prevode u nerastvoran oblik dodatkom kiselina, ili dejstvom vazduha; služe za bojenje pamuka bez upotrebe močila; postojane su i jevtine. B. domaćih životinja, označena je b. dlake ili kože (kod pasa i koje nisu obrasle dlakom); najraznovrsnija je kod konja; može biti: prosta, složena ili šarena; prosta je kad su sve dlake iste b. (vranac, belac, alat, dorat), složena kad su dlake više b. izmešane (zelen. siv, čilaš. žerav), a šarena kad na koži postoje raznobojna polja. B. kože, kose i očiju kod čoveka određena → pigmentom (→ koža, kosa, oči, rase). B. stila, prema osećanju kojim je prožet neki sastav, b. s. može biti: lirska, elegična, ironična, patetična itd.; za sastav, u kojem nema osećanja, kaže se da je bezbojan. B. tona, osobina zvuka pojedinog instrumenta ili glasa; može se odrediti jedino čulom sluha. Zaštitna b. → mimikrija. Bojadisanje kose, vrši se radi promene prir. b. ili da se prikrije seda kosa. Plava b. se postiže upotrebom hiperokoida hidrogeniuma u vodenom rastvoru 3-10%, ostale b. upotrebom raznih preparata od kojih je najpoznatiji preparat od hene. Pre i posle svakog bojadisanja kosa se mora dobro oprati; ne nanosi nikakvu štetu opštem zdravlju, izuzev ponekad zapaljenje kože. B. tela, vrši se kod mnogih naroda radi ukrasa, zastrašivanja neprijatelja i duhova, odbrane od zlih magiskih sila; prethodilo je odevanju; danas u običaju kod amer. Indijanaca; delimičnog b. t. ima i kod Jž. Sl. (b. kose kod žena na Ovčem Polju, pravljenje maski, mazanje lica radi odbrane od uroka), a kod musl. u običaj b. kose, nokata i prstiju henom. B. vina, vršeno ranije raznim sredstvima, kao karamelom, saflorom itd. Naš zak. o vinu (8 4. i 5.) zabranjuje upotrebu tih sredstava, a dozvoljava mešanje vina od domaće loze radi popravke boje. B. narodno, za predivo, tkanine, razne predmete od drveta, kožu, zemljano posuđe, uskršnja jaja, pića itd., spravljane su, a delimično se spravljaju i danas, b. od raznog bilja i njihovih plodova; za crvenu se upotrebljavaju koren i žile od broća i brestova kora; za crnu: list, kora i ljuska od oraha, grančice sa lišćem od žešlje, kora od lužnjaka, crni trn, grančice od jove i dr.; za žutu: žutilica, srpak, kora od divlje jabuke ili ruja, lukovina itd.; za modru: jasenova kora; zelena b. se dobiva na taj način što se materija prvo oboji žuto, pa onda stavi u plavu b. Rakiji se daje žuta b. upotrebom lišća ili istucane mezgre od jabuke; lepa b. vina postiže se muljanjem ploda od burjana zajedno sa grožđem, a koži za opanke daje se lepa crvena b. potapanjem u vodu u kojoj je skuvana jova, Bojadžije, zanatlije koje bojadišu pređu ili gotove tkanine; nekad veoma razvijen zanat; danas u opadanju zbog upotrebe jevtinih anilinskih b. u ind. tkanina; održava se samo po većim varošima.
BOJANA, otoka Skadarskog J. i d. Drimovog kraka; uliva se u Medovski Zal. U donjem delu čini granicu između Jugosl. i Arb.; plovna je na celoj dužini.
BOJARDO Mateo (1434.-1494.), it. epski i lirski pesnik; gl. delo, viteški ep Zaljubljeni Rolando, obrađuje priču o Karlu Vel.; ostalo nedovršeno; Ariostov Besni Rolando samo je nastavak ovoga epa.
BOJARI, naziv za bug., rus. i rum. plemiće; u Rus. se delili na carske, gradske i patrijaršiske.
BOJ-ED Ida (1852.-1928.), nem. spisateljka romana: Jedna kap, Bezdan života, Iz Tantalovog roda, Samo jedan čovek, Mirni junaci itd.
BOJER 1) Georgije, slikar iz 19. v.; gl. dela ikonostas crk. u Jasku, a možda i Majski sabor. 2) Johan (• 1872.), norv. romanopisac; prva dela realistička; u njima opisan štetan uticaj politike na norv. seljaka; docnije pisao romane moralne i polit. sadržine prožete optimizmom; gl. dela: Život, Velika glad, i Licem sveta.
BOJI. narod u ant. Galiji, nastanjen između r. Alijea i Loare; imali prestonicu u Gergoviji.
BOJIĆ Milutin (1892.-1017.), pesnik; svršio flz. fak. u Beogradu; rano se istakao rečitošću u poeziji i snažnim temperamentom; njegove patriotske pesme imaju dubokog osećanja i istinskog poleta; pisao i drame, od kojih su mu se sačuvale 2 u stihovima: Kraljeva jesen i Uroševa ženidba.
BOJKOT (engl.), isključenje neke ličnosti iz privr. delatnosti, izvedeno od grupe lica ili organizacije u cilju smanjenja ugleda, kazne ili privr. i moralnog pritiska; najčešće primenjen kao borbeno sredstvo radnika prema poslodavcima i obratno. Poslodavci često zavode »crne liste« u koje upisuju imena istaknutih radnika i ne primaju ih nigde u službu, a radnici napuštaju poslodavce i prinuđavaju ih da obustave rad delimično ili sasvim. Treću vrstu b. primenjuju organizovani radnici na neorganizovane da bi ih prinudili na stupanje u organizaciju. Kao odbijanje zaključivanja ugovora privr. karaktera b. je zak. dozvoljen; ali ako dođe u opreku sa postojećim običajima i propisima kazn. prava, ili sasvim ugrozi opstanak bojkotovanog, bojkotovana ličnost ili preduzeće može zahtevati naknadu sudskim putem.
BOJL Robert (Vou1e, 1627.-1691.), fizičar; 1 od prvih naučnika koji je radi rešavanja naučn. problema pristupio eksperimentima; postavio zak. o zavisnosti između pritiska gasa i njegove zapremine pri konstantnoj tmpt.; bavio se dosta analitičnom hem.
BOJLER (engl.), kotao, kod nas za spratno grejanje.
BOJMIJA, kotlina u J. Srbiji, oko Vardara, između Demir Kapije i Ciganske Klisure; veoma plodan i bogat kraj: vinogradarstvo, svilarstvo, voćarstvo (smokve, kajsija. nar i dr.), duvan. Stan. Srbi i Turci; gl. mesto Đevđelija.
BOJNIČIĆ Ivan 1) 1856.-1926.), istoričar; gl. dela: Krivotvorenje isprava u sr. v., Spomenici Mitrina kulta u Hrv., Plemstvo u Galiciji i Bukovini itd. 2) Stjepan (1884.-1927.), glumac karakternih i komičnih uloga zagreb. poz.
BOJNOŽ, dugi amer. lovački nož.
BOJOVIĆ Petar (• 1858.), vojvoda; stupio u Voj. akad. 1875.; proizveden za art. por. 1880.; za gen. 1912., a za vojvodu 1918. Učestvovao u ratu 1876. kao pitomac, a 1885. kao vodnik. Kasnije bio nač. Gl. gštb., i nač. štaba I arm. za vreme balk. ratova (1912.-1913.). U svet. ratu kom. I arm. Napisao: Vođ patrole, Vaspitanje vojnika, Metoda za rešavanje taktičkih zadataka, Šta imamo i možemo da očekujemo od Egzercirnih pravila, Odbrana Kosova Polja(→ sl.).
BOJST Ferdinand (Beust, 1809. -1886.), saski i austr. političar diplomat i državnik; uveo Sasku u savez s Austr. protivu Pruske (1886.), a posle austr. poraza postao drž. kancelar u Beču; u tom svojstvu uspeo u život a.-u. nagodbu (1867.). Kao pristalica rata sa Pruskom vodio prijateljsku politiku prema Srbiji; posle pruske pobede u frc.-pruskom ratu, smenjen sa položaja kancelara i upućen kao austr. diplomat. pretstavnik u inostranstvo.
BOJTEN (Beuthen), varoš (63 000 st.) u Šleziji (Nem.), na polj. granici; okolina bogata rudama: kameni ugalj, olovo, cink; ind. metala, drveta i piva.
BOK, strana. Bokobran, lopta ili valjak od pletenog konopca, ispunjen konopcem, kudeljom itd., namešta se na bok broda pri pristajanju da ublaži udaranje o obalu ili broda o brod. Bokovi mreže, mrežne plahte koje s desna i s leva zatvaraju povlačne i potezno mreže, ispletene od tanjeg i debljeg konca ili kanapa, sa većim i manjim okancima; uz njih prolazi riba iz grla mreže u mrežnu vreću, gde je konačno ulovljena. Bočna linija, niz sitnih kožnih čulnih organa kod riba, punoglavaca i vodozemaca, smeštenih u naročitom dugom kanalu u koži glave i bokova; stoje u vezi o izvesnim moždanim živcima; smatra se da služe za osećanje vodenog pritiska i vodenih strujanja, njihove jačine i pravda. B. marš, kretanje voj. jedinice pri kojem se neprijatelju izlaže 1 strana; nastaje prilikom zaobilaženja ili grupisanja na pogodnijem položaju. B. stabilnost, osobina aeroplana da se održava u letu tako da mu krila ostanu u vodoravnom položaju; poremećenu b. s. pilot ispravlja krilcima.
BOKA KOTORSKA, najrazuđeniji zal. na j. kraju jsl. jadr. obale; dug 20 km, a suženjima i proširenjima podeljen u više zatona i draga; veći: Toplanski, Tivatski, Risanski i Kotorski. Poslednja 2 u zaleđu, vezani za prednji deo uskim prodorom Verige: dubina 32-42 m; strane karsne, visoke i strme (Orjen 1895, Lovćen 1749 m); klima primorska; više dobrih pristaništa: Hercegnovi, Tivat, Risan i Kotor; u Tivtu i Đenoviću ratna pristaništa; utvrđenja na Oštrom i Mamuli, dobra morska kupališta (Hercegnovi, Zelenika i dr.). Stan. Bokelji, uglavnom Srbi, poreklom iz Crne Gore i Herc., izuzev nešto stranaca, novijih doseljenika: 2/3 prav., a 1/3 kat.; pod mletačkom vlašću (15. v. do 1806.) delilo se na plemena; odavno čuveni kao vešti pomorci; osobit običaj proslavljanje sv. Tripuna, zaštitnika Kotora. Bokeljska mornarica, stalni odred mornara, osn. u sr. v. (po legendi prilikom prenosa moštiju sv. Tripuna iz Carigrada u Kotor); vršila pristanišnu vlast i u doba ven. rpb. (1462.-1797.); prva austr. vlada ostavila joj sve ranije povlastice; Frc. ih ukinula, a za druge austr. vladavine (1814.-1918.) mogla da istupa samo kao počasna straža; proslavlja ovake god. svoje svečanosti na sv. Tripuna (3./2.).
BOKARDO (rom.), u logici silogizam 3. figure zaključivanja u kojem su 1. premisa i zaključak delimično odrečni; a 2. opšta i potvrdna (npr. poneke ptice ne lete; sve ptice imaju perje; dakle poneke pernate životinje ne lete).
BOKAČO Đovani (Boccaccio), 1313.-1375.), it. pripovedač, pesnik i humanist; kao mladić bavio se trgovinom, zatim učio crk. pravo, a docnije se posvetio proučavanju klasične starine i knjiž. radu: napisao mnogo dela na lat. i it.; Filostrato, Život Danteov, Komentar Božanstvenoj komediji i dr.; najpoznatije i najbolje njegovo delo: Dekameron (deset dana), zbirka od 100 izvanredno uspelih, mada ponekad i preterano slobodnih novela, koje za vreme kuge u Firenci pričaju jedan drugom članovi veselog društva, sklonjeni na neko obližnje poljsko dobro; njim se služili pisci za svoja dela (Šekspir, Molijer, M. Držić i dr.).
