Свезнање Б5

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

СВЕЗНАЊЕ


Бирдсли-Боза

БИРДСЛИ Обри (Beardsley, 1872.-1898.), енгл. цртач; прославио се као илустратор Вајлдове Саломе, Лизистрате, итд.

БИРЕН Ернест (Biron, 1690.-1772.), љубимац рус. царице Ане, прогнан у Сибир и враћен у евр. Рус. у доба Јелисавете; презиран од савременика због безобзирности.

БИРЕТА 1) фрц.), стаклена цев, унутарњег пречника око 15 мм и запремине 50 или 100 см³, градуисана зарезима па см³ и мм³, завршена на доњем делу славином и пипцем, помоћу којих се испушта течност у млазу или у капима. Служи у хем. лабораторијумима за тачно одмеравање запремине различитих раствора при аналитичком раду. Хемпелова б., 1 градуисана и 1 неградуисана стаклена цев, везане гуменим цревом; служи у анализи гасова за одмеравање њихових запремина. 2) (стлат.), литургиска тророга капа кат. свешт.; у Нем., Енгл., Фрц. и др. и саставни део свеч. одела судија и унив проф.

БИРМА, највећа пров. Брит. Индије (605 000 км²) у Индокини и пол. Малаци; дели се на Горњу и Доњу; стан. (13 200 000) се баве земљр. (ориз, шећ. трска, дуван, памук, банана, ананас); сточарство слабије заступљено; инд. (ткст.); гл. место Рангун. Бирманци (са сродним племенима око 8,5 мил.) тибетско-бирманског порекла, досељени крајем 18. и почетком 19. в. са ср. Ираваде; будисти; имају своју књиж., муз. и ум., али им целокупна култ. под утицајем индиске. Бирмански језик чини засебну групу с анамским и сијамским.

БИРО (фрц.) 1) писаћи сто. 2) канцеларија, уред.

БИРО Лајош (• 1880.), мађ. књиж.; гл. дела: Рушиоци идола, Мушкарци, Жути крин и др.

БИРОБИЏАН, обл. у и. Сибиру, јз. од Хабаровска а на л. страни Амура, од 1927. одређена за колонизацију Јевреја и проглашена рпб. у саставу СССР (38 626 км², око 300 000 ст., Руси, Корејанци, Јевреји). Гл. занимање земљр. (пшеница и др. жита). Руде: гвожђе, бакар, злато, антимон, графит, азбест, кам. угаљ, мрамор.

БИРОВ (мађ.), у Војводини оп. начелник; у Србији оп. викач.

БИРОКРАТ (фрц.-грч.), педантан чиновник формалист; човек који се слепо придржава канцелариског реда. Бирократија, влада чиновништва, утицај чиновништва на држ. послове. Бирократски стил, хладан и скучен послован стил по надлештвима: одликује се архаизмима (подобан, старатељ) и грешкама у језику (даваоц, имаоц итд.) које се тешко искорењују.

БИРСА (Byrsa), чувена картагинска тврђавица, коју по предању саградила краљица Дидона.

БИРУНИ († 1048.), ар. историчар, компаративни хронолог, астроном, преводилац индиских дела итд., веома слободоумна духа и далекосежних погледа.

БИРЧАНИН Илија (око 1784.-1804.), кнез ваљевске Подгорине и 1 од вођа нар. војске, организоване за владе Хаџи-Мустафа паше за борбу против јаничара; домамљен и посечен код Ваљева од београдских дахија. који намеравали сечом кнезова да обезглаве народ и онемогуће устанак.

БИРЧАЦИ, Бирчани, стан. предела Бирча у Босни, у Власеничком срезу; прав. (већином пореклом из Херц.) и мусл.; гл. занимање сточарство. Ваљевски Ненадовићи, и многи др. родови по Србији, пореклом су Б.

БИС (лат.), двапут; још једанпут, поново. Bis dat qui cito dat (лат.: двапут даје ко брзо даје), брза помоћ, двострука помоћ. B. in eadem re ne sit actio, правничка изрека да се о истој ствари не може двапут подизати тужба.

БИСАГ, развалине града у Хрв. Загорју; тип равничне тврђаве. Био у поседу племића Бисачких, доцније многих других и најзад Драшковића.

БИСАГЕ (лат.), 2 кожне торбе; стављају се везане на предњи или задњи део седла; служе за смештај потребних ствари јахача и коња.

БИСАГОС, група острва (око 30) у Атланском Ок., з. од Порт. Гинеје (Афр.); вулканског порекла; плодна, нездраве климе, припадају Порт.

БИСЕКСУАЛНОСТ (лат.), психосексуална хермафродизија, полна перверзија, кад поред склоности према супр. постоји и склоност према истом полу (→ хермафродитизам).

БИСЕКТРИСА (лат.), симетрала угла.

БИСЕР, прир. творевина од седефасте материје у облику зрна, отвара се на унутарњој страни љуштуре или у плашту неких шкољака, пужева и главоножаца: луче га жлезде из покожице плашта. Сматра се да то лучење изазива какав паразит или страно тело које доспе у унутрашњост шкољкиних капака; може се изазвати и вештачки. Вредност б. се цени по величини зрна и његовом облику, боји и сјају; у току времена (50-150 год.) б. се мења и губи своју вредност. Б. вештачки, прави се од разних материја, најчешће од сјајне материје добивене из рибљих крљушти, којом се премазују округла седефна или стаклена зрнца; у нашој земљи добива се из крљушти укљева на Охридском и Скадарском Јез. Бисерне шкољке, припадају разним родовима; има их морских и слатководних; права б. ш. (Meleagrina) живи у морима суптропске и тропске обл. (Црвено М., Перс. Зал., на обалама Индије, Аустрал., Амер., и у Океанији); на плићим местима ваде је нарочити гњурци. Слатководне живе у Амер. и Аз., а једна врста (Margaritana margaritera) и у потоцима Ср. Евр., али избегава кречне воде.

БИСЕРАК, бисерче (Symphoricarpus, фам. Caprifoliaceae), украсни шиб, до 2 м висок, пореклом из С. Амер.; простих јајастих листића, звонастих малих црвенкастих цветова скупљених у гразд или клас, плод бела бобица (→ сл.).

БИСЕРКА 1) тамбура 2) мисирка, мораска кокош, морка, дукатка (Numida meleagris, фам. Gallinaceae), афр. порекла, дивље природе, пискава гласа; боје пепељасте, плаве и беле; има је и код нас; месо, укусно, јаја тврде љуске.

БИСЕРНА ОСТРВА (600 км²) у Панамском Зал. (Тих. Ок.); стан. (3 500) се баве вађењем бисерких шкољки.

БИСКАЈА, пров. у С. Шп.; гл. место Билбао. Бискајски или Гаскоњски Залив, простран зал. Атланског Ок., између Фрц. и Шп.

БИСКВИТ (фрц.), фини двопек, двапут печени колачи. Б. порцелан → порцелан.

БИСКРА, варош у Алжиру, на ивици Сахаре (21 000 ст.), у близини вел. и веома богате оазе; спојена жел. с Константином; зимско лечилиште веома благе климе.

БИСКУП, од грч. епископа, назив ркат. еп. код Хрвата. Бискупија, ркат. црк. област; одговара прав. епископији. Бискупска капа → митра. Б. штап, с украшеном куком, као знак дух. пастирске власти; поред б. носе га и кат. опати у свечанијим приликама; → палица.

БИСКУПИЈА, село код Книна, у Далм., на чијем се гробљу налазе рушевине тробродне базилике из 11. в. и остаци вел. биск. палате; у гробовима нађен ж. накит, златан виз, новац, мачеви и др.

БИСКУПСКИ НОВАЦ, делови окамењене чланковите те дршке морских кринова (Orinoidea).

БИСМАРК Ото (1815.-1898.), нем. државник; творац нем. јединства; првр. адм. чиновник, па нар. посл. и дипломатски претставник Пруске у иностранству и најзад пруски и нем. држ. канцелар (1862.-1890.). У жељи да сузбије аустр. утицај у Нем. и да изведе уједињење Немаца под окриљем Пруске, повео у савезу с Аустр. рат противу Данске (1864.) и одузео јој војводине Шлезвиг, Холштајн и Лауенбург; затим, после победе над Аустр. (1866.), ујединио сев., а после победе над Фрц. и ј. нем. државице, и прогласио Нем. за царевину (1871.). Отад у спољној политици посветио гл. пажњу изоловању Фрц., склопио с Аустр. и Рус. тројецарски савез (1873.), помагао аустр. тежње на Балк. и утицао на берлински конгрес (1878.) да јој дозволи окупацију Б. и X.; после рус. повлачења из савеза, остварпо тројни савез с Аустр. и Ит. (1882.) и обезбедио Нем. колоније (1885.); у унутрашњој политици водио борбу с либералима, социјалистима и клерикалцима да би што више, ојачао централну власт; најзад дошао у сукоб о Вилхелмом II и био принуђен да сиђе с власти.

БИСМАРКОВ АРХИПЕЛАГ, група о. у Ј. Мору, си. од И. Гвинеје; кокосова палма, какао, бисер; мандат Аустрал. Савеза (Н. Гвинејске територије).

БИСОН Александр (Bisson, 1848.-1912.), фрц. писац комедија; гл. дела: Контролор вагона за спавање, Покојни Тупинел, Посланик Бомбињак.

БИСТА (фрц.), човечји труп изнад појаса; попрсје; у ум. вајарски или сликарски рад који претставља тај део човечјег тела (→ сл.).

БИСТАРСКА ПЛАНИНА, Толмина План., план, (1613 м) близу буг. границе, с. од Криве Паланке (Вардарска Бан.).

БИСТИЈЕРНА (ит.) → цистерна.

БИСТРА, план. на зап. ободу Кичевске Котлине (Вардарска Бан.), претставља карсну висораван око 1800 м, са које се дижу поједини врхови (највиши Меденица, 2162 м).

БИСТРЕЊЕ ВИНА, врши се додавањем разних бистрила, чија је употреба дозвољена § 4. Зак. о вину и чл. 12. Правилника; она се деле на хем., која се додају у колоидалном стању (бешика рибља, беланце од јајета, желатин, казеин, оплављено млеко, танин) и мех., која се додају у чврстом стању, али уситњена (шп. земља, угаљ животињски и биљни, стеља винска); ако је вино у врењу или болесно па не прима бистрило, треба га претходно сумпорисати; пре б. вино се испита → анализом, па на основу ње проба у малом; при том се обично раствори 2,5 г хем. биотрила у ½ л воде, па томе дода 150 г алкохола и суд допуни водом до 1 л; затим се у 5 боца од безбојног стакла од по 300 см³ одмери по 250 см³ вина и у њега дода у 1. боци 5, у 2. 10, у 3. 15, у 4. 20, а у 5. 25 см³ раствореног бистрила; добро се промућка и остави да стоји (4, 6, 24, 48 сати); б. се врши према проби која се покаже као најбоља; чим се вино избистри треба га преточити; откако су у винарству уведени апарати за → филтрираље, бистрила се употребљавају мање. Беланце од јајета, употребљава се за чишћење црних вина (просечно 2--4 б. на 100 л), а за бела само ако имају много танина; бешика рибља код финих белих вина (просечно 0,5-4 г на 100 л); желатин код обичних белих (5-8 г на 100 л) и црних вина (8-15 г на 100 л), нарочито ако се жели да се једновремено уклони и сувишни танин; казеин код тамних и смеђих вина (10-20 г на 100 л); млеко оплављено узима се ретко и то код вина слабијег квалитета, кад се жели да се једновремено одузме и боја; угаљ биљни код вина којима треба у исто време одузети лош мирис и укус (просечно 20-50 г на 100 л); шп. земља код тегљивих и слатких вина (просечно 200-400 г на 100 л); после њене употребе треба вино чистити још и желатином или рибљом бешиком.

