Свезнање Б1
| СВЕЗНАЊЕ |
Б, б 1) 2. слово ћирилице и латинице, у црксл. буки. 2) уснени звучни сугласник. 3) у муз. b хроматски знак, који снижава тон за полустепен: промењен тон мења и своје име: е, а, b зове се онда: ес, ас, бе. 4) В, хем. знак за бор. Ва, хем. знак за елемент баријум.
БАБА 1) веома стара жена. 2) мајчина или очева мати. У праву: б. по матери дужна је издржавати унука (→ алиментација); наслеђује унуче без порода и без сродника по очевој лози, које нису надживели мајка или дед по мајци или њихови потомци. Б. по оцу дужна је издржавати унуче (алиментација) и наслеђује га, ако оно умре без порода, а не остави за собом оца, мајку, деду по оцу или њихове потомке.
БАБА 1) пл. (1 737 м) јз. од Гатачког Поља у Херц. 2) пл. у Ј. Србији. између Преспанског Ј. и Битолске Котлине; највиши врх Пелистер (2 600 м). 3) Баба Сач, план. (1 697 м) која одваја обл. Порече и Желеник, на зап. ободу пелагониске котлине у Ј. Србији.
БАБАДАГ, варош (3 500 ст.) у Добруџи, у Рум.; у тур. време снажно утврђење и живо трг. место. Стан. мешовито: Бугари, Турци, Румуни, Јермени и др. У непосредној близини рибом богато Разимско Ј.
БАБАК (шп.), буба, → мајци.
БАБАКАЈ, вел. стена у Дунаву, код Голупца, пред улазом у ђердапску клисуру (→ сл ).
БАБА ТАХИР, перс. песник (вероватно из 11. в.) певао → рубаије у хамаданском дијалекту.
БАБАХАСАНИЦА, огранак Шар-Пл., з. од Тетова (2484 м)
БАБЕЛ МАНДЕБ, мореуз између Ар. и Афр.. спаја Аденски Зал. (Индиски Ок.) са Црвеним М.
БАБЕЛ УНД БИБЕЛ (нем. Babel und Bibel. Вавилон и Библија). књ. Ф. Делича. проф. унив. у Берлину, доказује да су у Виблнји многе ствари (створење света, потоп) узете из вавилонских легенди и рел. Почетак вел. борбе (1902.) богосл. науке и асиролога; данас има мало присталица (панвавилонисти).
БАБЕЉ Исак (• 1894.), рус. белетрист млађе генерације у СССР, веома колоритног, епски мирног стила; сугестиван приказивач сурових момената револуције и грађ. рата у Рус; гл. дела: Конармија, у којем описује походе Буђеног, Одеске приче и приповетке
Смрт командарма.
БАБЕНБЕРГ, породица аустр. маркгрофова; владала Аустр. (од 976.) и Штајерском (од 1122.) до пред крај 13. в.; осн. је Љутполд I, коме је нем. цар Отон II дао на управу Аустр. (976.).
БАБЕФ Франсоа (Babeuf,* 1760.-1797.), назван Грах, фрц. револуционар: склопио заверу противу Директоријума у намери да заведе комунизам (→ бабувизам). ухваћен и осуђен на смрт.
БАБИЗАМ, перс. секта која је хтела да из основа реформише ислам, прозвана по Али Мухамеду Бабу из Шираза (• 1821. а смакнут по пресуди перс. владе 1850.). Присташа б. (бабија) има у Персијн, Амер. итд.
БАБИНА ЈАМА. б. рупа, нар. израз за подгрлац на врату изнад грудне кости.
БАБИНЕ, бабиње 1) у мед. стање жене, одн. процеси који се у њеном организму дешавају првих 6 недеља по порођају: ране се залечују, полни органи се враћају у нормално стање, дојке почињу да луче млеко. јајници почињу да функционишу (овулација, менструација): нестају све промене у телу проузроковане трудноћом; изузетак чине само дојке. 2) по нар. веровању за време б. породиља и дете изложени су вел. опасности од злих очију (урока) и бабица, злих подземних демона. 3) посете које чине жене с поклонима породиљи. Бабиња грозница, септично обољење бабињаре после порођаја или побачаја: јавља се стога што дупља материце после сваког порођаја или побачаја сачињава вел. рану на месту где је била усађена постељица; у порођајном каналу, на ивицама уста материце, у вагини и на међици стварају се порођајем веће или мање пукотине и расцепи кроз које заразне клице улазе и изазивају ово обољење; инфекција је локална или прелази и захвата гениталне органе и њихову непосредну околину, или прелази у крвоток и производи сепсу. веома тешко обољење. Знаци: 2 или 3 дана по порођају нагло повишење тмпт., до 40º, језа. и дрхтавица, убрзан пулс (око 120 у мин.); језе и дрхтавице се у међувремену понављају, што означава да се умножене бактерије разносе са места инфекције крвотоком по целом телу и у органима (плућима, бубрезима, зглобовима, мозгу итд.) стварају нова гнојава огњишта → апсцеси. Б. млеко, мајчино млеко у првим данима после порођаја; нестаје после 4-5 дана и прелази у чисто (право) м. Бабињара, жена после порођаја; бабиње траје 6 недеља због чега се назива још и шестонедељка.
БАБИНЕТОВА хомолографска пројекција, измењена Молвајлова неправа еквивалентна цилиндрична п.; конструисао је Француз Бабине; употребљава се за претстављање целе Земље, хемисфера и мањих делова.
БАБИНО ЛЕТО, топлије време, које по нар. веровању бива око св. Мартина (11./11.); наука није нашла потврде овом веровању.
БАБИНО ПОЉЕ, село и морско купалиште на о. Мљету; исусовачки ман.
БАБИНО УХО (Peziza aurantiaca), месната, плитичаста печурка црвено-наранџасте боје; живи на земљи богатој биљним остацима, на мртвим стаблима и гранама у шуми; има више врста; омиљена као први весник пролећа.
БАБИЋ 1) Ђалски Љубо →Ђалски. 2) Љубо (• 1890.), сликар и проф. Ум. акад. у Загребу; ради уљене слике и гравире; бави се ум. опремом књ. и критиком и историјом ум.; организовао низ изложаба којима претставио развој хрв. сликарства за последњих 100 год.; гл. дело: Умјетност код Хрв. у 19. в.
БАБИЦА, стручна, школована особа за указивање помоћи при порођају, за негу породиље и новорођеног детета; има приватних, држ. и општинских; под надзором држ. санитетских органа.
БАБИЧ Михаљ (• 1883.), мађ. песник и романописац; збирке стихова: Лишће из венца Ириде, Долина немира; од романа најопсежнији: Синови смрти, у којем слика мађ. друштво пре и после светског рата.
БАБИЧКА ГОРА, план. (1 057 м) си. од Лесковца, на граници Вардарске и Моравске Бан.
БАБЈА ГОРА, највиши врх Бескида 1725 м.
БАБЊА → бамња.
БАБОНИЋИ, ст. хрв. племићка породица са подручјем у Слав. и Загребачкој биск.; још средином 13. в. имала 5 грана; 1 од њих, горички кнезови, потичу од кн. Стевана Горичког († пре 1210.); његов син Бабонић, по ком племе носи име, помиње се последњи пут 1256.; 2. син Стеванов, Стеван, имао обл. око Купе и Коране, и у Крањској; играо у хрв. ист. значајну улогу; најважнији од свих слав. бан Иван Б., који је, с краљем Карлом Робертом, срушио Младена II Шубића и имао вел. подручје и власт; мада још 1323. био одбачен од краља због буне далм. Хрвата, ипак задржао знатан углед и утицај. Његови синови Никола и Дујмо проширили власт породице до р. Уне и осн. нову грану породице, која је добила назив благајских грофова, по граду Благају у ст. Хрв.
БАБРИЈЕ, грч. писац басана у стиховима из 2. в.; басне делом сачуване.
БАБУВИЗАМ (фрц.), револуционарни покрет из доба фрц. револуције, добио име по → Бабефу; тежио да фрц. револуцију прошири и продуби у правцу интереса пролетаријата.
БАБУКИЋ Вјекослав (1812.-1875.), публицист и проф. гмн. у Загребу; један од вођа илирског покрета, први тајник Матице илирске, члан редакције Гајеве Данице, Гајев саветник у погледу језика; без теориске спреме, али добар познавалац штокавског дијалекта; објавио у Даници: Основу словнице славјанске наречја илирског.
БАБУНА 1) д. притока Вардара; извире испод врха Мокрог (Солунска Глава) на Јакупици пл., улива се у Вардар испод Велеса; истоимени предео у њеној долини, зван и Азот. 2) план. бедем који одваја пелагониску котлину од вардарске удолине на С од Прилепа.