BOKVICA, žilovlak (Plantago, fam. Plantaginaceae), vkšegod. zeljasta biljka sa rošetom od lancetastog ili ovalnog lišća, dugačkog bezlisnog stabla i sitnog belog cveta; raste po livadama, ispašama i u šibljacima; ima je više vrsta: R. media i R. major, u Evr. i z. Az., a R. lanceolata, u Evr., Az. i s. Afr.; u narodu se njen koren upotrebljava protiv nastupa groznice, a lišće za lečenje svežih rana. Vodena b. (Alisma plantago, fam. Alismataceae), kozmopolitska biljka bara, obala, reka i jezera; lista slična b., bela ili crvenkasta pri osnovi žućkasta cveta skupljena u cvasti.
BOKELjI → Boka Kotorska.
BOKERINI Luiđi (Boccherini, 1743.-1805.), it. kompozitor prefinjene kamerne muz.; komponovao kvartete, kvintete i dr.
BOKORENjE TRAVA, umnožavanje bočnih stabljika, postalih iz bočnih pupoljaka gl. stabljike, koje se nalaze u pazuhu donjih listova.
BOKORIĆ Mihailo († 1817.), slikar iz 1. polovine 19. v.; radio ikonostase po banatskim selima i portrete.
BOKS (engl.) 1) ograđeno odeljenje u štali, u koje se puštaju nevezani konji i dr. životinje. 2) mekana i elastična teleća, kravlja i konjska koža, uštavljena hromnim štavilima i obojena s obe strane; upotrebaljava se pri izradi obuće i u sedlarstvu. 3) veština borbe pesnicama u granicama pravila; datira iz najdavnijih vremena: spominje ga i Omir u Odiseji; на 23. Олимпијади (688. пре Хр.) званично уведен у такмичења; изводио се голим песницама или са рукавицама. У савр. доба Енглези први написали правила. Први шампион борбе голим рукама био Џеме Флаг (1799.), а последњи Американац Суливан (1889.), касније превладала борба са рукавицама. У ср. Европи био полициски забрањен до 1918.. али је ипак постигао успеха, нарочито у Нем. и ЧСР. Време борбе код аматера траје 3, а код професионалаца 6-20 рунди, од по 3' са 1' одмора. Има 4 врсте одлука: победа (нок-аутом, предајом, дисквалификацијом или прекидом борбе); победа на поене; нерешен резултат и поништење борбе. Према тежини, борци се деле на 8 категорија: мува, бантам, перо, лака, велтер, средња, полутешка и тешка. B. sa senkom, šado b., trening protiv zamišljenog protivnika. Bokserski menadžer, poslovni posrednik između profes. boksera i organizatora meča; zaključuje mečeve za svog pulena i vodi računa o fin. poslovima, a vrši i dužnost trenera. B. ring, mesto za održavanje b.-mečeva, na podijumu, vis. najmanje 0,75 m; ograničeno je s 4 stuba, za koje su pričvršćena tri konopca debela 20 mm. B. rukavica je ispunjena morskom travom ili konjskom dlakom. Težine od 4, 5, 6, 8, 10, 12 i 14 uncija; za utakmice od 4-8 uncija, a teže samo za trening.
BOKSEBURG, varoš (38 000 st.) u Transvalu (J.-afr. Unija), nadm. v. 1630 m; u okolini rudnik zlata,
BOKSERI, članovi tajnog patriotskog udruženja u Kini; izazvali (1900.) bokserski ustanak protivu stranaca i b. rat.
BOKSIT (po mestu Beau, u Frc.), hidratisani oksid aluminijuma (Al₂O₃H₂O); zemljast mineral, crvene, žute ili mrke boje, često sitnogrudvast; najvažnija aluminijumova ruda; iskorišćuje se samo ona koje sadrži malo silicijum-dioksida. Svet. proizvodnja je iznosila 1934. god. 1 267 000 t; od toga više od 2/3 otpadalo na Evr., a ostatak na Amer.; od evr. zemalja na 1. mestu Frc. (400 000-500 000 t), pa It., Mađ. i Jugosl., čija je proizvodnja skoro jednaka (oko 100 000 t). U Jugosl. nalazišta brojna i mnogo cenjena, jer naš b. sadrži oko 55% aluminijuma, a malo silicijum-dioksida. Najbolji i najbogatiji ležaji su dalm. (okolina Drniša, Obrovca, Ervenika, Sinja, Imotskog, po Moseć-Planini i o. Pagu i Rabu), herc. (u ji. delu Prim. Ban.) i crnog. Boksitni cement, hidraulični malter koji brzo stvrdnjava; dobiva se topljenjem b. u cementnim pećima; skuplji od običnog cementa; upotrebljava se za brzo vezivanje.
BOKSKALF (engl.), mekana tanka i elastična teleća koža uštavljena hromnim štavilima i obojena s obe strane; upotrebljava se za izradu obuće i u sedlarstvu.
BOL 1) mesto (1700 st.) na o. Braču (Prim. Ban.); klimatsko mesto i kupalište; u blizini dominikanski man. u čijoj crk. gl. oltar izradio Tintoreto.
BOL Ferdinand (1616.-1680.), hol. slikar, Rembrantov učenik; obrađivao motive iz Bibl. i mitologije.
BOL 1) b. telesni, neprijatan osećaj, nastaje uticajem jakih nadraženja ili povrede tkiva. 2) b. duševni, osećanje kojim duša reagira na neprijatne doživljaje opasne po naš opstanak, socijalni položaj i napredak. 3) (engl. bowle), alkoholni napitak sa voćem i šećerom.
BOLA (šp.: lopta), oružje u upotrebi kod Indijanaca J. Amer.: 1 ili više lopti, ušivenih u kožu, međusobno povezane remenjem; zavitlava se i baca na divljač; ako pogodi obavije se oko cilja, sputava ga i onemogućava mu dalje kretanje; sl. oružja ima na Aljasci i u Mikroneziji.
BOLAN Žan (Bolland, 1596.-1665.), isusovac, pokretač kat. zbirke života svetaca (Acta Sanctorum), koju su nastavili po njemu nazvani bolandisti.
BOLDINI Đovani (1845.-1930.), it. slikar, dugo živeo u Parizu, radio poprsja ličnosti iz visokog društva.
BOLE ATA KLIJA (Baile Atha Cliath), od 1924. zvan. naziv Dablina.
BOLEN Ana (Boleyn), engl. kraljica → Ana.
BOLERO 1) šp. igra iz 18. v. 2) vrsta šp. jeleka.
BOLESLAV. Poljska: 1) B. I Hrabri, knez i kralj (992.-1025.), potčinio Pomorane i Lužičke Srbe; oteo od Čeha Moravsku i Slovačku, a od Rusa Crvenu Rus.; podigao polj. bisk. u Gneznu na stepen arhibisk.; ratovao sa Nemcima; pred kraj vlade krunisao se za kralja. 2) V. II Smeli (1058.-1079.), ratoboran prek vladar, vojevao sa Rusima; ubio krakovskog ep. Stanislava, zbog čega se Poljaci pobunili i prognali ga. 3) B. III Krivousti (1102.-1139.), ponovo zauzeo Pomoraniju i proširio Polj. do Labe, uveo senjoratsko pravo koje posle njegove smrti dovelo do naglog opadanja Polj. 4) B. IV Mazurac (1146.-1173.), sin prethodnog, pokušavao da progna braću i zauzme celu Polj.: priznao vrh. vlast Fridriha Barbarose. 5) B. V Stidljivi (1227.-1270.), sin Lešeka V, za čije vlade Mongols opustošili Polj. Češka: B. Surovi, knez (935.-967.); ubio brata Vaclava sv. i odmetnuo se od Nemaca, ali kasnije bio prisiljen da prizna njihovu vrh. vlast; pomagao Otokara I u boju sa Mađarima kod Augzburga (955.).
BOLESNIK, lice čije je zdravlje oštećeno. Bolesnička blagajna, ustanova za osiguranje radnika u slučaju bolesti; javnopravno samoupravno telo pod drž. kontrolom; postoji u Austr., Nem., Mađ., i dr. zemljama; u Jugosl. postojale u svima obl. koje su potpadale pod A.-U. Po Zak. o osiguranju radnika od 1922. pretvorene u okr. urede. B. b. trg. bolesničkog i potpornoga društva (BBTF i PD), priv. b. b. osn. u Ljubljani (1912.) u sklopu i pod kontrolom Središnoga ureda; sprovodi dopunsko osiguranje; lečenje bolesnih članova vrši se poglavito u sopstvenom sanatorijumu (Šlajmerov dom); svaki član plaća po 30 d mes; ima 3 povereništva: u Mariboru, Celju i Kranju i obuhvata isključivo trg. i priv. nameštenike. B. b. beogr. trg. omladine, organ Središnog ureda za osig. radnika, osn. u Beogradu (1925.) sa zadatkom da izvede dopunsko osig. trg. pomoćnika, članova Beogr. trg. omladine; ima 4 podružnice (Niš, Skoplje, Novi Sad i Požarevac); ukupan broj članstva iznosio (1934.) 4323, a prihodi 2 315 719 d. B. kasa, b. fond, ustanova koja osigurava u slučaju bolesti; članovi plaćaju uloge iz kojih se isplaćuje lečenje, lekovi i naknada za lično izdržavanje za vreme bolesti, a po mogućstvu izdržavaju i zdravstvene ustanove (lečilišta, bolnice i sanatorijumi). B. soba treba da je od najmanje 30 m³ prostora, dobro osvetljena, podesna za vetrenje, sa podom podesnim za čišćenje i pranje; u njoj mora biti samo nameštaj i potrebe za negu bolesnika,: postelja, noćni sto, stolica, umivaonik, pljuvaonica, sudovi za vršenje nužde, sredstva za dezinfekciju; na zasebnom stolu drže se sudovi za jelo i piće. U bolnicama može služiti za više bolesnika; tada je potrebno za svakog bolesnika 10 m² površine poda i 30³ prostora. Kreveti moraju biti udaljeni najmanje za 70 sm. B. s. za više od 20 bolesnika nisu podesne; najbolje su sa 2-4 postelje.
BOLEST, patol. stanje, izazvano uticajem mnogostrukih uzroka, u kojem organizam učestvuje svojim različitim reakcijama: postoji od trenutka kad uzročnik počne da deluje do krajnjeg ishoda (ozdravljenje ili smrt); može biti lokalna i opšta. B. avijatičara → vazduhoplovstvo. B. serumska → serumska bolest. B. spavanja trypanosomiase), zarazno oboljenje tropskih predela Afr.; povremeno povišenje tmpt. od 2-3 dana ponavlja se ređe ili češće duže vreme, čak do 1 god., uz mnoge teške znake: karakterističan neodoljiv san iz kojeg se obično bolesnik više ne budi; oboljenje traje dugo, može se i izlečiti, ali se najčešće završava smrću. Prouzrokovač, Trypanosoma gambiens, nalazi se u krvi i organima obolelih; prenosi se s obolelih na zdrave ubodom muhe Ce-Ce (Glossina palpalis). Lečenje salvarzanom, antimonom; predohrana: uništavanje muha, zaštita od njihovih uboda mrežom. B. vina → vino. B. lišća → list.