БИСТРИЦА 1) р.: → Пећска Б., Дечанска Б., Призренска Б., Тетовска Б. 2) р. у грч. Македонији (Халиакмон); извире на ј. страни пл. Неречке; улива се у Солунски Зал. ј. од ушћа Вардара. 3) → Бохињска Б. 4) → мађарка. 5) → ведарце.

БИСТРИЧКИ КИСЕЉАК, на прузи Брод-Сарајево, око 3 км од Жепча (Дринска Бан.); земноалкални кисељак (16,0°-17,3°) и лековито блато (фосилни тресет, употребљава се за лечење у бањи Илиџи).

БИСТУРИ (фрц.), врста малог хир. ножа.

БИСУС (грч.-лат.), чврста влакна, слична хитиву, помоћу којих се многе врсте шкољака утврђују за подлогу, лучи га бисусна жлезда.

БИТ → суштина.

БИТВА (сканд.), камени или гвоздени стуб на обали мора или реке, за привезивање бродова, има их и на палуби брода, обично по 2 заједно.

БИТИ Давид (Beatty, 1871.-1936.), енгл. адмирал; командовао прве 2 год. свет. рата ескадром бојних бродова; одликовао се у биткама код Хелголанда, Доџер-Бенка; учествовао у бици код Јиланда против нем. флоте; у др. половини рата врх. командант брит. флоте.

БИТИНИЈА, ст. име малоаз. обл. на ј. обалама Црног и Мраморног М.

БИТКА, судар непријатељских снага са циљем пресудне победе; исход зависи од вештине и брзине груписања и употребе снага; њене последице су судбоносне у погледу ратног циља (нпр. косовска, кумановска 1912 г.). У нашој војсци победник битке, арм. ген., добива чин војводе.

БИТЛИС, гл. место (35 000 ст.) истоименог вилајета у Тур. (М. Аз.); 15 км јз. од јез. Ван; трг. место на караванском путу Ерзерум-Ван-Мосул.

БИТНЕР Јулвус (• 1874.), аустр. композитор хорских песама, симфонија и популарних опера; гл. дела: Музикант, План. Језеро, Паклено злато, итд.

БИТОВЊА, план. (1 700 м), с. од Коњица, у Восни.

БИТОЉ, град у Ј. Србији, близу грч. границе (32 030 ст.). Лежи на речици Драгору, под Перистером, и на з. ободу пространог Битољског Поља, на жел. прузи Београд-Велес-Б.-Солун. Развио се на ст. рим. путу Виа Егнација, на месту старе Хераклеје, а у близини ман. Букова. По последњем добио име (обитељ-ман.), а странци га називају и Монастир. Ва време Турака и пре свет. рата веома напредна и већа варош, у свет. рату страдала од непријатељског бомбардовања. Средиште битољског и маријовског среза, окр. суда и еп.; гмн. и трг. акад. Привр. средиште Б. поља и з. план. области. Извози жито, сточне производе и воће. За време балк. и свет. рата код Б. вођене јаке борбе. Битољска битка, у балк. рату (2.-6./11. 1912.) одлучила је коначну победу у корист Орба; после кумановске битке Турци су груписали код Б. 5., 6. и 7. корпус своје војске, али су били потучени од I срп. арм. којом је командовао престолонаследник Александар; тур. неуспех на Облакову и улаз срп. војоке у В. (6./11.) одлучили су рат између Србије и Тур.

БИТОРАЈ, пл. огранак Велике Капеле, јз. од Мркопља; највиши врх Вишевица (1428 м).

БИТУМЕН (лат.) 1) заједничко име за све чврсте, течне и гасовите угљоводонике у прир. (земни гас, нафта, земни восак и прир. асфалт); све врсте угља, а понекад и стене садрже веће или мање количине б. 2) у инд. само смоласте, прир. и вештачке асфалтне сировине, пречишћене или сирове, које служе за асфалтне радове. Битуминозни шкриљци, шкриљаве, обично глинене стене (глинци, лапорци), које понекад садрже и до 40% б.; инд. се прерађују у производе сличне онима који се добивају из нафте (бензин, петролеум, парафин итд); у последње време њиховом проучавању се посвећује вел. пажња у целом свету; код нас их има у вел. количинама око Алексинца, Беле Паланке, Трстеника, Сиња итд.

БИЋЕ, створ; у теорији сазнања 1 од основних, чистих појмова (категорија); у метафиз. апсолутна, постојана егзистенција, супр. апсолутном бивању или пролазном, релативном чулном свету. Б. света, по неким филозофима мртва материја (материјализам); по другим: дух (спиритуализам), или слепа воља за животом (волунтаризам), или свесни дух (консцијенцијализам), или: бог (пантеизам).

БИФЕ (фрц.) 1) орман за посуђе, јело и пиће. 2) мала гостионица; у емислу § 76 З. о радњама, локал мањег обима и бољег уређаја, у којем се продају хладна јела, алкохолна и безалкохолна пића; подробније одредбе о уређењу б. садржи Ур. о подизању и уређењу угоститељских радња (од 19./10. 1934. год.).

БИФОКАЛНА СОЧИВА, стакла за наочаре са два жаришта: горња за вид у даљину, доња за вид у близину (читање и писање).

БИФОН Леклерк (Buffon, 1707.-1788.), фрц. научник; највећи део живота посветио раду на вел. Природној историји, која много допринела ширењу флз. идеја и прир. наука у 18. в.; познат је његов приступни говор у Акад. О стилу.

БИФРОСТ, Асбру, у скандинавској митол. мост који спаја небо и земљу.

БИФУРКАЦИЈА (лат.), неодређено развође које шаље воду у 2 речна слива; у саобр,: путеви који се разилазе у разним правцима.

БИХАН Артур (• 1872.), нем. етнолог; бавио се проучавањем истарских Румуна и, нарочито, етн. и. Евр. и суседних делова Аз.

БИХАР, шумовита план. (1849 м) између Панонског Басена и Ердеља, у Рум.

БИХАЋ, варош и среско место (8 374 ст.) на Уни, у крају где она силази из план. предела у Бос. Крајину (Врбаска Бан.); због повољног положаја играо значајну улогу у ист. Хрв. (седиште банова) и Тур. (седиште санџака); остаци ст. града (→ сл.); сад гл. место у Бос. Крајини. Гмн.; привр. средиште за размену производа између више план. обл. у залеђу и ниже обл. око Уне.

БИХАЋИ, место између Трогира и Сплита, с остацима дворова хрв. владалаца и црк. св. Марте, подигнуте у 9., а обновљене крајем 12. в.; први пут се помињу 892. г. у повељи кнеза Трпимира.

БИХЕВИОРИЗАМ (енгл.-лат.), понашање; у псих. гледиште по којем псих. не може да проучава унутрашња душевна стања људи, већ само њихово понашање у друштву; када хоће нпр. да проучи побожност, она се труди да опише како се побожан човек понаша за време молитве, а не шта се за то време у њему збива.

БИХИШТИ, тур. хроничар из 15. в.

БИХНЕР Георг (Büchner, 1813.-1837.), нем. драмски писац и новинар радикалног правца; гл. дело: Дантонова смрт.

БИХОР 1) предео у долини Лима, између Берана и Бијелог Поља. 2) град на Лиму, помиње се у 16. в.

БИЦЕПС (лат.), снажан мишић на предњој страни надлактице.

БИЦИКЛ (лат.-грч.), превозно средство за 1 лице, познато можда још ст. Кинезима и Египћанима; први покушаји да се покреће сопственом снагом возача учињени у 15. в., а 1769. Енглез Вервес и Француз Ришар снабдели точкове педалама; у 19. в. највише узео маха у Енгл., где су усавршени кугл-лагери, челични рам и точкови; покреће се притискањем педала, које помоћу бескрајног ланца и зупчаника терају задњи точак; код неких модела (фрајлауф) веза између точка и зупчаника престаје чим точак почне да се окреће брже од зупчаника, нпр. низбрдо. (На сл. стари и нови тип б.). Бициклизам, спортско такмичење, које се јавило 1881.; за његов развој најважнија 2 изума: пренос снаге ногу ланцем на задњи точак и гумени точкови, који су б. претворили у угодно превозно средство; свет. првенство одржано први пут 1893.; данас се у САД, Белг., Нем. и Фрц. одржавају трке 6 дана.

БИЧ, р. у Слав., л. притока Босута, дуга 66 км; извире испод Диљ-Горе.

БИЧЕВЊАЦИ, аскети који у знак покајања шибају своје тело; јавили се у зап. црк. у 13. в.; ишли кроз села и градове, нарочито у доба глади, куге итд., голи до паса, покривене главе, и шибали себе до крви.

БИЧЕРСТО Хариет (Beecher-Stowe, 1812.-1896.), амер. књижевница; описала, према својим доживљајима, живот амер. робова Црнаца (Чича Томина колиба); имала вел. успех и допринела укидању ропства.

БИШЕВО, мало о. (6, 7 км²) на и. страни Јадр. М., јз. од о. Виса. На њему много пећина (најдужа Медвједина, 150 м, а најлепша Модра Шпиља). Гл. место Бишево.

БИШОН, собни пас још од Римљана, сличан → барбеу, само мањи; малтски б., беле, дуге, праве длаке, црне њушке и ноктију; тенерифски б., као малтски, само вунасте и тршаве длаке, веома мали; хавајски б., кудраве, релативно краће длаке; перуански б., боје прскано беле и црне, кратка репа; болоњски б. (пас лав), бео или риђ.

БИШЋЕ, обл. у и. делу Мостарског Поља, према ушћу Буне у Неретву (Прим. Бан.); у ср. в у њему био истоимени дворац бос. краљева.

БЈАЛИСТОК, варош (76 800 ст.) и жел. раскрсница у Пољ.; инд. (кожа и ткст.).

БЈАЛОВЕЧКА ШУМА, обл. (1144 км²) у Пољ. између р. Нарева и Љесне.

БЈЕДРИХ-РАДЛУВИН М. (1859.-1930.), лужичко-срп. приповедач; 2 књ. фолклорних и сатир. новела.

БЈЕЛАЈА, р. у Рус, л. притока Каме; извире на Уралу; дуга 1 300 км и пловна.