БАБУНИ → богомили. Бабунска вера, касније назив за богомиле.
БАБУНСКИ-Стојковић Јован (1878.-1920.), четнички вођ у Ј. Србији; свршио учитељску шк. 1896. и био уч. у Ј. Србији; предузео четничку акцију од 1905.; учествовао у свима ратовима (1912.-1918.) и истицао се храброшћу и вештином.
БАБУР, потомак Тимура и Џингиз-хана, ујединио Индију полит. и верски и осн. тзв. царство вел. могула (1526.-1858.), с престоницом у Агри; био и песник, написао Бабурнаме (В. књиге), тј. мемоари, на чагатајском језику.
БАБУРА 1) → паприка. 2) → мокрица.
БАБУРКА → кривач.
БАБУШКАРИ → зоље шишаруше.
БАВАРСКА, покрајина у ј. Нем. (75 000 км², 7,7 мил. ст.) око г. Дунава и изворишта Мајне, оивичена високим план. (Алпи, Бав. и Чешка Шума, Фихтелгебирге, Франачка Шума, Рен, Спесарт); у средини висоравни (Швапско-баварска В. и Франачка Јура), између којих протиче Дунав са многим притокама, а у сев. делу налази се извориште Мајне; ове 2 р. спојене каналом и тиме Сев. М. везано за Црно М. На подножју Алпа више глацијалних јез. и много бара. Обилује минер. изворима. Стан. Немци, кат. и прот. Аграрна обл., али веома развијена и инд.: рударска (камени и мрки угаљ, гвожђе, со, графит) и фабричка (гвожђе, челик, машине, ткст., хем., пиварска, стакло, графит). Густа жел. мрежа; гл. градови Минхен, Нирнберг, Аугзбург. Баварци, део нем. народа на Баварској Висоравни и у обл. и. од р. Леха, потомци ст. Бајувара. Г. 745. потчинили Слов., а 788. дошли ови заједно под власт Карла Вел.
БАВЉЕЊЕ, у праву привремено борављење једног лица у једном месту (→ боравиште).
БАГАВАД ГИТА, Багаваџита (инд.: песма о узвишеном), књ. индиске рел., епизода из епоса Махабхарате, излаже учење о љубави, слично хришћ.
БАГАЖ, багажа (фрц.), пртљаг; фукара, олош.
БАГАНА (тур.), јагњећа кожица од које се праве шубаре и др.
БАГАТЕЛА (ит.), ситница, безначајна, јевтина ствар, Багателисати, потцењивати. Багателни поступак, нарочити скр. и убрзани судски поступак пред ср. судом у споровима до 500 д; у њему не постоје 2 (призив и ревизија), већ само 1 правни лек (призив на окр. суд и то ако је повређена форма); у Србији то решава оп. суд, а призивни суд је ср. суд.
БАГАТИН, багатун, назив бакарнога новца у зап. странама Југосл.; ит. порекла, испрва сребрњак.
БАГДАД, град на Тигру, који је одатле плован; престоница Краљ. Ирака (200 000 ст.); раскрсница караванских путева и станица на багдадској жел. за Басру; тржиште за опијум, сезам, ориз, ћилиме, свилу итд. Багдадски халифат, ар. држава, осн. од Абул-Абаса (750.) са престоницом у Б. (од 762.); трајала до монголске најезде (1258.)
БАГЕР (нем.) 1) справа за копање на суху (земље руда) или под водом, помоћу лопата или каблова причвршћених за бесконачан ланац. 2) брод за чишћење и продубљивање морског дна или речног корита гвозденим кабловима, или пумпама које усисавају муљ са дна.
БАГЕСЕН Јенс (1764.-1826.), дански писац; бавио се најразноврснијим идејама свога времена и неговао скоро све књиж. облике; убраја се у најзначајније књиж. личности на прелазу из 18. у 19. в.
БАГЛАМА (тур.) 1) гвожђе којим су врата учвршћена за довратак и око којег се окрећу шарке. 2) врста тамбуре са 3 жице.
БАГРАТИОН Петар (1765.-1812.), рус. генерал; смртно рањен у бици код Бородина.
БАГРЕМ, багрен (Robinia pseudoacacia, фам. Papilionaceae), високо дрво, погрешно називано »акација«, сложеног, непарно перастог лишћа, белих лептирастих, зигоморфних, гроздастих цветова и махунаста плода; цвет се састоји од 5 круничних листића и 10 прашника, од којих су 9 сједињени у снопић, а један слободан; пореклом из С. Амер.; има вел. узгојни значај, јер брзо расте и подноси сушу и жегу; употребљава се за пошумљавање осиромашеног земљишта и живих пескова и за везивање вододерина; брзо даје тхн. дрво (виногр. коље, стубове, руднично дрво, сеоску грађу итд.); одликује се тврдином, еластичношћу и истрајношћу; употребљава се у занатству (колари, токари, столари), за спортске справе, жел. прагове итд. Багрена алписка, зановет (Cytisus laburnum, Laburnum vulgare), лептираста биљка, садржи алкалоид цитизин, нарочито у семену, јако отровног дејства, слично стрихнину; раније употребљавана као лек, али због честих тровања данас избачена из употребе.
БАГРЕНИЦА, хламида, црвена одећа у коју је Пилат обукао Христа; ознака и одећа кардинала.
БАГРЈАНА Елисавета, псеудоним → Белчеве Елисавете.
БАГУН, домаћа раса свиња у Подравини; малобројна и по привр. способностима веома слична мангалици и туропољској раси; боје прљаво-беле до сиве, малих, усправних ушију, прилично вел. главе и веома шиљасте њушке; тело нешто краће него код мангалице и туропољске расе.
БАДАЛИЋ 1) Јосип (1888.), књиж. критичар и историчар, нарочито рус. књиж. 2) Хуго (1851.-1900.), песник и преводилац; покушао да створи класични песнички стил; гл. дело: Изабране песме; превео Шекспировог Кориолана.
БАДАХШАН, обл. на си. Афганистана и у Таџикистану (СССР).
БАДЕМ (Prunus amygdalus, Amygdalus communis), дрво високо до 10 м, ружичаста или бела цвета, пореклом из з. Аз., врста коштичавог језграстог воћа; тражи мало топлије поднебље; успева добро на обалама Сред. М., а најбољи је из Ит., Фрц. и Шп.; код нас се гаји у Прим. и долини Вардара. Према укусу има га слатког и горког, а према јачини љуске може бити тврд и мек.; сладак се употребљава за јело и цеђење уља, а тврд и горак за цеђење уља и производњу младица на које се калеме боље врсте б., бресака и кајсија. Бадемово уље, добива се пресовањем слатких, или горких бадема; од слатких бадема је бистро, отвореножуте боје, без мириса, пријатног укуса; употребљава се у парфимерији, козметици и мед.; од горких бадема има карактеристичан мирис, садржи 2--4% цијанове киселине, због чега је отровно; употребљава се у парфимерији, козметици и за израду коњака и бресковаче.
БАДЕН 1) покрајина у јз. Нем., на д. обали Рајне; обухвата д. страну Рајнине долине и потолине, гл. део пл. Шварцвалда, Швапску и Оденвалдску Висораван; најтоплија обл. у Нем. Зап. границом тече Рајна, у ј. делу извориште Дунава, кроз с. део протиче Некар. Обилује минер. изворима. Знатна површина под шумом. Стан. Немци, еванг. Земљр. (жита, хмељ, дуван, виногради, кестен, бадем), сточарство и шумарство. Развијена инд.: ткст., машине, кожа, часовници. Гл. град Карлсруе, већи: Манхајм, Хајделберг, Фрајбург, Констанца. 2) бања у Швајц. на р. Лимату; алкално-салинична сумпоровита терма (48°); ст. замак. 3) сумпоровита бања на подножју Бечке Шуме код Беча. 4) Б.-Б., термални извори и бања у Шварцвалду (Нем.). Баденска филозофска школа, јз. нем. флз. школа, осн. Виљем Винделбанд (1848.-1915.), припадају јој Хајнрих Рикерт, Емил Ласк, Кронер и др.; њено основно гледиште је теолошки критицизам, а основни појмови: циљ, вредност и норма; норме духовног живота имају основа у објективним вредностима: истини, доброти и лепоти; флз. као наука о нормативној свести дели се на логику, етику и естетику.
БАДЕНГЕ, надимак Наполеона III.
БАДЕН-ПОВЕЛ Роберт Стивенсон (• 1857.), енгл. ген.; осн. скаутизам.
БАДЕНСКИ Лудвиг (1655.-1707.), баденски кнез (од 1677.) и аустр. војсковођ; истакао се у одбрани Беча (1683.); ратовао успешно против Турака у Србији и Ердељу; придобио Србе да ступе у борбу с Турцима и тако довео до вел. сеобе Срба под Арсенијем III; затворио у Кладову Ђорђа Бранковића (1689.).