BOLIVAR 1) Simon, Oslobodilac (1783.-1830.), vođ j.-amer. ustanika u borbi protivu Šp.; oslobodio Venecuelu (1816.-1817.), Ekvador (1820.), Peru (1822.-1823.) i G. Peru (1825.), koji je po njemu nazvan Bolivijom; kad je pokušao da od oslobođenih obl. obrazuje jaku federativnu rpb., protivnici ga optužili da teži za kralj. vlašću; stoga se odrekao svih zvanja. 2) jedinica novca rpb. Venecuele; deli se u 100 centavosa. (Sl. Simon B.).
BOLIVIJA, kontinentalna država (1,3 km², 2,86 mil. stan.) u Andima (J. Amer.). Razlikuju se 2 dela: na 3 plan. (Andi) a na I ravnica Amazone;* otud razlike i u klimi i privr.; gl. reke: Marmore i Pilkomajo; zemljr. (žitarice, j. voće, pamuk, koka, šeć. trska, kava, kaučuk) i stočarstvo (konji, lame, goveda, ovce, antilopa) slabo razvijeni; gl. bogatstvo pretstavlja rudno blago (kalaj, olovo, srebro, bakar, bizmut, volfram, antimon, petroleum, cink, zlato); ind. nije mnogo razvijena; žel. mreža (2418 km) u vezi sa stranim pristaništima; izvozi rude, a uvozi ugalj, gvozdenu i čeličnu robu i životne namirnice; gl. mesta: La Paz, Kočabamba, Sukre, Potosi. Pre otkrića Amer. ulazila u sastav države Peru; Španjolci je zauzeli 1538., ali je od njih oslobodio Bolivar 1825., po kome je i dobila ime; posle toga mnogo patila od unutarnjih prevrata; u 1. polovini 20. v. ratovala zbog Grand-Čaka sa Paragvajem (1933.-1935.). Bolivijano, jedinica novca rpb. B.; deli se u 100 centavosa. Boliviska Visija, zahvata zap. deo države B. Najviši vrhovi Ilimani (6860), Sorata (6550), Sahama (6410) itd.
BOLINTINEANU Dimitru (1819.-1872.), rum. pesnik i putopisac; gl. delo: Cveće sa Bosfora.
BOLID, vrsta → meteora koji svojim sjajem nadmašaju i najveće zvezde, usled čega se vide i danju.
BOLMBERG Erik (• 1894.), šved. liričar poratne generacije; misaon pesnik; zbirke: Pesme usamljenika, Čovek i bog, Zarobljeni bog, Zemlja.
BOLNICE, ustanove za lečenje bolesnika, postojale još kod st. kult. naroda; kod nas podizane u sr. v. pri man. kao zadužbine vladara i vlastele, gde se sklanjali stari i iznemogli; ima ih 2 vrste u 1 zajedničkoj zgradi, i podeljene na paviljone; moderne se zidaju po 1. sistemu sa puno svetlosti, vazduha, udobnosti i čistote; mogu biti: javne (drž., op., samoupr. i voj.) i priv.; prema vrsti bolesnika dele se na: opšte, gde se na razna odeljenja primaju sve vrste bolesti; duševne za umobolne; za tuberkulozne i dr.; za vreme rata i epidemija stvaraju se i rezervne. U Srbiji je 1. b. otvorena u Šapcu (1826.), 1. javni špitalj u Vel. Gradištu (1832.), a prve voj. b. ustanovljene su (1838.) u Kragujevcu, Beogradu i Požarevcu; u Jugosl. ima 200 b. sa 27 000 postelja. Bolnički brod, za prevoz bolesnika i ranjenika; stoji pod zaštitom Crvenog krsta.
BOLOMETAR (grč.), el. aparat za merenje tmpt.; zasniva se na promeni el. otpora pri zagrevanju sprovodnika; pravi se od veoma tankog metalnog lima, nagaravljenog po površini radi povećanja apsorpcije toplotnih zrakova. Iz eksperimentalno određenog el. otpora i njegovih promena izračunava se tmpt. tela koje zrači.
BOLONjA, gl. grad (246 000 st.) istoimene prov. u s. It.; u podnožju Apenina, na d. obali r. Reno; 1 od najstarijih gradova u It. Utvrđenje, pijace, katedrale, univ. (11. v.), um. akad., v. poljopr. šk., muzej, zvezdara. Ind. svile, konz. mesa, šećera. Bolonjska kreda, st. naziv fino mlevene i prane krede, koja se upotrebljava za izradu sredstava za čišćenje metala.
BOLONjA Đovani da (1524.-1608.), tvorac poletnih figurica i grupa baroknog stila u bronzi; najlepše se nalaze u Firenci i Beču.
BOLOTOV Vasilije (1854.-1900.), rus. crk. istorik; pisao o st. hrišć., koptskoj, siriskoj i etiop. crk.
BOLSONI, zatvorene kotline u unutrašnjosti kontinenata i obl. suhe klime; u njih pritiču r. i obrazuju slana jez. bez otoka (Meksiko).
BOLTADžIJA (it.-tur.), u Srbiji 19. v. sopstvenik radnje sa tkst. i pomodnom robom; njihove radnje bile najveće i najlepše, jer su trgovale skupocenom robom iz inostranstva.
BOLTON, varoš (179 000 st.) u Engl., sz. od Mančestra; ind. (tkst., metal., sapuna, hartije); vis. šk., berza i poz.
BOLUS (lat.), vrsta gline. Beli b. se upotrebljava za izradu kita, uklanjanje mrlja i dr., a obojeni (crveni do mrkocrvenog) za izradu um. boja.
BOLCANO, varoš (33 000 st.) u s. It.; važan saobr. čvor i trg. (voće, vino i povrće); ind. konzervisanja voća i povrća.
BOLCANO Bernardo (Bolzano, 1781.-1848.), čuven it. logičar i filozof.
BOLjARI → bojari.
BOLjEVAC, varošica (1200 st.) i sresko mesto u si. podnožju pl. Rtnja (Moravska Ban.); okolina stočarska; selo Krivi Vir poznato po ovcama.
BOLjEVIĆI, manje pleme u Crmnici, u Crnoj Gori; ima 2 naselja: B. u užem smislu i Godinje; najznatnije bratstvo Plamenci.
BOLjETINAC Isa (†1915.), arb. prvak, rodom iz Boljetina na Kosovu; bunio se u više mahova protiv Tur.; pred balk. rat morao da beži u Crnu Goru; umro za vreme * svet. rata u Skadru.
BOLjŠEVIZAM, načela koja je prihvatila revoluc. većina rus. socijalist. stranke, sa Lenjinom na čelu, posle rascepa na svojoj konferenciji u Londonu (1903.), gde se od nje odvojila manjina (menjševici) pod vođstvom Plehanova i Martova; propoveda otimanje vlasti revolucijom, zavođenje diktature proletarijata, ukidanje kapitalističkog poretka oduzimanjem priv. vlasništva i ustanovu komunističkog društvenog poretka socijalizacijom sredstava za proizvodnju dobara; ideologija izložena u Lenjinovom delu: Država i revolucija. Boljševici, pristalice b., članovi revoluc. socijalist. stranke u Rus, koja bezuspešno pokušavala da se dočepa vlasti prilikom revolucije 1905. i u leto 1917., a izvela revoluciju i uzela vlast u svoje ruke novembra 1917. Boljševička revolucija, izvedena je u Rus. novembra 1917. pod vođstvom Lenjina. Čim je demokratska revolucija (mart 1917.) omogućila povratak u zemlju njemu i njegovim pristalicama, Lenjin otpočeo agitaciju za neodložno zaključenje mira, za podelu vel. poseda seljacima i za socijalizaciju sredstava za proizvodnju; posle neuspelog pokušaja, izvršenog u leto 1917., b. su iskoristili opšte rasulo u Rus, nastalo usled ratnih nedaća i nesposobnosti svojih protivnika, pa preoteli vlast Kerenskom, zaveli diktaturu proletarijata, zaključili mir sa centralnim silama u Brest-Litovsku (3./3. 1918.) i otpočeli organizaciju komunističkog društva i države; usled otpora njihovih protivnika u Rus. onda izbili dugi i veoma krvavi građ. ratovi.
BOM 1) vrsta hol. čuna sa ravnim dnom. 2) šved. sportska sprava, prečaga, vratilo.
BOMA, varoš u Belg. Kongu na d. obali r. Konga, 87 km uzvodno od ušća; do B. dopiru i okeanski parobrodi; sedište gen. guvernera.
BOMARŠE Pjer Ogisten (Beaumarchais, 1732.-1799.), frc. pisac, uč. muz. na dvoru i finansijer; oštrouman, lukav i smeo, oličavao 3. stalež koji se pripremao na revoluciju; pročuo se Memoarima, u kojima otkrio zaostalost frc. sudstva. U komedijama Seviljski berberin i Figarova ženidba, kroz Figara, kao pretstavnika 3. staleža, kao oštru i duhovitu satiru savr. društva: aristokratije, njenih feudalnih prava i zloupotreba; napadao prodaju sudskih zvanja i dr. položaja. Izvršio vel. uticaj na frc. i evr. dramu.
BOMBA (lat.-rom.), šuplje zrno, napunjeno eksplozivom; eksplodira posle određenog vremena ili usled udara. Može biti: 1) ručna (ofanzivna za napad i defanzivna za odbranu), teška 100-1000 gr; daljina dejstva 30-50 m. (Na sl.: A. srp. b. sistem „Kragujevac“ 1. osigurač (poklopac), 2. kapsla, 3. nakovanjić, 4. smesa za potpaljivanje, 5. sporogoreća masa, 6. detonator, 7. živin fulminat, 8. eksplozivno brizantno punjenje, 9. telo b. od gvožđa. B. austro-ugarska kukuruzna b. 1. glava tela b., 2. telo b. od gvožđa, 3. sporogoreći štapin u izolaciji, 4. uteg (olovna kuglica), 5. šipka. B. frc. (naša) b. V. V. 6 kapsla, 12. udarač, 13. čep, 15. glava upaljača.) 2) tromblonska, koja se baca iz tromblona (sprave u vidu levka za naticanje na puščanu cev) opaljivanjem metka; daljina dejstva 190 m. 3) aeroplanska, baca se iz aeroplana; može biti: za dejstvo protiv živih ciljeva, za dejstvo potresom, za duboko prodiranje i rušenje i specijalne (s bojnim otrovima, za osvetljavanje, izazivanje požara itd.). 4) protivpodmorničke, koje se bacaju u more sa broda ili aviona, pošto se prvo tempiraju da eksplodiraju u određenoj dubini. Bombaška afera na Cetinju, izbila kad je Stevan Rajković, tipograf, predao (23./10. 1907.) zavežljaj sa bombama min. unutrašnjih dela na Cetinju s izjavom da je on poslat iz Srbije da bi se u Crnoj Gori izazvao prevrat; posle isleđenja okrivljena su 52 lica, među kojima 13 nar. posl., 1 b. pretsednik min. saveta i 3 b. min. Suđenje je bilo javno i trajalo mesec dana; na suđenje je doveden kao svedok i obični agent-provokator Đorđe Nastić, koji je svedočeno da su srp. dvor i srp. vlada bili pokretači i pomagači pripremanog prevrata. Srp. diplomat. pretstavnik na Cetinju tražio je od crnog. vlade da se Nastićevo lažno tvrđenje demantuje i nepravi, pa kad to nije učinjeno, napustio je na neodređeno vreme Crnu Goru; presuda suda bila veoma stroga; od optuženih 6 osuđena na smrt, a ostali do 2 god. robije ili zatvora; pušteni su ispod suđenja 1 kao nevin i 2 iz nedostatka dokaza.
BOMBAJ, obl. (320 165 km², 19,3 mil. st.) i grad (1,8 mil. st.) na zap. obali Indije; najnaseljenije mesto i najveći ind. grad Indije (ind. vune i pamuka); po otvaranju Sueckog kanala postao i najveće pristanište Indije; univ., visoka škola, zvezdara. Bombajska konoplja, gamb-konoplja, vlakna biljke Hibiscus cannabinus, iz fam. sleza (Malvaseae), koja raste u tropskoj Az.