БЈЕЛАЈСКО ПОЉЕ, мало карсно поље (20 км²) (Врб. Ван.); на путу Бос. Петровац-Бихаћ.

БЈЕЛАНОВИЋ Сава (1850.-1897.), политичар из Далмације, вођ срп. странке; покренуо у Задру Срп. лист (1880), а после његове забране Срп. глас, веома утицајан и читан нар. орган.

БЈЕЛАСИЦА, план. између Г. Таре (Колашин) и Лима (Беране, Вихор). у Зетској Бан.; највиши врх 2 116 м. У њој живописно Биоградско Ј.

БЈЕЛАЧА, бијела хаљина, гуњина, део м. ношње, од сукна; дуга до колена с дугим рукавима, преко које се ставља појас за оружје; из Црне Горе се раширила и по и. Херц. Бјелаче, назувице, назувци, у Црној Гори и Херц. беле вунене чарапе до изнад чланака или до средине листова.

БЈЕЛАШНИЦА 1) план. јз. од Сарајева (Дринска Бан.); има облик карсне висзравни (2067 м) с траговима дилувијалне глацијације. 2) план. у Херц. ји. од Попова Поља (1396 м).

БЈЕЛЕК Антонин (1857.-1911.), словачки просветитељ и приповедач; с успехом сликао сеоски живот; гл. дела: Из доба патњи, На високим торама итд.

БЈЕЛИЈ Андре, псеудоним → Бутајева Бориса.

БЈЕЛИНСКИ Висарион (1811.-1848.), рус. критичар радикалног и соц. правца, најбољи тумач књиж. рада истакнутих рус. писаца у 1. половини 19. в. Осн. рус. публицистичке критике, ватрени заточник натуралистичке књиж ; анализирао књиж. дела и на основу њих објашњавао приказане друштвене појаве.

БЈЕЛИЦЕ, племе у Катунској нахији, у Црној Гори; живе у свега 8 насеља, од којих гл. Дуб. Делимично исељено у дубровачко Конавље (1430.) и у херц. Дабар.

БЈЕЛО ЈЕЗЕРО, у Рус. и. од Лењинграда: 11,52 км².

БЈЕЛОШИ, насеље са 2 села, ј. од Цетињског Поља; помињу се 1485. као братство; раније више употребљавано име Бјелошевићи.

БЈЕЛСКИ Богдан, рус. војвода, љубимац Ивана Грозног; за владе Василија Шујског послан на војевање у ји. Рус, где је убијен (1610.).

БЈЕРЕГОРД Хенрик (1792.-1842.), норв. песник и драматичар; написао негдању норв. нар. химну: Синови Норвешке.

БЈЕРНЕБОРГ → Пори.

БЈЕРНСОН Бјернстјерне (Björnson, 1832.-1910.), норв. песник, приповедач, драматичар; поборник слободе норв. народа. Истакао се сеоским причама: Синове Собакен и Арне; затим прешао на ист. драму и дао 2 значајне драме: Краљ Свер и Сигурд Слембе; после одласка у иностранство (1870.), где се сусрео с новим проблемима, писао савр. соц. драме: Стечај, Уредник, Краљ, Нови систем, Леопарда и Изнад моћи; последњих год. живота писао романе: На божјем путу, Лепршају се заставе у граду и пристаништу, и драме моралног карактера.

БЈЕЧВЕ. дугачке чарапе у Херц. и Далм.

БЛАВАЦКИ Јелена Петровна (1831.-1891.), пореклом Рускиња, 1 од осн. Теозофског друштва, писац теозофских дела на енгл.

БЛАВОР (Ophisaurus apus, фам. Sauria), гуштер, сличан слепићу, дуг преко 1 м; без предњих ногу, од задњих му вире само мали (1 мм дуги) остаци; живи у Истри, Далм., Херц., Црној Гори и Ј. Србији; мања врста ужак.

БЛАГАЈ, величанствене рушевине тврђаве над извором Буне, код Мостара; у своје време најсјајнији град Босне; имао више кула и јака градска платна; очувана улазна кула, четвороугаоних пресека, и зидови владалачке палате. У њему живео (почетком 15. в.) војвода Сандаљ Хранић, а његов синовац и наследник, Стјепан Вукчић, херцег од св. Саве, провео скоро цео живот у Б., због тога га народ зове Шћепанград. Турци га први пут освојили 1463., а други пут 1482. Од 17. в. у рушевинама. Благајски → Бабонићи.

БЛАГАЈНИК, руковалац благајничких послова неке установе или радње, кроз чије руке пролазе сва издавања и примања; кретање новца бележи у нарочиту књигу Благајницу, која увек може да покаже стање благајне. Благајнички записи (бонови), краткорочне (до 1 год.) и средњорочне упутнице Гл. држ. благајне, које она или есконтује (код Нар. банке, чл. 106.-112. Зак. о Држ. рачуноводству) да би дошла до потребног обртног капитала, или њима плаћа разне држ. набавке; укупни износ б. з. и њихову каматну стопу утврђује фин. зак. уз буџет сваке год.

БЛАГВА, шкрипац (Amanita caesarea, фам. Аgariсасеае), гљива меснатог и сочног плодоносног тела: има дршку и шешир; одозго наранџасте боје, а ламеле жуте; једе се; расте по храстовим шумама и. и ј. Евр.

БЛАГО, у праву; вредност скривена у земљи и др. стварима, о којој се изгубио сваки траг; 1/3 добива његов проналазач, 1/3 држава, а 1/3 сопственик ствари у којој се оно нађе.

БЛАГОВАЊ (Hyssopus officinalis), у ст. мед. лек за лакше искашљавање; садржи, поред других састојака етерско уље; данас се не употребљава.

БЛАГОВЕСТИ 1) хришћ. празник (25./3.), слави се за спомен јављања вести св. деви Марији да ће родити спаситеља света (на сл. Б. од Андреје дел Сарто). 2) ман. у Овчарско-Кабларској Клисури, на Морави, осн. вероватно у 13. в.; црк. има основу једнобродне засведене базилике. Благовештенски сабор, држан у Ср. Карловцима на Б. 1861. после укидања Војводине, која је спојена са Уг.; сазван је после изјаве патријарха Рајачића да срп. народ неће одговорити позиву цара Франца Јозефа да пошаље у Беч својих 20 претставника, који би цару изложили своје жеље и свој положај. Претседавао му Рајачић, који је заступао гледиште да само срп. народ може на својим нар. и црк. саборима решавати о питању Војводине, а царски комесар био је Јосип Филиповић; на њему донесена одлука да Срби имају право на посебну полит. територију с унутарњим властима; цару су достављене жеље о границама и уређењу те територије као и о њеним односима са сличним аутономним јединицама и највишим властима у аустр. монархији, али их он није никад потврдио.

БЛАГОВЕШТЕЊЕ 1) ман. у Шумадији код села Страгара из 14. в.; у Карађорђево доба у њему се налазио магацин барута. 2) ман. на З. Морави, испод Каблара; потиче из 12. или 13. в., обновљен 1602. 3) рушевине ман. на Млави, у Горњачкој Клисури, подигнутог крајем 14. в.

БЛАГОВЕШЧЕНСК, варош (61 000 ст.) у Аз. Рус., на ушћу Сеје у Амур; речно пристаниште, на трансибирској жел.; развијено млинарство.

БЛАГОВРЕМЕНОСТ, у праву поштовање рокова; њена повреда (неблаговременост) повлачи плаћање мориторног интереса и накнаду штете.

БЛАГОГЛАСНОСТ → еуфонија.

БЛАГОДЕЈАЊЕ ПОПИСА → beneficium inventarii.

БЛАГОЈЕВИЋ Адам Тадија, књиж. из 18. в.; писао и преводио практично-поучне саставе.

БЛАГОНАРАВИЈЕ, израз Срп. грађ. зак. за морал.

БЛАГОСЛОВ, призивање божанске моћи на некога; → архијерејски благослов.

БЛАЖЕК Томо (1807.-1846.), песник илирског покрета, слободоуман и рефлексиван, противник црк., по књиж. васпитању старокласик; гл. дело: Политичке пјесме.

БЛАЖЕНА, стихови из проповеди Христове на Гори (Мат. 5.); певају се у прав. црк. на литургији. Блаженство, замишљено стање потпуне и идеалне среће и задовољства, у којем су човеку испуњене све жеље, тако да се налази у потпуном и спољашњем и унутарњем миру и спокојству; по хришћ. вери човек ће се у таквом стању налазити у рају.

БЛАЗИРАН (фрц.), засићен, отупео; живчано оронуо и морално равнодушан.

БЛАЗНАВАЦ Петровић Миливоје (1824.-1873.), срп. државник; није се увек служио беспрекорним средствима. Служио у полицији, па у вој., мада свршио само осн. шк. у Блазнави. Год. 1848. био у сумњивим полит. односима с кн. Милошем. За време 2. владе кн. Милоша био уклоњен из држ. службе, у коју га вратио кн. Михаило. Као мин. војни (од 1865.) и човек јаке руке, узео власт у своје руке после кнежева убиства, утицао да се изгласа за кн. Милан Обреновић и био намесник (1868.-1872.) младом кн. У политици нагињао прво Аустр., касније га потиснуо Ристић својим русофилством; у народу се погрешно веровало да је тежио за кнежевским достојанством и да га је стога Милан отровао.

БЛАЈ Франц (• 1871.), аустр. књиж. историчар, гл. дела: Галантно доба, Историја једног живота, итд.

БЛАЈВАЈС Јанез Трстенишки (1808.-1881.), слов. новинар, политичар и нар. вођ; свршио мед. у Бечу и служио као ветеринар у Бечу и Љубљани. Из своје струке издао више научних и популарних дела. Покренуо 1843. недељни лист Новице, намењене васпитању народа, а штампане Гајевом латиницом; преко њих извео уједињење Слов. у азбуци и правопису; 1843.-1858. Новице биле једини слов. лист за књиж. и науку, а од 1848. и за политику. Осим прир. наука Б. радио на ист., фил. и књиж.; сав његов рад управљен култ. и нац. препороду Словенаца и њиховом уједињењу у федеративно уређеној Аустр.

БЛАК РОТ(Guignardia Bidwelii), паразитна гљивица, живи на лишћу, младару и гроздовима винове лозе, за чије је ширење нарочито повољно кишовито пролеће; скоро увек сасушује гроздове на којима презимљује, па следећег пролећа прелази на лишће и са њега захвата нове плодове. Карактерише је присуство ситних загаситих бобица на сасушеном грожђу. Сузбија се скупљањем сасушених гроздова у јесен и превентивним прскањем листа фунгицидним растворима (бакарним чорбама).

БЛАМАЖА (фрц.), претрпљена срамота, ругло.

БЛАН Луј (Вlаnс, 1811.-1882). фрц. политичар, писац и социјалист; присталица кооперативизма и тзв. нар. радионица; први социјалист који је високо ценио улогу државе у привр. животу; члан привремене револуц. владе 1848.; доцније се бавио ист.; гл. дело: Организација рада, у којем износио осн. идеје соц. програма, донело му вел. популарност; написао још: Десетогодишња историја (1830.-1840.) и Ист. фрц. револуције (1848.)