БАДЕР Франц (Baader, 1765.-1841.), нем. филозоф, теолог и мистичар.
БАДИЖОН (фрц.), врста финијег малтера за премазивање и испуњавање рупа на зидовима и вајарским делима.
БАДЊАК, веома раширени обичај код евр. народа да се на Бадњи дан пре сунца сече грана од храстовог, ређе другог дрвета; дочекује се свечано и уноси у кућу уз многе обреде: посипа се житом, вином итд. Увече се свечано налаже на ватру и мора да гори целу ноћ, негде и до Богојављења; његове иверке, угарци и пепео важе као одбрамбена и особито лековита средства. Бадњи дан, дан уочи Божића, прозван тако што се ноћ уочи Божића проводила у бдењу; испуњен је многим обичајима: доношење и налагање бадњака, строг пост, једење нарочитих јела (мед, ораси, пасуљ, риба), простирање сламе по кући.
БАДРЉИЦА, чврст штаполики део у средини птичијег пера, око којег су чије.
БАЖДАРЕЊЕ БУРАДИ, врши Држ. уред за баждарење, на тај начин што се измери празно буре (дара), затим напуни чистом водом, па опет измери и од нове мере одбије дара; после тога, на предњем данцету бурета се обележи садржина, година и печат уреда; пошто се садржина буради мења (сушењем, стезањем обручева), потребно је сваке 3. године пребаждарити бурад, да би се контролисала њихова права запремина.
БАЖЕНОВ Василиј И. (1737.-1799.), рус. архитект прелазног стила од барока ка класицизму; гл. дела: дворац у Царицину код Москве, дом Пашкова (сад Лењинова библт.), пројект дворца у Кремљу.
БАЗ → зова.
БАЗА (грч.) 1) основа, подлога, потпорна тачка, ослонац, основица, стопа стуба, профилисан и проширени архт. део који чини прелаз од пода до стабла стуба, ступца или постамента. Базирати (грч.-нем.) оснивати на нечему. 2) хем. једињење које са киселинама гради соли (натријум-хидроксид, амонијак, калцијум-оксид); по савр. теорији: све материје које у воденом раствору дају хидроксилни јон. Базичан, алкалан, лужнат.
БАЗАЛА Алберт д-р (• 1877.), проф. Загребачког унив.; бавио се с успехом и педагогијом; гл. дела: Филозофска пропедевтика, О филозофији у средњошколској настави, О казнама, Нацрт закона о средњим школама, Друштво и школа према злочинству, О реформи наших средњих школа.
БАЗАЛНИ МЕТАБОЛИЗАМ, минимална количина енергије потребна за обављање фзл. функција (дисања, крвотока, лучења и др.) и за извршење хем. реакција у ткивима (→ асимилација и дезасимилација) неопходних за одржање живота; израчунава се код 1 особе у апсолутном миру, после гладовања од 12-24 час, на 16°, одевене тако да се не бори ни против расхлађивања ни против загревања; изражава се количином утрошене енергије (у вел. кал.) на 1 час и на 1 м² површине тела. Ова се »основна потрошња« енергије може одредити и мерењем количине потрошеног кисеоника и произведеног угљен-диоксида, а износи приближно: 1,054 кал. на кг и час, или за човека сд 70 кг 1770 кал. за 24 часа. Вредност б. м. варира. код здравих особа и зависи од многих фактора (год. старости, пол, раса, клима и др.); код болести и болесних стања такође варира, и може бити мањи или већи од нормалне вредности (нпр. код Базедовљеве болести може да буде повећан за 100% и више).
БАЗАЛТ (грч.-лат.), веома чврста и отпорна, црна или затвореносива вулкан. стена, састављена од плагиокласа, аугита, оливина, магнетита и др. минерала; јавља се у облику плоча, сливова и купа; често се лучи стубасто; одличан материјал за израду путева и коцака за калдрму; код нас: у Нагоричану код Куманова, код ман. Св. Петке на Нишави, на Руднику, Кутјеву у Слав. итд.
БАЗАР (перс.) 1) покривен трг на Истоку. 2) трговина на мало; ст. израз за трг. робом. 3) зграда у чијим се просторијама продају све врсте робе. 4) илустровани модни лист. Базарска трговина, обухвата вел. број разноликих артикала: дечје играчке, мале муз. инструменте, прибор за пушење, ситне украсе за собу, јевтине ђинђуве и др. наките, украсе, разне ситне предмете за ж. тоалету итд.
БАЗГА→ зова.
БАЗЕДОВ Карл (Basedow, 1788.-1854.), нем. лекар,. физикус у Мерсебургу; умро од пегавог тифуса, којим се инфицирао при секцији. Проучавао нарочито промене ткива код егзофталмуса. Базедовљева болест, хипертрофија и хиперфункција штитне жлезде; знаци: увећана штитна жлезда, избуљене очи, дрхтање руку, убрзан пулс, немир, проливи, мршављење; срце се временом проширује и попушта.
БАЗЕЛ, гл. град (148 000 ст.) истоименог кантона у Швајц.; лежи на обалама Рајне (В. и М. Б.); насељен већином Немцима; унив. (1460.), већница; развијена инд. ткст. (свила) и хем. (боје); жива унутр. и слољна трг. Базелски сабор, скуп бискупа ркат. црк. (1431.-1449.), који је настојао да ограничи папску моћ, али није имао успеха, јер га је папа Еуген IV ослабио премештањем у разна места и тако избегао реформе. Б. уговор, склопљен (1795.) после ратова између револуц. Фрц. и Пруске и Шп.
БАЗЕН 1) Ашил (Вazaine, 1811. - 1888.), фрц. ген. командовао рајнском војском у фрц.-пруском рату и предао се Прусима код Меца са 170 000 војника. 2) Рене (Ваzin, * 1853.), плодан фрц. романописац; сликар природе, ст. обичаја, љубави према родној груди и породичног живота. села и провинције; гл. дела: Породица Оберле, Земља која умире, Из све душе итд.
БАЗИДИОМИЦЕТЕ (Ваsidiomycetes), група виших гљива које се одликују тиме што њихове споре постају егзогено (пупљењем) на врховима нарочитих хифа; орган на којем постају споре назива се базидија, а споре базидиоспоре; у њих спадају гарке, пламењаче, пухаре и печурке са шеширом; многе су опасни паразити на култ. биљкама (гарке пламењаче).
БАЗИЛ Лупу (1634.-1654.), господар Молдавије, тур. вазални кнез.
БАЗИЛЕ Ђамбатиста (1575.-1632.), ит. новелист; гл. дело: Пентамероне.
БАЗИЛИДЕС, сириски гностичар из 2. в., живео у Александрији.
БАЗИЛИКА (грч.) 1) у ст. Атини дворана у којој је заседавао архонт базилеус. 2) код Римљана дуга правоугаона зграда, оивичена тремом на стубовима, за трг., суђење и скупове; Константин Вел. уступио многе старе б. хришћанима да их преправе у храмове. 3) хришћ. једноброди или вишеброди храм (на сл. б. св Аполинарија у Равени. Јелинистичка б., има кров од греда, а оријентална је засведена, са кубетом или без њега. Базилике, ревизије рим. права у Виз ; започете под царем Василијем а завршене за владе Лава Мудрог (886.-893.); у б. из Јустинијановог кодекса избачено што је застарело.
БАЗИОТРИПСИЈА (грч.), комадање и делимично вађење дечје главе из материце; → ембриотомија
БАЗИС (грч.) → база.
БАЗЈАШ БАЈА, бања у Рум., 34 км си. од Темишвара.
БАИЈА, државица (529 379 км², 4,1 мил. ст.) и пристаниште (340 000 ст.) на Атлантском Ок. у Браз., трг. каве, шећера, дувана, какао, кожа, ткст. производа: мед. и правни фак., в. тхн. шк., библт. и музеј.
БАИЈА БЛАНКА (Вahia Blanca), град у Аргентини (80 000 ст.), после Буенос-Ајреса најважније аргентинско пристаниште; извози земљр. и сточарске производе.
BAILE ATHA CLAITH → Боле Ата Клија.
БАЈА, варош у Мађ., лежи на Дунаву у Бачкој жупанији, близу јсл. границе; жел. раскрсница, пристаниште, трг. житом и стоком; за време тур. управе била срп. место.
БАЈА ГАЊЕ, главни јунак истоименог дела буг. књиж. Алека Константинова; тип негативног полуграћанина, који је изгубио везу са селом, а није је нашао са градом и који мисли само на своју личну корист.
БАЈАГИ (тур.), тобоже.
БАЈАДЕР (порт.), дуг и широк појас од свиле; носиле га жене у Србији у 19. в. Бајадера, евр. назив за индиске рел. (девадаши) или профес. играчице и певачице (начни).