BOMBARDA (frc.), prvo art. oružje punjeno ostrag sa punim zrnima od kamena, okovanim gvožđem u vidu krsta; palilo se gvozdenom usijanom šipkom. Bombarderski aeroplan, služi za bombardovanje neprijateljskih objekata; može biti dvosed ili češće jednomotorni ili višemotorni višesed; osim uređaja za bombardovanje imaju i uređaj za noćno osvetljenje, a višesedi i radio stanicu; na repu nose oznaku V, sa cifrom koja označava broj članova posade. Bombardovanje, vrsta art. gađanja najvećim topovima i iz aeroplana u cilju da se razruše voj. objekti ili primora grad na predaju; u ratnom pravu smatra se za nasilno sredstvo i dopušta se samo protiv utvrđenja, žel., ratnih fabrika, branjenih pristaništa i sl., a zabranjuje se u cilju zastrašivanja građana; ne smeju se bombardovati ni zgrade obeležene znacima Crv. krsta i belom zastavom, ali se zaraćene strane retko toga pridržavaju. B. Beograda, 5./6. 1862., izvršeno posle sukoba i uličnih borbi između Srba i Turaka (3./6.), do kojih su doveli razni uzroci (osn. nar. vojske, reforme rešene u srp. skupštini 1861., zahtev Srba da se Turci isele iz gradova, sukob kod Sokola itd.); otpočelo je za vreme sprovoda poginulih i trajalo 4½ sata vel. žestinom; obustavljeno je tek posle intervencije stranih pretstavnika. Imalo za posledicu smenjivanje beogradskog paše i dodeljivanje gradova (izuzev Sokola i Užica koji su porušeni) od strane vel. sila Srbima 1867.
BOMBAST, nadmen izraz, ili zvučna, ali prazna i beznačajna izreka. B. stil, preterano kitnjast, visokoparan stil, čest u zdravicama.
BOMONT Fransis (Beaumont, 1584.-1616.). jedan od najznačajnijih engl. dramatičara iz Šekspirovog doba; pisao u saradnji sa Flečerom.
BON 1) grad (Bonn, 92 000 st.), na l. obali Rajne u zap. Nem.; katedrala, univ. (1818), v. poljopr. šk., obl. muzej; ind. mašina, klavira, porcelana. 2) pristanište (Bône, 52 000 st.) u Alžiru (s. Afr.), na istoimenom zal.; izvozi: fosfate, gvozd. rudu, stoku, vino i grožđe.
BON (frc.), pismeno koje utvrđeno pravo jednog lica da primi sumu novca ili izvesnu stvar; vrste uputnica; pri razdavanju namirnica, kad se ograniči i nadzirava potrošnja, daje se b. za hleb, šećer itd. Blagajnički b., kratkoročna drž. obaveza izdata saobrazno fin. zak.; donosi kamatu; može biti po viđenju, kad je plativ čim se podnese, i s rokom.
BONA (frc), dadilja, obično strankinja.
BONA 1) adventitia (lat.), dobra čiji je sopstvenik maloletno dete, a otac ima vlast adm. i užitak: u rim. pravu bila neotuđiva; danas se za otuđenje traži dozvola starateljskog sudije. 2) ecclesiae, crk. dobra; po Justinijanovim novelama pretvorena i neotuđiva. 3) → Bonorum possessio.
BONAVENTURA sv. (1221.-1274.), franjevac, istaknut skolastičar.
BONAPARTE, ugledna it. porodica, čija se 1 grana nastanila u 16. v. na Korzici; njeni su gl, pretstavnici: 1) Šarl-Mari (1746.-1785.), oženjen Marijom Leticijom Ramolino (1750.-1836.). 2) Žozef (1764.-1844.), njihov sin; kralj Napulja (od 1806.) i Šp. (1808.-1813.); posle Vaterloa emigrirao u SAD. 3) Napoleon, Žozefov brat → Napoleon I. 4) Lisjen (1776.-1840.), Napoleonov brat; pretstavnik saveta od 500 za vreme direktorijuma; igrao vidnu ulogu u Napoleonovom drž. udaru od 18. brimera; kasnije došao u sukob sa Napoleonom i napustio Frc. 5) Eliza (1777.-1820.), Napoleonova sestra. 6) Luj (1778.-1846.), brat Napoleona I; hol. kralj (1806.-1810.), otac → Napoleona III. 7) Polina (1780.-1839.), Napoleonova sestra. 8) Karolina (1782.-1839.), Napoleonova sestra, žena Joakima Mira. 9) Žerom (1784.-1860.), brat Napoleonov; vestfalski kralj (1807.-1813.), frc. maršal za vreme 2. rpb. 10) Rolan (1858.-1924.), sin Lisjenov, poznat geograf, pisac mnogih antropogeogr. dela.
BONAR Pjer (Bonnard, •1867.), frc. slikar, 1 od najizrazitijih pretstavnika modernog evr. građ. slikarstva posle impresionističke epohe; odličan kolorist.
BONAR LO Endrju (Bonar Law, 1858.-1923.), engl. državnik.
BONA FIDE (lat.: u dobroj nameri), u pravu znači savesnost, tj. da lice u pitanju nije imalo nikakvu nameru da učini što protivpravno, niti je znalo za postojanje protivpravnosti.
BONBONA (frc.), sitan slatkiš od šećera ili čokolade; njihova proizvodnja redovno u vezi s izradom čokolade (u Jugosl. pokriva celokupnu potrebu).
BONVIVAN (frc.), čovek koji strasno voli telesna uživanja.
BONDRUK 1) naboj. 2) skelet zgrade, podešen tako da primi njeno celokupno opterećenje; u ranije doba pravljen od drveta i opeke, a kao njegovi elementi iskorišćavani stubovi, horizontalne i kose grede; danas se gradi od armiranog betona ili gvožđa; delovi: stubovi i horiz. grede; poznati su pod imenom okvirni, odn. višespratni okvirni nosači. Bondručne zidne konstrukcije odlikuju se malom sopstvenom težinom i neobično su otporne prema zemljotresima; za preporuku su na rovitim terenima; nalaze vel. primenu u ind. građevinama.
BONER Roza (Bonheur, 1822.-1899.), frc. slikarka životinja, naročito konja i bikova.
BONZELS Valdemar (• 1881.), nem. pripovedač neoromantičkog pravca; uspešno slikao život prir.; gl. dela: Pčela Maja i njene avanture, Nebeski svet. Put u Indiju, Deca.
BONINGTON Ričard (1801.-1828.), engl. slikar, izvrstan pejzažist i akvarelist; izvršio vel. uticaj na romantično slikarstvo.
BONINO da Milano, it. vajar iz 1. pol. 15. v.; sagradio kapelu i oltar sv. Duje u splitskoj katedrali.
BONINSKA OSTRVA, grupa manjih vulkanskih o. (70 000 km², 6000 st.) u Tihom Ok., j. od Jap.; proizvode: šeć. trsku i j. voće; zauzeo ih Jap. 1876.
BONITET (frc.), valjanost, pravovaljanost. B. obligacije → obligacija.
BONITIRANjE, u poljopr. određivanje kvaliteta zemljišta i njihove sposobnosti za iskorišćavanje (→ zemljište).
BONIFACIJE 1) sv. (680.-755.), arhiep. u Majncu, prosvetitelj mnogobožačkih germ. plemena. 2) B. I-IH, ime papa, od kojih je najpoznatiji B. VIII (1294.-1303); zbog sukoba sa frc. kraljem Filipom IV zarobljen u Ananjiu, posle čega je ubrzo umro; izdao dve čuvene bule: Clericis laicos i Una sancta. 3) Natal (oko 1540.-1600.), bakrorezac, poreklom iz Šibenika, radio u Rimu; izradio geogr. kartu jsl. zemalja sa slikama za Ov. Jeronima »Ilira« u Rimu.
BONIFIKACIJA (lat.), naknada, popust ili otpis od potraživanja; naročita naknada za oštećene ili neupotrebljive delove robe; u cariništvu vraćena carina, naknada za proizvode koji su vraćeni u inostranstvo.
BONOVA PROJEKCIJA, neprava ekvivalentna kupina p., s lučnim ekvidistantnim uporednicima.
BONONIJA, rim. naselje kod Bonoštora u Sremu; zvalo se i Malaga.
BONORUM POSSESSIO, ustanova rim. prava, na osnovu koje su mogla nasleđivati i ona lica koja nisu bila pod vlašću umrlog. B. p. contra tabulas, pravo na nasleđe dece koja su po zak. mogla biti isključena, ali to nije učinjeno pravovaljano u testamentu. B. p. secundum tabulas, u rim. pravu nasleđivanje na osn. testamenta koji po formi ne odgovara zak., ali koji pretor priznaje kao dovoljan (pred 7 svedoka zapečaćen); postoji i kod nas: nepravilno sačinjen testament važi, ako naslednici na to pristanu.
BONSO (jap.), budistički sveštenik.
BONTON (frc.), propisi otmenog ponašanja.
BONUS (lat.), izraz amer.-engl., označava višak dividende koji u a. d. i dr. društvima odobrava skupština na predlog uprave. Npr., pored 6% dividende, kao i ranijih god., daje se 3% b. za tu god. zbog veće dobiti; znači da se ustvari daje 9% divid. Bonus pater familias, u pravu dobar domaćin; когод од неког правног посла има користи одговара за оно што би у његовом случају учинио b. p. f.
BONČEV Neša (1839.-1878.), bug. knjiž. i knjiž. kritičar.
BONŠAN Šarl (Bonchamp, 1759.-1793.), frc. markiz, vođ. Vandejaca u vandejskoj pobuni; poginuo u borbi kod Šolea.
BOOTES (grč.) 1) sin Demetre i Jasiona; zbog pronalaska pluga pretvoren u zvezdu. 2) u astr. sazvežđe u čijem se sklopu nalazi Arkturus.
BOP 1) Ogist (Vorre, 1862.-1922.), frc. diplomat i knjiž.; poslanik Frc. u Srbiji za vreme svet. rata; gl. dela: Neobjavljeni dokumenti Srbije i Napoleona I (1707.-1814.) i Sa srp. vladom od Niša do Krfa. 2) Franc (Bopp, 1791.-1867.), nem. filolog, osn. uporedne lingvistike; u najvažnijem delu: Uporedna gramatika sanskritskog, zendskog, jermenskog, grč., lat., litavskog, st.-sl., gotskog i nem. dokazao srodstvo indoevr. jezika.
BOPAL (Bhopal) 1) vazalna država (17 000 m², 692 000 st.), brit. Indije. 2) gl. mesto (45 000 st.) u B., na pruzi Bombaj-Agra.
BOR, sresko mesto i rud. naselje na z. obodu Timočkog basena (Moravska Ban.). Borski rudnik, najveći moderno uređen rudnik bakra u Jugosl. Radi od 1904.; eksploatiše ga frc. društvo. Bakarna ruda i zlatonosna i srebrenosna: na tonu rafinovanog bakra daje 96-120 g zlata i 24-306 g srebra.