БЛАНК КОЖА, уштављена и омашћена ср. и лакша говеђа кожа за седларске и др. израђевине; у трг. долази као прир. (необојени) и обојени б.

БЛАНКВЕРЗ, врста стиха, петостопни јамб без слика; у њему Шекспир писао своје драме.

БЛАНКЕТ (фрц.), штампан формулар који се употребљава за констатовање неке радње или факта.

БЛАНКИ (Blanqui) 1) Адолф (1798.-1854.), фрц. новинар и економист, близак сенсимонизму. 2) Луј Огист (1805.-1881.), брат претходног, новинар и револуционар, присталица комунизма, осн. групе бланкисти и тајних револуц. удружења Нар. пријатељ и Удружење породица; због чега више пута осуђиван; гл. дело Социјална критика. Бланкизам, револуц. социјалист. покрет из 60. и 70. год. 18. в. у Фрц.; добио име по Б.; полази од идеја јакобинске диктатуре (диктатуре смеле мањине) коју везује са пучистичком тактиком; по његову схватању гл. услов за остварење социјализма јесте освајање полит. власти у држави пучем; има много заједничког са бољшевизмом.

БЛАНКО (ит.: bianco); бео, неиспуњен, без потписа. Б. акцепт, мен. коју је њен прималац потписао неиспуњену и коју њен сопственик (ремитент) по нарочитом уговору може сам да испуни. Б. амортизација, амортизација б. мен. Б. домицилирање, домицилирање б. мен.; допуштено је само ако је њен ималац на то изрично или прећутно овлашћен. Б. жиро, б. индосман → б. пренос. Б. индосант, лице које мен. преноси б. индосманем. Б. индосатар, лице на које се мен. преноси б. индосманом. Б. кредит, даје се или отвара неком лицу без залоге и покрића, на основи уверења које се има о његовом поштењу. Б. меница, је без једнога или више правних састојака који би морали бити изрично означени (§ 2. Мен. з.); најчешће има облик б. акцепта, тј. мен. неправе на којој постоји само потпис акцеитанта; сутским путем не би се могла наплатити, стога је потребно да се претходно испуни и то сходно споразуму на основу којег је издата. Кад год то није случај, дужник стиче право на приговор, али овај нема дејства противу поштеног имаоца (§ 16. Мен. зак.); може се преносити као свака хартија од вредности: индосманом, цесијом и простом предајом мен. исправе. Б. пренос, б. жиро, пренос мен. (индосман), снабдевене потписом индосанта, без ознаке лица на које се она преноси (индосатара). Б. традиција, пренос мен. простом предајом трећем лицу. Б. традент, лице које преноси мен. простом предајом а не прибегава ни пуном ни б. индосману. Б. трата → б. меница.

БЛАНША Кастиљиска (1188.-1252.), фрц. краљица, жена Луја VIII, а мајка Луја IX; за малолетног свога сина управљала Фрц.; довршила рат с албижанима и скршила отпор племства.

БЛАНШАР Франсоа (Blanchard, 1753.-1809.), фрц. конструктор, проналазач падобрана и поборник идеје управљања кретањем балона; случајно успео да прелети Ла Манш (1785.).

БЛАСКОВ Илија (1839.-1913.), буг. књиж., 1 од првих буг. приповедача; гл. дело: Изгубљена Станка.

БЛАСТОГЕНЕЗА (грч.), означава вегетативно → размножавање, путем пупљења (нпр. црви и дупљари) или стварања нарочитих клица. Бластодерм, »клицина кожа«, скуп ембрионалних ћелица (бластонера) животињских организама, које изграђују зид раног ембрионалног ступња означеног као → бластула и које су по правилу поређане у 1 слој. Бластомере, прве још недиференциране ембрионалне ћелице, постају деобом оплођене јајне ћелице, деле се на: веће (макромере) и мање (микромере). У нормалном развитку утичу једна на другу тако да из сваке постаје одређен део тела; код вел. броја животиња једна од њих, извађена из склопа ембрионалног тела, може из себе дати цео организам. Бластула, рани ембрионални ступањ код животиња; одликује се тиме што се ембрионалне ћелице организују у правилан слој, слично епителу; у најпростијем случају је мехурастог облика с унутарњом дупљом и зидом састављеним из слоја ембрионалних ћелица (→ браздање).

БЛАСТОМИКОЗА (грч.), обољење изазвано гљивицама (Blastomyces) у разним деловима организма; постоје неколико облика (гумозни, туморални и улцерозни); хистолошки карактеристична појавом џиновских ћелија и присуством полинуклеарних леукоцита и еозинофила.

БЛАСФЕМИЈА (грч.), богохуљење; грех против поштовања бога.

БЛАТА, језерце на пл. М. Капели поред којег пролази личка пруга.

БЛАТИНА, домаћа врста лозе, загаситоцрвене боје и вел., често рехуљавог грозда; највише гајена у Херц., помало и у Далм.; веома осетљива према пероноспори; даје добра црна вина, нарочито у Херц., са садржином 11,5-13% алкохола и 6,5-7,5 г титрирљиве киселине на 1 л.

БЛАТНА КИША, киша с раствореним честицама прашине донете ветром из далеких, обично из пустињских обл.

БЛАТНИ Лев (1894.-1930.), чеш. приповедач и драмски писац; гл. дела: Троје (драма), Кококодак (гротеска), Ветар у огради, Приповетке с гора.

БЛАТНО ЈЕЗЕРО, Балатон, вел. (614 км²), али плитко (11 м) тектонско јез. у з. Мађ.; на обали више купалишта.

БЛАТО 1) малено јез. (2,49 км²) у сз. крају Имотског Поља (Приморска Бан ). 2) периодска јез. (1,24 км²) на о. Корчули, близу Веле Дуке. Б. лековито, земљиште поред неких минер. извора, натопљено минер. састојцима: служи за лечење (облози или купање); у неким бањама оно се пре употребе нарочито спрема и негује више год. (Ковиљача, Русанда).

БЛАХОСЛОВ Јан (1523.-1571.), биск. чешке браће, ученик Лутера и Меланхтона; реформатор; средишња личност чешке књиж. 16. в.; превео Н. завет; гл. дела: Чешка граматика, Музика, Песме божјих похвала, О постанку братства.

БЛЕГАШ, план. (1563 м) у Слов., у Јулиским Алпима, зап. од Шкофје Локе.

БЛЕД, план. летовалиште и купалиште на Бледском Ј. у Слов. (Дравска Бан.); извор термалне воде (23º Ц); лечи анемије, нервне болести и др.; сезона од маја до октобра; средиште зимског спорта; поред курсалона, хотела, пансиона и вила и краљ. вила Сувобор; над јез. на стени ст. бискупски град. Бледско Језеро, мање ледничко ј., издубљено у стени и загађено моренама; дубоко 45 м; отиче у Саву Бохињеку.

БЛЕДИЛО, код здравих наступа под утицајем душевних узбуђења, као последица изненадног јачег скупљања ситних поткожних судова, или ослабелих срчаних удара. Трајно б. наступа код болести крвних зрнаца, запаљења бубрега, заразних болести итд. Испољава се на лицу и видљивим слузокожама.

БЛЕЈК 1) Вилијам (Вlаке, 1757.-1827.), енгл. песник и сликар; 1 од најважнији претеча романтизма; бунтован и мистичан дух. Написао: Песме невиности, Песме искуства, Вечно еванђеље, Рај и пакао. Од сликарских радова познатије илустрације у Књизи о Јову, Милтонову Рају и Дантеовој Божанственој комедији. 2) Роберт (1599.-1657.), енгл. адмирал из доба Кромвела; одликовао се у поморским борбама против Шпанаца и Холанђана.

БЛЕЈСКЕ ТОПЛИЦЕ, акротерма (23°) на Бледском Језеру, близу Бледа.

БЛЕКСТОН Вилијам (Blackstone, 1723.-1780.), енгл. правни писац, Монтескијев ђак; гл. дело. Коментари енгл. закона.

БЛЕНОРЕЈА (грч.), гнојаво запаљење вежњаче ока, проузроковано обично гонококом, ређе др. бактеријама; најчешће код новорођенчади, која се заразе при порођају од мајке, болесне од гонореје; веома озбиљна болест нарочито код старијих; лекарска помоћ хитна и неопходна; има случајева да је око за неколико часова изгубљено. Знаци: отечени капци, из њих обилато цури гној, који садржи гонококе. Лечењем треба да руководи стручњак, најбоље вештачки изазваном тмпт.

БЛЕРИО Луј (Blériot, 1872.-1936.), један од пионира фрц. вплов.; први прелетео аеропланом канал Ла Манш између Калеа и Довера у дужини од 40 км за 32 мин. (1909.) и постигао рекорд у брзини летења са 76,95 км на сат.

БЛЕСАВОСТ → слабоумност.

БЛЕСАК, фотометриска величина која карактерише светлосни извор у погледу сјајности; однос између светлосне јачине коју светлосни извор шаље у правцу ока и привидне површине извора коју око види; јединица б. је међунар. свећа за 1 см² (стилб.).

БЛЕФ (енгл.), покушај да се неко засени или превари речју или поступком.

БЛЕФАРИТИС (грч.), запаљење ивице капка.

БЛИДИЊЕ, плитко јез. између план. Врана и Чврснице, у сев. Херц.; надм. в. 1180 м, површина 3,5 км².

БЛИЗАНЦИ 1) код човека и др. сисара, 2 или више јединки рођених у исти мах; могу потицати од 2 или више у исти мах оплођена јајета, или из једног, које се у раним ступњевима развића поделило на делове и оваки део развио у засебан организам; теже се одржавају од нормалног порода. Код човека су доста честа појава, на 85,2 порођаја један пар б. 2) сазвежђе → зодијака (знак II); гл. звезде: Кастор и Полукс.

БЛИЗЕРД (енгл.-амер.), хладан ветар праћен мећавом у зап. делу С. Амер.

БЛИЗИНСКИ. Јозеф (1827.-1893.), пољ. драмски писац; гл. дела: Господин Дамазије, Дивља ружа.

БЛИНДАЖ (нем.-фрц.) → оклоп, заклон покривени.

БЛИСТАЧЕ, фино резана роба од храстовог дрвета; даске се режу окомито на годове, одн. паралелно са сржним трацима, због чега долазе до изражаја текстура и сјај дрвета; кад рез није сасвим окомит на годове, добивају се полублистаче, а кад је даска резана окомито на сржне траке бочннце.

БЛИТВА, пазија, меко зеље, манголд (Beta vulgaris), из фамилије пепељуга (Chenopodiaceae), двогодишња биљка домаћег порекла; множи се из семена; гаји се ради лишћа које се једе.

БЛИТВЕНИЦА, острвце са светиоником на и. страни Јадр. М., јз. од о. Жирија (Приморска Бан.).