БАЈАЗИДАГИЋ Дервиш паша (Дервиш паша Мостарац, † 1603.), тур. књиж.; за Мехмеда III царски намесник у Босни; певао на тур. и перс.
БАЈАЗИТ 1) Б. I, тур. султан (1389.-1402.), после погибије оца Мурата на Косову узео власт и спасао тур. војску од пораза; нагнао кнегињу Милицу да призна његову врховну власт и да му да кћер Оливеру за жену; учврстио власт на. Балк. и заузео целу Македонију и Буг.; потукао крсташе код Никопоља (1396.) и сукобио се са Тимуром код Анкаре (1402.), где је потучен и заробљен. 2) Б. II, тур. султан (1481.-1512)., водио ратове против Хрвата, Мађара и Пољака: отровао га син Селим. 3 трагедија у стиховима од Расина.
БАЈАЛОВИЋ Петар (• 1876.), архитект, проф. тхн. фак. у Београду; пројектовао павиљон Краљ. Србије на међунар. изложби у Риму (1912.), конак у ман. Каленићу, дом Друштва св. Саве, Коларчев унив. у Београду, итд.
БАЈАМОНТИ 1) Анте (1822.-1891.), лекар, вођ аутономашке странке у Далм.; осн. ит. читаоницу у Сплиту. 2) Јулије Сплићанин (1744.-1800.), писац ист., архл. и хем. студија; певао ит. и лат. песме скупљач нар. песама и библг. грађе за нашу књиж.; композитор црк. песама у стилу ит. барокне муз.
БАЈАН, аварски каган из 6. в., нападао на Виз. за владе цара Маврикија.
БАЈАЊЕ, уклањање урока, болести и др. невоља или преношење тога на друге употребом магиских формула; бајати може свако, али нарочито лица која и иначе имају увећану чаробњачку моћ: ст. жене, врачеви, свешт.; веома распрострањено по свету, и код образованих народа; особита врста б. → егзорцизам.
БАЈАР Пјер (Вayard, 1472.-1524.) фрц. најамнички вођ, кондотјер и сарадник фрц. краљева против Енглеза и Шпанаца; »витез без страха и мане«.
БАЈАТ (тур.), давнашњи, без свежине, сасушен од дугог стајања.
БАЈАЦО (ит.), лакрдијаш, комедијаш.
БАЈБАРС I, мамелучки султан (1260.-1277.); потукао Монголе код Ајн-Џалута (Сирија) и тако им пресекао пут у Ег.
БАЈДАВИ († 1286.), писац веома познатог коментара Корана; очистио Замахшаријев коментар од мутазилитских схватања.
БАЈЕ, место крај Напуља, одмориште ст. Римљана, чувено у доба рим. царства са својих извора и своје лепе околине.
БАЈЕР 1) Адолф (1835.-1917.), нем. хемичар, један од осн. модерне орг. хем.; одредио хем. састав индига; носилац Нобелове награде (1905.). 2) Фредерик (1836.-1922.), дански политичар, осн. међунар. друштва за мир, у Берну; Нобелова награда.
БАЈИ Жан Силвен (Вailly, 1736.-1793.), фрц. астроном, претседник фрц. уставотворне скупштине и париске општине у доба револуције; погубљен за време терора.
БАЈИНА БАШТА, варошица (800 ст.) и среско место на обали Дрине (Дринска Бан.). У околини успева чувени дуван бајиновац.
БАЈИРИ, издужена језерца поред р., мећу дунама у пустињама ср. Аз., нарочито у басену р. Тарима.
БАЈИЋ Исидор (1878.-1915.), композитор, проф. муз. у Н. Саду; компоновао хорска црк. и световна дела и соло-песме: опера Кнез Иво од Семберије, рађена у нар. тону, више вокалног стила; издавао Муз. библт., написао: Теорију нотног певања, Муз. речник, Клавир и учење клавира (→ сл ).
БАЈИЦЕ, насеље у зап. делу Цетињског Поља, некада посебно вел. братство. Ст. Б. се већином раселиле; данас у Б. гл. братство Мартиновићи.
БАЈКА, фантастична прича у којој се симболично изражава известан ум. садржај и смисао; највише развијене у Индији, али их има код свих народа па и код нас (Међедовић, Змиски цар, Змија младожења итд.).
БАЈКАЛСКО ЈЕЗЕРО, у и. Сибиру; дуго 674. широко 74 км; површина 33 000 км²; најдубље на свету (1522 м); изванредно богато рибом; од половине јануара до половине маја покривено леденом кором дебелом 1 м.
БАЈКИЋ Велимир д-р (• 1875.), истакнут економист, б. проф. унив., помоћник мин. фин. и публицист; од 1929. уређује недељни часопис Народно благостање; дао много дела на разним пољима. али се претежно бавио проблемима екон. политике и фин.
БАЈОН Андре (Ваillon, • 1875.), белг. писац; дубок анализатор човечје душе; гл. дела, романи: О Једној Марији, Прост човек, Пуж из Луксембуршког врта, Лудило итд.
БАЈОНА (Вауоnnе), варош (око 30 000 ст.) у Фрц. на ушћу р. Адура у Атлански Ок., ратно и трг. пристаниште; трг целе а. обл. у подножју Пиренеја.
БАЈОНЕТ (фрц.), хладно бодно оружје; састоји се из бодила и дршке а натиче се на пушчану цев. Бајонетски затварач, начин за причвршћивање 2 предмета помоћу зупца и жљеба; зубац се стави у жљеб, па затим обрне, после чега више не може да испадне.
БАЈРАК (тур.) 1) застава; у сх. народу се по правилу носи о свадби; имали га и еснафи, хајдучке чете и устаници; у прошлости обично били бели или црвени; са знаком крста у средини; сад се употребљава нар. или држ. тробојница. 2) код сев. Арбанаса вој. одељења, на која се деле племена и која предводе бајрактари.
БАЈРАКТАРЕВИЋ Фехим д-р (• 1889.), оријенталист, проф. Беогр. унив., бави се особито проучавањем ист. и књиж. веза нашег народа с И, нарочито с Турцима (чланци и студије о тур. изворима за нашу ист.); преводилац (Рустем и Сухраб, с перс), за Свезнање обрадио ист. и књиж. источ. народа.
БАЈРАМ (тур.), највећи мусл. празник; има их 2: вел. или рамазански, на крају поста који траје целог месеца рамазана, и курбански, који пада 70 дана после вел. и о којем се кољу жртве; за овај други мусл. поклоници (хаџије) одлазе у Меку; стога се зове и хаџиски; рамазански траје 3, а курбански 4 дана. Бајрамије, дервишки ред у Тур.
БАЈРАМ ЦУР (• 1850.), арб. првак; противник Срба, вођ качака и осн. арб. косовског комитета; нестало га после доласка на власт Ахмед бега Зогу.
БАЈРОЈТ (Bayreuth), варош (35 000 ст.) у с. Баварској; инд. (ткст., хем., намештаја, керамичка); чувено поз. Р. Вагнера.
БАЈРОН 1) Џорџ Гордон (Byron, 1788.-1824.), један од највећих енгл. романтич. песника, славан у целом свету; писао чудесно брзо и много; као млад човек путовао по Ит., Порт., Грч., Арб. и Леванту; није издржао непријатељство средине у којој је живео у Лондону; отишао из Енгл. занавек и у туђини написао своја најбоља дела; умро од грознице у опсађеном грч. граду Мисолунги, где је био дошао да се бори за слободу Грка. Ремек-дела: Мазепа, Визија страшнога суда, Сарданапал, Манфред, Кајин и Дон Жуан, сатиричан спев, један од најзначајнијих епова енгл. књиж. 19. в. Бајронизам, став према животу и ум. који одговара Б. ставу; песимистичко гледање на живот. 2) Џон (Bayron, 1723.-1780.), енгл. поморац; открио нека аустрал. острва.
БАЈУВАРИ, ст. нем. племе келтско-герм. порекла; њихови потомци Баварци.
БАЈУК Марко (1882.), проф. и музичар; написао: Слов. нар. песме, Певска шола и црк. песме.
БАКАИРИ, индијанско племе из групе Караиба, у изворишној обл. Шингуа, у Браз.
БАКАЛАРИ (Gadidae), породица морских риба, коштаног скелета, узаног тела и ситних крљушти; гл. претставник Gadus morrhua. има 3 леђна и 2 чмарна пераја, тежак до 50 кг; живи у свима сев. морима, где га интензивно лове; само у сев. делу Атланског Ок. год. лов износи око милијарду кг; троши се свеж, сушен и сољен, а у трг. долази осушен; из јетре се добива познато рибље уље; у Јадрану сродници б. → ослић, товар.
