Sveznanje B5
| SVEZNANjE |
BIRDSLI Obri (Beardsley, 1872.-1898.), engl. crtač; proslavio se kao ilustrator Vajldove Salome, Lizistrate, itd.
BIREN Ernest (Biron, 1690.-1772.), ljubimac rus. carice Ane, prognan u Sibir i vraćen u evr. Rus. u doba Jelisavete; preziran od savremenika zbog bezobzirnosti.
BIRETA 1) frc.), staklena cev, unutarnjeg prečnika oko 15 mm i zapremine 50 ili 100 sm³, graduisana zarezima pa sm³ i mm³, završena na donjem delu slavinom i pipcem, pomoću kojih se ispušta tečnost u mlazu ili u kapima. Služi u hem. laboratorijumima za tačno odmeravanje zapremine različitih rastvora pri analitičkom radu. Hempelova b., 1 graduisana i 1 negraduisana staklena cev, vezane gumenim crevom; služi u analizi gasova za odmeravanje njihovih zapremina. 2) (stlat.), liturgiska troroga kapa kat. svešt.; u Nem., Engl., Frc. i dr. i sastavni deo sveč. odela sudija i univ prof.
BIRMA, najveća prov. Brit. Indije (605 000 km²) u Indokini i pol. Malaci; deli se na Gornju i Donju; stan. (13 200 000) se bave zemljr. (oriz, šeć. trska, duvan, pamuk, banana, ananas); stočarstvo slabije zastupljeno; ind. (tkst.); gl. mesto Rangun. Birmanci (sa srodnim plemenima oko 8,5 mil.) tibetsko-birmanskog porekla, doseljeni krajem 18. i početkom 19. v. sa sr. Iravade; budisti; imaju svoju knjiž., muz. i um., ali im celokupna kult. pod uticajem indiske. Birmanski jezik čini zasebnu grupu s anamskim i sijamskim.
BIRO (frc.) 1) pisaći sto. 2) kancelarija, ured.
BIRO Lajoš (• 1880.), mađ. knjiž.; gl. dela: Rušioci idola, Muškarci, Žuti krin i dr.
BIROBIDžAN, obl. u i. Sibiru, jz. od Habarovska a na l. strani Amura, od 1927. određena za kolonizaciju Jevreja i proglašena rpb. u sastavu SSSR (38 626 km², oko 300 000 st., Rusi, Korejanci, Jevreji). Gl. zanimanje zemljr. (pšenica i dr. žita). Rude: gvožđe, bakar, zlato, antimon, grafit, azbest, kam. ugalj, mramor.
BIROV (mađ.), u Vojvodini op. načelnik; u Srbiji op. vikač.
BIROKRAT (frc.-grč.), pedantan činovnik formalist; čovek koji se slepo pridržava kancelariskog reda. Birokratija, vlada činovništva, uticaj činovništva na drž. poslove. Birokratski stil, hladan i skučen poslovan stil po nadleštvima: odlikuje se arhaizmima (podoban, staratelj) i greškama u jeziku (davaoc, imaoc itd.) koje se teško iskorenjuju.
BIRSA (Byrsa), čuvena kartaginska tvrđavica, koju po predanju sagradila kraljica Didona.
BIRUNI († 1048.), ar. istoričar, komparativni hronolog, astronom, prevodilac indiskih dela itd., veoma slobodoumna duha i dalekosežnih pogleda.
BIRČANIN Ilija (oko 1784.-1804.), knez valjevske Podgorine i 1 od vođa nar. vojske, organizovane za vlade Hadži-Mustafa paše za borbu protiv janičara; domamljen i posečen kod Valjeva od beogradskih dahija. koji nameravali sečom knezova da obezglave narod i onemoguće ustanak.
BIRČACI, Birčani, stan. predela Birča u Bosni, u Vlaseničkom srezu; prav. (većinom poreklom iz Herc.) i musl.; gl. zanimanje stočarstvo. Valjevski Nenadovići, i mnogi dr. rodovi po Srbiji, poreklom su B.
BIS (lat.), dvaput; još jedanput, ponovo. Bis dat qui cito dat (lat.: dvaput daje ko brzo daje), brza pomoć, dvostruka pomoć. B. in eadem re ne sit actio, pravnička izreka da se o istoj stvari ne može dvaput podizati tužba.
BISAG, razvaline grada u Hrv. Zagorju; tip ravnične tvrđave. Bio u posedu plemića Bisačkih, docnije mnogih drugih i najzad Draškovića.
BISAGE (lat.), 2 kožne torbe; stavljaju se vezane na prednji ili zadnji deo sedla; služe za smeštaj potrebnih stvari jahača i konja.
BISAGOS, grupa ostrva (oko 30) u Atlanskom Ok., z. od Port. Gineje (Afr.); vulkanskog porekla; plodna, nezdrave klime, pripadaju Port.
BISEKSUALNOST (lat.), psihoseksualna hermafrodizija, polna perverzija, kad pored sklonosti prema supr. postoji i sklonost prema istom polu (→ hermafroditizam).
BISEKTRISA (lat.), simetrala ugla.
BISER, prir. tvorevina od sedefaste materije u obliku zrna, otvara se na unutarnjoj strani ljušture ili u plaštu nekih školjaka, puževa i glavonožaca: luče ga žlezde iz pokožice plašta. Smatra se da to lučenje izaziva kakav parazit ili strano telo koje dospe u unutrašnjost školjkinih kapaka; može se izazvati i veštački. Vrednost b. se ceni po veličini zrna i njegovom obliku, boji i sjaju; u toku vremena (50-150 god.) b. se menja i gubi svoju vrednost. B. veštački, pravi se od raznih materija, najčešće od sjajne materije dobivene iz ribljih krljušti, kojom se premazuju okrugla sedefna ili staklena zrnca; u našoj zemlji dobiva se iz krljušti ukljeva na Ohridskom i Skadarskom Jez. Biserne školjke, pripadaju raznim rodovima; ima ih morskih i slatkovodnih; prava b. š. (Meleagrina) živi u morima suptropske i tropske obl. (Crveno M., Pers. Zal., na obalama Indije, Austral., Amer., i u Okeaniji); na plićim mestima vade je naročiti gnjurci. Slatkovodne žive u Amer. i Az., a jedna vrsta (Margaritana margaritera) i u potocima Sr. Evr., ali izbegava krečne vode.
BISERAK, biserče (Symphoricarpus, fam. Caprifoliaceae), ukrasni šib, do 2 m visok, poreklom iz S. Amer.; prostih jajastih listića, zvonastih malih crvenkastih cvetova skupljenih u grazd ili klas, plod bela bobica (→ sl.).
BISERKA 1) tambura 2) misirka, moraska kokoš, morka, dukatka (Numida meleagris, fam. Gallinaceae), afr. porekla, divlje prirode, piskava glasa; boje pepeljaste, plave i bele; ima je i kod nas; meso, ukusno, jaja tvrde ljuske.
BISERNA OSTRVA (600 km²) u Panamskom Zal. (Tih. Ok.); stan. (3 500) se bave vađenjem biserkih školjki.
BISKAJA, prov. u S. Šp.; gl. mesto Bilbao. Biskajski ili Gaskonjski Zaliv, prostran zal. Atlanskog Ok., između Frc. i Šp.
BISKVIT (frc.), fini dvopek, dvaput pečeni kolači. B. porcelan → porcelan.
BISKRA, varoš u Alžiru, na ivici Sahare (21 000 st.), u blizini vel. i veoma bogate oaze; spojena žel. s Konstantinom; zimsko lečilište veoma blage klime.
BISKUP, od grč. episkopa, naziv rkat. ep. kod Hrvata. Biskupija, rkat. crk. oblast; odgovara prav. episkopiji. Biskupska kapa → mitra. B. štap, s ukrašenom kukom, kao znak duh. pastirske vlasti; pored b. nose ga i kat. opati u svečanijim prilikama; → palica.
BISKUPIJA, selo kod Knina, u Dalm., na čijem se groblju nalaze ruševine trobrodne bazilike iz 11. v. i ostaci vel. bisk. palate; u grobovima nađen ž. nakit, zlatan viz, novac, mačevi i dr.
BISKUPSKI NOVAC, delovi okamenjene člankovite te drške morskih krinova (Orinoidea).
BISMARK Oto (1815.-1898.), nem. državnik; tvorac nem. jedinstva; prvr. adm. činovnik, pa nar. posl. i diplomatski pretstavnik Pruske u inostranstvu i najzad pruski i nem. drž. kancelar (1862.-1890.). U želji da suzbije austr. uticaj u Nem. i da izvede ujedinjenje Nemaca pod okriljem Pruske, poveo u savezu s Austr. rat protivu Danske (1864.) i oduzeo joj vojvodine Šlezvig, Holštajn i Lauenburg; zatim, posle pobede nad Austr. (1866.), ujedinio sev., a posle pobede nad Frc. i j. nem. državice, i proglasio Nem. za carevinu (1871.). Otad u spoljnoj politici posvetio gl. pažnju izolovanju Frc., sklopio s Austr. i Rus. trojecarski savez (1873.), pomagao austr. težnje na Balk. i uticao na berlinski kongres (1878.) da joj dozvoli okupaciju B. i X.; posle rus. povlačenja iz saveza, ostvarpo trojni savez s Austr. i It. (1882.) i obezbedio Nem. kolonije (1885.); u unutrašnjoj politici vodio borbu s liberalima, socijalistima i klerikalcima da bi što više, ojačao centralnu vlast; najzad došao u sukob o Vilhelmom II i bio prinuđen da siđe s vlasti.
BISMARKOV ARHIPELAG, grupa o. u J. Moru, si. od I. Gvineje; kokosova palma, kakao, biser; mandat Austral. Saveza (N. Gvinejske teritorije).
BISON Aleksandr (Bisson, 1848.-1912.), frc. pisac komedija; gl. dela: Kontrolor vagona za spavanje, Pokojni Tupinel, Poslanik Bombinjak.
BISTA (frc.), čovečji trup iznad pojasa; poprsje; u um. vajarski ili slikarski rad koji pretstavlja taj deo čovečjeg tela (→ sl.).
BISTARSKA PLANINA, Tolmina Plan., plan, (1613 m) blizu bug. granice, s. od Krive Palanke (Vardarska Ban.).
BISTIJERNA (it.) → cisterna.
BISTRA, plan. na zap. obodu Kičevske Kotline (Vardarska Ban.), pretstavlja karsnu visoravan oko 1800 m, sa koje se dižu pojedini vrhovi (najviši Medenica, 2162 m).
BISTRENjE VINA, vrši se dodavanjem raznih bistrila, čija je upotreba dozvoljena § 4. Zak. o vinu i čl. 12. Pravilnika; ona se dele na hem., koja se dodaju u koloidalnom stanju (bešika riblja, belance od jajeta, želatin, kazein, oplavljeno mleko, tanin) i meh., koja se dodaju u čvrstom stanju, ali usitnjena (šp. zemlja, ugalj životinjski i biljni, stelja vinska); ako je vino u vrenju ili bolesno pa ne prima bistrilo, treba ga prethodno sumporisati; pre b. vino se ispita → analizom, pa na osnovu nje proba u malom; pri tom se obično rastvori 2,5 g hem. biotrila u ½ l vode, pa tome doda 150 g alkohola i sud dopuni vodom do 1 l; zatim se u 5 boca od bezbojnog stakla od po 300 sm³ odmeri po 250 sm³ vina i u njega doda u 1. boci 5, u 2. 10, u 3. 15, u 4. 20, a u 5. 25 sm³ rastvorenog bistrila; dobro se promućka i ostavi da stoji (4, 6, 24, 48 sati); b. se vrši prema probi koja se pokaže kao najbolja; čim se vino izbistri treba ga pretočiti; otkako su u vinarstvu uvedeni aparati za → filtriralje, bistrila se upotrebljavaju manje. Belance od jajeta, upotrebljava se za čišćenje crnih vina (prosečno 2--4 b. na 100 l), a za bela samo ako imaju mnogo tanina; bešika riblja kod finih belih vina (prosečno 0,5-4 g na 100 l); želatin kod običnih belih (5-8 g na 100 l) i crnih vina (8-15 g na 100 l), naročito ako se želi da se jednovremeno ukloni i suvišni tanin; kazein kod tamnih i smeđih vina (10-20 g na 100 l); mleko oplavljeno uzima se retko i to kod vina slabijeg kvaliteta, kad se želi da se jednovremeno oduzme i boja; ugalj biljni kod vina kojima treba u isto vreme oduzeti loš miris i ukus (prosečno 20-50 g na 100 l); šp. zemlja kod tegljivih i slatkih vina (prosečno 200-400 g na 100 l); posle njene upotrebe treba vino čistiti još i želatinom ili ribljom bešikom.