БЛИХЕР 1) Гебхард (Blücher, 1742.-1819.), пруски фелдмаршал; тактичар ср. вредности, али веома упоран, неустрашив и доста суров; истакао се још у 7. год рату (1756.-1763.) и фрц. револуциским ратовима (1793.-1794.); Наполеон га потукао и принудио на капитулацију у Либеку (1806.); као гл. командант пруске вој. учествовао у бици народа код Лајпцига, прешао за фрц. вој. преко Рајне и ушао са савезничком вој. у Париз (1814.); после Наполеонова повратка у Фрц. пошао на њега и био потучен код Линија (1815.); ипак на време стигао у помоћ Велингтону код Ватерлоа и допринео његовој победи. 2) Стен (1728.-1848.), дански приповедач; није припадао романтичарској шк., мада живео у доба романтике; стекао име вел. песника и приповедача Јиландским приповеткама.

БЛИЦЛИХТ (нем.), смеша магнезијумова праха са прахом неког метала који тренутно сагорева (нпр. алуминијум); снимање са њим је лако, једноставно и увек успешно. Количина смеше зависи од отстојања лампе за паљење и објекта, од отвора дијафрагме и од осетљивости негативног материјала.

БЛИШКОВА, ман. између Белог Поља и Пљеваља, осн. у 13. или 14. в.; данас у рушевинама.

БЛОК Александар (1880.-1921.), највећи рус. модерни песник, претставник симболизма; извршио вел. утицај на рус. поезију, нарочито после свет. рата; његов књиж. рад се дели на 5 периода: 1) мистички символизам: Песме о прекрасној дами, 2) соц. и револуц. расположење: Неочекивана радост и лирске драме: Балаганчик и Незнанка, 3) еволуција од романтизма ка реализму: Седо јутро, Песме о Русији, Ружа и крст, 4) утицај октобарске револуције: Скити, Дванаест, Интелигенција и револуција, 5) опадање револуц. романтизма, разочарање, замор и смрт (→ сл.).

БЛОК (фрц.) 1) вел. количина, група. 2) парламентарна заједница самосталних странака. 3) штампарска слова код којих све црте једнаке дебљине. Б. дијаграм, скица на којој се види однос облика у рељефу према геол. саставу и структури подлоге. Б. кондензатор, → кондензатор за блокирање. Б. сигнална постројења, уређаји који осигуравају и регулишу жел. саобр: инсталишу се у жел. станицама ради успостављања зависности између положаја скретница и положаја сигнала (станични б.-с. апарати), као и дуж. жел. пруге ради раздеобе у слободне саобр. секције (пружни б.-с. апарати); код нас у употреби највише ел.-мех. систем; осим њега постоје чисто мех. и чисто ел. системи.

БЛОКАДА (по нем.), забрана сваке трг. с непријатељским пристаништем, ушћем р. или одређеним делом обале; мора се објавити свима државама, а важи и за неутралне бродове; брод који је повреди може бити узапћен. Може бити тројака: фиктивна, кад држава која је објавила не шаље довољно бродова да би то могла да спроведе у дело; крстарењем, кад се са неколико ратних бродова спречава саобр.; и ефективна, кад се ратним бродовима, минирањем обале итд. онемогући сваки саобр. У поморском праву б. се сматра као случај више силе и ослобођава возара одговорности за неизвршење уговора о преносу робе. Б. континентална, мере које је Наполеон I предузео из Берлина (21./11. 1806.) да би затворио сва евр. пристаништа енгл. трг.; причинила вел. штете Енглезима, али допринела и стварању новог савеза противу Наполеона.

БЛОНДЕЛ ДЕ НЕЛ, фрц. трубадур из 12. в., од кога се сачувало око 30 песама.

БЛОНДИНКА (фрц.), плавуша.

БЛОНСКИ Иван II. (• 1884.), совјетски педагог, психолог и филозоф, прво идеалистичког, доцније материјалистичког правца, најбољи пед. теоретичар у СССР и одличан пропагатор шк. рада; применио и усавршио комплексну наставу; гл. дела: Педагогика, Педологија, Радна школа и др.

БЛОУДЕК Станко, градитељ, држ. првак Југосл. у ум. клизању на леду (1925.-1931.); изградио планове смучарске скакаонице у Планици и пливачки базен »Илирије« у Љубљани.

БЛОХ Иван (Bloch, 1872.-1922., псеудоним Еуген Дирер), нем. сексолог и испитивач сексуалних питања; гл. дела: Маркиз де Сад, Полни живот Енгл., Проституција, Полни живот данашњице, и др.

БЛУД, свако ванбрачно полно општење; узрок је за развод брака, али б. женин није довољан разлог за побијање очинства њеног мужа. Доказани б., зак. термин за → браколомство, узрок за развод брака. Блудни живот је узрок за утицај да дође до веридбе и брачног испита. Б. радња, свака радња којом учинилац иде на задовољење своје телесне похоте, па чак и обичан пољубац какве девојке, ако се изврши на јавном месту, кажњава се по крив. зак.

БЛУМ 1) Леон (• 1872.), фрц. социјалистички политичар и публицист, дуго год. члан фрц. парламента и сената; после Жоресове смрти вођ фрц. социјалистичке странке; 1936 претседник владе и нар. фронта у Фрц. 2) Роберт (1807.-1848.), нем. политичар и вођ саксонске демократије у франкфуртском парламенту; 1848. у Бечу, због учешћа у револуционарном устанку, стрељан по пресуди преког суда.

БЛУМАРТ (Bloemaert) 1) Абрахам (1564.-1651.), хол. сликар, гл. претставник хол. маниризма. 2) Корнелис (1603.-1684.), његов син, бакрорезац.

БЛУМЕНБАХ Јохан Фр. (1762.-1840.), нем. природњак и проф. унив. у Гетингену; осн. модерне антропологије; стекао вел. заслуге за зоол. и упоредну анат.; бавио се проучавањем телесних особина и разлика код људи, први дао поделу људског рода на расе; гл. дело: Упоредна анат. и фзл.

БЛУМЕНТАЛ Оскар (1852.-1917.), нем. драмски писац; осн. у Берлину Лесингово поз. (1888.); вел. успеха имали његови лаки и весели комади: Велико звоно, Кап отрова, Код белог коња (са Г. Каделбургом) итд.

БЛУМФОНТАЈИ (Bloemfontein), гл. место (69 000 ст.) Орања (Ј.-афр. Унија); инд. и трг. (вуна).

БЛУНК Ханс Фр. (Blunck, • 1888.), нем. приповедач и писац романа.

БЛУНЧЛИ Жан (1808.-1881.), швајц. правни писац међунар. права; проповедао мирно расправљање међунар. сукоба.

БЛУС (енгл.), нерасположење; амер. црначка меланхолична игра, пренесена у Евр.

БЉУВАРА (Russula emetica фам. Agaricaceae), гљива, чије плодоносно тело сушно и крто; шешир одозго црвенкаст, а ламеле беле; не једе се.

БЉУШТАЦ, дебелица, дебелотиква, дебела тиква (Bryonia alha, фам. Cucurbitaccae), једногод. биљка зељастог и пузавог стабла са негранатим рашљикама којима се прихвата за предмете; дебелог корена, рапавих листова са лискама подељеним у 5 режњева, и једнодомих жутозелених цветова; плод црна бобица.

БОА → змиски цар.

БОАБДИЛ или Абу Абдулах, последњи маварски краљ у Гранади (1481.-1491.), потучен од шп. владара прешао у Афр. где погинуо.

БОАЛДЈЕ Франсоа Адриен (Boieledieu, 1775.-1834.), фрц. оперски композитор, претставник фрц. комичне опере; важније опере: Багдадски халифа, Бела дама.

БОАЛЕВ Рене (Boylesve, 1867.-1926.), фрц. романописац; одликује се осећајношћу и иронијом; у композицији слободан; опажања оштра и оригинална; добар сликар провинције: гл. дела: Мирис Боромејских Острва, Моја љубав, Најбољи пријатељ итд.

БОАЛО Никола (Boileau, 1636.-1711.), теоретичар фрц. класицизма; писао сатире, епистоле и херојско-комичне песме; гл. дело: Поетика. У њему је дао теорију класичног схватања ум.; извршио јак утицај на своје савр.: Расина, Лафонтена, Молијера.

БОАРНЕ (Beauharnais) 1) Александр (1760.-1794.), фрц. револуц. ген., гијотиниран; његовом женом Жозефином оженио се Наполеон Бонапарта. 2) Ежен (1781.-1824.), син претходног, љубимац Наполеона, који га поставио за ит. вицекраља. 3) Хортанса (1783.-1837.), сестра претходног, жена хол. краља Луја Бонапарте, мајка Наполеона III.

БОАС Франц (• 1858.), амер. антрополог и етнолог, родом из Нем., осн. амер. антрополошке шк.; вршио обимна проучавања у свим крајевима С. Амер. и Мексика и написао многе монографије о Индијанцима.

БОАСРЕ Силпис (Boisserée, 1783.-1854.). нем. историчар и скупљач слика; гл. дело: Историја и опис катедрале у Келну.

БОБ 1) (Vicia faba, фам. Leguminosae), једногод. Биљка пореклом с И; најстарије поврће гајено у врту (на ј. обали Касписког Ј. још пре око 4000 год.); има више врста; служи за људску и сточну храну; може да се сеје рано у топлим лејама. а на отвореном пољу у марту; треба га сејати у редове удаљене 30-40 см, тако да струкови буду удаљени око 15 см. Захтева јако и добро земљиште, а добро му чине фосфатна и калијева ђубрива. Троши се као зелено и сухо зрно; у Југосл. просечан принос (1923.-1932.) 43 444 ц. 2) → бобслеј.

БОБАЊЕ. критично време двомесечних ћурића кад многи угину, код недовољних хиг. прилика; у то време се појављују меснати делови око врата и испод гуше; кад их »пребобају« много су отпорнији.

БОБЕР, р. у Нем., л. притока Одре, дуга 260 км.

БОБИЈА ГОРА, план. (443 м) на сз. крају Скадарског Ј. (Зетска Бан.)

БОБИНЕТ (фрц.), ретка плетена памучна тканина (сади-платно, тил), код које су све жице увијене око друге.

БОБИЦА 1) (Bacca), једносемени или многосемени плод састављен из 1 или више плодних листића; оплодница сочна, осим танке спољне кожице која је нешто тврђа (грожђе. патлиџан, бундева): садржи шећерне сокове. 2) заметак пантљичаре (→ трихина). Бобичавост, паразитарно обољење домаћих животиња, изазвано замецима разних врста пантљичара, код свиња (Tenia solum), код говеда (Tenia saginata), коња, оваца, па чак и риба (Dibotriocephalus latus). Зараза се врши обично истим кругом: одрасла пантљичара живи у цревима једне животиње (Tenia solum у човеку) и ту носи јаја која с изметом испадају напоље; кад их друга животиња поједе, она прођу кроз зидове црева у крвоток и месо, где се развијају у заметак (бобицу); кад то месо, поједе друга одрасла животиња или човек, у њиховим цревима се развија пантљичара. Б. се не може лечити, заражено месо је неупотребљиво за исхрану, ако се претходно бобице не умртве хлађењем на 10° или држањем меса у саламури 2--3 недеље.