БАКАЛИН (тур.), ситничар, детаљист, који води трг. на мало, на ситно; купује робу у средњим количинама у месту становања или у оближњем трг. центру и продаје је потрошачима.
БАКАЛОВИЋ Георгије († 1843.), сликар, ученик Стефана Гавриловића; радио иконостасе и портрете; често даје утисак самоука, али у најбољим својим сликама показује добре особине примитивистичког ум. који располаже лепим осећањем стила.
БАКАЛОРЕАТ (лат.-фрц.), испит зрелости, најнижи унив. степен у Фрц.
БАКАР, метал црвене боје (Cu, атомска тежина 63,57), спец. теж. 8,5, топи се на 1083°; кован, тегљив, жилав, добар проводник електрицитета и топлоте; на сухом ваздуху оксидује само по површини, а на влажном позелени од изграђених базних карбоната, што се искоришћава за вешт. стварање патине на киповима; налази вел. примену у инд. за прављење ел. проводника, судова, цеви, лима итд.; чешће се употребљава у легурама (бронза, месинг, ново сребро итд.) које се боље лију и одликују већом постојаношћу. Има га и чистог у природи, а добива се из сулфидних руда: халкопирита, ковелина и халкозина; садрже га и оксидне руде: куприт, малахит и азурит. Од евр. држава бак. рудом богатије су земље: Шп., Енгл., Нем., и Југосл., која од свих наведених данас најјача у производњи бак. рудаче и друга по производњи сировог б. Светска производња сировог б. износила је:
| год. | тона: | год. | тона: |
| 1930. | 1 578 000 | 1933. | 1 036 200 |
| 1931. | 1 377 000 | 1934. | 1 273 200 |
| 1932. | 929 100 |
Од производње у 1934. г. отпада 207 200 т на Евр. (Југосл. 44 390), 78 700 на Аз. (сам Јапан 66 500), на Афр. 258 100, на Амер. 721 100 и на Аустрал. само 8 100 т. У Југосл. има бак. рудаче готово у свакој покрајини, али од 15 налазишта експлоатишу се данас само два: то су рудници у Мајданпеку и Бору, у с. Србији. Борски рудник је својина Фрц. друштва борских рудника и ради од 1903. г. Ту има и до 30 м дебелих слојева рудаче са 6-7% бак. садржине, који дају б. веома доброг квалитета и чистоте (99,4%). Уз рудник су и високе пећи, које извађену рудачу одмах топе и ваде из ње б. У Бору 1934. произведено 662 015 т рудаче, истопљено 44 390 т б., а и извезено 35 978 т у вредности 346 мил. д. Тровање б., узимањем нарочито киселих јела која су дуже стојала у некалајисаним бакарним судовима; знаци: појаве као кад гастроентеритиса, грчеви, повраћање зелених маса, зеленкаста или крвава столица, жучна боја коже, тешко дисање, ситан пулс, некад и живчане тегобе, смрт могућна; 1. помоћ: испрати желудац, дати на чишћење, узимати беланчевине у вел. количинама. избегавати масти; звати лекара. Б. електролитички, металан б. који није добивен металуршким рафинисањем (сухим путем) већ је накнадно електролитички рафинисан; у томе циљу се у киселе растворе б. сулфата стављају плоче од металуршки рафинисаног б. као → аноде и растварају се под утицајем једносмислене ел. струје; на танким бакарним лимовима као → катодама, које се налазе на малом растојању између анода, таложи се једновремено под утицајем ел. струје иста количина потпуно чистог б. из раствора; при томе сви примесци падају као нерастворни, на дно или остају у раствору; овим начином б. се може ослободити и најмањих количина примесака, од којих нарочито арсен, антимон и бизмут имају веома неповољан утицај на његове особине. Е. б. садржи 90,95-99,99% б.; осим тога једино се на овај начин могу економично искористити и мале количине сребра, злата и платинских метала из металуршког б.; од целокупне свет. производње око 1,76 мил. т; рафинише се електролитичким путем око 1,5 мил, т; тј. више од 86%; у новије време е. б. се тхн. добива и из раствора бакарних једињења која се директно испирају из руда. Б. ацетат Cu(C₂H₃O₂)₂5H₂O, бакарна со сирћетне киселине; плави ромбични кристал. Бакарно доба, преист. доба за време којег су људи правили алате и оружје од б.; у Евр. доста кратко (3000.-2500. пре Хр.), јер су људи ,брзо пронашли бронзу. Б. свила, врста вештачке с., израђује се од целулозе растворене у бакароксид-амонијаку; формирана влакна преводе се накнадним поступком у целулозу.
БАКАР, лука и град (2074 ст.) на обали Јадр. М. и с. страни Бак. Зал. (Савска Бан.); риболов (туњ), извоз дрвета, поморска акад., гмн.; туристичко и климатско место са благим поднебљем; жел. и аутобуска станица. Тврђава подигнута 1530., са троугаоном основом и 3 куле; на си. страни био покретан мост; припадао породици Франкопана и Зринских. Бакарац, село на ј. крају Бакарског Зал. (Сав. Б.). Развијен лов на туне. Бакарска водица, прир. пенушаво вино; производи се за домаћу потребу у Хрв. Приморју од најбољих врста домаћег грожђа. Б. Залив, највећи зал. на сев. јадр. обали; довољно дубок за пристајање највећих морских лађа.
БАКАРА, хазардна игра са 2 шпила од 52 карте са 8 играча, од којих 1 држи банку; циљ је да се са 2-3 постигне 9, 19 или 29 поена; десетка се не броји, а слике се рачунају у 10 поена.
БАКЕЛИТ, вештачка смола; добива се кондензацијом формалдехида и сродних хем. материја са различитим фенолима; тврда је, без мириса, прозрачна, безбојна, јасножуте боје или бела као слоновача; може се бојити; изванредан изолатор јер не спроводи топлоту и ел. струју; отпорна и према мех. напрезању: може се загревати до 300° без промене; и на вишој тмпт. тешко се пали, већ само угљенише; отпорна и према влази, разблаженим киселинама и алкалијама; употребљава се у тхн. у раствореном стању за импрегнисање хартије, дрвета, азбестних предмета итд. и за израду ум. предмета и др. потреба, при чему замењује слонову кост, ћилибар, кост, рог итд.
БАКЕНБАРТ (нем.), залисци, брада само на образима, као продужење косе на слепоочницама.
БАКИ Мола-Махмуд-Абдул (1526.-1600.), најчувенији тур. лирски песник, мајстор класицизма, штићеник Сулејмана Вел.; написао збирку Диван.
БАКИН (1787.-1848.), јап. писац. ист. романа.
БАКИНГЕМ (Вuckingham), грофовија у Енгл., с. од р. Темзе (1940 км²). Стан. (240 000) бави се сточарством (овце, свиње), а мало инд.
БАКИНГЕМ 1) Џорџ Вилијам (1592.-1628.), енгл. државник, љубимац Џемса I. 2) Џорџ Вилијам (1628.-1687.), син претходног, енгл. државник. Б. Палас, краљев дворац у Лондону (у делу зв. Вестминстер), подигнут 1825. г.
БАКИЋ 1) Војислав д-р (1847.-1929.), педагог; био шк. надзорник, проф. и управитељ уч. школе, ректор Вел. школе у Београду, члан и претседник Г. просветног савета. Дао правац срп. педагогији а једно време имао вел. утицај на њен развој. Гл. дела: Rousseau’s Pädagogik, Примењена наука о васпитању, О васпитању деце у родитељској кући, О механизму у шк. настави. 2) Љубомир (• 1877), правник и политичар: претседавао Вел. нар. скупштини у Подгорици (24./11. 1918.) која се изјаснила за присаједињење Србији. 3) Павле, последњи срп. деспот, пореклом са Венчаца из Шумадије; рано ступио у везу са Мађарима и прешао са вел. четом ратника на њихово подручје (1525.), где је лепо примљен; учествовао у свима знатнијим борбама са Тур.; прихватио политику Фердинанда Хабзбуршког, од кога добио назив деспота (20./9. 1537.), али наскоро погинуо у борби с Турцима.
БАКЉА (од лат. facula) → зубља.
БАКОЊСКА ШУМА, ниска, ст. острвска план. (713 м), си. од Блатног Ј. (Мађ.), под шумом; у подножју добри виногради.
БАКРОПИС, отисак с бакарне плоче, превучене воском или лаком, на којем је начињен цртеж иглом, и преливене киселином, која нагризе метал на местима где је восак скинут; вештина цветала у 17. в. Бакрорез, отисак цртежа на бакарној плочи, израђеног оштром иглом; цветао око 1500. год. Бакротисак, штампање бакрописа и бакрореза на хартији помоћу пресе.