BISTRICA 1) r.: → Pećska B., Dečanska B., Prizrenska B., Tetovska B. 2) r. u grč. Makedoniji (Haliakmon); izvire na j. strani pl. Nerečke; uliva se u Solunski Zal. j. od ušća Vardara. 3) → Bohinjska B. 4) → mađarka. 5) → vedarce.
BISTRIČKI KISELjAK, na pruzi Brod-Sarajevo, oko 3 km od Žepča (Drinska Ban.); zemnoalkalni kiseljak (16,0°-17,3°) i lekovito blato (fosilni treset, upotrebljava se za lečenje u banji Ilidži).
BISTURI (frc.), vrsta malog hir. noža.
BISUS (grč.-lat.), čvrsta vlakna, slična hitivu, pomoću kojih se mnoge vrste školjaka utvrđuju za podlogu, luči ga bisusna žlezda.
BIT → suština.
BITVA (skand.), kameni ili gvozdeni stub na obali mora ili reke, za privezivanje brodova, ima ih i na palubi broda, obično po 2 zajedno.
BITI David (Beatty, 1871.-1936.), engl. admiral; komandovao prve 2 god. svet. rata eskadrom bojnih brodova; odlikovao se u bitkama kod Helgolanda, Dodžer-Benka; učestvovao u bici kod Jilanda protiv nem. flote; u dr. polovini rata vrh. komandant brit. flote.
BITINIJA, st. ime maloaz. obl. na j. obalama Crnog i Mramornog M.
BITKA, sudar neprijateljskih snaga sa ciljem presudne pobede; ishod zavisi od veštine i brzine grupisanja i upotrebe snaga; njene posledice su sudbonosne u pogledu ratnog cilja (npr. kosovska, kumanovska 1912 g.). U našoj vojsci pobednik bitke, arm. gen., dobiva čin vojvode.
BITLIS, gl. mesto (35 000 st.) istoimenog vilajeta u Tur. (M. Az.); 15 km jz. od jez. Van; trg. mesto na karavanskom putu Erzerum-Van-Mosul.
BITNER Julvus (• 1874.), austr. kompozitor horskih pesama, simfonija i popularnih opera; gl. dela: Muzikant, Plan. Jezero, Pakleno zlato, itd.
BITOVNjA, plan. (1 700 m), s. od Konjica, u Vosni.
BITOLj, grad u J. Srbiji, blizu grč. granice (32 030 st.). Leži na rečici Dragoru, pod Peristerom, i na z. obodu prostranog Bitoljskog Polja, na žel. pruzi Beograd-Veles-B.-Solun. Razvio se na st. rim. putu Via Egnacija, na mestu stare Herakleje, a u blizini man. Bukova. Po poslednjem dobio ime (obitelj-man.), a stranci ga nazivaju i Monastir. Va vreme Turaka i pre svet. rata veoma napredna i veća varoš, u svet. ratu stradala od neprijateljskog bombardovanja. Središte bitoljskog i marijovskog sreza, okr. suda i ep.; gmn. i trg. akad. Privr. središte B. polja i z. plan. oblasti. Izvozi žito, stočne proizvode i voće. Za vreme balk. i svet. rata kod B. vođene jake borbe. Bitoljska bitka, u balk. ratu (2.-6./11. 1912.) odlučila je konačnu pobedu u korist Orba; posle kumanovske bitke Turci su grupisali kod B. 5., 6. i 7. korpus svoje vojske, ali su bili potučeni od I srp. arm. kojom je komandovao prestolonaslednik Aleksandar; tur. neuspeh na Oblakovu i ulaz srp. vojoke u V. (6./11.) odlučili su rat između Srbije i Tur.
BITORAJ, pl. ogranak Velike Kapele, jz. od Mrkoplja; najviši vrh Viševica (1428 m).
BITUMEN (lat.) 1) zajedničko ime za sve čvrste, tečne i gasovite ugljovodonike u prir. (zemni gas, nafta, zemni vosak i prir. asfalt); sve vrste uglja, a ponekad i stene sadrže veće ili manje količine b. 2) u ind. samo smolaste, prir. i veštačke asfaltne sirovine, prečišćene ili sirove, koje služe za asfaltne radove. Bituminozni škriljci, škriljave, obično glinene stene (glinci, laporci), koje ponekad sadrže i do 40% b.; ind. se prerađuju u proizvode slične onima koji se dobivaju iz nafte (benzin, petroleum, parafin itd); u poslednje vreme njihovom proučavanju se posvećuje vel. pažnja u celom svetu; kod nas ih ima u vel. količinama oko Aleksinca, Bele Palanke, Trstenika, Sinja itd.
BIĆE, stvor; u teoriji saznanja 1 od osnovnih, čistih pojmova (kategorija); u metafiz. apsolutna, postojana egzistencija, supr. apsolutnom bivanju ili prolaznom, relativnom čulnom svetu. B. sveta, po nekim filozofima mrtva materija (materijalizam); po drugim: duh (spiritualizam), ili slepa volja za životom (voluntarizam), ili svesni duh (konscijencijalizam), ili: bog (panteizam).
BIFE (frc.) 1) orman za posuđe, jelo i piće. 2) mala gostionica; u emislu § 76 Z. o radnjama, lokal manjeg obima i boljeg uređaja, u kojem se prodaju hladna jela, alkoholna i bezalkoholna pića; podrobnije odredbe o uređenju b. sadrži Ur. o podizanju i uređenju ugostiteljskih radnja (od 19./10. 1934. god.).
BIFOKALNA SOČIVA, stakla za naočare sa dva žarišta: gornja za vid u daljinu, donja za vid u blizinu (čitanje i pisanje).
BIFON Leklerk (Buffon, 1707.-1788.), frc. naučnik; najveći deo života posvetio radu na vel. Prirodnoj istoriji, koja mnogo doprinela širenju flz. ideja i prir. nauka u 18. v.; poznat je njegov pristupni govor u Akad. O stilu.
BIFROST, Asbru, u skandinavskoj mitol. most koji spaja nebo i zemlju.
BIFURKACIJA (lat.), neodređeno razvođe koje šalje vodu u 2 rečna sliva; u saobr,: putevi koji se razilaze u raznim pravcima.
BIHAN Artur (• 1872.), nem. etnolog; bavio se proučavanjem istarskih Rumuna i, naročito, etn. i. Evr. i susednih delova Az.
BIHAR, šumovita plan. (1849 m) između Panonskog Basena i Erdelja, u Rum.
BIHAĆ, varoš i sresko mesto (8 374 st.) na Uni, u kraju gde ona silazi iz plan. predela u Bos. Krajinu (Vrbaska Ban.); zbog povoljnog položaja igrao značajnu ulogu u ist. Hrv. (sedište banova) i Tur. (sedište sandžaka); ostaci st. grada (→ sl.); sad gl. mesto u Bos. Krajini. Gmn.; privr. središte za razmenu proizvoda između više plan. obl. u zaleđu i niže obl. oko Une.
BIHAĆI, mesto između Trogira i Splita, s ostacima dvorova hrv. vladalaca i crk. sv. Marte, podignute u 9., a obnovljene krajem 12. v.; prvi put se pominju 892. g. u povelji kneza Trpimira.
BIHEVIORIZAM (engl.-lat.), ponašanje; u psih. gledište po kojem psih. ne može da proučava unutrašnja duševna stanja ljudi, već samo njihovo ponašanje u društvu; kada hoće npr. da prouči pobožnost, ona se trudi da opiše kako se pobožan čovek ponaša za vreme molitve, a ne šta se za to vreme u njemu zbiva.
BIHIŠTI, tur. hroničar iz 15. v.
BIHNER Georg (Büchner, 1813.-1837.), nem. dramski pisac i novinar radikalnog pravca; gl. delo: Dantonova smrt.
BIHOR 1) predeo u dolini Lima, između Berana i Bijelog Polja. 2) grad na Limu, pominje se u 16. v.
BICEPS (lat.), snažan mišić na prednjoj strani nadlaktice.
BICIKL (lat.-grč.), prevozno sredstvo za 1 lice, poznato možda još st. Kinezima i Egipćanima; prvi pokušaji da se pokreće sopstvenom snagom vozača učinjeni u 15. v., a 1769. Englez Verves i Francuz Rišar snabdeli točkove pedalama; u 19. v. najviše uzeo maha u Engl., gde su usavršeni kugl-lageri, čelični ram i točkovi; pokreće se pritiskanjem pedala, koje pomoću beskrajnog lanca i zupčanika teraju zadnji točak; kod nekih modela (frajlauf) veza između točka i zupčanika prestaje čim točak počne da se okreće brže od zupčanika, npr. nizbrdo. (Na sl. stari i novi tip b.). Biciklizam, sportsko takmičenje, koje se javilo 1881.; za njegov razvoj najvažnija 2 izuma: prenos snage nogu lancem na zadnji točak i gumeni točkovi, koji su b. pretvorili u ugodno prevozno sredstvo; svet. prvenstvo održano prvi put 1893.; danas se u SAD, Belg., Nem. i Frc. održavaju trke 6 dana.
BIČ, r. u Slav., l. pritoka Bosuta, duga 66 km; izvire ispod Dilj-Gore.
BIČEVNjACI, asketi koji u znak pokajanja šibaju svoje telo; javili se u zap. crk. u 13. v.; išli kroz sela i gradove, naročito u doba gladi, kuge itd., goli do pasa, pokrivene glave, i šibali sebe do krvi.
BIČERSTO Hariet (Beecher-Stowe, 1812.-1896.), amer. književnica; opisala, prema svojim doživljajima, život amer. robova Crnaca (Čiča Tomina koliba); имала вел. успех и doprinela ukidanju ropstva.
BIŠEVO, malo o. (6, 7 km²) na i. strani Jadr. M., jz. od o. Visa. Na njemu mnogo pećina (najduža Medvjedina, 150 m, a najlepša Modra Špilja). Gl. mesto Biševo.
BIŠON, sobni pas još od Rimljana, sličan → barbeu, samo manji; maltski b., bele, duge, prave dlake, crne njuške i noktiju; tenerifski b., kao maltski, samo vunaste i tršave dlake, veoma mali; havajski b., kudrave, relativno kraće dlake; peruanski b., boje prskano bele i crne, kratka repa; bolonjski b. (pas lav), beo ili riđ.
BIŠĆE, obl. u i. delu Mostarskog Polja, prema ušću Bune u Neretvu (Prim. Ban.); u sr. v u njemu bio istoimeni dvorac bos. kraljeva.
BJALISTOK, varoš (76 800 st.) i žel. raskrsnica u Polj.; ind. (koža i tkst.).
BJALOVEČKA ŠUMA, obl. (1144 km²) u Polj. između r. Nareva i Ljesne.
BJEDRIH-RADLUVIN M. (1859.-1930.), lužičko-srp. pripovedač; 2 knj. folklornih i satir. novela.
BJELAJA, r. u Rus, l. pritoka Kame; izvire na Uralu; duga 1 300 km i plovna.
BJELAJSKO POLjE, malo karsno polje (20 km²) (Vrb. Van.); na putu Bos. Petrovac-Bihać.