БОБОВАЦ, рушевине средњев. тврђаве, близу Сутјеске; гл. утврђење бос. краљева и место где се чувала краљевска круна. Турци га разорили тако да се данас виде само остаци четвороугаоне, некад веома јаке куле (→ сл.).

БОБОВНИК → жедњак.

БОБОРИКИН Пет. (1836.-1921.), популарни руски романописац и новинар либералног правца; гл. дела: Вечерња жртва, На пут и Солидна доброчинства написао у духу књиж. натурализма, под утицајем Золе; а у Китај-Граду приказао младу рус. буржоазију.

БОБРУЈСК, варош (50 000 ст.) у Рус. на р. Березини, трг за жито и дрво.

БОБСЛЕЈ (енгл.), тркачке санке за више особа, којима се управља механизмом; састоје се из 2 или више делова.

БОБТАЈ, тежак и јак овчарски пас, енгл. порекла, сразмерних облика, курјачког типа, усправних ушију, кратка репа, кратке, оштре, густе, пепељавосиве длаке, попрскане белим или отвореносивим пегама.

БОБЧЕВ Стефан (• 1853.), буг. правник и политичар, поборник сл. мисли у Буг.; осн. Слободни унив. полит. и екон. наука у Софији (1920.); гл. дела: Историја ст. буг. права, Зборник буг. правних обичаја, Уџбеник ист. буг. права, Канонско право.

БОБЧЕВСКИ Бенедикт (• 1895.), буг. композитор и диригент опере у Софији; компоновао: соло и хорске песме, оперу Књаз отшелник, Свечану увертиру, свите В гората и Хаџи Димитр, 2 игре за оркестар, клавирски трио, 10 мелодекламација.

БОВАН, Болван, град у развалинама из рим. доба (Praesidium Pompeia), на л. обали Моравице с, од Алексинца, близу истоименог села; помиње се у повељи кнегиње Милице (1395.); Турци га освојили и разорили у 16. в.

БОВДЕН (енгл.) , танка челична жица увучена у гипку жичану облогу у којој може слободно клизати; служи на аеропланима за команде појединих ручица, код којих се не захтева вел. напор.

БОВЕ (Beauvais), варош у Фрц. (20 000 ст.). чувена фабрика гоблена, славна нарочито у 17. и 18. в.

БОВЕЦ (ит. Plezzo), место на горњој Сочи под Ромбоном (2208 м); 4000 ст., од којих 3900 Словенаца.

БОГ, божанство, у теизму; највише духовно биће које се може познати кроз рел. свест из божанског откровења; изнад и изван свих осталих бића; по пантеизму исто што и прир. Божји мир (лат.: Treuga Dei), забрана ратовања од среде увече до понедеоника изјутра и у дане постова и празника, које је (1041.) издала ркат. црк. да би ограничила међусобне борбе феудалаца; у доба ратова га проглашавао папа; могао да траје и више год. Б. суд (лат.: ordinaliae), обичај да се, у недостатку доказа, обраћа божанству; заснива се на веровању да ће оно, приликом каквог искушења, показати да ли осумњичени крив или не; данас веома чест код примит. народа, а раније примењиван код Јевреја и у средњев. праву евр. народа; постојао до недавно код Срба и Арбанаса у облику вађења мазије (комада усијаног гвожђа из вреле воде), бацања у воду (ради изналажења вештица), гледања у мач вуковац. У Слав и Хрв. постојао б. с. двобоја, који је у Србији забрањен Душановим закоником. Остали начини; дотицање крста, причешћа и убијеног, проба са залогајем који се тешко гута, испијање отрова (у Афр.) итд.

БОГАТИЋ , варошица (5500 ст.) и среско место у Мачви (Дринска Бан.).

БОГДАН 1) Б. I, господар (1349.-1359.) и осн. Молдавске; збацио мађ. власт и ујединио све Молдавце. 2) Б. III, господар Молдавске (1504.-1517.), тур. вазални кн. 3) Јоан (1862.-1919.), рум. славист; издао многе рум. и сл. рукописе и документе; гл. дела: Значај сл. студија за Румуне, Необјављене хронике, Хоморево и Вороњешко еванђеље, О језику најстаријих молдавских споменика.

БОГДАНОВ А., псеудоним → Малинова Александра.

БОГДАНОВИЋ 1) Лукијан (1867.-1913.), последњи карловачки патријарх; ступио у монашки чин 1892., постао еп. у Будиму 1897., а патријарх 1908. Завршио живот на тајанствен начин у околини Гастајна. 2) Милан (• 1891.), књиж. критичар, гл. дело: Стари и Нови. 3) Милица (• 1892.), научна и соц. радница; гл. дела: Јулијан Апостата, Студије о рус. писцима, Лав Толстој. 4) Милош др (• 1877.), проф. мед. фак. у Београду; штампао више радова из своје струке, најпознатији: Акушерске операције у вези са гин. обољењима; сарадник Свезнања за гин. и акушерство. 5) Симеон (1833.-1909.), аустр. официр и историчар; његова дела: Историја Срба, Порекло Стев. Немање, Немањини ратови с Виз. и Дубровником и др. не одликују се довољном критичношћу. 6) Фрањо (1790.-1830.), црк. сликар; израдио олтар у Комижи на Вису.

БОГДО ОЛА, план. у Тјеншану (Аз.); највиши врх 6910 м.

БОГИЊЕ, код људи: 1) вел. (ар.) б. (Variola vera), веома заразно, тешко обољење инкубација око 10 дана; почиње махом нагло: језом, дрхтавицом, клонулошћу, високом тмпт., повраћањем, боловима у костима, појавом прве оспе разноликог изгледа по трбуху и предњим странама бутина; затим се 3--4 дана јавља по целом телу друга оспа у виду мехурића који се убрзо загноје, потом сасушују, стварајући красте на кожи; за време њиховог избијања обично наступа осетно стишавање осталих тегоба; оспа захвата и слузокоже уста, носа, ждрела и др., стварајући округласте ранице; понекад садржина мехурића крвава, доцније поцрни (црне ар. б.); од обилности оспи зависи тежина и исход болести (болесници са веома обилном или крвавом оспом већином умиру); ако болесник преболи, опадање краста траје дуже, а на местима где су оне биле остају трајни ожиљци. Компликације се могу јавити на свим органима, што још повећава опасност. Проузроковач непознат, налази се у крви, течности мехурића, гноју, крастама, излучинама болесника. Поузданог лека нема, лечење симптоматично. Здрави се успешно могу да заштите пелцовањем (цепљењем) → вакцинација; имунитет трајан. 2) средње (овчије) б. (varicella), заразно благо обољење, најчешће деце; инкубација 10-15 дана; преношљиво пре појаве симптома. Почиње неприметно; први знак је обично оспа у облику мехурића разасутих по кожи целог тела, косматих делова, дланова и табана; свакога дана појављује се известан број н. мехурића, чија се садржина у почетку бистра, загноји и сасуши у мрке крастице, које доцније отпадну, не остављајући ожиљак. Карактеристично је да истовремено налазимо код болесника све стадијуме ове оспе, која се може јавити и на непцу у облику малих, округлих, површних гризлица. Првих дана може да постоји мало повишење тмпт. и лака главобоља. Трајање 2-3 недеље; за све време преношљиво; заразне су и сасушене крастице. Проузроковач непознат. Лечење симптоматично; пазити да се оспице не загаде; то је једина могућа тежа компликација; стога потсећи нокте и бранити чешање и скидање крастица. Заштита, имунизација здравих не постоји; заштита против вел. б. не штити од ових; преболели стичу трајан имунитет. 3) мале б. (morbilli), заразно обољење махом деце; ређе опасно; преношљиво и за време инкубације која траје 10-15 дана. Почиње постепено: кијавицом, кашљем, сузењем, болом у грлу, тмпт.; доцније избија крупна, црвена осла најпре по лицу, потом по целом телу, траје 4-5 дана; најзад наступи ситно перутање; болест траје око 2 недеље; најчешће компликације: запаљење плућа и средњег уха, смањена отпорност према др. инфекцијама. Проузроковач непознат; налази се у крви, ждрелној и носној слузи; неотпоран је, лако угине. Поузданог лека нема; убризгавањем серума-крви особа преболелих може се постићи добар успех, нарочито у заштити необолелих; лечење симптоматично; имунитет трајан. Код животиња. 1) б. живине (epithelioma contagioza avium), заразна болест, проузрокована филтрабилним вирусом; испољава се епителијалним израслинама на кожи (нарочито крести и глави) и ексудатима дифтероидне природе на слузокожама главе; хроничан ток; слична дифтерији живине, од које мање опасна; јавља се нарочито код кокоши, голуба и ћурке; лечи се дезинфекцијом и премазивањем оболелих места јод-глицерином. 2) б. крава, говеђе б. (variola bovina, vacina), заразна болест, испољава се на вимену крава или њушци волова, проузроковач филтрабилни вирус; може се пренети на коња и човека; пролази обично сама од себе. У ист. мед. важна по томе што је код ње установљен 1. случај могућности имунизације против заразних болести. Калемљење људи материјалом са говеђих б. против људских вел. б. вршено још код ст. народа, али је то научно први испитао енгл. лекар Џенер у 18. в. и увео у мед. праксу. 3) б. оваца (variola ovina), опасна заразна болест коју проузрокује филтрабилни вирус; наноси вел. штете овчарству. Инкубационо време 3-8 дана; у почетку овце не пасу, шмркају на нос, тешко дишу и имају повишену тмпт., затим по телу, нарочито између ногу, по вимену и глави, избију вел. црвене оспе, које се затим претворе у пликове, гнојнице, и красте; кад оне опадну, на њиховим местима остају ожиљци. Болест може проузроковати вел. број угинућа, нарочито ако наступе компликације (запаљење плућа). Лечење безуспешно, али се болест сузбија калемљењем; поред тога треба предузети мере за уништавање заразног материјала и спречавање разношења болести (дезинфекцију и забрану промета са зараженим стадима, кожама и вуном). По Зак. о сточним заразама ова болест мора се пријавити властима. 4) б. свиња (variola suis), заразна болест свиња, проузрокована филтрабилним вирусом, испољава се оспама по кожи; јавља се готово само код прасади; траје 3-4 недеље и може проузроковати угинућа, нарочито ако се јаве компликације (запаљење плућа, гнојења на кожи); на лечење утичу добре хиг. прилике.

БОГИЋЕВИЋ Анта (око 1758.-1813.), војвода, из села Клупаца, близу Лознице; прославио се у првом устанку као бранилац Лознице; војводски чин добио 1807.