БАКТЕРИЈЕ (грч.), једноћелична, голим оком невидљива жива бића, припадају биљном царству, блиске плавим алгама (Cyanophicae); могу се видети само микроскопом; величина им је неколико хиљадитих делова од мм; има их које се ни тако не виде и које пролазе и кроз порцелански филтар (цедило), нпр. клице беснила. По облику су веома разнолике; углавном се могу сврстати у округле, коке или микрококе; ако су коке 2 и 2 зову се диплококе, а у облику ланчића стрептококе; ако су б. дуже но шире, у облику штапића, зову се бацили; они могу личити на запету (вибрио колере) или бити змијастог облика, спириле. Б. се састоје из протоплазме која је опкољена мембраном. Трајан облик б. је спора, која је много отпорнија према хладноћи, светлости и суши. Нешкодљиве б. се називају сапрофити, а оне које изазивају обољења патогене клице (горе на сл.: стафилококе, стрептококе, бацил прострела, доле: бацил тбк., колере, тетануса). Под повољним околностима б. се деле на 2 нове јединке у току од пола сата, па затим у 4, 8, 16, итд. тако да се за 24 сата може добити неколико милиона клица. Гајење б. се врши на нарочитим хранљивим подлогама, начињеним од чорбе од меса (буљон) и сл.; већина патогених клица најбоље успева на 37°. Бактеријемија, присуство патогених клица у крви; → пиемија, септикемија. Бактериозе, болести биљака проузроковане патогеним б. Бактериолиза, растварање, отапање клица. В. in vivo, Пфајферов феномен: ако се заморчету, претходно имунизованом против колере, убризгавају живи колер. бацили у трбушну дупљу, они ће убрзо бити умртвљени, па растворени; код здравог заморчета би се множили и изазивали обољење; помоћу бактериолизина може се извести б. in vitro. Бактериолизини, антитела у серуму или другим течностима, способна да убију или изврше растварење б. Бактериологија, наука која изучава морфологију и биологију клица. Помоћу многобројних научних метода (гајења клица, бојења, микроскопских прегледа, убризгавања животињама за опите) чини драгоцене услуге мед. не само у постављању дијагнозе код заразних болести, већ и у лечењу (вакцине, серуми, филтрати), осн. Луј Пастер. Бактериофат, невидљив агенс, који делује на живе клице и изазива делимичне лизе или потпунио отапање; може се преносити у серијама са генерације на генерацију клица, и увек остаје активан. Бактериофагија се назива и d'Herelle-Twort-ов феномен. Гајење б. је могућно само на живим клицама; лизини бактериофага су и антигени и изазивају стварање антилизина. Разне врсте клица имају своје специфичне бактериофаге; тачна природа овог феномена није још утврђена. Бактерицидност, особина извесних ћелија и течности у телу да убијају клице; то су фагоциги (бела крвна зрнца и неке ћелије крвних судова) и крвни серум. Бактероиди, дегенерациони облици извесних б. које се развијају у кртоластим задебљањима на корену многих легуминоза (боба, лупине, и др.): између тих б. и легуминоза постоји симбиотичан однос; у прво време легуминоза једним делом храни б., које у исто време врше и асимилацију слободног азота; а пред крај развијања плода, легуминозе искоришћавају беланчевине нагомилане у тада већ дегенерисаним б.; услед обилног нагомилавања беланчевина, б. добивају неправилан, разгранат изглед.
БАКТИ, у индиској рел. љубав и предавање божанству као пут спасењу. Постоји и као верска секта.
БАКТРИЈА, престоница ст. перс. краљева; Заратустрино место рођења; данас Бак. Бактријана, обл. у ст. Предњој Аз.; данас део Перс. и Туркестана.
БАКУ, варош (452 800 ст.) на пол. Апшерону које се истакло у Касписко Ј.; гл. место совјетске рпб. Азербејџана и највеће пристаниште на Касписком Ј. Развијена инд. нафте (8 мил. т годишње); од Б. су спроведене петролејске цеви за Батум на Црном М. (854 км). Стан. Турци, Јермени и Руси; унив.
БАКУЛУС лат.), штап, палица; б. пасторалис биск. штап, биск. палица.
БАКУЉА, бијел, бјелика → дрвено ткиво, дрво.
БАКУЊИН Михаило А. (1814.-1896.), рус. револуционар, социјалист и 1 од осн. анархизма; до 1838. официр, затим револуц. пропагатор; суделовао на Свесл. конгресу и немирима у Прагу (1818.); водио мајски устанак у Дрездену (1849.), због чега осуђен на смрт, па помилован и предан рус. властима (1851.), које га прогнале у и. Сибир; побегао преко Амер. у Евр. (1860.) и активно сарађивао у међунар. социјалистичком покрету; утицао на стварање 1. радничке интернационале, а непосредно и радикалне странке у нашој држави. Бакуњизам, соц. револуционарна доктрина коју је створио Б.; уствари колективистички анархизам са јаким цртама револуц. романтизма; садржи и идејне елементе из свију ранијих анархистичких система, почев од Годвина па до Прудона; не признаје класну борбу ни као ист. ни као револуц. фактор. Од других анархистичких струја разликује се: признавањем идеје соц. револуције, одбацивањем сваке врсте индивидуалне акције и придавањем вел. значаја револуц. организацији. Играо вел. улогу 1848.-1889. у развитку радничких покрета свију земаља; у Србији се осећао 1870.-1880.
БАЛ 1) феничанско божанство; муж богиње Астарте; оличавао прир. снагу. 2) (ит.) игранка.
БАЛА (герм.), дењак, деме, нарамак, свежањ; извесна количина робе, уопште роба упакована или зашивена у неки завој.
БАЛАБАНОВ 1) Александар (• 1879.), буг. књиж. и научник; писао песме, новеле, критике, есеје и преводио са ст.-грч. (Одисеја, Илијада, скоро све трагедије и комедије, Платон, лирика) и нем. (Гете: Фауст). 2) Ангелика (• 1878.) ит. социјалисткиња и револуционарка, пореклом Рускиња; члан ит. соц. странке; ушла у партиско вођство (1912.) и постала ур. листа Аvanti; играла видну улогу при осн. комунистичке интернационале у Москви (1919.), али ускоро из ње иступила; гл. дела: Успомене и доживљаји, Марксистичко васпитање маса, Суштина и постанак фашизма, итд.
БАЛАДА, балата (прованс.) 1) обично кратка романтична епска песма утврђеног облика и броја строфа и стихова: 3 дуге строфе с истим стихом на крају, а завршни рефрен (еподон) са половином броја стихова у строфама и опет истим рефреном. 2) свака дужа песма која се пева и уз коју се некад играло. Развиле се код сев. народа, па затим усвојене у целој Евр.; код нас их има и у нар. поезији (Смрт мајке Југовића, Предраг и Ненад, Хасанагиница), а и у уметничкој.
БАЛАЖ Геца (• 1899.), сликар и графичар мотива из радничког живота.
БАЛАЗУРИ (†892.), ар. историчар.
БАЛАКИРЕВ Милиј (1837.-1910.), рус. композитор, пијанист, диригент, вођ Групе петорице, компоновао: оријент. фантазију Исламеј, 2 симфоније, 2 симф. поеме, неколико увертира, итд.
БАЛАЛАЈКА (рус), врста тамбуре, троугласта облика; рус. народни муз. инструмент, разних величина.
БАЛАНИТИС (грч.), обољење спољне слузокоже м. полног уда, са појавом већих или мањих црвених поља на којима нестало горњег слоја ткива, праћено гнојењем; у случајевима где болест напредује може доћи до образовања дубљих или дубоких рана и јаче некрозе ткива; у запуштеним случајевима, компликације опште природе (грозница, сепса); јавља се често као компликација → фимозе, где услед нечистоте долази до инфекције; микроскопским прегледом налази се вел. број нарочитих спирохета и једног бацила. Овај облик претставља инфективни б. за разлику од симптоматичног б., који као симптом прати венерична обољења. У извесним случајевима општих обољења (нпр. дијабетис) може се наићи на б. као на појаву која се понавља.
БАЛАНС (фрц.), равнотежа, теразије; у гимнастици: одржавање равнотеже на поду, ужету итд. Балансирати, држати се у равнотежи.
БАЛАСТ (енгл.), терет (песак, камен, гвоздене шипке) којим се намерно товари брод и балон ради повећања стабилности; модерни трг. бродови имају нарочите просторије (танкове) које се пуне водом.
БАЛАТА, осушени млечни сок тропског дрвећа, по саставу сличан каучуку, само садржи већу количину смоле; на обичној тмпт. чврста, мало еластична маса; у топлој води постаје мека, тегљива и еластична, тако да се може обрађивати; употребљава се за изолирање ел. каблова, превлачење ткст. трансмисионих каишева и израду гумених ципела.