BJELANOVIĆ Sava (1850.-1897.), političar iz Dalmacije, vođ srp. stranke; pokrenuo u Zadru Srp. list (1880), a posle njegove zabrane Srp. glas, veoma uticajan i čitan nar. organ.
BJELASICA, plan. između G. Tare (Kolašin) i Lima (Berane, Vihor). u Zetskoj Ban.; najviši vrh 2 116 m. U njoj živopisno Biogradsko J.
BJELAČA, bijela haljina, gunjina, deo m. nošnje, od sukna; duga do kolena s dugim rukavima, preko koje se stavlja pojas za oružje; iz Crne Gore se raširila i po i. Herc. Bjelače, nazuvice, nazuvci, u Crnoj Gori i Herc. bele vunene čarape do iznad članaka ili do sredine listova.
BJELAŠNICA 1) plan. jz. od Sarajeva (Drinska Ban.); ima oblik karsne viszravni (2067 m) s tragovima diluvijalne glacijacije. 2) plan. u Herc. ji. od Popova Polja (1396 m).
BJELEK Antonin (1857.-1911.), slovački prosvetitelj i pripovedač; s uspehom slikao seoski život; gl. dela: Iz doba patnji, Na visokim torama itd.
BJELIJ Andre, pseudonim → Butajeva Borisa.
BJELINSKI Visarion (1811.-1848.), rus. kritičar radikalnog i soc. pravca, najbolji tumač knjiž. rada istaknutih rus. pisaca u 1. polovini 19. v. Osn. rus. publicističke kritike, vatreni zatočnik naturalističke knjiž ; analizirao knjiž. dela i na osnovu njih objašnjavao prikazane društvene pojave.
BJELICE, pleme u Katunskoj nahiji, u Crnoj Gori; žive u svega 8 naselja, od kojih gl. Dub. Delimično iseljeno u dubrovačko Konavlje (1430.) i u herc. Dabar.
BJELO JEZERO, u Rus. i. od Lenjingrada: 11,52 km².
BJELOŠI, naselje sa 2 sela, j. od Cetinjskog Polja; pominju se 1485. kao bratstvo; ranije više upotrebljavano ime Bjeloševići.
BJELSKI Bogdan, rus. vojvoda, ljubimac Ivana Groznog; za vlade Vasilija Šujskog poslan na vojevanje u ji. Rus, gde je ubijen (1610.).
BJEREGORD Henrik (1792.-1842.), norv. pesnik i dramatičar; napisao negdanju norv. nar. himnu: Sinovi Norveške.
BJERNEBORG → Pori.
BJERNSON Bjernstjerne (Björnson, 1832.-1910.), norv. pesnik, pripovedač, dramatičar; pobornik slobode norv. naroda. Istakao se seoskim pričama: Sinove Sobaken i Arne; zatim prešao na ist. dramu i dao 2 značajne drame: Kralj Sver i Sigurd Slembe; после одласка у иностранство (1870.), где се сусрео с новим проблемима, писао савр. соц. драме: Stečaj, Urednik, Kralj, Novi sistem, Leoparda i Iznad moći; последњих год. живота писао романе: Na božjem putu, Lepršaju se zastave u gradu i pristaništu, i drame moralnog karaktera.
BJEČVE. dugačke čarape u Herc. i Dalm.
BLAVACKI Jelena Petrovna (1831.-1891.), poreklom Ruskinja, 1 od osn. Teozofskog društva, pisac teozofskih dela na engl.
BLAVOR (Ophisaurus apus, fam. Sauria), gušter, sličan slepiću, dug preko 1 m; bez prednjih nogu, od zadnjih mu vire samo mali (1 mm dugi) ostaci; živi u Istri, Dalm., Herc., Crnoj Gori i J. Srbiji; manja vrsta užak.
BLAGAJ, veličanstvene ruševine tvrđave nad izvorom Bune, kod Mostara; u svoje vreme najsjajniji grad Bosne; imao više kula i jaka gradska platna; očuvana ulazna kula, četvorougaonih preseka, i zidovi vladalačke palate. U njemu živeo (početkom 15. v.) vojvoda Sandalj Hranić, a njegov sinovac i naslednik, Stjepan Vukčić, herceg od sv. Save, proveo skoro ceo život u B., zbog toga ga narod zove Šćepangrad. Turci ga prvi put osvojili 1463., a drugi put 1482. Od 17. v. u ruševinama. Blagajski → Babonići.
BLAGAJNIK, rukovalac blagajničkih poslova neke ustanove ili radnje, kroz čije ruke prolaze sva izdavanja i primanja; kretanje novca beleži u naročitu knjigu Blagajnicu, koja uvek može da pokaže stanje blagajne. Blagajnički zapisi (bonovi), kratkoročne (do 1 god.) i srednjoročne uputnice Gl. drž. blagajne, koje ona ili eskontuje (kod Nar. banke, čl. 106.-112. Zak. o Drž. računovodstvu) da bi došla do potrebnog obrtnog kapitala, ili njima plaća razne drž. nabavke; ukupni iznos b. z. i njihovu kamatnu stopu utvrđuje fin. zak. uz budžet svake god.
BLAGVA, škripac (Amanita caesarea, fam. Agarisaseae), gljiva mesnatog i sočnog plodonosnog tela: ima dršku i šešir; odozgo narandžaste boje, a lamele žute; jede se; raste po hrastovim šumama i. i j. Evr.
BLAGO, u pravu; vrednost skrivena u zemlji i dr. stvarima, o kojoj se izgubio svaki trag; 1/3 dobiva njegov pronalazač, 1/3 država, a 1/3 sopstvenik stvari u kojoj se ono nađe.
BLAGOVANj (Hyssopus officinalis), u st. med. lek za lakše iskašljavanje; sadrži, pored drugih sastojaka etersko ulje; danas se ne upotrebljava.
BLAGOVESTI 1) hrišć. praznik (25./3.), slavi se za spomen javljanja vesti sv. devi Mariji da će roditi spasitelja sveta (na sl. B. od Andreje del Sarto). 2) man. u Ovčarsko-Kablarskoj Klisuri, na Moravi, osn. verovatno u 13. v.; crk. ima osnovu jednobrodne zasvedene bazilike. Blagoveštenski sabor, držan u Sr. Karlovcima na B. 1861. posle ukidanja Vojvodine, koja je spojena sa Ug.; sazvan je posle izjave patrijarha Rajačića da srp. narod neće odgovoriti pozivu cara Franca Jozefa da pošalje u Beč svojih 20 pretstavnika, koji bi caru izložili svoje želje i svoj položaj. Pretsedavao mu Rajačić, koji je zastupao gledište da samo srp. narod može na svojim nar. i crk. saborima rešavati o pitanju Vojvodine, a carski komesar bio je Josip Filipović; na njemu donesena odluka da Srbi imaju pravo na posebnu polit. teritoriju s unutarnjim vlastima; caru su dostavljene želje o granicama i uređenju te teritorije kao i o njenim odnosima sa sličnim autonomnim jedinicama i najvišim vlastima u austr. monarhiji, ali ih on nije nikad potvrdio.
BLAGOVEŠTENjE 1) man. u Šumadiji kod sela Stragara iz 14. v.; u Karađorđevo doba u njemu se nalazio magacin baruta. 2) man. na Z. Moravi, ispod Kablara; potiče iz 12. ili 13. v., obnovljen 1602. 3) ruševine man. na Mlavi, u Gornjačkoj Klisuri, podignutog krajem 14. v.
BLAGOVEŠČENSK, varoš (61 000 st.) u Az. Rus., na ušću Seje u Amur; rečno pristanište, na transibirskoj žel.; razvijeno mlinarstvo.
BLAGOVREMENOST, u pravu poštovanje rokova; njena povreda (neblagovremenost) povlači plaćanje moritornog interesa i naknadu štete.
BLAGOGLASNOST → eufonija.
BLAGODEJANjE POPISA → beneficium inventarii.
BLAGOJEVIĆ Adam Tadija, knjiž. iz 18. v.; pisao i prevodio praktično-poučne sastave.
BLAGONARAVIJE, izraz Srp. građ. zak. za moral.
BLAGOSLOV, prizivanje božanske moći na nekoga; → arhijerejski blagoslov.
BLAŽEK Tomo (1807.-1846.), pesnik ilirskog pokreta, slobodouman i refleksivan, protivnik crk., po knjiž. vaspitanju staroklasik; gl. delo: Političke pjesme.
BLAŽENA, stihovi iz propovedi Hristove na Gori (Mat. 5.); pevaju se u prav. crk. na liturgiji. Blaženstvo, zamišljeno stanje potpune i idealne sreće i zadovoljstva, u kojem su čoveku ispunjene sve želje, tako da se nalazi u potpunom i spoljašnjem i unutarnjem miru i spokojstvu; po hrišć. veri čovek će se u takvom stanju nalaziti u raju.
BLAZIRAN (frc.), zasićen, otupeo; živčano oronuo i moralno ravnodušan.
BLAZNAVAC Petrović Milivoje (1824.-1873.), srp. državnik; nije se uvek služio besprekornim sredstvima. Služio u policiji, pa u voj., mada svršio samo osn. šk. u Blaznavi. God. 1848. bio u sumnjivim polit. odnosima s kn. Milošem. Za vreme 2. vlade kn. Miloša bio uklonjen iz drž. službe, u koju ga vratio kn. Mihailo. Kao min. vojni (od 1865.) i čovek jake ruke, uzeo vlast u svoje ruke posle kneževa ubistva, uticao da se izglasa za kn. Milan Obrenović i bio namesnik (1868.-1872.) mladom kn. U politici naginjao prvo Austr., kasnije ga potisnuo Ristić svojim rusofilstvom; u narodu se pogrešno verovalo da je težio za kneževskim dostojanstvom i da ga je stoga Milan otrovao.
BLAJ Franc (• 1871.), austr. knjiž. istoričar, gl. dela: Galantno doba, Istorija jednog života, itd.
BLAJVAJS Janez Trsteniški (1808.-1881.), slov. novinar, političar i nar. vođ; svršio med. u Beču i služio kao veterinar u Beču i Ljubljani. Iz svoje struke izdao više naučnih i popularnih dela. Pokrenuo 1843. nedeljni list Novice, namenjene vaspitanju naroda, a štampane Gajevom latinicom; preko njih izveo ujedinjenje Slov. u azbuci i pravopisu; 1843.-1858. Novice bile jedini slov. list za knjiž. i nauku, a od 1848. i za politiku. Osim prir. nauka B. radio na ist., fil. i knjiž.; sav njegov rad upravljen kult. i nac. preporodu Slovenaca i njihovom ujedinjenju u federativno uređenoj Austr.
BLAK ROT(Guignardia Bidwelii), parazitna gljivica, živi na lišću, mladaru i grozdovima vinove loze, za čije je širenje naročito povoljno kišovito proleće; skoro uvek sasušuje grozdove na kojima prezimljuje, pa sledećeg proleća prelazi na lišće i sa njega zahvata nove plodove. Karakteriše je prisustvo sitnih zagasitih bobica na sasušenom grožđu. Suzbija se skupljanjem sasušenih grozdova u jesen i preventivnim prskanjem lista fungicidnim rastvorima (bakarnim čorbama).
BLAMAŽA (frc.), pretrpljena sramota, ruglo.
BLAN Luj (Vlans, 1811.-1882). frc. političar, pisac i socijalist; pristalica kooperativizma i tzv. nar. radionica; prvi socijalist koji je visoko cenio ulogu države u privr. životu; član privremene revoluc. vlade 1848.; docnije se bavio ist.; gl. delo: Organizacija rada, u kojem iznosio osn. ideje soc. programa, donelo mu vel. popularnost; napisao još: Desetogodišnja istorija (1830.-1840.) i Ist. frc. revolucije (1848.)
BLANK KOŽA, uštavljena i omašćena sr. i lakša goveđa koža za sedlarske i dr. izrađevine; u trg. dolazi kao prir. (neobojeni) i obojeni b.