BOR (Pinus, fam. Pinaceae), veoma rasprostranjeno drvo po evr., az. i amer. šumama. Ima ga više vrsta: beli b. (P. silvestris), crni b. (P. nigra); u mediter. obl.: alepski b. (P. halepensis), pinija (P. pinea) i primorski b. (P. maritima ili P. pinaster), u j. obl. Balk: molika (P. peuce) i munika (P. leucodermis); u alpiskim obl.: limba (P. cembra), na vrhovima visokih plan. krivulj (P. montana), a odomaćene su i neke strane vrste, npr. borovac (P. strohus). Najrasprostranjeniji beli b., koji zauzima vel. površine, naročito u sr. i s. Evr., i dopire do 70° s. š. Borovo drvo odlikuje se vel. istrajnošću, nosivošću i cepkavošću; usled tih osobina upotreba mnogostruka, naročito na mestima izloženim vlazi: u vodenim gradnjama, mostogradnji, brodogradnji, rudnicima, za vodovodne cevi, pokrivanje krovova, zatim za grede, žel. pragove, u stolarstvu itd. Drvo belog b. iz sev. zemalja poznato u trg. kao crveno drvo, za razliku od belog drveta smrče i jele; vel. konkurenciju evr. drvetu prave amer., naročito → pičpajn. Iz zasečene kore b. teče gust smolast sok, zvan terpentin; njegovom destilacijom sa vodenom parom dobiva se terpentinsko ulje, a u sudu u kome se on zagreva ostaje žućkasta smola, kolofonijum. Borova zolja → lisne ose.
BOR, hem. element, kristalast i crn; oznaka B. B.-vazelin → vazelin. Boraks (sr. lat.), B₄O₇Na₂+10H₂O, natrijumova so borne kiseline; ranije donošen iz Tibeta pod imenom tinkal; u prir. se nalazi u nekim jez. u Kaliforniji, Čileu i M. Az., sintetički se gradi iz borne kiseline i kalijum-borata; upotrebljava se u ind. stakla, zatim za glazure i emalje, u metalurgiji kao topilo, za lomljenje, u med. kao antiseptik. Boraksna voda, pravi se od destilovane, mekane v. dodavanjem 20 g boraksa na 1 l; pere dobro osetljivu, nadraženu i masnu kožu, koju treba trljati u njoj nakvašenim pamukom. Borati, soli bornih kiselina; od b. koji potiču od tetraborne kiseline B₄O₇H₂, najvažniji boraks → natrijumtetraborat. Boracit, magnezijum boraks. Boracit, magnezijum-borat, koji sadrži hlora; upotrebljava se za dobivanje borne kiseline. Borna kiselina B(OH)₃, bele prozračne ljuspice, dobiva se iz boracita, a ima je i u miner. vodama, u pari fumarola i vrelim vulkanskim izvorima; rastvara se u vodi i isparava s vodenom parom; vodeni rastvor slabo kiseo; ima slabo dezinfikujuće dejstvo i upotrebljava se u med. kod očnih katara; služi za konzervisanje hrane, izradu stakla vel. sjaja i stakla otpornog prema naglim promenama tmpt.; nalazi primenu u kožarstvu i fabrikaciji sveća.
BOR Nils (Bohr, • 1885.), danski fizičar; osn. teoriskog poznavanja sastava atoma; postavio model atoma na osnovu shvatanja Raderforda (Rutherford) i kvantitativno izračunao putanje i brzine kretanja elektrona oko atomskog jezgra za prostije atomske vrste.
BORA Vilijam (Borah, • 1865.), s.-amer. političar; isticao se za vreme svet. rata kao Vilsonov protivnik i prijatelj Nemaca.
BORAVAK, boravište, mesto gde je 1 lice nastanjeno; u pravu važno stoga što to lice može biti tuženo kod suda nadležnog za mesto b. (→ domicil). Boravljenje dece, po pravilu, biva za bračnu decu kod oca, a za vanbračnu kod majke; ako sud ne naredi drukčije, m. deca rastavljenih ili razvedenih supruga borave kod majke do 4, a ž. do 7 god., a posle toga kod oca.
BORANIJA → pasulj.
BORANIĆ Dragutin d-r (• 1870.), prof. sh. jez. na univ. u Zagrebu; pisao o povratnim glagolima i onomatopetskim rečima; obradio Brozov i zvanični pravopis; uređuje: Zbornik Jž. Sl.
BORANjA, plan. u jz. Srbiji, zap. od Krupnja; najviši Crni Vrh 890 m; na njoj vođene vel. borbe između srp. i austr. vojske 1914.
BORAC 1) lice koje uzima aktivno učešće u ratu; dužno je da poštuje odredbe ratnog prava: mora biti pod vođstvom 1 lica i mora nositi uniformu i oružje. 2) takmičar za pobedu u nekoj vežbi; u jahaćem sportu učesnik na turniru.
BORAČ 1) obl. u Bosni, oko Vlasenice (Drinska Ban.) u sr. v. grad B., čijim imenom nazivana i obl.; gl. mesto Vlasenica. 2) gl. grad »vel. vojvode rusaga bosanskog« Radoslava Pavlovića, blizu Rogatice, možda u današnjem selu Borču. 3) grad despota Stevana, na d. obali r. Gruže, zap. od. Kragujevca.
BORAČKO JEZERO, malo jez. (2,1 km²) i. od Prenja, blizu r. Neretve (Prim. Ban.).
BORBA 1) sudar pojedinaca ili manjih jedinica sa ciljem proterivanja ili zadržavanja; ishod zavisi od vešte upotrebe oružja; njene posledice lokalnog značaja. 2) utakmica u radu na ostvarenju nekoga zajedničkog cilja; kao načelo života označava rad na savlađivanju teškoća koje nam stoje na putu u postizanju naših životnih ciljeva. B. za opstanak, 1 od gl. načela selekcione teorije, koje po Darvinu proističe iz činjenice da organizmi u slobodnoj prir. proizvode veći broj klica (hiperprodukcija klica) nego što bi iz njih postali potomci mogli opstati (1 pantljičara sadrži oko 80 mil. klica, jaja, a na donjoj strani šešira pečurke rudnjače obrazuje se oko 2 milijarde klica, spora); u prir. postoji propadanje prekobrojnih klica i potomaka, a brojnost jedinki reguliše b. z. o.; ona se javlja u najrazličitijim oblicima i ne treba je zamisliti samo u vidu direktne b. između jedinki iste ili različitih vrsta, ili u b. s uslovima spolj. sredine; osobito je oštra b. između jedinki 1 vrste, jer su im i životne potrebe iste. Postoji mišljenje da se b. z. o. mora proširiti i na delove tela 1 organizma. B. z. o. činjene su mnoge zamerke, ali se njen značaj ne može poreći. B. protiv tbk. → tuberkuloza. B. s bikovima, nekada kultni mediteranski običaj, danas, nar. igra u Šp. i Port.; pored b. u kojima se bik ubija, ima i takvih gde igrači samo pokazuju veštinu u preskakanju preko njega ili obaranju bika na zemlju. Borbeni aeroplan, ratni jednosed ili višesed, služi za b. u vazduhu; višemotorni višesedi, naoružani sa po nekoliko mitraljeza ili malih topova, razvijaju brzinu gotovo kao lovački a.; takvi se zovu i vazdušne krstarice (na sl. b. hidroavion). B. zakloni, izrađeni u zemlji da se može zakloniti i iz njih dejstvovati; grade se za peš., art., mitraljeze i ost. B. sredstva, sve što služi za uništavanje neprijatelja: vatreno i hladno oružje, borna kola, ratni brodovi, vazdušne lađe, bojni otrovi i dr.; B. carina, retorzivna c., diferencijalna c. koju neka država zavodi na uvoz robe na zemalja koje su navele povredu njenim legitimnim trg. interesima; ima za cilj da nagna te zemlje da povuku mere koje nanose štete interesima odn. države; u praksi njena primena često dovodi do reakcije pogođenih zemalja na isti način i tako nastaje → carinski rat. B. (patrolni) čamac, lak i brz č., naoružan sa 2-4 torpeda i mitraljezima, odn. topovima za samoodbranu; može iznenada da se približi vel. brzinom (od 90 km) neprijateljskom brodu, izbaci torpedo i umakne.
BORGEZE 1) rim. plemićka porodica iz doba renesanse, poznata sa svoje naklonosti prema um.; iz nje su papa Pavle V i njegov nećak kardinal Scipion Kafareli, koji je sagradio vilu B. i osn. čuvenu kolekciju B. 2) palata iz pozne renesanse u Rimu, započeta po planu Martina Lungi za šp. kardinala Deca (1590.); prešla u svojinu pape Pavla V (1605.), koji je ostavio svojoj porodici.
BORGIO (it.-frc.), vrsta štamp. slova od 9 jedinica (tačaka).
BOGDERO(frc.), obeležje, oznaka; listić na kojem je obeležena vrsta novca; u bankarstvu: spisak men., hartija od vrednosti, vrste novca itd. primljenih za naplatu, za diskontovanje ili odobrenje poslovnom prijatelju.
BORDO (Bordeux), st. grad (263 000 st.) na l. obali Garone, u jz. Frc.; amfiteatar iz rim. doba; arhiep., apelacija, univ., akad. nauka i um.; veoma živo pristanište za prekomorski izvoz (bordovsko vino); ind. jute, šećera, brodogradilište i dr. Bordovsko goveče, postalo u Frc. ukrštavanjem bretonske i holand. rase; kratkih rogova, crno-šareno sa crnim pegama na belim poljima, crne sluzokože; dobre mlekulje. B. čorba, najbolje sredstvo za predohranu vinove loze od plamenjače (peronospore) i dr.gljivičnih bolesti; spravlja se od 1,5-2 kg plavog kamena i 0,75-1 kg negašenog odn. 1,6-2 kg gašenog kreča na 100 l vode. Kreč neutrališe kiselost plavog kamena; plavi kamen se rastvara odvojeno u jednoj, a kreč u drugoj ½ vode, pa se istovremeno oba rastvora sipaju u 3. sud i neprestano mešaju, kontrolišući reakciju smeše lakmusovom hartijom, dok č. ne postane neutralna; mora se učiniti lepljivom dodavanjem melase, lanenog ulja, tutkala itd.; ako je potrebno, pored lišća prskati i grožđe.
BORDO Andri (• 1870.), frc. romanopisac i kritičar; na zanimljiv ali površan način slika porodični život u romanima: Strah od života, Kuća, Časna žena. Vunena haljina itd.
BORDONE Paris (1500.-1570.), it. slikar, radio poprsja, nage figure i mitol. scene, veoma vešto, ali dosta hladno i bez pravog ličnog akcenta.
BORDURA (frc.), porub; ukrašena ivica, izvajan ili naslikan okvir slike na zidu.
BORE 1) na čovečjem telu dolaze od ružnih nabika: žmirkanja očima, nabiranja čela i dr. Staračke b. kod dobro negovane kože nastaju tek posle 60. god.; da se ne bi dobile treba štititi kožu kremom, a event. i puderom, vršiti masažu i otklanjati bubuljice; jače izražene b. mogu se otkloniti i operacijom, 2) na zemlji postaju pri poremećajima zemljine kore; slojevi stena se ubiraju u nabore, jače ili slabije stisnute, uspravljene, kose, ili polegle, prema čemu b. dobivaju razne nazive; potpuno b. sastavljena je od antiklipale (ispupčenog dela) i siniklinale (ugnutog dela).
BOREALNI (lat.), severni. B. klima, pojas hladnih, suhih i vlažnih zima. B. šumski pojas, obuhvata sve šume u pravcu polutara do suptropskog zimzelenog pojasa.
BOREJ, bog sev. vetra kod st. Grka; sin titana Astreja i Aurore; otmičar devojaka.
BOREL Pjer; звани Petrus (1809.-1859.), frc. pesnik novelist i romanopisac; u romanu Gospođa Potifara naslikao društvo oko Pompadure.
BORIVOJE, češki knez iz 9. v., koga je Metodije preveo u hrišć.; priznavao vlast velikomoravskih knezova.
BORILAČKE VEŽBE telesne v.; po sokolskom sistemu; tu spadaju: otpori, rvanja, boko (pesničenje), borba palicom, mačem, floretom, nožem na pušci itd.
BORILO, bug. car (1207.-1217.), nećah Kalojanov; oterao Kalojanovog sina iz zemlje i uzurpirao bug. presto; od njega se odmetnuo Dobromir Strez; do 1312. u ratu sa Lat. carstvom; 1213. udao kćer za lat. cara Henriha i sklopio sa njim savez; posle Henrihove smrti zbacio ga i oslepio Kalojanov sin Jovan Asen II (1218.).