БОГИШИЋ Валтазар д-р (1834.-1908.), правник, проф. сл. права на унив. у Кијеву и Одеси; мин. правде у Црној Гори (1893.-1899.). Његова библт. и сва оставштина налазе се у родном месту, Цавтaту, где уређен мали музеј. Бавио се проучавањем обичајног права у народу. Гл. дела: Имовински законик за Црну Гору, Правни обичаји у Сл., Зборник садашњих правних обичаја код Јж. Сл., О научној обради ист. сл. права, Писани зак. на сл. југу, итд.

БОГОВАЂА, ман. близу Ваљева; црк. посвећена св. Ђорђу; сазидан 1554.; у тему је 1805. био кратко време смештен Срп. правитељствени савет; данашња црк. подигнута 1852.

БОГОВИНА, рудник мрког угља у обл. Црне Реке (Моравска Бан.). Год. капацитет око 80 000 т.

БОГОВИЋ Мирко (1816.-1893.), књиж., официр, па правник и новинар, најзад мин. саветник; у младости веома борбен и гоњен; писао данас прилично заборављене песме, приче и драме; најбоље му ист. трагедије: Стјепан, последњи краљ Босански и Матија Губец, али и оне имају више ист. значај, као почетак књиж. трагедије код Хрвата.

БОГОЈАВЉЕЊЕ, хришћ. празник; слави се 6./1. за успомену на крштење Исуса Христа на Јордану од Јована Претече. Богојављенска ноћ, Шекспирова романтична комедија.

БОГОЉУБОВ Ефим (• 1889.), рус. шаховски мајстор.

БОГОМИЛИ, бабуни, патарени, катари, евхити, присталице богомилске јереси. Богомилство, наставак манихејетва и изданак павлићанске јереси; проповедало крајњи дуализам и учило да је дух господњи а материја демонска, због чега људи треба да се труде да духовно однесе победу над материјалним. По њиховом веровању, Сатанаил, син божји а врховни анђео, одвојио се од бога и створио свет и човека, у намери да му онемогући вечно блаженство; бог је стога послао другог сина Логоса (Исуса) да спасе човечанство. Одбацивали су: Ст. завет као нехришћ., свешт., иконе, крст, обреде и брак, и устајали против јерархије и неједнакости међу људима; у народу највише успеха имала соц. страна њихова учења. Њихово учење раширили у Буг. насељеници у 10. в. Одатле прешло у Србију (12. в.), Босну и преко Ит. у Фрц. У Србији га искоренио Ст. Немања. Најдубље је ухватило корена и најдуже се одржало у Босни, где је услед борбе са Мађарима и католичанством постепено добило нац. карактер, тако да су се б. називали »правим« и »добрим Бошњацима«; њихова организација усвојила је у јерархији чисто нар. називе: старац, гост (стројници) и дед; њихова начела су се знатно ублажила и приближила православљу. За време робовања Турцима пришли су православљу или исламу, али су се, према доста непоузданим саопштењима, одржали, знатно проређени, до средине 19. в.

БОГОМОЉКА (Mantis religiosa), зеленкаст или жућкастомрк, крупан инсект (до 7 см) из групе правокрилаца, предњих ногу подешених за грабљење; живи у ј. Евр. по сухим, сунчаним местима обраслим травом и ниским жбуњем; необично прождрљив, храни се поглавито инсектима; јаја полаже у вел. листасто наборане чауре.

БОГОПОШТОВАЊЕ→ култ.

БОГОРОВ Иван (1818.-1892.), буг. препородитељ и књиж., по занимању уч., лекар и новинар, учествовао у срп.-тур. рату на Јавору (1876.); скупљао нар. песме. издавао шк. књиге, речнике и новине: Блг. орел, Цариградски весник, Журнал и др.

БОГОРОДИЦА, у хришћ. пресв. дева Марија, мати И. Христа, који је сишао на земљу ради спасења људи; поштована и у прав. и у ркат. црк. Б. Крајинска. црк. у Црног. Крајини у којој сахрањени кн. Владимир († 1015.) са женом Косаром; не зна се тачно где је била. Б. св. Левишка, у Призрену, вероватно грч. црк. коју је краљ Милутин само обновио (1307.). Издужена крстообразна грађевина са 5 кубета и кулом дозиданом испред зап. уласка; очувана, нешто преправљена. Богородичина црква (Notre Dame) у Паризу, има олтар грађен до свода од 1163.-1177., а довршен 1182.; фасада почета 1210., довршена 1220.: хор петобродан са полукружним завршетком апсиде; зап. фасада са 3 богата портала, галеријом, киповима, огромном округлом розетом и 2 торња са стране: њен облик утицао на остале фрц. црк. у готском стилу (→ сл.).

БОГОРОДИЧИН ОТОК, острвце у Боки Которској код Пераста, знаменит по Госпи од Шкрпјела, заветној црк. бокељских морнара.

БОГОРОДИЧИНА ТРАВА, госпин цвет, кантарион (Hypericum perforatum, фам. Guttiferae), биљка наспрамног лишћа, жутог цвета са много прашника и црним тачкама по круници и чашици; гледано према светлости, лишће показује многе провидне пеге (жлезде с етерским уљем), нарочитог мириса и горког укуса, због чега се б. т. назива још и горац, горчац и горач; расте по њивама, утринама, ливадама и шум. окрајцима у ј. Евр., з. Аз., с. Афр.; поред етерског уља садржи једну црвену боју, гуму и пектинску киселину; у ст. мед. много употребљавана за дражење коже код обољења плућа, материце и бешике; данас народ употребљава уље у којем је стојала б. т. за лечење рана; убрзава избацивање испљувка после запаљења плућа; отвара апетит.

БОГОСАВЉЕВИЋ Адам (1844.-1880.), политичар и нар. посл.; апсолвирао на флз. фак. па се вратио у село да обрађује земљу. Као присталица полит. идеја Светозара Марковића много је допринео да оне продру у сељачке масе; заступао сељачке интересе и имао вел. утицај на посланике са села.

БОГОСЛОВ ЈОВАН св. Охридски, црк. у Охриду из времена цара Душана; постоји и данас.

БОГОСЛОВИЈА, у прав. црк. завод за васпитање и образовање будућих свешт.; некад биле познате: Карловачка (осн. 1794.), Београдска (1810. за Доситеја, поново 1836.), Задарска (1869.), Рељевска у Босни (1882.) и Цетињска; данас их има 5: у Битољу, Призрену, Сарајеву, Сремским Карловцима и на Цетињу; код прав. претспрема нижи теч. испит, школовање траје 6 год., завршује се испитом зрелости; код ркат. у б. (семинаре) прима се са гмн. матуром, а школовање траје 4 год.

БОГОСЛУЖЕЊЕ, служба богу; црк. и верски обреди. Б. дечје, одржава се код ркат. недељом нарочито за шк. младеж; за ваншколску омладину држе се и код прав. и кат. недељне шк. после б. Богослужбене књиге употребљава хришћ. црк. за богослужење. У прав. главније: Служебник, садржи службе (вечерњу, јутрењу, литургију), Требник (обреди и молитве), Октоих, осмогласник (песме у 8 гласова за седмичне дане), Минеји, за 12 мес. (песме светитељима за сваки датум), Троид (песме уз пост пред Ускрс), Еванђеље (од Матеја, Марка, Луке и Јована), Апостол (дела апост. и посленице), Псалтир (псалми Давидови, читају се сви сваке седмице). У ркат. црк. најгл. Мисал (служебник), Ритуал (за разне обреде) и Бревијар (свакодневне молитве свешт.).

БОГОТА, Санта Фе де Б., гл. град (144 000 ст.) рпб. Коломбије у Ј. Амер. Лежи на и. Кордиљерима (2610 м надм. в.); унив. (1572.), звездарница, музеј; трг. дувана, памука.

БОГОХУЉЕЊЕ, јавна грдња, презирање и исмевање бога; спречавање зак. признате вере, обреда, верских обичаја или богослужења; обесвећење или излагање порузи икона и др. слика и ствари, намењених служби божјој; кажњава се затвором до 1 год. (§ 162.-163. крив. з.).

БОГОЧОВЕК, име које означава Исуса Христа као правога бога и правога човека (без греха).

БОГУСЛАВСКИ 1) Антони (• 1889.), пољ. песник родољубивих и дечјих песама: превео на пољ. Смрт Смаил-аге Ченгића. 2) Војћех (1757.-1829.), творац пољ. драме, написао око 80 ком.; гл. дела: Краковљани и Горштаци.

БОД 1) јединица којом се мери брзина достављања телегр. апарата; претставља тхн. брзину рада; дефинисан реципрочном вредношћу трајања 1 осн. интервала израженог у секундима; носи име проналазача (→ Бодо) телегр. азбуке и 1. вишеструког телегр. апарата. 2) → бодсистем.

БОД Јохан Ернст (1747.-1826.), нем. астроном, директор берлинске звездаре; познат по једноставном низу бројева (→ Тицијус -- Бодов закон) којим је претставио приближна удаљења тада познатих планета од Сунца.

БОДЕ 1) Вилхелм (1845.-1929.), нем. историчар ум.; одличан организатор берлинских музеја; најзначајнија дела о хол. сликарству и фирентинском вајарству из доба ренесансе. 2) Рудолф (• 1881.), осн. изражајне гимнастике (Бодеова шк.); све вежбе дели на: лабављење мишића, замах, напон и изражајна кретања: гл. дела: Изражајна гимнастика, Ритам и телесно васпитање, Нови путеви у гимнастици.

БОДЕЉКА → шкрпина.

БОДЕН Жан (Bodin, 1530.-1596.), фрц. хуманист, осн. науке о држ. праву; у делу О републици заступао идеју апсолутне монархије и слободу вероисповести.

БОДЕНСКО ЈЕЗЕРО, вел. (5835 км²) и дубоко (252 м) ј. на с. подножју Алпа и на тромеђи Нем., Швајц. и Аустр., кроз које протиче Рајна; загађено дилувијалним моренама и тектонски спуштено; обала доста разуђена; богато рибом; клима жупна; поред обале воћњаци и виногради. На обали већи градови: Брегенц (Аустр.), Констанца, Фридрихсхафен (Нем.), Роршах, Арбон, Романсхорн (Швајц.).

БОДЕНШТЕТ Фридрих (Bodenstedt, 1819.-1882.), нем. песник, преводилац источњачке лирике, писац Песама Мирце Шафија.

БОДИН, срп. краљ (1081.-1101.), син зетског краља Михаила; пре ступања на престо притекао у помоћ (са војводом Петрилом и 300 ратника) побуњеним племенима на горњем току Мораве и Вардара који га прогласили за цара у Призрену (1073.); заузео Ниш и побунио сва срп. племена до Дунава; вратио се на Ј на вест да су Византинци потукли војводу Петрила код Костура, али је сам потучен (код Пауна на Косову), заробљен и одведен у Антиохију, одакле га касније спасли млетачки трговци. По ступању на престо искористио напад Нормана на Виз. и подвластио Босну и Рашку, које се после Михаилове смрти одвојиле: лепо је примио у престоници Скадру крсташе који су, под вођством грофа тулуског Рајмонда, прошли кроз Зету; умро између 1101. и 1116.