BLANKVERZ, vrsta stiha, petostopni jamb bez slika; u njemu Šekspir pisao svoje drame.
BLANKET (frc.), štampan formular koji se upotrebljava za konstatovanje neke radnje ili fakta.
BLANKI (Blanqui) 1) Adolf (1798.-1854.), frc. novinar i ekonomist, blizak sensimonizmu. 2) Luj Ogist (1805.-1881.), brat prethodnog, novinar i revolucionar, pristalica komunizma, osn. grupe blankisti i tajnih revoluc. udruženja Nar. prijatelj i Udruženje porodica; због чега више пута осуђиван; гл. дело Socijalna kritika. Blankizam, revoluc. socijalist. pokret iz 60. i 70. god. 18. v. u Frc.; dobio ime po B.; polazi od ideja jakobinske diktature (diktature smele manjine) koju vezuje sa pučističkom taktikom; po njegovu shvatanju gl. uslov za ostvarenje socijalizma jeste osvajanje polit. vlasti u državi pučem; ima mnogo zajedničkog sa boljševizmom.
BLANKO (it.: bianco); beo, neispunjen, bez potpisa. B. akcept, men. koju je njen primalac potpisao neispunjenu i koju njen sopstvenik (remitent) po naročitom ugovoru može sam da ispuni. B. amortizacija, amortizacija b. men. B. domiciliranje, domiciliranje b. men.; dopušteno je samo ako je njen imalac na to izrično ili prećutno ovlašćen. B. žiro, b. indosman → b. prenos. B. indosant, lice koje men. prenosi b. indosmanem. B. indosatar, lice na koje se men. prenosi b. indosmanom. B. kredit, daje se ili otvara nekom licu bez zaloge i pokrića, na osnovi uverenja koje se ima o njegovom poštenju. B. menica, je bez jednoga ili više pravnih sastojaka koji bi morali biti izrično označeni (§ 2. Men. z.); najčešće ima oblik b. akcepta, tj. men. neprave na kojoj postoji samo potpis akceitanta; sutskim putem ne bi se mogla naplatiti, stoga je potrebno da se prethodno ispuni i to shodno sporazumu na osnovu kojeg je izdata. Kad god to nije slučaj, dužnik stiče pravo na prigovor, ali ovaj nema dejstva protivu poštenog imaoca (§ 16. Men. zak.); može se prenositi kao svaka hartija od vrednosti: indosmanom, cesijom i prostom predajom men. isprave. B. prenos, b. žiro, prenos men. (indosman), snabdevene potpisom indosanta, bez oznake lica na koje se ona prenosi (indosatara). B. tradicija, prenos men. prostom predajom trećem licu. B. tradent, lice koje prenosi men. prostom predajom a ne pribegava ni punom ni b. indosmanu. B. trata → b. menica.
BLANŠA Kastiljiska (1188.-1252.), frc. kraljica, žena Luja VIII, a majka Luja IX; za maloletnog svoga sina upravljala Frc.; dovršila rat s albižanima i skršila otpor plemstva.
BLANŠAR Fransoa (Blanchard, 1753.-1809.), frc. konstruktor, pronalazač padobrana i pobornik ideje upravljanja kretanjem balona; slučajno uspeo da preleti La Manš (1785.).
BLASKOV Ilija (1839.-1913.), bug. knjiž., 1 od prvih bug. pripovedača; gl. delo: Izgubljena Stanka.
BLASTOGENEZA (grč.), označava vegetativno → razmnožavanje, putem pupljenja (npr. crvi i dupljari) ili stvaranja naročitih klica. Blastoderm, »klicina koža«, skup embrionalnih ćelica (blastonera) životinjskih organizama, koje izgrađuju zid ranog embrionalnog stupnja označenog kao → blastula i koje su po pravilu poređane u 1 sloj. Blastomere, prve još nediferencirane embrionalne ćelice, postaju deobom oplođene jajne ćelice, dele se na: veće (makromere) i manje (mikromere). U normalnom razvitku utiču jedna na drugu tako da iz svake postaje određen deo tela; kod vel. broja životinja jedna od njih, izvađena iz sklopa embrionalnog tela, može iz sebe dati ceo organizam. Blastula, rani embrionalni stupanj kod životinja; odlikuje se time što se embrionalne ćelice organizuju u pravilan sloj, slično epitelu; u najprostijem slučaju je mehurastog oblika s unutarnjom dupljom i zidom sastavljenim iz sloja embrionalnih ćelica (→ brazdanje).
BLASTOMIKOZA (grč.), oboljenje izazvano gljivicama (Blastomyces) u raznim delovima organizma; postoje nekoliko oblika (gumozni, tumoralni i ulcerozni); histološki karakteristična pojavom džinovskih ćelija i prisustvom polinuklearnih leukocita i eozinofila.
BLASFEMIJA (grč.), bogohuljenje; greh protiv poštovanja boga.
BLATA, jezerce na pl. M. Kapeli pored kojeg prolazi lička pruga.
BLATINA, domaća vrsta loze, zagasitocrvene boje i vel., često rehuljavog grozda; najviše gajena u Herc., pomalo i u Dalm.; veoma osetljiva prema peronospori; daje dobra crna vina, naročito u Herc., sa sadržinom 11,5-13% alkohola i 6,5-7,5 g titrirljive kiseline na 1 l.
BLATNA KIŠA, kiša s rastvorenim česticama prašine donete vetrom iz dalekih, obično iz pustinjskih obl.
BLATNI Lev (1894.-1930.), češ. pripovedač i dramski pisac; gl. dela: Troje (drama), Kokokodak (groteska), Vetar u ogradi, Pripovetke s gora.
BLATNO JEZERO, Balaton, vel. (614 km²), ali plitko (11 m) tektonsko jez. u z. Mađ.; na obali više kupališta.
BLATO 1) maleno jez. (2,49 km²) u sz. kraju Imotskog Polja (Primorska Ban ). 2) periodska jez. (1,24 km²) na o. Korčuli, blizu Vele Duke. B. lekovito, zemljište pored nekih miner. izvora, natopljeno miner. sastojcima: služi za lečenje (oblozi ili kupanje); u nekim banjama ono se pre upotrebe naročito sprema i neguje više god. (Koviljača, Rusanda).
BLAHOSLOV Jan (1523.-1571.), bisk. češke braće, učenik Lutera i Melanhtona; reformator; središnja ličnost češke knjiž. 16. v.; preveo N. zavet; gl. dela: Češka gramatika, Muzika, Pesme božjih pohvala, O postanku bratstva.
BLEGAŠ, plan. (1563 m) u Slov., u Juliskim Alpima, zap. od Škofje Loke.
BLED, plan. letovalište i kupalište na Bledskom J. u Slov. (Dravska Ban.); izvor termalne vode (23º C); leči anemije, nervne bolesti i dr.; sezona od maja do oktobra; središte zimskog sporta; pored kursalona, hotela, pansiona i vila i kralj. vila Suvobor; nad jez. na steni st. biskupski grad. Bledsko Jezero, manje ledničko j., izdubljeno u steni i zagađeno morenama; duboko 45 m; otiče u Savu Bohinjeku.
BLEDILO, kod zdravih nastupa pod uticajem duševnih uzbuđenja, kao posledica iznenadnog jačeg skupljanja sitnih potkožnih sudova, ili oslabelih srčanih udara. Trajno b. nastupa kod bolesti krvnih zrnaca, zapaljenja bubrega, zaraznih bolesti itd. Ispoljava se na licu i vidljivim sluzokožama.
BLEJK 1) Vilijam (Vlake, 1757.-1827.), engl. pesnik i slikar; 1 od najvažniji preteča romantizma; buntovan i mističan duh. Napisao: Pesme nevinosti, Pesme iskustva, Večno evanđelje, Raj i pakao. Od slikarskih radova poznatije ilustracije u Knjizi o Jovu, Miltonovu Raju i Danteovoj Božanstvenoj komediji. 2) Robert (1599.-1657.), engl. admiral iz doba Kromvela; odlikovao se u pomorskim borbama protiv Španaca i Holanđana.
BLEJSKE TOPLICE, akroterma (23°) na Bledskom Jezeru, blizu Bleda.
BLEKSTON Vilijam (Blackstone, 1723.-1780.), engl. pravni pisac, Monteskijev đak; gl. delo. Komentari engl. zakona.
BLENOREJA (grč.), gnojavo zapaljenje vežnjače oka, prouzrokovano obično gonokokom, ređe dr. bakterijama; najčešće kod novorođenčadi, koja se zaraze pri porođaju od majke, bolesne od gonoreje; veoma ozbiljna bolest naročito kod starijih; lekarska pomoć hitna i neophodna; ima slučajeva da je oko za nekoliko časova izgubljeno. Znaci: otečeni kapci, iz njih obilato curi gnoj, koji sadrži gonokoke. Lečenjem treba da rukovodi stručnjak, najbolje veštački izazvanom tmpt.
BLERIO Luj (Blériot, 1872.-1936.), jedan od pionira frc. vplov.; prvi preleteo aeroplanom kanal La Manš između Kalea i Dovera u dužini od 40 km za 32 min. (1909.) i postigao rekord u brzini letenja sa 76,95 km na sat.
BLESAVOST → slaboumnost.
BLESAK, fotometriska veličina koja karakteriše svetlosni izvor u pogledu sjajnosti; odnos između svetlosne jačine koju svetlosni izvor šalje u pravcu oka i prividne površine izvora koju oko vidi; jedinica b. je međunar. sveća za 1 sm² (stilb.).
BLEF (engl.), pokušaj da se neko zaseni ili prevari rečju ili postupkom.
BLEFARITIS (grč.), zapaljenje ivice kapka.
BLIDINjE, plitko jez. između plan. Vrana i Čvrsnice, u sev. Herc.; nadm. v. 1180 m, površina 3,5 km².
BLIZANCI 1) kod čoveka i dr. sisara, 2 ili više jedinki rođenih u isti mah; mogu poticati od 2 ili više u isti mah oplođena jajeta, ili iz jednog, koje se u ranim stupnjevima razvića podelilo na delove i ovaki deo razvio u zaseban organizam; teže se održavaju od normalnog poroda. Kod čoveka su dosta česta pojava, na 85,2 porođaja jedan par b. 2) sazvežđe → zodijaka (znak II); gl. zvezde: Kastor i Poluks.
BLIZERD (engl.-amer.), hladan vetar praćen mećavom u zap. delu S. Amer.
BLIZINSKI. Jozef (1827.-1893.), polj. dramski pisac; gl. dela: Gospodin Damazije, Divlja ruža.
BLINDAŽ (nem.-frc.) → oklop, zaklon pokriveni.
BLISTAČE, fino rezana roba od hrastovog drveta; daske se režu okomito na godove, odn. paralelno sa sržnim tracima, zbog čega dolaze do izražaja tekstura i sjaj drveta; kad rez nije sasvim okomit na godove, dobivaju se polublistače, a kad je daska rezana okomito na sržne trake bočnnce.
BLITVA, pazija, meko zelje, mangold (Beta vulgaris), iz familije pepeljuga (Chenopodiaceae), dvogodišnja biljka domaćeg porekla; množi se iz semena; gaji se radi lišća koje se jede.
BLITVENICA, ostrvce sa svetionikom na i. strani Jadr. M., jz. od o. Žirija (Primorska Ban.).
BLIHER 1) Gebhard (Blücher, 1742.-1819.), pruski feldmaršal; taktičar sr. vrednosti, ali veoma uporan, neustrašiv i dosta surov; istakao se još u 7. god ratu (1756.-1763.) i frc. revoluciskim ratovima (1793.-1794.); Napoleon ga potukao i prinudio na kapitulaciju u Libeku (1806.); kao gl. komandant pruske voj. učestvovao u bici naroda kod Lajpciga, prešao za frc. voj. preko Rajne i ušao sa savezničkom voj. u Pariz (1814.); posle Napoleonova povratka u Frc. pošao na njega i bio potučen kod Linija (1815.); ipak na vreme stigao u pomoć Velingtonu kod Vaterloa i doprineo njegovoj pobedi. 2) Sten (1728.-1848.), danski pripovedač; nije pripadao romantičarskoj šk., mada živeo u doba romantike; stekao ime vel. pesnika i pripovedača Jilandskim pripovetkama.