BORIS. Bugarska: 1) B. I (po prelazu u hrišćanstvo Mihailo), han (852.-889.), sin hana Presijana; vodio nesrećne ratove sa Francima, hrv. kn. Trpimirom i srp. kn. Mutimirom; prešao sa svima bojarima u hrišćanstvo, 865., i tom prilikom dobio ime svoga kuma, viz. cara Mihaila III; god. dana kasnije ugušio pobunu nehrišć. bojara; pri kraju života povukao se u man. (889.), ali iz njega opet izišao da zbaci sina Vladimira i dovede na presto mlađeg sina Simeona (893.); umro u man. sv. Pantelejmona kod Preslave. 2) B. II, car (969.-971.), koga je Viz. prvo pomagala u borbi sa rus. knezom Svjatoslavom, pa ga zatim zbacila sa prestola i potčinila Bug. svojoj vlasti. 3) B. III (• 1894.), car od 1918.; najstariji sin cara Ferdinanda Koburškog; oženjen Joanom, ćerkom it. kralja Vitoria Emanuela III. Rusija: 1) Rostovski sv., knez iz 11. v.; najmiliji sin kn. Vladimira; ubio ga brat Svjatopluk 1015. 2) Godunov, car (1598.-1605.), za vlade svoga zeta Feodora pridobio plemstvo vezivanjem seljaka za zemlju, a svešt. podizanjem rus. mitropolije na stepen patrijaršije; stoga posle Feodorove smrti izabran za cara; počeo da uvodi evr. prosvetu u Rus., ali sprečen pobunom lažnog Dimitrija, u toku koje je umro. B. G. 1) Puškinova tragedija. 2) opera rus. kompozitora Musorgskog.
BORISLAV, selo (17 000 st.) u Polj. na s. padini Karpata; poznato zbog eksploatacije petroleuma.
BORISOVGRAD, ranije Hadži Elez, varoš (4400 st.) u Bug., na l. obali Marice. U mestu i okolini zemljr., stočarstvo, vinogradarstvo, svilarstvo i proizvodnja duvana.
BORIĆ, ban bosanski (sred. 12. v.-1163.); javlja se u nekim sumnjivim listinama oko 1151. i kao mađ. vazal u borbama s Viz. 1154.; poreklom nije bio iz Bosne, već iz Grabarja kod Slav. Broda; gubi mu se svaki trag od 1163., po završetku građ. ratova u Mađ. i pobede kralja Stevana kome je on bio protivnik.
BORJA PLANINA u Bosni, između gornjih tokova Usore, Ukrine i Vrbanje; najviši vrh Runjavica (1077 m).
BOR-MAŠINA(nem.-lat.) → bušilice.
BORNA KOLA, tenkovi, motorna kola s oklopom i naoružanjem; snaga motora se kod njih prenosi na tzv. beskrajni lanac (gusenicu) koji omogućava kretnje po zemljištu van puteva; zadatak: otvaranje puta peš. kroz prepreke i pomaganje u nastupanju; uništavanje nepr. rovova. Dele se na: laka (oklop do 15 mm i 6-8 t težine) i teška (oklop do 50 mm, težina 30 i više t. → sl.).
BORNAOVA BOLEST, zarazno zapaljenje centralnih živčanih organa i njihovih opni kod konja; uzročnik nepoznat.
BORNEO, najveće ostrvo (748 500 km², 2,5 mil. st.) iz malajske grupe, 3. po veličini na svetu. Zemljište se diže prema unutrašnjosti do 1000 m; pojedini vrhovi prelaze i 3000 m; najviši Kinabalu (4180 m). Između plan. venaca duboke i široke doline kojima se lako prodire u unutrašnjost. Klima tropska, topla, vlažna. Uspevaju: oriz, batate, šeć. trska, duvan, pamuk, manila-konoplja, biber, kava, kokos i sago palma. Ima uglja, petroleuma, zlata, dijamanata, antimona i mangana; gl. mesta: Banpermasan, Pontijanak, Samarinda. Sev. deo B. (Brit. Sev. V., Brunaj i Saravak) pripada V. Brit., ostalo Hol.
BORNIT, šarena sulfidna ruda bakra n gvožđa, metalnog sjaja.
BORNU, prov. (1 000 000 st.) engl. kolonije Nigerije, z. od jez. Čada u Afr.; zemljr. (pamuk, zemljin orah, kukuruz, oriz, indigo; i stočarstvo; živa trg.; gl. mesto Kuka.
BORNHOLM, ostrvo (588 km²) u Baltičkom M., pripada Danskoj, stan. (44 000) se bave zemljr., stočarstvom i ribolovom; gl. mesto Rene na z. obali.
BOROBUDUR, najveći budistički hram na o. Javi, iz 8. ili 9. v.
BOROVIKOVSKI Vladimir (1757.-1825.), rus. slikar; radio ikone i portrete, za nas značajan 1 Karađorđev portret (danas u Ermitažu u Petrogradu). prema kojem je Uroš Knežević izradio poznatu Karađorđevu sliku.
BOROVIĆ Rade (Rade Neimar), arhitekt iz 14. i 15. v.; verovatno poreklom iz zetskog prim.; veoma popularna ličnost nar. poezije; gradio krajem 14. v. man. Ljubostinju, gde je na 1 pragu zapisano: »Protomajstor Rade Borovića«. Nije isključeno da je radio još koji man. u stilu moravske škole.
BOROVICA → kleka.
BOROVKA → brusnica.
BOROVLjE, varošica (3000 st.) u dolini Drave, u Koruškoj (Austr.). Ind. gvožđarije (žica, klinci i dr.) i puškarski zanat.
BOROVNICA, crvica (Vaccinium myrtflus), šumski niski polužbun koji nosi usred leta crne bobice; plod se iznosi na pijace kao voće.
BOROVO, selo na d. obali Dunava, kod Vukovara (Savska Ban.); raskrsnica puteva, žel. pruge, rečno pristanište i aerodrom; fabrika sapuna i cipela (»Bata«).
BOROV PRELAC (Dendrolium pini), leptir dug oko 3 cm, kestenjast ili crvenkast, po gornjim krilcma ima poprečnu kestenjastu šaru; njegove gusenice najveće štetočine b. šume Hrane se b. pupoljcima i lišćem, a nekad ih izgrizu u tolikoj meri da prouzrokuju sušenje drveta.
BORODIN Aleksandar II. (1834.-1887.), prof. med. akad., kompozitor, član grupe »petorice« rus. nac. muz. škole; komponovao 3 simfonije, klavirsku i kamernu muz. i operu Knez Igor, koju dovršili Rimski-Korsakov i Glazunov.
BORODINO, selo u Rus., 150 km zap. od Moskve, na r. Kolači, d. pritoci Moskove, kod koje je Napoleon potukao rus. gen. Kutuzova (7./9. 1812.). Kutuzov je sa 140 000 voj. i 640 topova podigao utvrđenja kod sela Semenovskoje i Vel. redut s. od njega. U Napoleonovoj voj. (127 000 ljudi i 580 topova) l. krilom komandovao Ežen Boarne, centrom Nej i Mira, a d. krilom Ponjatovski. Bitka počela u 5 sati izjutra; u 11 sati Ežen zauzeo B. i Vel. redut, Nej i Mira Osmenovskoje, a Ponjatovski zagrozio rus. d. krilu; Rusi ipak povratili Vel. redut, ali ga Francuzi ponovo oteli posle ogorčene i veoma krvave borbe; u toku dana kod Francuza izbačeno iz stroja 30 000 ljudi, a kod Rusa 40 000 ljudi; sutradan rus. vojska se povukla u dobrom redu, spremna da nastavi borbu čim joj se naredi.
BOROJEVIĆ Svetozar (1856.-1020.), austr. vojskovođ; za vreme svet. rata gl. komandant na rus. (1914.-1916.) i it. bojištu (1916.-1918.).
BOROMEJSKA OSTRVA, 4 o. u jez. Lago Mađore.
BOROMEO Karlo sv. (1538.-1584.), kardinal, radio na reformi kaluđerskih redova i protivreformaciji; osn. Helvetski kolegijum za obrazovanje svešt.
BOROMINI Frančesko (1599.-1667.), it. arhitekt, zajedno sa Berninijem uveo barok u arht.; podigao mnoge crk. i palate u Rimu, i izvršio snažan uticaj na evr. arht. 17. i 18. v.
BORORO, indijansko pleme u Braz. (obl. Mato Grovo).
BORT, dijamant zrakaste strukture, upotrebljava se za glačanje.
BORUSI, st. pleme, ariskog porekla, s obale Baltičkog M.; danas Prusi.
BORCI 1) → rat. 2) naročite rase živine, koje se gaje u zemljama gde su omiljene borbe petlova.
BORDžIJA (Borgia), it. porodica, šp. porekla; iz nje potekli: Rodrigo (1431.-1503.), koji je postao papa pod imenom Aleksandra IV; njegov sin Čezare (1470.-1507.), kardinal, vešt političar i dobar vojskovođ, ali neiskren, nečovečan i razvratnik; i Lukrecija (1480.-1519.), sestra prethodnog, čuvena sa svoje lepote.
BORŠTNIK 1) Ignjat (1850.-1919.), karakterni glumac; član Ljublj. gledališča, zatim Zagrebačkog kazališta; igrao karakterne uloge u naturalističkim realističkim dramama. 2) Zvonarjeva Sofija (• 1808.), tragetkinja; igrala u Ljubljani, pa u Zagrebu (od 1894.), a posle rata opet u Ljubljani,
BORUT, knez karantanskih Slovenaca iz 8. v.; u borbama protiv Avara obratio se za pomoć Bavarcima, koji ga pomogli, ali mu ujedno naturili svoju vlast (oko 743.); njegov sin Gorazd, kao taoc kod Bavaraca, primio hrišćanstvo.
BORŠČ, rus. nar. jelo od kupusa, cvekle i paradajza s pavlakom ili mesom.
BOS 1) Edvin (1833.-1857.), amer. glumac, odličan u Šekspirovim junacima; ubio pretsednika Linkolna. 2) Hieronimus (1450.-1516.), hol. slikar, originalan i fantastičan um. vel. mašte; najveći majstor grotesknih kompozicija.
BOSANSKA VILA. knjiž. časopis B. i X., izlazio u Sarajevu 1886.-1914.; najduže ga uređivao Nikola Kašiković; na njemu sarađivali svi glavniji pisci iz B. i X.; donosio nar. umotvorine u stihu i prozi; imao vel. zasluge za širenje knjiž. smisla i nac. vaspitanja.
BOSANSKA GRADIŠKA, varoš i sresko mesto (6 530 st.) u Bosni, na d. obali Save (Vrbaska Ban.); privr. središte manje obl.
BOSANSKA DUBICA, varošica (4200 st.) i sresko mesto na d. obali Une, prema Dubici (Vrbaska Ban.); osn. na prelazu iz 17. u 18. v.; u ratu 1787.-1791. oko nje se vodile vel. borbe izmeću Austr. i Tur. (»dubički rat«); 2 strugare i mlin.
BOSANSKA KATOLIČKA BISKUPIJA, osn. u 6 v. sa sedištem u okolini Zenice; uništena najezdom Avara i Sl.; obnovljena u 10. ili 11. v.; u 14. v. preseljena u Đakovo; u 16. v. preuzeli je franjevci; u 18. v. pretvorena u bos.-đakovačku i sremsku b.
BOSANSKA KOSTAJNICA, sresko mesto (sa susednim selima 9 720 st.) na d. strani Une (Vrbaska Ban.), koju 1863. osn. iseljeni musl. iz Srbije.