БОДИЦКИ Михал (1852.-1919.), словачки црк. писац, књиж. историчар и критичар; биограф Јана Колара.

БОДЛЕЈАНА, унив. библт. у Оксфорду, названа именом енгл. научника Бодлија, чувена по богатој збирци оријенталних рукописа.

БОДЛЕР Шарл (Baudelaire, 1821.-1867.), фрц. песник; извршио знатан утицај својом сугестивношћу и осећајношћу на песнике фрц. символизма и на модерно песништво уопште; преводио Е. Поа, а у прози писао поеме и ум. есеје; гл. дело: Цвеће зла, које је било осуђено као неморално (→ сл.).

БОДЛОК Жан Луј (Baudelocque, 1746.-1810.), фрц. акушер; поред многих радова подвукао важност промера карлице трудница за исход (прогнозу) порођаја Б. промер (conjugata externa), растојање између предње горње ивице карлице (симфиза) и удубљења између последњег слабинског пршљена и крсне кости; износи 20 см.

БОДЉИВЦИ (Hystricidae), глодари с дугим, чврстим и покретљивим бодљама на леђима и здепастим телом; позната врста: бодљикаво прасе (Hystrix cristata), живи у сред. обл. Бодљокошци (Echinodermata), коло веома тромих животиња, петозрачне симетрије тела, чврстог кречног скелета у кожи, често наоружаног кречним бодљама. Облик тела различит: лоптаст (морски јежеви, Echinoidea), звездаст (морске звезде, Asteroidea). змијав (Ophiuroidea). ваљкаст (трпови, Holothuroidea), или биљолик (морски кринови, Crinoidea); скелетни делови поређани у зрачне низове: имају систем водених или амбулакралних канала зрачно распоређених, од којих полазе танке цевасте (амбулакралне) ножице испуњене течношћу сличној мор. води. Размножавање полно, оплођавање у мор. води; из јаја излазе слободне ларве чудног облика, обрасле трепљама. Б. живе искључиво у морима; њихови изумрли претставници познати из најстаријих геол. времена; екон. значај б. је мали; извесне врсте трпова, као и полне жлезде многих морских јежева, служе у неким крајевима за јело. (На сл. горе морски крин, средина л. трп, д. морски јеж, доле л. змијача, д. морска звезда.) Бодљокожа риба (Diodon maculatus, фам. Astracionidae), рибе тропских и умерених мора, с много бодља по целом телу и вилица издужених у чврст кљун за дробљење мекушаца и корала, дуга до 50 см; не једе се: може да увуче много ваздуха и да плива окренута леђима као бодљикави мехур.

БОДМЕР Јохан Јакоб (1698.-1783.), нем. научник и критичар из Швајц., који је својим студијама нем. нар. епике оживео интерес за њих (Песма о Нибелунзима).

БОДО Жан М. (Baudot, 1845.-1903.), фрц. телеграфист, проналазач 1 врсте телегр. апарата. Бодов апарат, 1. вишеструки телеграфски апарат, пронађен 1876.; употребљава петозначну азбуку; заснован на вишеструком искоришћавању телегр. водова путем подвојених, сукцесивних достављања, односно примања. Б. телегр. азбука → петозначна телегр. азбука.

БОДОНИ Ђанбатиста (1740.-1813.), чувени ит. штампар; типизирао једну врсту слова која носи његово име; бодони-ћирилицом штампају се Класици југословенски (Народно дело).

БОДРИЋИ → Абодрити.

БОД-СИСТЕМ, поступак за одређивање победника, код такмичења између више такмичара или екипа; у њему се такмичи сваки такмичар са сваким учесником, сви резултати (бодови) убележавају се у првенствену листу, а победник је онај који има највише бодова. У футболу победник добива 2 бода, у нерешеној игри сваки тим по 1, побеђени остаје без бодова; код једнаког броја бодова решава голдиференција (→ куп-систем).

БОДУЕН де Куртнеј Јан (Baudouin de Courtenay, 1845.-1928.), пољ. и рус. лингвист, проф. унив. у Варшави; објавио многе студије из сл. филологије, фонетике и псих. језика.

БОДУЛИ, у Хрв. Прим. и Далм. подругљив назив за острвљане. Бодулија, назив за сва о.

БОЂАН, ман. у Бачкој; сигурно је осн. пре 1565., кад су га Турци опустошили; у 17. в. имао малу, дрвену црк.; садања црк. сазидана 1722. о трошку Михаила Темишварлије, из Сегедина; црк. живописао сликар Христифор, а престоне иконе израдио (1758.) Јанко Халкозовић из Новог Сада.

БОЂАНСКИ Осип М. (1808.-1877.), рус. славист, проф. унив. у Москви; путовао много по сл. земљама и писао о нар. песништву сл. племена; преводио са сл. језика и издао много ст. сл. текстова у Чтенијама, које је уређивао; најбољи рад: О нар. поезији сл. племена.

БОЕМ (фрц.), уметник или студент који живи безбрижно.

БОЖАНОВИЋ Милош (1886.-1922.), ген., учествовао у рату 1885., био ком. Дун. див. 1912., а 1913. мин. вој. и проф. Вој. акад.

БОЖАНСКО ПРАВО, онај део црк. права за које се тврди да потиче од бога и да је стога непроменљиво, супр. → човечанском праву.

БОЖАНСТВО → бог.

БОЖАНСТВЕНА КОМЕДИЈА (Divina commedia), флз. - рел. спев ит. песника Дантеа: написан 1300.-1318.; има 3 дела: Пакао, Чистилиште, Рај; у сваком по 33 песме (с уводном песмом укупно 100); визија загробног живота; песника на путу кроз Пакао прати Вергилије, затим Беатрића; у спеву су нашле израза све идеје ср. в.; у описима има снажне уобразиље у дубоке осећајности и мисаоности; поред осталих ит. непријатеља Д. унео у пакао и натпев краља Милутина.

БОЖИДАРЕВИЋ Никола († 1517.), син Влатковића Божидара; познат и под именом Николе Дубровчанина; као следбеник Виваринија и браће Кривели донео из Вен. јак утицај ит. ренесансе 15. в., али задржао пуно сећање на виз. и срп. средњев. сликарство. У доминиканоком ман. у Дубровнику налазе се 2 слике: Благовести и Богородица са дететом, око које су св. Јулијан, св. Јаков, св. Доминик и св. Матеј; његов је и триптихон у црк. св. Марије на Данчама у Дубровнику, у средини којег је опет богородица са дететом, а вероватно су његови: триптихон на л. олтару црк. доминиканског ман. у Дубровнику и триптихон у фрањевачком ман. на о. Лападу, који је наручио неки занатлија Б., можда рођак сликарев.

БОЖИКОВИНА → зеленика.

БОЖИЋ, празник Христова рођења; у црк. Б. има елемената култа Сунца, јер је уведен да сузбије митраизам, чији је највећи празник падао 25./12. Код Јсл. и већине индоевр. народа за њега везани многи прехришћ. обичаји и веровања, у 1. реду они који су у вези с култом мртвих (нарочита јела, као пасуљ, мед, ораси, простирање сламе, бацање ораха у углове где се налазе душе мртвих, бадњак, печеница и култни хлебови уствари су жртве, а полаженик је инкарнирани предак. У многим јжсл. крајевима на Б. или на Бадњи-дан обилазе куће коледари, групе дечака, који певају нарочите песме). Божићна побуна на Цетињу, избила крајем децембра 1918., због одлуке подгоричке Вел. нар. скупштине (13./11. 1918.) о збацивању династије Петровића и о уједињењу Ц. Горе са Србијом; њом нису били задовољни ближи рођаци, пријатељи и приврженици краља Николе, који покушали да пониште ту одлуку побуном и да поново прогласе Николу Петровића за краља Ц. Горе као засебне државе; на чело покрета ставио се Јован Пламенац, који у одлучном тренутку напустио побуњенике и побегао у Ит.; побуњеници упочетку имали успеха; заузели варошицу Његуше, опколили Цетиње и тражили од извршног нар. одбора да им га преда, али их овај одбио; стога дошло до борбе на сам Бадњи-дан; одбрана Цетиња (око 750 омладинаца и 1 чета јсл. војске која чувала Команду јадр. трупа) потукла побуњенике (око 2500) и заробила око 450, а остали се склонили под ит. заштиту у Боку Которску, одакле после прешли на ит. лађама у Ит.; око 100 истакнутих побуњеника, међу којима било и најближих рођака краља Николе, затворено у тамницу у Јусовачи; после 2 год. добили амнестију,

БОЖИЋ Радич, срп. деспот (1527.-1528); почетком 16. в. прешао из Србије у Војводину; војевао противу Турака у и. Србији, с. Буг. (1502.) и у Срему (1522.); назив деспота добио од Ј. Запоље.

БОЖИЋЊЕ ОСТРВО (Christmas Island) 1) брит. о. у Индиском Ок., ј. од Јаве (163 км², 1100 ст.); богата лежишта фосфата, 2) брит. коралско о. у Полинезији (607 км²).

БОЖЈА ЖАБИЦА → гаталинка.

БОЖЈАКОВИНА, пољопр. добро Савске Бан.; гаји и племените расе живине, свиња и говеда.

БОЖЈИ БЛАГОСЛОВ, хазардна игра са 2 шпила од по 32 карте; играчи купују произвољан број карата од банкара који по завршеној продаји из 2. шпила отвара по 4 карте у 3 реда и 13. премију; играч повлачи свој улог или га увишестручава, према томе да ли је која његова карта отворена и на којем се месту налази.

БОЖЈОМ МИЛОШЋУ (Dei gratia), формула употребљена у владалачкој титули да се означи проистицање владалачке власти од бога; 1. пут је употребили еп. на сабору 431. г. у Ефесу, па су се затим њом служиле папе (D. et ecclesiae g.), Наполеон III, ит. владаоци; срп. краљеви истицали су: по м. б. и вољи народној.

БОЖОВИЋ Григорије (• 1880.), приповедач, јавни радник и новинар; свршио Духовну акад. у Москви; у његовим приповеткама и путописима из Санџака, Ј. Србије и Црне Горе има много лепо нађених сцена, нових занимљивих мотива и живих описа; објавио више књ.

БОЖУР (Paeonia, фам. Ranunculaceae), зељаста или дрвенаота биљка, гаји се у баштама због крупног црвеног цвећа; у степама ј. Евр. честа је P. tenuifolia, танко исеченог лишћа и црвених праввлних цветова; у Југосл. су највише заетупљене P. corallina, P. decora, P. officinalis, које обично насељавају планинске пределе или котлинске равнице. Б. косовски, обичан дивљи б. (P. decora). цветова црвених као крв; има га много између Приштине и Вучитрна; народ верује да је поникао из крви косовских јунака.

БОЗ, личност из Библије, Рутин муж.

БОЗА, буза, пиће справљено првобитно од проса, а сад од кукурузна брашна; садржи незнатан % алкохола; веома раширено код тур. народа, а на Б. II. код Јж. Сл. и Арбанаса.