BLICLIHT (nem.), smeša magnezijumova praha sa prahom nekog metala koji trenutno sagoreva (npr. aluminijum); snimanje sa njim je lako, jednostavno i uvek uspešno. Količina smeše zavisi od otstojanja lampe za paljenje i objekta, od otvora dijafragme i od osetljivosti negativnog materijala.
BLIŠKOVA, man. između Belog Polja i Pljevalja, osn. u 13. ili 14. v.; danas u ruševinama.
BLOK Aleksandar (1880.-1921.), najveći rus. moderni pesnik, pretstavnik simbolizma; izvršio vel. uticaj na rus. poeziju, naročito posle svet. rata; njegov knjiž. rad se deli na 5 perioda: 1) mistički simvolizam: Pesme o prekrasnoj dami, 2) soc. i revoluc. raspoloženje: Neočekivana radost i lirske drame: Balagančik i Neznanka, 3) evolucija od romantizma ka realizmu: Sedo jutro, Pesme o Rusiji, Ruža i krst, 4) uticaj oktobarske revolucije: Skiti, Dvanaest, Inteligencija i revolucija, 5) opadanje revoluc. romantizma, razočaranje, zamor i smrt (→ sl.).
BLOK (frc.) 1) vel. količina, grupa. 2) parlamentarna zajednica samostalnih stranaka. 3) štamparska slova kod kojih sve crte jednake debljine. B. dijagram, skica na kojoj se vidi odnos oblika u reljefu prema geol. sastavu i strukturi podloge. B. kondenzator, → kondenzator za blokiranje. B. signalna postrojenja, uređaji koji osiguravaju i regulišu žel. saobr: instališu se u žel. stanicama radi uspostavljanja zavisnosti između položaja skretnica i položaja signala (stanični b.-s. aparati), kao i duž. žel. pruge radi razdeobe u slobodne saobr. sekcije (pružni b.-s. aparati); kod nas u upotrebi najviše el.-meh. sistem; osim njega postoje čisto meh. i čisto el. sistemi.
BLOKADA (po nem.), zabrana svake trg. s neprijateljskim pristaništem, ušćem r. ili određenim delom obale; mora se objaviti svima državama, a važi i za neutralne brodove; brod koji je povredi može biti uzapćen. Može biti trojaka: fiktivna, kad država koja je objavila ne šalje dovoljno brodova da bi to mogla da sprovede u delo; krstarenjem, kad se sa nekoliko ratnih brodova sprečava saobr.; i efektivna, kad se ratnim brodovima, miniranjem obale itd. onemogući svaki saobr. U pomorskom pravu b. se smatra kao slučaj više sile i oslobođava vozara odgovornosti za neizvršenje ugovora o prenosu robe. B. kontinentalna, mere koje je Napoleon I preduzeo iz Berlina (21./11. 1806.) da bi zatvorio sva evr. pristaništa engl. trg.; pričinila vel. štete Englezima, ali doprinela i stvaranju novog saveza protivu Napoleona.
BLONDEL DE NEL, frc. trubadur iz 12. v., od koga se sačuvalo oko 30 pesama.
BLONDINKA (frc.), plavuša.
BLONSKI Ivan II. (• 1884.), sovjetski pedagog, psiholog i filozof, prvo idealističkog, docnije materijalističkog pravca, najbolji ped. teoretičar u SSSR i odličan propagator šk. rada; primenio i usavršio kompleksnu nastavu; gl. dela: Pedagogika, Pedologija, Radna škola i dr.
BLOUDEK Stanko, graditelj, drž. prvak Jugosl. u um. klizanju na ledu (1925.-1931.); izgradio planove smučarske skakaonice u Planici i plivački bazen »Ilirije« u Ljubljani.
BLOH Ivan (Bloch, 1872.-1922., pseudonim Eugen Direr), nem. seksolog i ispitivač seksualnih pitanja; gl. dela: Markiz de Sad, Polni život Engl., Prostitucija, Polni život današnjice, i dr.
BLUD, svako vanbračno polno opštenje; uzrok je za razvod braka, ali b. ženin nije dovoljan razlog za pobijanje očinstva njenog muža. Dokazani b., zak. termin za → brakolomstvo, uzrok za razvod braka. Bludni život je uzrok za uticaj da dođe do veridbe i bračnog ispita. B. radnja, svaka radnja kojom učinilac ide na zadovoljenje svoje telesne pohote, pa čak i običan poljubac kakve devojke, ako se izvrši na javnom mestu, kažnjava se po kriv. zak.
BLUM 1) Leon (• 1872.), frc. socijalistički političar i publicist, dugo god. član frc. parlamenta i senata; posle Žoresove smrti vođ frc. socijalističke stranke; 1936 pretsednik vlade i nar. fronta u Frc. 2) Robert (1807.-1848.), nem. političar i vođ saksonske demokratije u frankfurtskom parlamentu; 1848. u Beču, zbog učešća u revolucionarnom ustanku, streljan po presudi prekog suda.
BLUMART (Bloemaert) 1) Abraham (1564.-1651.), hol. slikar, gl. pretstavnik hol. manirizma. 2) Kornelis (1603.-1684.), njegov sin, bakrorezac.
BLUMENBAH Johan Fr. (1762.-1840.), nem. prirodnjak i prof. univ. u Getingenu; osn. moderne antropologije; stekao vel. zasluge za zool. i uporednu anat.; bavio se proučavanjem telesnih osobina i razlika kod ljudi, prvi dao podelu ljudskog roda na rase; gl. delo: Uporedna anat. i fzl.
BLUMENTAL Oskar (1852.-1917.), nem. dramski pisac; osn. u Berlinu Lesingovo poz. (1888.); vel. uspeha imali njegovi laki i veseli komadi: Veliko zvono, Kap otrova, Kod belog konja (sa G. Kadelburgom) itd.
BLUMFONTAJI (Bloemfontein), gl. mesto (69 000 st.) Oranja (J.-afr. Unija); ind. i trg. (vuna).
BLUNK Hans Fr. (Blunck, • 1888.), nem. pripovedač i pisac romana.
BLUNČLI Žan (1808.-1881.), švajc. pravni pisac međunar. prava; propovedao mirno raspravljanje međunar. sukoba.
BLUS (engl.), neraspoloženje; amer. crnačka melanholična igra, prenesena u Evr.
BLjUVARA (Russula emetica fam. Agaricaceae), gljiva, čije plodonosno telo sušno i krto; šešir odozgo crvenkast, a lamele bele; ne jede se.
BLjUŠTAC, debelica, debelotikva, debela tikva (Bryonia alha, fam. Cucurbitaccae), jednogod. biljka zeljastog i puzavog stabla sa negranatim rašljikama kojima se prihvata za predmete; debelog korena, rapavih listova sa liskama podeljenim u 5 režnjeva, i jednodomih žutozelenih cvetova; plod crna bobica.
BOA → zmiski car.
BOABDIL ili Abu Abdulah, poslednji mavarski kralj u Granadi (1481.-1491.), potučen od šp. vladara prešao u Afr. gde poginuo.
BOALDJE Fransoa Adrien (Boieledieu, 1775.-1834.), frc. operski kompozitor, pretstavnik frc. komične opere; važnije opere: Bagdadski halifa, Bela dama.
BOALEV Rene (Boylesve, 1867.-1926.), frc. romanopisac; odlikuje se osećajnošću i ironijom; u kompoziciji slobodan; opažanja oštra i originalna; dobar slikar provincije: gl. dela: Miris Boromejskih Ostrva, Moja ljubav, Najbolji prijatelj itd.
BOALO Nikola (Boileau, 1636.-1711.), teoretičar frc. klasicizma; pisao satire, epistole i herojsko-komične pesme; gl. delo: Poetika. U njemu je dao teoriju klasičnog shvatanja um.; izvršio jak uticaj na svoje savr.: Rasina, Lafontena, Molijera.
BOARNE (Beauharnais) 1) Aleksandr (1760.-1794.), frc. revoluc. gen., gijotiniran; njegovom ženom Žozefinom oženio se Napoleon Bonaparta. 2) Ežen (1781.-1824.), sin prethodnog, ljubimac Napoleona, koji ga postavio za it. vicekralja. 3) Hortansa (1783.-1837.), sestra prethodnog, žena hol. kralja Luja Bonaparte, majka Napoleona III.
BOAS Franc (• 1858.), amer. antropolog i etnolog, rodom iz Nem., osn. amer. antropološke šk.; vršio obimna proučavanja u svim krajevima S. Amer. i Meksika i napisao mnoge monografije o Indijancima.
BOASRE Silpis (Boisserée, 1783.-1854.). nem. istoričar i skupljač slika; gl. delo: Istorija i opis katedrale u Kelnu.
BOB 1) (Vicia faba, fam. Leguminosae), jednogod. Biljka poreklom s I; najstarije povrće gajeno u vrtu (na j. obali Kaspiskog J. još pre oko 4000 god.); ima više vrsta; služi za ljudsku i stočnu hranu; može da se seje rano u toplim lejama. a na otvorenom polju u martu; treba ga sejati u redove udaljene 30-40 sm, tako da strukovi budu udaljeni oko 15 sm. Zahteva jako i dobro zemljište, a dobro mu čine fosfatna i kalijeva đubriva. Troši se kao zeleno i suho zrno; u Jugosl. prosečan prinos (1923.-1932.) 43 444 c. 2) → bobslej.
BOBANjE. kritično vreme dvomesečnih ćurića kad mnogi uginu, kod nedovoljnih hig. prilika; u to vreme se pojavljuju mesnati delovi oko vrata i ispod guše; kad ih »prebobaju« mnogo su otporniji.
BOBER, r. u Nem., l. pritoka Odre, duga 260 km.
BOBIJA GORA, plan. (443 m) na sz. kraju Skadarskog J. (Zetska Ban.)
BOBINET (frc.), retka pletena pamučna tkanina (sadi-platno, til), kod koje su sve žice uvijene oko druge.
BOBICA 1) (Bacca), jednosemeni ili mnogosemeni plod sastavljen iz 1 ili više plodnih listića; oplodnica sočna, osim tanke spoljne kožice koja je nešto tvrđa (grožđe. patlidžan, bundeva): sadrži šećerne sokove. 2) zametak pantljičare (→ trihina). Bobičavost, parazitarno oboljenje domaćih životinja, izazvano zamecima raznih vrsta pantljičara, kod svinja (Tenia solum), kod goveda (Tenia saginata), konja, ovaca, pa čak i riba (Dibotriocephalus latus). Zaraza se vrši obično istim krugom: odrasla pantljičara živi u crevima jedne životinje (Tenia solum u čoveku) i tu nosi jaja koja s izmetom ispadaju napolje; kad ih druga životinja pojede, ona prođu kroz zidove creva u krvotok i meso, gde se razvijaju u zametak (bobicu); kad to meso, pojede druga odrasla životinja ili čovek, u njihovim crevima se razvija pantljičara. B. se ne može lečiti, zaraženo meso je neupotrebljivo za ishranu, ako se prethodno bobice ne umrtve hlađenjem na 10° ili držanjem mesa u salamuri 2--3 nedelje.
BOBOVAC, ruševine srednjev. tvrđave, blizu Sutjeske; gl. utvrđenje bos. kraljeva i mesto gde se čuvala kraljevska kruna. Turci ga razorili tako da se danas vide samo ostaci četvorougaone, nekad veoma jake kule (→ sl.).
BOBOVNIK → žednjak.