BOSANSKA KRAJINA, pošumljena karsna obl. u sz. Bosni (Vrbaska Ban.), u užem obimu predeo oko Une, kod Bihaća, a u širem cela niža sz. Bosna do Vrbasa; stan. se bavi poglavito stočarstvom n eksploatacijom šume, manje zemljr.; znatan broj ide u pečalbu u Amer.; veće naselje Bihać; kroz nju prolazi žel. pruga; razvijena šumska ind.
BOSANSKA KRUPA, varošica (3320 st.) i sresko mesto na d. obali Une (Vrbaska Ban.); ind. drveta i kože; u 13. i 14. v. bila u posedu Babonića, u 15. v. celjskih grofova i Frankopana, a u 16. v. zauzeli je Turci; st. tvrđavu porušili Austrijanci za okupacije.
BOSANSKI BROD, varošica (7381 st.) na d. obali Save (Vrbaska Ban.); trg. mesto, vel. rafinerija nafte.
BOSANSKI KONj, tipa i porekla ar. rase; toplokrvan, sr. rasta (oko 148 sm), izdržljiv, dosta brz, brdski; za jahanje i tovar. Gaji se u Bosni, naročito u drž. ergeli u Goraždu.
BOSANSKI NOVI, varošica (4030 st.) i sresko mesto na ušću Sane u Unu (Vrbaska Ban.); strugara i ciglana; izvoz pitomog kestena; prvi put se pominje 1280. kao Castrum Novum u vlasništvu blagajskih kn. Babonića.
BOSANSKI PETROVAC, varošica (3110 st.) i sresko mesto na ji. podnožju Grmeč-Planine (Vrbaska Ban ); trg stoke; ind. vune, mlin, a u okol. ćilim.
BOSANSKI ŠAMAC, varošica (2 300 st.) na ušću Bosne i pristanište na Savi, u srezu brčanskom (Drinska Ban.); postao 1863. naseobinom musl. iseljenika iz Srbije; izvoz žita i šljive; 5 ciglana i 7 mlinova.
BOSANSKO GOVEČE, kratkoroga rasa. odlika buše gaji se u Bosni; dobra mlečna vrsta.
BOSANCI, stan. Bosne u njenim polit. granicama do 1918. U antropološkom pogledu najčešće zastupljen dinarski tip, zatim nordijski (češći kod musl. i kat.) i alpiski. Etnički nisu homogeni: među musl. i kat. ima dosta, a meću prav. manje starinaca; prav. znatnim delom poreklom iz ji. dinarskih predela; među musl. dosta pomuslimanjenih starinaca, ali i mnogo doseljenika iz obl. koje je Tur. izgubila pre Bosne (Novi, Dalm., Hrv. i Slav., Ug. i Srbija); među kat. dosta doseljenika iz Herc. i Dalm. Kult. prilike veoma različite, ali stanje na S. i oko većih varoši mnogo popravljeno. Musl. stan. mnogo podleglo uticajima vere i svuda veoma ujednačeno po načinu života i običajima; kod prav. i kat. ima više predeonih razlika, te su se stvorili i predeoni tipovi (Visočani, Zeničani, Glasinčani, Birčaci, Krajišnici i dr.) → Bosna.
BOSANČICA, naročito stilizovana, brzopisna i štampana ćirilica, ranije upotrebljavana u Bosni.
BOSERON, pas srazmernog oblika, frc. porekla, tipa i boje kurjaka, kratke dlake, skoro crne njuške, vrha repa i donjih delova nogu; pametan i otporan ovčar.
BOSIE Žak (Bossuet, 1627.-1704.), frc. prk. pisac i besednik; podigao propoved i posmrtni govor na zavidnu visinu; pisao protiv prot., poz., kvietizma; u ist. spisima objašnjava sve događaje božjim proviđenjem; gl. delo: Izjava galikanskog sveštenstva.
BOSILjAK (Ocimum basilicum, fam. Labiatae), dugovečna zeljasta biljka iz tropske Az. i Afr.; sadrži etersko ulje; gaji se radi mirisa i upotrebljava u fabrikaciji likera (Chartreuse); kod nas nalazi primene u nar. običajima i verskim obredima.
BOSILjGRAD, varošica (2 500 st.) i sresko mesto blizu bug. granice (Vardarska Ban.) Jugosl. pripao po svršetku svet. rata, nejskim ugovorom.
BOSKAVEN Eduard (1711.-1761.), engl. admiral; odlikovao se u sedmogodišnjem ratu; oteo Frc. mnogo brodova još pre objave rata.
BOSKAN Huan (1490.-1542.), šp. pesnik, pretstavnik it. uticaja u šp. knjiž.
BOSKO don Đovani (1815.-1888.), it. svešt., osn. reda salezijanaca.
BOSNA 1) reka, 275 km duž., d. pritoka Save; postaje od mnogih izvora na podnožju Igman-Pl.; dolina uzana i klisurasta sve do izlaska u Posavinu kod Modriče, izuzev nekih proširenja (Sarajevsko, Zeničko, Žepačko i Dobojsko Polje); u Savu se uliva kod Bos. Šamca. 2) pokrajina, dobila naziv po r. B., koja kroz nju protiče; u sev. delu nizija, u Posavini i donjim delovima dolina Savinih pritoka, a na J i 3 planinska; stan. Jsl., sh. jez.; prav., kat. i musl. veroispovesti. Njena najstarija prošlost ispitana dosta dobro posle osi. Zemaljskog muzeja u Sarajevu (1889.); najstarija naselja su iz mlađeg kamenog doba; od njih najbolje ispitano naselje u Butmiru, u Sarajevskom Polju, koje je danas poznato u celom svetu; neka naselja se produžuju od mlađeg kamenog doba sve do rim. i sl. doba; među njima najpoznatija sojeničarska naselja u Donjoj Dolini na Savi, kod Ripča i na Glasincu, koje pripada Ilirima i halštatskom vremenu. Najstariji ist. stan. B. su Tračani i Iliri; 1. grč. kolonija osn. je u Naroni kod Metkovića (4. v. pre Hr.). Sredinom toga v. prodrli u B. Kelti, i ostavili dosta vidnih tragova. Ilirsku vlast slomili Rimljani, posle dugih i upornih borbi (9. g. po Hr.); rim. vlast trajala 5 vekova i ostavila dubok i jak pečat. Od 6. v. B. je duže vremena nominalno pod vlašću Viz., ali ustvari u posedu Sl., koji su u to doba počeli širenje na J od Save i Dunava; na bos. području ima spomena o Avarima (Obarska, Obrlja i sl.) s kojima su Sl. neko vreme bili u zajednici pa ih potom potisli pomoću Viz. Sl. doseljenici mešali su se u V. s ilirskim starosedeocima i primili od njih mnoge osobine i elemente materijalne i duhovne kulture; gl. sl. plemena u B. bili su Srbi i Hrvati, sa čijim je plemenskim državama bila u zajednici sve do 12. v., i to sr. i i. B. pretežno sa Srbijom, a zap. s Hrv. Od 12. v. B. se javlja kao posebna, ali ne dugo kao samostalna država; još od 1138. Mađari su dobili deo Rame, i otad se smatrali kao njeni vrh. gospodari. Prvi poznati bosanski ban, mađ. vazal, bio Borić, a najpopularniji Kulin; bos. banovi imali mnogo muke da odbiju mađ. vladare, koji su težili da potpuno podvlaste B. i iskorišćavali za to versko pitanje (13.-14. v.); u B. bilo mnogo bogomila, koje zvanična crk. oglašavala za jeretike; Mađari su stoga davali svojim pohodima na B. karakter krst. ratova. B. se naglo razvila pod dinastijom Kotromanića, čiji su članovi Stevan II i Tvrtko I proširili svoju vlast na I do Drine, a na Z na Hum i Primorje od Kotora do Zrmanje, izuzev Dubrovnika i Zadra; Tvrtko I se proglasio čak i za kralja B., Srbije, Dalm. i Hrv., ali posle njegove smrti (1371.), opet ojačao mađ. uticaj; zemlju razdirali građ. ratovi i snažili se feudalni gospodari pojedinih obl.; kralj Stevan Tomaš (1443.-1461.) pokušao bez uspeha (1459.) da spoji B. i Srbiju ženidbom sina Stevana sa srp. despoticom Jelenom; 1463. B. pala pod Turke, a poslednji njen kralj Stevan Tomašević pogubljen; u borbi s Turcima Mađ. stvorili banovine: Srebrničku i Jajačku, koje su se držale duže vremena (Jajačka do 1528.). Turci rano počeli da osvajaju B. (Sarajevo dobili još 1436.); dobar deo bos. plemstva primio islam, ali zadržao svoj jezik; od bos. poturčenjaka izvestan broj došao na Porti do najviših položaja (Ahmed-paša Hercegović, Mehmed-paša Sokolović i dr.). Tur. vlast trajala do 1878.; u 1. vreme bila snošljiva i dala nekoliko dela nesumnjiva poleta i stabilnosti; posle tur. poraza pod Bečom (1683.), kad je Tur. izgubila Slav. i Dalm., tur. vlast se izvrgla u tiraniju. Obeskućeni musl. iz Slav. i Dalm. došli u B. i X. i počeli svoje okućavanje na račun raje, što dovelo do sve češće međusobne borbe bos. musl. protiv centr. vlasti i njihovih pretstavnika; Bosanci su onda težili za što većom autonomijom i što neograničenijom ličnom slobodom; od tih pokreta najznačajniji je Husein-bega Gradaščevića (1831.-1832.); ali njihove težnje slomio Omer-paša Latas (1850.-1851.). Nac. svest b.-h. Srba ojačala naročito tokom 19. v. kad su, u vezi s ljudima iz Srbije i Crne Gore, često dizali ustanke, nac. i soc. karaktera. Ustanak u Nevesinju (1875.), koji su prihvatile cela B. i H., izazvao Srbiju i Crnu Goru, a posle i Rus, da objave Turcima rat; borba je donela neželjeni rezultat: Berlinski kongres (1878.) dao je mandat A.-U. da u B. i X. uvede red. Antinac. uprava A.-U., koja otvoreno težila da suzbije nac. svest Srba i Hrvata i da stvori bos. narodnost, ogorčila protiv sebe većinu stan. i izazvala ustanak u Herc. (1882.); od 1896. prav., a 1899. musl. otpočeli borbu za versko-prosv. autonomiju; aneksija B. i X. (1908.) izazvala vel. ogorčenje u narodu i živ nac. pokret jsl. orijentisane omladine; na Vidovdan 1914. pao u Sarajevu od 1 omladinca a.-u. prestolonaslednik Franc Ferdinand; to je dalo povod Austr. da objavi Srbiji davno željeni i spremani rat, koji je doveo do svet. rata; u njemu je A.-U., pored dr. obl., izgubila i B. i X. (1918.).
BOSTAN (pers.) 1) uža grupa plodova koju čine: dinja i lubenica. 2) mesto gde se gaje dinje i lubenice.
BOSTON 1) gl. grad (793 000 st.), vel. i utvrđeno pristanište državice Masačuset i najvažniji trg. i ind. grad (ind. drveta, hem., metala, tkst., konfekcija) posle Njujorka u SAD; više univ. (najčuveniji i najstariji u celoj Amer. Harvardov), visokih šk. i dr.; rodno mesto Franklina. 2) moderna igra u taktu ¾. 3) igra u četvoro sa 2 špila po 52 karte.
BOSUT, l. pritoka Save. Izvorište joj u barovitom predelu j. od Đakova; uliva se niže ušća Drine; dug 187 km.