БАЛАТКА Антон (• 1895.), композитор и диригент у Љубљани; компоновао: хорове, песме, клавирска дела и др.
БАЛАЧКА ПРЕЂА, мали влак, који вуче једна оранца; погодна за риболов на дубоким местима; њом се највише лови кечига на дубоким местима где мрежа прође измећу стена и покупи рибу.
БАЛАША 1) Балинт (Ваlassa, 1551.-1594.), мађ. ренесански песник; гл. дело: збирка Цвеће. 2) Франо, хрв. бан (1785.-1790.) из доба аустр. цара Јозефа II; владао насилно, без сабора.
БАЛБЕК, ст. Хелиополис, варош у Сирији; уништио је Тамерлан 1400. г.; чувене рушевине.
БАЛБИН 1) Децим-Келије, рим. цар (237.-238.), убијен од преторијанаца. 2) Богуслав (1621.-1688.), чешки историчар, гл. дело: Epitome historica rerum Bohemicarum.
БАЛБИС, подножје за бацање дискоса јелинским стилом; стране подножја направљене од дрвета или гвожђа, а унутрашњост испуњена земљом или чврсто сабијеним угљеним пепелом.
БАЛБО 1) Итало (• 1896.), ит. маршал вплов., 1 од стубова фашистичког режима, дугогодишњи мин. вплов. у Ит.; извршио с целом ескадрилом лет преко Атланског Ок. из Евр. у Амер. и натраг (1933.). 2) Чезаре (1789.-1853.), ит. родољуб и државник; један од твораца ит. уједињења; идеал му био савез ит. уставних држава са папом на челу.
БАЛБАО Васко (1475.-1517.), шп. морепловац; први избио у Тихи Ок., 1513.
БАЛВАН, болван 1) ст. срп. и уопште сл. назив али страног порекла, за кип или идол. Нека имена места у јел. крајевима, постала од тог израза (нпр. Бован, Баваниште), чувају успомену на ст. култ. 2) трупац, клада, гуљевац, одрезак дебла намењен преради у полупрерађевине, обично у даске, летве, талпе, греде, фурнире, чија се дужина одређује према димензијама пиљене робе; зато се настоји да се из шуме извезу што дужи б. Код лишћара израђују се обично у дужини од 2-8 м (за фурнире од 1,5 м), а код четинара од 4-12 м; дебљина код лишћара од 25 см пречника навише, код четинара од 20 см.
БАЛДАХИН (ит.) 1) златни брокат, израђиван прво у Багдаду. 2) небо, кров од свиле или кадифе над престолом, олтаром, постељом итд.; на литијама се носи над еп. Зове се и табернакул, небо или кивориј.
БАЛДВИН 1) Б. I, фрц. гроф, један од вођа у 1. крст. рату и едески кн.; после смрти Готфрида Бујонског крунисан за јерусалимског краља (1110.-1118.). 2) Б. III, јерусал. краљ (1131.-1162.), ратовао са мосулским краљем Нуредином; у помоћ му дошли нем. цар Конрад III и фрц. краљ Луј VII. 3) Б. I, вођ 4. крст. рата, осн. Латинског царства и цар у Цариграду (1204.-1261.), збачен од Михаила VIII Палеолога.
БАЛДВИН Станли (• 1861.), енгл. политичар и државник, присталица унионистичке странке и сарадње са Фрц.
БАЛДЕР, Балдр, Балдур, код скандинавских народа божанство цветне природе и сјајнога сунца, син Одина и Фриге, најлепши од свих богова; убио га бог рата Ходер.
БАЛДУНГ Ханс (око 1480.-1545.) зв. Грин, нем. сликар и гравер; Диреров ученик и пријатељ, један од најзначајнијих нем. уметника из доба ренесансе, ориг. и снажан, нарочито у дрворезима.
БАЛДУР, старогерм. бог; богови га штитили, јер је њихова судбина зависила од његове смрти.
БАЛЕАРИ, група о. у Сред. М. близу шп. обале; већа: Малорка и Менорка; припадају Шп. Балеарски хрт → хрт.
БАЛЕГАР (Geotrupes), род буба које се хране балегом домаће стоке; јаја полажу у рупе у земљи које претходно испуне балегом.
БАЛЕН Јосип (• 1890.), проф. пољопр.-шум. фак. у Београду; бави се нарочито питањима пошумљавања крша и голети; гл. дела: О проредама, Наш голи крш.
БАЛЕРИНА (ит.), играчица; примабалерина, прва играчица у балетској трупи.
БАЛЕТ (ит.) 1) игра нарочито прописаним корацима и сложене тхн. ножног става; може бити саставни део опере и самосталан; негован још у 15. в. на ит. и фрц. дворовима; ум. облике добио у Фрц. за кардинала Ришелјеа; Жорж Новер (1727.-1810.) створио од б. самосталну ум. подређивањем карактерне игре мимичком делу; крајем 19. в. шаблонизиран, али од 1907. препорођен под утицајем петроградског царског театра и чувеног рус. б. (Ана Павлова, Фокин, Нижињски), остварењем н. сценских муз. облика на ум. висини опере, спајањем фантастичних и гротескних елемената са символистичким и декоративним у симфонију боја, покрета и ритма; после свет. рата швед. балетмајстор Ролф де Маре и играч Жан Берлип поставили основе модернистичког б. 2) чланови поз. који изводе балет.
БАЛЗАК Оноре (Ваlzас, 1799.-1850.), творац реалистичког романа; до 30 год. бавио се највише штампарским и издавачким пословима; 1822.-1828. написао сам или у сарадњи са другима вел. број романа који нису имали успеха. Први значајни роман био Последњи Жуан (1829.); отад са невероватном енергијом писао роман за романом. У његовим делима има романтизма, али оштрина посматрања показује да је материјал узимао из живота; створио вел. галерију типова свих занимања, темперамената и карактера; успешно сликао све пороке и страсти. све способности и особине. Мада писао брзо, дао свакој личности сопствени језик; због живих дијалога његови романи су успешно драматизовани. Признање и славу стекао после смрти. Год. 1841. дао својим романима заједничко име: Људска комедија, стога што обухватају живот свих слојева друштва; сцене из присног живота: Кад жена зри, Пуковник Шабер; живот провинције: Евгенија Гранде, Крин у долини; париски живот: Чича Горио, Рођака Бета, Цезар Бирото, Банкарска кућа Писенжан, Сјај и беда куртизана; полит. живот: Епизода из времена терора, Тамна историја; вој. живот. Страст у пустињи; село: Сељаци, Сеоски лекар, Сеоски парох; флз. романи: Шагринска кожа, Непознато ремекдело, Тражење апсолутног. Од осталих романа значајни су: Гопсек, Беатриса, Физиологија брака; вел. успех имала је комедија Меркаде и збирка Голицаве приче (Сontes drolatiques). Извршио јак утицај на творца нашег реалистичког романа Јакова Игњатовића.
БАЛЗАМ (грч.) 1) лек, фиг.: утеха. 2) сирупасте или полутечне смоласте материје богате етеричним уљима; добивају се из дрвећа засецањем коре, из које цуре; познатији су терпентин, копаива б. и толу б. Балзамина → нетак. Балзамирање, натапање тела балзамима и препарирање умрлих да би се сачували од распадања; претварање лешева у мумије.
БАЛИ, брдовито, план. острво (5600 км² 982 000 ст.) у Малондским О.; засејано оризом, памуком и дуваном; припада Хол.
БАЛИЈА (тур. 1) углавном погрдан назив за мусл. сељаке, и мусл. уопште. 2) мусл. стан. предела Подвележја у Херц. (→ Подвелешци).
БАЛИЛА (ит.), фашистичка омлад. организација за дечаке од 8-14 г., по дечаку В. који у Ђенови 1746., бацањем камења, дао знак за устанак против Аустријанаца.
БАЛИСТА (грч.-лат.), ратна справа за бацање камена код ст. Грка и Римљана.Балистика, наука о кретању зрна избаченог из ватреног оружја. Унутарња б. разматра кретање зрна и цеви, а спољна његово кретање кроз ваздух.
БАЛИФ Филип (1847.-1905.), инжењер и метеоролог; подигао метеор. станицу 1. реда на Бјелашници у Босни; гл. дело Водне грађевине у Б. и X., Организација метеор. службе у Б. и X. итд.