BOBORIKIN Pet. (1836.-1921.), popularni ruski romanopisac i novinar liberalnog pravca; gl. dela: Večernja žrtva, Na put i Solidna dobročinstva napisao u duhu knjiž. naturalizma, pod uticajem Zole; a u Kitaj-Gradu prikazao mladu rus. buržoaziju.
BOBRUJSK, varoš (50 000 st.) u Rus. na r. Berezini, trg za žito i drvo.
BOBSLEJ (engl.), trkačke sanke za više osoba, kojima se upravlja mehanizmom; sastoje se iz 2 ili više delova.
BOBTAJ, težak i jak ovčarski pas, engl. porekla, srazmernih oblika, kurjačkog tipa, uspravnih ušiju, kratka repa, kratke, oštre, guste, pepeljavosive dlake, poprskane belim ili otvorenosivim pegama.
BOBČEV Stefan (• 1853.), bug. pravnik i političar, pobornik sl. misli u Bug.; osn. Slobodni univ. polit. i ekon. nauka u Sofiji (1920.); gl. dela: Istorija st. bug. prava, Zbornik bug. pravnih običaja, Udžbenik ist. bug. prava, Kanonsko pravo.
BOBČEVSKI Benedikt (• 1895.), bug. kompozitor i dirigent opere u Sofiji; komponovao: solo i horske pesme, operu Knjaz otšelnik, Svečanu uvertiru, svite V gorata i Hadži Dimitr, 2 igre za orkestar, klavirski trio, 10 melodeklamacija.
BOVAN, Bolvan, grad u razvalinama iz rim. doba (Praesidium Pompeia), na l. obali Moravice s, od Aleksinca, blizu istoimenog sela; pominje se u povelji kneginje Milice (1395.); Turci ga osvojili i razorili u 16. v.
BOVDEN (engl.) , tanka čelična žica uvučena u gipku žičanu oblogu u kojoj može slobodno klizati; služi na aeroplanima za komande pojedinih ručica, kod kojih se ne zahteva vel. napor.
BOVE (Beauvais), varoš u Frc. (20 000 st.). čuvena fabrika goblena, slavna naročito u 17. i 18. v.
BOVEC (it. Plezzo), mesto na gornjoj Soči pod Rombonom (2208 m); 4000 st., od kojih 3900 Slovenaca.
BOG, božanstvo, u teizmu; najviše duhovno biće koje se može poznati kroz rel. svest iz božanskog otkrovenja; iznad i izvan svih ostalih bića; po panteizmu isto što i prir. Božji mir (lat.: Treuga Dei), zabrana ratovanja od srede uveče do ponedeonika izjutra i u dane postova i praznika, koje je (1041.) izdala rkat. crk. da bi ograničila međusobne borbe feudalaca; u doba ratova ga proglašavao papa; mogao da traje i više god. B. sud (lat.: ordinaliae), običaj da se, u nedostatku dokaza, obraća božanstvu; zasniva se na verovanju da će ono, prilikom kakvog iskušenja, pokazati da li osumnjičeni kriv ili ne; danas veoma čest kod primit. naroda, a ranije primenjivan kod Jevreja i u srednjev. pravu evr. naroda; postojao do nedavno kod Srba i Arbanasa u obliku vađenja mazije (komada usijanog gvožđa iz vrele vode), bacanja u vodu (radi iznalaženja veštica), gledanja u mač vukovac. U Slav i Hrv. postojao b. s. dvoboja, koji je u Srbiji zabranjen Dušanovim zakonikom. Ostali načini; doticanje krsta, pričešća i ubijenog, proba sa zalogajem koji se teško guta, ispijanje otrova (u Afr.) itd.
BOGATIĆ , varošica (5500 st.) i sresko mesto u Mačvi (Drinska Ban.).
BOGDAN 1) B. I, gospodar (1349.-1359.) i osn. Moldavske; zbacio mađ. vlast i ujedinio sve Moldavce. 2) B. III, gospodar Moldavske (1504.-1517.), tur. vazalni kn. 3) Joan (1862.-1919.), rum. slavist; izdao mnoge rum. i sl. rukopise i dokumente; gl. dela: Značaj sl. studija za Rumune, Neobjavljene hronike, Homorevo i Voronješko evanđelje, O jeziku najstarijih moldavskih spomenika.
BOGDANOV A., pseudonim → Malinova Aleksandra.
BOGDANOVIĆ 1) Lukijan (1867.-1913.), poslednji karlovački patrijarh; stupio u monaški čin 1892., postao ep. u Budimu 1897., a patrijarh 1908. Završio život na tajanstven način u okolini Gastajna. 2) Milan (• 1891.), knjiž. kritičar, gl. delo: Stari i Novi. 3) Milica (• 1892.), naučna i soc. radnica; gl. dela: Julijan Apostata, Studije o rus. piscima, Lav Tolstoj. 4) Miloš dr (• 1877.), prof. med. fak. u Beogradu; štampao više radova iz svoje struke, najpoznatiji: Akušerske operacije u vezi sa gin. oboljenjima; saradnik Sveznanja za gin. i akušerstvo. 5) Simeon (1833.-1909.), austr. oficir i istoričar; njegova dela: Istorija Srba, Poreklo Stev. Nemanje, Nemanjini ratovi s Viz. i Dubrovnikom i dr. ne odlikuju se dovoljnom kritičnošću. 6) Franjo (1790.-1830.), crk. slikar; izradio oltar u Komiži na Visu.
BOGDO OLA, plan. u Tjenšanu (Az.); najviši vrh 6910 m.
BOGINjE, kod ljudi: 1) vel. (ar.) b. (Variola vera), veoma zarazno, teško oboljenje inkubacija oko 10 dana; počinje mahom naglo: jezom, drhtavicom, klonulošću, visokom tmpt., povraćanjem, bolovima u kostima, pojavom prve ospe raznolikog izgleda po trbuhu i prednjim stranama butina; zatim se 3--4 dana javlja po celom telu druga ospa u vidu mehurića koji se ubrzo zagnoje, potom sasušuju, stvarajući kraste na koži; za vreme njihovog izbijanja obično nastupa osetno stišavanje ostalih tegoba; ospa zahvata i sluzokože usta, nosa, ždrela i dr., stvarajući okruglaste ranice; ponekad sadržina mehurića krvava, docnije pocrni (crne ar. b.); od obilnosti ospi zavisi težina i ishod bolesti (bolesnici sa veoma obilnom ili krvavom ospom većinom umiru); ako bolesnik preboli, opadanje krasta traje duže, a na mestima gde su one bile ostaju trajni ožiljci. Komplikacije se mogu javiti na svim organima, što još povećava opasnost. Prouzrokovač nepoznat, nalazi se u krvi, tečnosti mehurića, gnoju, krastama, izlučinama bolesnika. Pouzdanog leka nema, lečenje simptomatično. Zdravi se uspešno mogu da zaštite pelcovanjem (cepljenjem) → vakcinacija; imunitet trajan. 2) srednje (ovčije) b. (varicella), zarazno blago oboljenje, najčešće dece; inkubacija 10-15 dana; prenošljivo pre pojave simptoma. Počinje neprimetno; prvi znak je obično ospa u obliku mehurića razasutih po koži celog tela, kosmatih delova, dlanova i tabana; svakoga dana pojavljuje se izvestan broj n. mehurića, čija se sadržina u početku bistra, zagnoji i sasuši u mrke krastice, koje docnije otpadnu, ne ostavljajući ožiljak. Karakteristično je da istovremeno nalazimo kod bolesnika sve stadijume ove ospe, koja se može javiti i na nepcu u obliku malih, okruglih, površnih grizlica. Prvih dana može da postoji malo povišenje tmpt. i laka glavobolja. Trajanje 2-3 nedelje; za sve vreme prenošljivo; zarazne su i sasušene krastice. Prouzrokovač nepoznat. Lečenje simptomatično; paziti da se ospice ne zagade; to je jedina moguća teža komplikacija; stoga potseći nokte i braniti češanje i skidanje krastica. Zaštita, imunizacija zdravih ne postoji; zaštita protiv vel. b. ne štiti od ovih; preboleli stiču trajan imunitet. 3) male b. (morbilli), zarazno oboljenje mahom dece; ređe opasno; prenošljivo i za vreme inkubacije koja traje 10-15 dana. Počinje postepeno: kijavicom, kašljem, suzenjem, bolom u grlu, tmpt.; docnije izbija krupna, crvena osla najpre po licu, potom po celom telu, traje 4-5 dana; najzad nastupi sitno perutanje; bolest traje oko 2 nedelje; najčešće komplikacije: zapaljenje pluća i srednjeg uha, smanjena otpornost prema dr. infekcijama. Prouzrokovač nepoznat; nalazi se u krvi, ždrelnoj i nosnoj sluzi; neotporan je, lako ugine. Pouzdanog leka nema; ubrizgavanjem seruma-krvi osoba prebolelih može se postići dobar uspeh, naročito u zaštiti neobolelih; lečenje simptomatično; imunitet trajan. Kod životinja. 1) b. živine (epithelioma contagioza avium), zarazna bolest, prouzrokovana filtrabilnim virusom; ispoljava se epitelijalnim izraslinama na koži (naročito kresti i glavi) i eksudatima difteroidne prirode na sluzokožama glave; hroničan tok; slična difteriji živine, od koje manje opasna; javlja se naročito kod kokoši, goluba i ćurke; leči se dezinfekcijom i premazivanjem obolelih mesta jod-glicerinom. 2) b. krava, goveđe b. (variola bovina, vacina), zarazna bolest, ispoljava se na vimenu krava ili njušci volova, prouzrokovač filtrabilni virus; može se preneti na konja i čoveka; prolazi obično sama od sebe. U ist. med. važna po tome što je kod nje ustanovljen 1. slučaj mogućnosti imunizacije protiv zaraznih bolesti. Kalemljenje ljudi materijalom sa goveđih b. protiv ljudskih vel. b. vršeno još kod st. naroda, ali je to naučno prvi ispitao engl. lekar Džener u 18. v. i uveo u med. praksu. 3) b. ovaca (variola ovina), opasna zarazna bolest koju prouzrokuje filtrabilni virus; nanosi vel. štete ovčarstvu. Inkubaciono vreme 3-8 dana; u početku ovce ne pasu, šmrkaju na nos, teško dišu i imaju povišenu tmpt., zatim po telu, naročito između nogu, po vimenu i glavi, izbiju vel. crvene ospe, koje se zatim pretvore u plikove, gnojnice, i kraste; kad one opadnu, na njihovim mestima ostaju ožiljci. Bolest može prouzrokovati vel. broj uginuća, naročito ako nastupe komplikacije (zapaljenje pluća). Lečenje bezuspešno, ali se bolest suzbija kalemljenjem; pored toga treba preduzeti mere za uništavanje zaraznog materijala i sprečavanje raznošenja bolesti (dezinfekciju i zabranu prometa sa zaraženim stadima, kožama i vunom). Po Zak. o stočnim zarazama ova bolest mora se prijaviti vlastima. 4) b. svinja (variola suis), zarazna bolest svinja, prouzrokovana filtrabilnim virusom, ispoljava se ospama po koži; javlja se gotovo samo kod prasadi; traje 3-4 nedelje i može prouzrokovati uginuća, naročito ako se jave komplikacije (zapaljenje pluća, gnojenja na koži); na lečenje utiču dobre hig. prilike.
BOGIĆEVIĆ Anta (oko 1758.-1813.), vojvoda, iz sela Klupaca, blizu Loznice; proslavio se u prvom ustanku kao branilac Loznice; vojvodski čin dobio 1807.
BOGIŠIĆ Valtazar d-r (1834.-1908.), pravnik, prof. sl. prava na univ. u Kijevu i Odesi; min. pravde u Crnoj Gori (1893.-1899.). Njegova biblt. i sva ostavština nalaze se u rodnom mestu, Cavtatu, gde uređen mali muzej. Bavio se proučavanjem običajnog prava u narodu. Gl. dela: Imovinski zakonik za Crnu Goru, Pravni običaji u Sl., Zbornik sadašnjih pravnih običaja kod Jž. Sl., O naučnoj obradi ist. sl. prava, Pisani zak. na sl. jugu, itd.