BOSFOR, moreuz između Crnog i Mramornog M., na čijoj evr. strani leži Carigrad; dug 31,7 km; širok u s. delu 4,7, a j. 2,5 km; najuži deo ima svega 660 m; dubok 50-70 m, a u najužem delu dubina 120 m. Međunar. konvencijom od 24. 7. 1923., kroz njega u vreme mira dozvoljen slobodan prolaz trg. brodovima i vazduhoplovima svih država; za vreme rata, Tur. može da zabrani prolaz neprijateljskim brodovima.
BOSFORSKO CARSTVO, osn. 480. pre Hr., na obema obalama Kerčanskog Zal.; posle 3. v, po Hr. pripadalo Rimljanima, Kazarima i Tatarima.
BOTA 1) Luj (1862.-1019.), vođ Bura u ratovima za nezavisnost; zatim pretsednik vlade u J.-afr. Uniji. 2) Karlo (1766.-1837.), it. istoričar, pisac Ist. Italije. 3) Paulo-Emil (1802.-1870.), sin prethodnog, istorik; vršio iskopine u Ninavi i mnogo doprineo odgonetavanju klinaste azbuke.
BOTANIKA (grč.), nauka o biljkama (→ biologija). Botanički vrt, b. bašta, zemljište na kojem se gaje biljke iz raznih krajeva sveta, radi nastave i naučnog ispitivanja.
BOTEV Hristo (1847.-1876.), bug. pesnik i borac za slobodu; kao gimnazist učestvovao u revoluc. pokretu u Odesi (1864.); kasnije se bavio raznim zanimanjima (uč., slovoslagač, glumac itd.), ali nije napuštao rad na dizanju ustanka u Bug.; na vest o april. ustanku (1876.) prešao sa četom iz Rum. u Bug., gde je odmah poginuo; pevao u romantičarskom duhu; gl. dela: Sabrana dela, u kojima se naročito ističe pesma Hajduci, rano prevedena na naš jezik.
BOTERIJEVA REAKCIJA, služi za dijagnozu ehinokokoze; ubrizgava se u kožu 0,15 sm³ ehinantigena (tečnost iz ehinokokove ciste); kod obolelih posle 24 časa oko mesta uboda nastaje crvenilo i otok veličine dvodinarke.
BOTIĆ Luka (1830.-1863.), pesnik, rodom Splićanin, bogoslov, priv. činovnik bisk. Štrosmajera; romantičarski pesnik, bez većeg talenta; gl. dela: Pobratimstvo, Petar Bačić i naročito Bijedna Mara, koju je dramatizovao N. Bartulović.
BOTIČELI Sandro (Botticelli, 1444.-1510.), it. slikar, radio rel. i mitol. kompozicije prefinjenog crteža i nežnog kolorita; 1 od najdelikatnijih firentinskih um., koji je duboko proživeo dramu renesansnog čoveka; gl. dela: mnogobrojne Madone, Proleće i Rađanje Venere. (Na sl. 3 gracije).
BOTNISKI ZALIV, dugačak zal. na s. strani Baltičkog M.
BOTO Jan (1829.-1881.), slovački nar. pesnik balada; gl. delo: Smrt Janošikova.
BOTOKUDI, Aimure, indijansko pleme u i. Braz., nekada veoma rasprostranjeno.
BOTOŠ, mesto kod Petrovgrada, znatno preist. naselje iz neolitika.
BOTRIOMIKOZA (grč.), bolest prouzrokovana mikrobom (Botryomyces equi) koji obično ulazi kroz rane posle štrojenja i prouzrokuje gnojenja s otocima i stvaranjem novih tkiva; leči se otsecanjem otečenih tkiva.
BOTUEL Džems (Botwell, 1536.-1578.), škotski plemić; ubio Darnleja, 2. muža kraljice Marije Stjuart, pa se njome oženio 1567., ali ubrzo prognan iz Škotske; umro kao zarobljenik u Danskoj.
BOTULIZAM (nlat.), trovanje mesnatom hranom i konzervama, veoma teško oboljenje koje brzo donosi smrt; prouzrokovač anaerobna klica Bacillus botulinus. Inkubacija 1-16 časova; početak nagao: povraćanje, glavobolja, nesvestica, bolovi u gornjem delu trbuha, živčani simptomi naročito na očima: ukočen pogled, sužavanje zenica, razrokost, suhoća sluzokoža itd.; tmpt. obično nije povišena, prolivi retki. Lečenje: izazivanje povraćanja (toplom vodom), čišćenje, ispiranje želuca, postoji i serum; predohrana: ne upotrebljavati konzerve mesnatih proizvoda sumnjivog porekla.
BOFOR Fransis (Beaufort, 1774.-1857.), engl. admiral, utvrdio skalu za merenje jačine vetra (1806.). Boforova skala, tablica po kojoj su stepenovane brzine vetra od 0 do 12:
0 = tiho 6 = 10 -- 12 m/sek. 1 = do 2 m/sek. 7 = 12 -- 15 » 2 = 2 -- 4 m/sek. 8 = 15 -- 18 » 3 = 4 -- 6 » 9 = 18 -- 21 » 4 = 6 -- 8 » 10 = 21 -- 26 » 5 = 8 -- 10 » 11 = 26 -- 40 » 12 = preko 40 m/sek. (orkan).
BOHAČ Antonin (• 1882.), čsl. statističar; gl. dela: Demografija morav. Slovačke, Naselja i statistika sl. naroda itd.
BOHEMIJA, st. ime za Češku, nazvana tako po keltskom plemenu Boji.
BOHEMUND, ime nekoliko normanskih srednjev. kn. iz Tarenta, Antiohije i Tripolisa; najznatniji: 1) B. I (1052.-1111.), sin Roberta Gviskara; uzeo učešća u 1. krst. ratu. 2. B. II, antiohiski kralj (1126.-1129.).
BOHINj, vel. plan. kotlina u Juliskim Alpima (Dravska Ban.) ograničena sa S. Triglavom (2 863 m), sa Z Krnom (2 240 m), a sa J Rodicom (1 962 m), Matajurskim Vrhom i Črnom Prsti; na dnu kotline divno Bohinjsko Jezero (glacijalnog porekla, 4 km² 44,8 m duboko); iznad B. J. slap Savica (visok 60 m), gde je izvorište Save Bohinjke (d. krak Save). Izrazit plan. predeo s mnogo šume i dobrim pašnjacima; ranije se kopala gvozdena ruda; danas se izvozi drvo i b. sir; klima subalpiska: leti, kupanja u Savici i jez., zimi odmor i zim. sportovi. Bohinjska Bistrica, selo u Slov., s pograničnom žel. stanicom prema It.; nekada razvijeno rud. (gvožđe), danas privr. centar predela Bohinja i znatno turističko mesto (Bohinjsko J.; polazno mesto za izlete na Triglav, letovalište); izvoz drveta.
BOHNIJA, rud mesto (11 000 st.) i rudnik kuhinjske soli i gipsa na s. podnožju Karpata (Polj.).
BOHORIĆ Adam (oko 1530.-1598.), slov. prot. pisac i pedagog; pomagao J. Dalmatinu u štampanju prot. knj., naročitim pravopisom (bohoričica); sastavio 1. gramatiku slov. j. Areticae horulae, koja je za 180 god. bila jedina. Bohoričica, slov. azbuka, upravo latinica podešena, veoma nespretno, za slov. j.; dobila ime po tvorcu B. A. uvedena u promet 1581.
BOHUM, varoš (211 000 st.) u rajnsko-vestfalskoj obl. (Nem.), bogatoj rudnim blagom; ind. (metalna, tkst., hem.).
BOHUMIN, varoš (13 000 st.) u ČSR; ind. (čelika i hemiska).
BOCA (Xanthium spinosum, fam. Compositae), jednogod., bodljikav korov pepeljaste boje, poreklom iz tropske Amer.; raste u Evr., s. Afr. i Az.; na smetlištima, pašnjacima, pored naselja, drumova; razvija se tek pred krad leta.
BOCARIS Marko (1788.-1823.), junak iz grč. ustanka za oslobođenje od Tur.; istakao se u odbrani grada Misolunga, u čijoj blizini poginuo.
BOCO DI BORGO Karlo (1764.-1842.), Korzikanac; rus. diplomat i protivnik Napoleona I.
BOČATNA VODA, poluslana voda, tj. rečna ili izvorska voda pomešana sa morskom.
BOČNICE → blistače.
BOČONI Umberto (1882.-1916.), it. slikar i vajar, 1 od tvoraca futurizma.
BOŠ 1) Karl (• 1874.), nem. hemičar; razradio Haberov metod dobivanja amonijaka iz vazdušnog azota; dobio Nobelovu nagradu za hem. (1931.). 2) Hijeronim (van Aken, oko 1450.-1516.), hol. slikar fantastičnih prizora i grotesknih likova; gl. dela: Porođenje bogorodice, Raj i pakao, Poslednji sud, Esse homo i dr.
BOŠAVA 1) d. pritoka Vardara, izvire sa Marjanske Pl., a uliva se pred ulazom u Demir Kapiju. 2) obl. u ji. plan. delu Tikveške Kotline, u slivu → 1). U njoj prav. man. (Sv. Arhanđeo).
BOŠKAČKI GOVOR, tajni g. južnosrbijanskih zidara; gram. i sintaksa kao u domaćem dijalektu, a rečnik mešavina srp. reči upotrebljenih metaforski, arb., tur., cincarskih i dr.
BOŠKOVIĆ 1) Đurđe (• 1904.), arhitekt i arheolog; bavi se proučavanjem srp. srednjev. arht.; restaurisao crk. u Pećkoj patrijaršiji i Kaleniću. 2) Jovan (1834.-1892.), prof. Vel. škole, filolog, praktičar; pisao mnogo o čistoti jezika; gl. delo: O srpskom jeziku. 3) Ruđer Josip (1711.-1787.), matematičar, astronom, fizičar i filozof; rođen U Dubrovniku, umro u Milanu. Kao učenik isusovaca stupio rano u njihov red, bio nastavnik u Collegim Romanum, osn. zvezdaru Brera u Milanu, dao geom. metod za određivanje položaja ekvatora, planeta iz 3 posmatranja 1 pege (u knj. De maculis solaribus); sa Hr. Merom izvršio trijangulaciju papske države i izmerio dužinu meridijanskog luka (De expeditione ad dimetiendos duos meridiani gradus); pročuo se i ispitivanjima o ahromatizmu sistema sočiva. U gl. delu: Theorian philosophiae nautralis zastupao i razvijao Njutnove ideje i dao originalnu atomsku teoriju u kojoj nastojao da objasni sve osobine materije (gravitaciju, koheziju, elastičnost) jednom jedinom silom kojom raspolažu atomp; astr. i optička dela izdao u knj.: Opera pertinentia ad opticam er astronomniam. 4) Stevan (• 1868.), geodetski gen., upravnik Voj. geogr. instituta u Beogradu; radi na geodeziji i kartografiji; izvršio trigonometrisku trijangulaciju 1., 2. i 3. klase u celoj Srbiji i Crnoj Gori; stalni pretsednik međunar. komisije za izvršenje stepenskog merenja po meridijanu od Sev. M. u Norv. do Rta Dobre Nade u Afr. 5) Stojan (1833.-1908.), istoričar, prof. Vel. škole u Beogradu i polit. i prosvetni radnik; aktivno učestvovao u polit. i dinastičkim borbama 60. god.; jedno vreme živeo kao emigrant u Belg. i Frc.; kao min. prosvete osn. Prosvetni savet i uveo prof. ispit; najviše se bavio ist., ali nije pravio samostalna naučna istraživanja. Njegova Istorija sveta za narod i školu počela je na široj osnovi, ali nije dovršena; gl. delo: zbirka polit. i ist. članaka Za prosvetu i slobodu. -- Boškovići, st. dubrovačka porodica poreklom iz Herc. U njoj se početkom 18. v. istakla 3 slavna matematičara, braća: Bartol, Petar (1705.-1727.) i Ruđer, i pesnikinja Anica († 1804.).