БАЛКАН 1) најдужа план. у Буг., пружа се упореднички средином државе, од њене зап. границе ка Тимоку до Црног М. Најв. врх Јумрукчал (2372 м) у њеном средишном делу. Из с. у ј. Буг. прелази се преко више превоја на Б.; најважнији: Гипци, Араба-Конак и Шипка. 2) → Балканско полуострво. Балканске игре, лакоатлетско такмичење репрезентација Југосл., Грч., Рум., Буг., Арб. и Тур., које се сваке године одржава у другој земљи; осн. 1930. Б. коза, распострањена на Балк., разне боје, веома отпорна и с мало хране задовољна; имају рогове и м. и ж. грла. Б. конференције, скупови претставника Грч., Рум., Тур., Буг., Арб. и Југосл. приватног карактера за изналажење могућности заједничког рада ових држава; предложени на 27. конгресу мира у Атини (1929.) у циљу зближења и регионалног удружења б. држава у оквиру Друштва народа. и да се створи б. → Локарно; одржане у Атини 1930., Цариграду 1931., Букурешту 1932. и Солуну 1933. год., после чега настао застој у преговорима, услед добронамерног веровања да је излишна постепеност у остварењу б. уније. Б. куп, такмичење футболских репрезентација Рум., Буг., Грч. и Југосл. Победник је првак Б.; утакмице се одржавају сваке године у другој земљи у облику турнира; игра се по бод-систему. Б. пакт, Б. антанта, уговор склопљен у Атини (9./2. 1934.) између Југосл., Рум., Тур., Грч., против ревизије уговора о миру, којима су утврђене границе б. држава; њиме су силе потписнице загарантовале међусобну сигурност својих граница (чл. 1.), обавезале се да ни једна од њих не склапа споразум са којом б. државом изван пакта, нити да предузима полит. обавезе без претходног одобрења осталих потписница (чл. 2.), и предвиделе да п. могу да приступе и друге б. државе, чим на то пристану све државе потписнице (чл. 3.). Б. питања, књиге обавештајног карактера, изд. у Паризу за време светске конференције мира; било их 5: Маћедонско питање у ср. в. од В. Марковића, Екон. везе Србије од К. Стојановића, Југославија Е. Омана, Руде у Србији од К. Илића и Буг. зверства од М. Веснића. Б. планински систем, наставља се у Југосл. на Карпатски; захвата простор ј. од њега и прелази на л. обалу Нишаве; у њега спадају: Вукан, Јежевац, Бељаница, Лисац, Кучајске Пл., Ртањ, Тупижница, Озрен, Девина, Тресибаба, Стара Пл., Сврљишке Пл., и Сува Пл.; има крашких појава; стан. се бави поглавито сточарством (овчарством) и виногр.; минер. извора и рудног блага доста, нарочито каменог угља; земљиште проходно по речним долинама, дуж којих подигнуте жел. пруге; гл. центри: Зајечар, Пирот, Ћуприја, Параћин, Књажевац и Бољевац. Б. ратови → ослободилачки ратови. Б. савез 1) уговор који је са балк. државама склопио кн. Михаило. 2) уговор о савезу против Тур., склопљен 1912. измећу Србије, Буг., Грч. и Црне Горе. 3) → Б. пакт. Б. социјалистичка конференција, одржана од 7.-10. 1. 1910. у Београду; циљ јој био да изради заједничку програмску и тактичку линију у нац. политици б. социјалдемократских странака; на њој истакнута идеја да је груписање народа у 1 привр. и полит. целину битни услов одбране њихове слободе и независности од империјалистичко-капиталистичких сила. Б. царица, драма црногорског краља Николе, испевана 1884. год.; има за предмет последње год. црногорске ист. 15. в.
БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО, најисточније евр. пол. у Сред. М. Површина 620 000 км². Сев. границу чине р.: Дунав (од ушћа до Београда), Сава (од Београда до извора) и Соча (од извора до ушћа). Савом и Дунавом широко везано са с. и и. Евр., а острвским групама у Егејском М. и уским мореузима Босфором и Дарданелима у тесној вези и с М. Аз. Раније називано различитим именима (Грч., Рим., Виз., Илирско П., Евр. Тур.), а од 1808. названо Балканским по пл. Б. у Буг. На њему 5 план. система: динарски (на СЗ), пиндски (на ЈЗ), родопски (у средишњем делу), балк. (на И) и карпатски, који, као продужење Карпата из Рум., захвата део си. Србије. Ниједна план. не премаша висину од 3000 м (Триглав 2863, Рила 2924, Олимп 2918 м). Р. припадају сливовима околних мора као њихове директне или као притоке Саве и Дунава. Има више јез., највећа: Охридско, Преспанско, Островско, Тахинско, Бешичко и вел. али гогатко Скадарско Ј. У току векова било као мост између Евр. и Аз., преко којег се укрштали разни народи. Отуда на њему вел. етничко шаренило. План. карактер и подељеност Б. П. на више мањих обл. помагали, опет, да се одрже и мање етничке групе. Мада различити по пореклу и по језику, балк. народи се мешали са неариским староседеоцима и имали много заједничког у свом развитку; у почетку хришћ. потпали под власт Римљана и добрим делом подлегли романизацији. Римљане наследила Виз., чији се утицаји осећају код ових балк. народа. Од вел. значаја за етничку ист. Б. П. био је долазак Јж. Сл. (7. в.) и Турака, који су унели нове етн. елементе и много утицали на култ. и етн. развитак старијих балк. народа. Најстарији познати балк. народи су Илири. Трачани и Грци. Грци су се одржали до данас, а од поромањених Трачана и Илира постали су Румуни, Аромуни и Арбанаси. Данас с. део пол. насељавају углавном Јж. Сл. (Јел. и Бугари), а ј. део (од линије Медуа-Солун) Грци и Арбанаси. Турака има у ј. крајевима Буг. и Југосл., а највише на ЈИ, у евр. Тур. Јевреја има по већим градовима. Цинцара по градовима (трговци) и на план. средишног дела (покретни сточари). На Б. П. 4 самосталне државе: Југосл., Буг., Грч. и Арб. Делове Б. П. држе небалк. земље: Тур. (ји. део и. Румелије), Рум. (Добруџу) и Ит. (Истру са Горицом, Задар и о. Црес, Лошињ и Ластово).
БАЛКАШКО ЈЕЗЕРО, у Казакистану, и. Аз.; дугачко 640, широко 90 км; површина 18 800 км²; дубина 20 м. Мада не отиче, вода му слатка. Од краја новембра до почетка априла покривено ледом. Обале ненасељене. Притока му р. Или.
БАЛКИС, Белкис, ар. име краљице Сабе.
БАЛКОН (ит.), избочена плоча на фасади неке грађевине, грађена балустрадом и спојена вратима с унутарњим просторијама зграде. У поз. продужење 1. галерије до испред позорнице (л. и д.).
БАЛНЕОЛОГИЈА (лат.-грч.), проучава састав и дејство минер. вода, геолошки састав земљишта и све остало у вези са бањама, нарочито климатске прилике. Балнеотерапија, проучава начине деловања минер. вода и примењује их у циљу лечења болесника.
БАЛОКОВИЋ Златко (• 1895.), виолински виртуоз; концертира по свету и пропагира јсл. дела.
БАЛОН (фрц.), летилица сферног, дугуљастог или цилиндричног облика, лакша од ваздуха, испуњена водоником или хелијумом, с омотачем од непропустљивог гумираног платна и корпом у коју су смештени посада, храна, инструменти и др. Одржава се у ваздуху статички, услед разлике у спец. тежини ваздуха и гаса којим је напуњена; употребљава се као везан и слободан. Везани б. има запремину 800-1000 м³; може се издићи с 1 осматрачем до 1800 м, а са 2 осматрача до 1200 м висине; претставља високо уздигнуту осматрачницу; највећи му недостатак што је услед непокретности, вел. запремине и запаљивости погодан циљ за напад непријатељске авијације и артилерије; посебну врсту в. б чине заштитни б, о које су обешене мреже од жица; употребљавају се као сталне ваздушне запреке ноћу у циљу спречавања напада непријатељских авиона на неки простор или тачку; употребили их прво Италијани у светском рату за одбрану Венеције. Слободан б. има запремину до 2000 м³; може се попети до 20 км; снабдевен је корпом за посаду, инструментима и баластом (песак, вода); њиме се не може управљати, већ се пушта да га носе ваздушне струје. Б. сонд, мали б. од гуме или хартије, који се слободно диже у високе слојеве атмосфере и собом узноси метеор. инструменте за бележење притиска, тмпт. и влаге у разним слојевима ваздуха; на вел. висинама б. пукне, а инструменти се, помоћу падобрана, спуштају на земљу; ови б. достигли су висину од 37,700 км. Теодолит б., преломљени т. у виду лакта за посматрање б, пуштених слободно у ваздух, ради одређивања правца и брзине ветра; служи и за мерење висине и брзине облака (→ сл.) Балонет, одељење у везаном б. испуњено ваздухом; повећава стабилност везаног б. при ветру. → Балонство, део вплов. опремљен балонима; сачињавају га јединице вазд. б. и вазд. лађе.