BOGOVAĐA, man. blizu Valjeva; crk. posvećena sv. Đorđu; sazidan 1554.; u temu je 1805. bio kratko vreme smešten Srp. praviteljstveni savet; današnja crk. podignuta 1852.
BOGOVINA, rudnik mrkog uglja u obl. Crne Reke (Moravska Ban.). God. kapacitet oko 80 000 t.
BOGOVIĆ Mirko (1816.-1893.), knjiž., oficir, pa pravnik i novinar, najzad min. savetnik; u mladosti veoma borben i gonjen; pisao danas prilično zaboravljene pesme, priče i drame; najbolje mu ist. tragedije: Stjepan, poslednji kralj Bosanski i Matija Gubec, ali i one imaju više ist. značaj, kao početak knjiž. tragedije kod Hrvata.
BOGOJAVLjENjE, hrišć. praznik; slavi se 6./1. za uspomenu na krštenje Isusa Hrista na Jordanu od Jovana Preteče. Bogojavljenska noć, Šekspirova romantična komedija.
BOGOLjUBOV Efim (• 1889.), rus. šahovski majstor.
BOGOMILI, babuni, patareni, katari, evhiti, pristalice bogomilske jeresi. Bogomilstvo, nastavak manihejetva i izdanak pavlićanske jeresi; propovedalo krajnji dualizam i učilo da je duh gospodnji a materija demonska, zbog čega ljudi treba da se trude da duhovno odnese pobedu nad materijalnim. Po njihovom verovanju, Satanail, sin božji a vrhovni anđeo, odvojio se od boga i stvorio svet i čoveka, u nameri da mu onemogući večno blaženstvo; bog je stoga poslao drugog sina Logosa (Isusa) da spase čovečanstvo. Odbacivali su: St. zavet kao nehrišć., svešt., ikone, krst, obrede i brak, i ustajali protiv jerarhije i nejednakosti među ljudima; u narodu najviše uspeha imala soc. strana njihova učenja. Njihovo učenje raširili u Bug. naseljenici u 10. v. Odatle prešlo u Srbiju (12. v.), Bosnu i preko It. u Frc. U Srbiji ga iskorenio St. Nemanja. Najdublje je uhvatilo korena i najduže se održalo u Bosni, gde je usled borbe sa Mađarima i katoličanstvom postepeno dobilo nac. karakter, tako da su se b. nazivali »pravim« i »dobrim Bošnjacima«; njihova organizacija usvojila je u jerarhiji čisto nar. nazive: starac, gost (strojnici) i ded; njihova načela su se znatno ublažila i približila pravoslavlju. Za vreme robovanja Turcima prišli su pravoslavlju ili islamu, ali su se, prema dosta nepouzdanim saopštenjima, održali, znatno proređeni, do sredine 19. v.
BOGOMOLjKA (Mantis religiosa), zelenkast ili žućkastomrk, krupan insekt (do 7 sm) iz grupe pravokrilaca, prednjih nogu podešenih za grabljenje; živi u j. Evr. po suhim, sunčanim mestima obraslim travom i niskim žbunjem; neobično proždrljiv, hrani se poglavito insektima; jaja polaže u vel. listasto naborane čaure.
BOGOPOŠTOVANjE→ kult.
BOGOROV Ivan (1818.-1892.), bug. preporoditelj i knjiž., po zanimanju uč., lekar i novinar, učestvovao u srp.-tur. ratu na Javoru (1876.); skupljao nar. pesme. izdavao šk. knjige, rečnike i novine: Blg. orel, Carigradski vesnik, Žurnal i dr.
BOGORODICA, u hrišć. presv. deva Marija, mati I. Hrista, koji je sišao na zemlju radi spasenja ljudi; poštovana i u prav. i u rkat. crk. B. Krajinska. crk. u Crnog. Krajini u kojoj sahranjeni kn. Vladimir († 1015.) sa ženom Kosarom; ne zna se tačno gde je bila. B. sv. Leviška, u Prizrenu, verovatno grč. crk. koju je kralj Milutin samo obnovio (1307.). Izdužena krstoobrazna građevina sa 5 kubeta i kulom dozidanom ispred zap. ulaska; očuvana, nešto prepravljena. Bogorodičina crkva (Notre Dame) u Parizu, ima oltar građen do svoda od 1163.-1177., a dovršen 1182.; fasada početa 1210., dovršena 1220.: hor petobrodan sa polukružnim završetkom apside; zap. fasada sa 3 bogata portala, galerijom, kipovima, ogromnom okruglom rozetom i 2 tornja sa strane: njen oblik uticao na ostale frc. crk. u gotskom stilu (→ sl.).
BOGORODIČIN OTOK, ostrvce u Boki Kotorskoj kod Perasta, znamenit po Gospi od Škrpjela, zavetnoj crk. bokeljskih mornara.
BOGORODIČINA TRAVA, gospin cvet, kantarion (Hypericum perforatum, fam. Guttiferae), biljka naspramnog lišća, žutog cveta sa mnogo prašnika i crnim tačkama po krunici i čašici; gledano prema svetlosti, lišće pokazuje mnoge providne pege (žlezde s eterskim uljem), naročitog mirisa i gorkog ukusa, zbog čega se b. t. naziva još i gorac, gorčac i gorač; raste po njivama, utrinama, livadama i šum. okrajcima u j. Evr., z. Az., s. Afr.; pored eterskog ulja sadrži jednu crvenu boju, gumu i pektinsku kiselinu; u st. med. mnogo upotrebljavana za draženje kože kod oboljenja pluća, materice i bešike; danas narod upotrebljava ulje u kojem je stojala b. t. za lečenje rana; ubrzava izbacivanje ispljuvka posle zapaljenja pluća; otvara apetit.
BOGOSAVLjEVIĆ Adam (1844.-1880.), političar i nar. posl.; apsolvirao na flz. fak. pa se vratio u selo da obrađuje zemlju. Kao pristalica polit. ideja Svetozara Markovića mnogo je doprineo da one prodru u seljačke mase; zastupao seljačke interese i imao vel. uticaj na poslanike sa sela.
BOGOSLOV JOVAN sv. Ohridski, crk. u Ohridu iz vremena cara Dušana; postoji i danas.
BOGOSLOVIJA, u prav. crk. zavod za vaspitanje i obrazovanje budućih svešt.; nekad bile poznate: Karlovačka (osn. 1794.), Beogradska (1810. za Dositeja, ponovo 1836.), Zadarska (1869.), Reljevska u Bosni (1882.) i Cetinjska; danas ih ima 5: u Bitolju, Prizrenu, Sarajevu, Sremskim Karlovcima i na Cetinju; kod prav. pretsprema niži teč. ispit, školovanje traje 6 god., završuje se ispitom zrelosti; kod rkat. u b. (seminare) prima se sa gmn. maturom, a školovanje traje 4 god.
BOGOSLUŽENjE, služba bogu; crk. i verski obredi. B. dečje, održava se kod rkat. nedeljom naročito za šk. mladež; za vanškolsku omladinu drže se i kod prav. i kat. nedeljne šk. posle b. Bogoslužbene knjige upotrebljava hrišć. crk. za bogosluženje. U prav. glavnije: Služebnik, sadrži službe (večernju, jutrenju, liturgiju), Trebnik (obredi i molitve), Oktoih, osmoglasnik (pesme u 8 glasova za sedmične dane), Mineji, za 12 mes. (pesme svetiteljima za svaki datum), Troid (pesme uz post pred Uskrs), Evanđelje (od Mateja, Marka, Luke i Jovana), Apostol (dela apost. i poslenice), Psaltir (psalmi Davidovi, čitaju se svi svake sedmice). U rkat. crk. najgl. Misal (služebnik), Ritual (za razne obrede) i Brevijar (svakodnevne molitve svešt.).
BOGOTA, Santa Fe de B., gl. grad (144 000 st.) rpb. Kolombije u J. Amer. Leži na i. Kordiljerima (2610 m nadm. v.); univ. (1572.), zvezdarnica, muzej; trg. duvana, pamuka.
BOGOHULjENjE, javna grdnja, preziranje i ismevanje boga; sprečavanje zak. priznate vere, obreda, verskih običaja ili bogosluženja; obesvećenje ili izlaganje poruzi ikona i dr. slika i stvari, namenjenih službi božjoj; kažnjava se zatvorom do 1 god. (§ 162.-163. kriv. z.).
BOGOČOVEK, ime koje označava Isusa Hrista kao pravoga boga i pravoga čoveka (bez greha).
BOGUSLAVSKI 1) Antoni (• 1889.), polj. pesnik rodoljubivih i dečjih pesama: preveo na polj. Smrt Smail-age Čengića. 2) Vojćeh (1757.-1829.), tvorac polj. drame, napisao oko 80 kom.; gl. dela: Krakovljani i Gorštaci.
BOD 1) jedinica kojom se meri brzina dostavljanja telegr. aparata; pretstavlja thn. brzinu rada; definisan recipročnom vrednošću trajanja 1 osn. intervala izraženog u sekundima; nosi ime pronalazača (→ Bodo) telegr. azbuke i 1. višestrukog telegr. aparata. 2) → bodsistem.
BOD Johan Ernst (1747.-1826.), nem. astronom, direktor berlinske zvezdare; poznat po jednostavnom nizu brojeva (→ Ticijus -- Bodov zakon) kojim je pretstavio približna udaljenja tada poznatih planeta od Sunca.
BODE 1) Vilhelm (1845.-1929.), nem. istoričar um.; odličan organizator berlinskih muzeja; najznačajnija dela o hol. slikarstvu i firentinskom vajarstvu iz doba renesanse. 2) Rudolf (• 1881.), osn. izražajne gimnastike (Bodeova šk.); sve vežbe deli na: labavljenje mišića, zamah, napon i izražajna kretanja: gl. dela: Izražajna gimnastika, Ritam i telesno vaspitanje, Novi putevi u gimnastici.
BODELjKA → škrpina.
BODEN Žan (Bodin, 1530.-1596.), frc. humanist, osn. nauke o drž. pravu; u delu O republici zastupao ideju apsolutne monarhije i slobodu veroispovesti.
BODENSKO JEZERO, vel. (5835 km²) i duboko (252 m) j. na s. podnožju Alpa i na tromeđi Nem., Švajc. i Austr., kroz koje protiče Rajna; zagađeno diluvijalnim morenama i tektonski spušteno; obala dosta razuđena; bogato ribom; klima župna; pored obale voćnjaci i vinogradi. Na obali veći gradovi: Bregenc (Austr.), Konstanca, Fridrihshafen (Nem.), Roršah, Arbon, Romanshorn (Švajc.).
BODENŠTET Fridrih (Bodenstedt, 1819.-1882.), nem. pesnik, prevodilac istočnjačke lirike, pisac Pesama Mirce Šafija.
BODIN, srp. kralj (1081.-1101.), sin zetskog kralja Mihaila; pre stupanja na presto pritekao u pomoć (sa vojvodom Petrilom i 300 ratnika) pobunjenim plemenima na gornjem toku Morave i Vardara koji ga proglasili za cara u Prizrenu (1073.); zauzeo Niš i pobunio sva srp. plemena do Dunava; vratio se na J na vest da su Vizantinci potukli vojvodu Petrila kod Kostura, ali je sam potučen (kod Pauna na Kosovu), zarobljen i odveden u Antiohiju, odakle ga kasnije spasli mletački trgovci. Po stupanju na presto iskoristio napad Normana na Viz. i podvlastio Bosnu i Rašku, koje se posle Mihailove smrti odvojile: lepo je primio u prestonici Skadru krstaše koji su, pod vođstvom grofa tuluskog Rajmonda, prošli kroz Zetu; umro između 1101. i 1116.
BODICKI Mihal (1852.-1919.), slovački crk. pisac, knjiž. istoričar i kritičar; biograf Jana Kolara.
BODLEJANA, univ. biblt. u Oksfordu, nazvana imenom engl. naučnika Bodlija, čuvena po bogatoj zbirci orijentalnih rukopisa.
BODLER Šarl (Baudelaire, 1821.-1867.), frc. pesnik; izvršio znatan uticaj svojom sugestivnošću i osećajnošću na pesnike frc. simvolizma i na moderno pesništvo uopšte; prevodio E. Poa, a u prozi pisao poeme i um. eseje; gl. delo: Cveće zla, koje je bilo osuđeno kao nemoralno (→ sl.).
BODLOK Žan Luj (Baudelocque, 1746.-1810.), frc. akušer; pored mnogih radova podvukao važnost promera karlice trudnica za ishod (prognozu) porođaja B. promer (conjugata externa), rastojanje između prednje gornje ivice karlice (simfiza) i udubljenja između poslednjeg slabinskog pršljena i krsne kosti; iznosi 20 sm.
BODLjIVCI (Hystricidae), glodari s dugim, čvrstim i pokretljivim bodljama na leđima i zdepastim telom; poznata vrsta: bodljikavo prase (Hystrix cristata), živi u sred. obl. Bodljokošci (Echinodermata), kolo veoma tromih životinja, petozračne simetrije tela, čvrstog krečnog skeleta u koži, često naoružanog krečnim bodljama. Oblik tela različit: loptast (morski ježevi, Echinoidea), zvezdast (morske zvezde, Asteroidea). zmijav (Ophiuroidea). valjkast (trpovi, Holothuroidea), ili biljolik (morski krinovi, Crinoidea); skeletni delovi poređani u zračne nizove: imaju sistem vodenih ili ambulakralnih kanala zračno raspoređenih, od kojih polaze tanke cevaste (ambulakralne) nožice ispunjene tečnošću sličnoj mor. vodi. Razmnožavanje polno, oplođavanje u mor. vodi; iz jaja izlaze slobodne larve čudnog oblika, obrasle trepljama. B. žive isključivo u morima; njihovi izumrli pretstavnici poznati iz najstarijih geol. vremena; ekon. značaj b. je mali; izvesne vrste trpova, kao i polne žlezde mnogih morskih ježeva, služe u nekim krajevima za jelo. (Na sl. gore morski krin, sredina l. trp, d. morski jež, dole l. zmijača, d. morska zvezda.) Bodljokoža riba (Diodon maculatus, fam. Astracionidae), ribe tropskih i umerenih mora, s mnogo bodlja po celom telu i vilica izduženih u čvrst kljun za drobljenje mekušaca i korala, duga do 50 sm; ne jede se: može da uvuče mnogo vazduha i da pliva okrenuta leđima kao bodljikavi mehur.
BODMER Johan Jakob (1698.-1783.), nem. naučnik i kritičar iz Švajc., koji je svojim studijama nem. nar. epike oživeo interes za njih (Pesma o Nibelunzima).
BODO Žan M. (Baudot, 1845.-1903.), frc. telegrafist, pronalazač 1 vrste telegr. aparata. Bodov aparat, 1. višestruki telegrafski aparat, pronađen 1876.; upotrebljava petoznačnu azbuku; zasnovan na višestrukom iskorišćavanju telegr. vodova putem podvojenih, sukcesivnih dostavljanja, odnosno primanja. B. telegr. azbuka → petoznačna telegr. azbuka.
BODONI Đanbatista (1740.-1813.), čuveni it. štampar; tipizirao jednu vrstu slova koja nosi njegovo ime; bodoni-ćirilicom štampaju se Klasici jugoslovenski (Narodno delo).
BODRIĆI → Abodriti.
BOD-SISTEM, postupak za određivanje pobednika, kod takmičenja između više takmičara ili ekipa; u njemu se takmiči svaki takmičar sa svakim učesnikom, svi rezultati (bodovi) ubeležavaju se u prvenstvenu listu, a pobednik je onaj koji ima najviše bodova. U futbolu pobednik dobiva 2 boda, u nerešenoj igri svaki tim po 1, pobeđeni ostaje bez bodova; kod jednakog broja bodova rešava goldiferencija (→ kup-sistem).
BODUEN de Kurtnej Jan (Baudouin de Courtenay, 1845.-1928.), polj. i rus. lingvist, prof. univ. u Varšavi; objavio mnoge studije iz sl. filologije, fonetike i psih. jezika.
BODULI, u Hrv. Prim. i Dalm. podrugljiv naziv za ostrvljane. Bodulija, naziv za sva o.
BOĐAN, man. u Bačkoj; sigurno je osn. pre 1565., kad su ga Turci opustošili; u 17. v. imao malu, drvenu crk.; sadanja crk. sazidana 1722. o trošku Mihaila Temišvarlije, iz Segedina; crk. živopisao slikar Hristifor, a prestone ikone izradio (1758.) Janko Halkozović iz Novog Sada.
BOĐANSKI Osip M. (1808.-1877.), rus. slavist, prof. univ. u Moskvi; putovao mnogo po sl. zemljama i pisao o nar. pesništvu sl. plemena; prevodio sa sl. jezika i izdao mnogo st. sl. tekstova u Čtenijama, koje je uređivao; najbolji rad: O nar. poeziji sl. plemena.
BOEM (frc.), umetnik ili student koji živi bezbrižno.
BOŽANOVIĆ Miloš (1886.-1922.), gen., učestvovao u ratu 1885., bio kom. Dun. div. 1912., a 1913. min. voj. i prof. Voj. akad.
BOŽANSKO PRAVO, onaj deo crk. prava za koje se tvrdi da potiče od boga i da je stoga nepromenljivo, supr. → čovečanskom pravu.
BOŽANSTVO → bog.
BOŽANSTVENA KOMEDIJA (Divina commedia), flz. - rel. spev it. pesnika Dantea: napisan 1300.-1318.; ima 3 dela: Pakao, Čistilište, Raj; u svakom po 33 pesme (s uvodnom pesmom ukupno 100); vizija zagrobnog života; pesnika na putu kroz Pakao prati Vergilije, zatim Beatrića; u spevu su našle izraza sve ideje sr. v.; u opisima ima snažne uobrazilje u duboke osećajnosti i misaonosti; pored ostalih it. neprijatelja D. uneo u pakao i natpev kralja Milutina.
BOŽIDAREVIĆ Nikola († 1517.), sin Vlatkovića Božidara; poznat i pod imenom Nikole Dubrovčanina; kao sledbenik Vivarinija i braće Kriveli doneo iz Ven. jak uticaj it. renesanse 15. v., ali zadržao puno sećanje na viz. i srp. srednjev. slikarstvo. U dominikanokom man. u Dubrovniku nalaze se 2 slike: Blagovesti i Bogorodica sa detetom, oko koje su sv. Julijan, sv. Jakov, sv. Dominik i sv. Matej; njegov je i triptihon u crk. sv. Marije na Dančama u Dubrovniku, u sredini kojeg je opet bogorodica sa detetom, a verovatno su njegovi: triptihon na l. oltaru crk. dominikanskog man. u Dubrovniku i triptihon u franjevačkom man. na o. Lapadu, koji je naručio neki zanatlija B., možda rođak slikarev.
BOŽIKOVINA → zelenika.
BOŽIĆ, praznik Hristova rođenja; u crk. B. ima elemenata kulta Sunca, jer je uveden da suzbije mitraizam, čiji je najveći praznik padao 25./12. Kod Jsl. i većine indoevr. naroda za njega vezani mnogi prehrišć. običaji i verovanja, u 1. redu oni koji su u vezi s kultom mrtvih (naročita jela, kao pasulj, med, orasi, prostiranje slame, bacanje oraha u uglove gde se nalaze duše mrtvih, badnjak, pečenica i kultni hlebovi ustvari su žrtve, a polaženik je inkarnirani predak. U mnogim jžsl. krajevima na B. ili na Badnji-dan obilaze kuće koledari, grupe dečaka, koji pevaju naročite pesme). Božićna pobuna na Cetinju, izbila krajem decembra 1918., zbog odluke podgoričke Vel. nar. skupštine (13./11. 1918.) o zbacivanju dinastije Petrovića i o ujedinjenju C. Gore sa Srbijom; njom nisu bili zadovoljni bliži rođaci, prijatelji i privrženici kralja Nikole, koji pokušali da ponište tu odluku pobunom i da ponovo proglase Nikolu Petrovića za kralja C. Gore kao zasebne države; na čelo pokreta stavio se Jovan Plamenac, koji u odlučnom trenutku napustio pobunjenike i pobegao u It.; pobunjenici upočetku imali uspeha; zauzeli varošicu Njeguše, opkolili Cetinje i tražili od izvršnog nar. odbora da im ga preda, ali ih ovaj odbio; stoga došlo do borbe na sam Badnji-dan; odbrana Cetinja (oko 750 omladinaca i 1 četa jsl. vojske koja čuvala Komandu jadr. trupa) potukla pobunjenike (oko 2500) i zarobila oko 450, a ostali se sklonili pod it. zaštitu u Boku Kotorsku, odakle posle prešli na it. lađama u It.; oko 100 istaknutih pobunjenika, među kojima bilo i najbližih rođaka kralja Nikole, zatvoreno u tamnicu u Jusovači; posle 2 god. dobili amnestiju,
BOŽIĆ Radič, srp. despot (1527.-1528); početkom 16. v. prešao iz Srbije u Vojvodinu; vojevao protivu Turaka u i. Srbiji, s. Bug. (1502.) i u Sremu (1522.); naziv despota dobio od J. Zapolje.
BOŽIĆNjE OSTRVO (Christmas Island) 1) brit. o. u Indiskom Ok., j. od Jave (163 km², 1100 st.); bogata ležišta fosfata, 2) brit. koralsko o. u Polineziji (607 km²).
BOŽJA ŽABICA → gatalinka.
BOŽJAKOVINA, poljopr. dobro Savske Ban.; gaji i plemenite rase živine, svinja i goveda.
BOŽJI BLAGOSLOV, hazardna igra sa 2 špila od po 32 karte; igrači kupuju proizvoljan broj karata od bankara koji po završenoj prodaji iz 2. špila otvara po 4 karte u 3 reda i 13. premiju; igrač povlači svoj ulog ili ga uvišestručava, prema tome da li je koja njegova karta otvorena i na kojem se mestu nalazi.
BOŽJOM MILOŠĆU (Dei gratia), formula upotrebljena u vladalačkoj tituli da se označi proisticanje vladalačke vlasti od boga; 1. put je upotrebili ep. na saboru 431. g. u Efesu, pa su se zatim njom služile pape (D. et ecclesiae g.), Napoleon III, it. vladaoci; srp. kraljevi isticali su: po m. b. i volji narodnoj.
BOŽOVIĆ Grigorije (• 1880.), pripovedač, javni radnik i novinar; svršio Duhovnu akad. u Moskvi; u njegovim pripovetkama i putopisima iz Sandžaka, J. Srbije i Crne Gore ima mnogo lepo nađenih scena, novih zanimljivih motiva i živih opisa; objavio više knj.
BOŽUR (Paeonia, fam. Ranunculaceae), zeljasta ili drvenaota biljka, gaji se u baštama zbog krupnog crvenog cveća; u stepama j. Evr. česta je P. tenuifolia, tanko isečenog lišća i crvenih pravvlnih cvetova; u Jugosl. su najviše zaetupljene P. corallina, P. decora, P. officinalis, koje obično naseljavaju planinske predele ili kotlinske ravnice. B. kosovski, običan divlji b. (P. decora). cvetova crvenih kao krv; ima ga mnogo između Prištine i Vučitrna; narod veruje da je ponikao iz krvi kosovskih junaka.
BOZ, ličnost iz Biblije, Rutin muž.
BOZA, buza, piće spravljeno prvobitno od prosa, a sad od kukuruzna brašna; sadrži neznatan % alkohola; veoma rašireno kod tur. naroda, a na B. II. kod Jž. Sl. i Arbanasa.