Sveznanje B1

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

SVEZNANjE


B-Balon

B, b 1) 2. slovo ćirilice i latinice, u crksl. buki. 2) usneni zvučni suglasnik. 3) u muz. b hromatski znak, koji snižava ton za polustepen: promenjen ton menja i svoje ime: e, a, b zove se onda: es, as, be. 4) V, hem. znak za bor. Va, hem. znak za element barijum.

BABA 1) veoma stara žena. 2) majčina ili očeva mati. U pravu: b. po materi dužna je izdržavati unuka (→ alimentacija); nasleđuje unuče bez poroda i bez srodnika po očevoj lozi, koje nisu nadživeli majka ili ded po majci ili njihovi potomci. B. po ocu dužna je izdržavati unuče (alimentacija) i nasleđuje ga, ako ono umre bez poroda, a ne ostavi za sobom oca, majku, dedu po ocu ili njihove potomke.

BABA 1) pl. (1 737 m) jz. od Gatačkog Polja u Herc. 2) pl. u J. Srbiji. između Prespanskog J. i Bitolske Kotline; najviši vrh Pelister (2 600 m). 3) Baba Sač, plan. (1 697 m) koja odvaja obl. Poreče i Želenik, na zap. obodu pelagoniske kotline u J. Srbiji.

BABADAG, varoš (3 500 st.) u Dobrudži, u Rum.; u tur. vreme snažno utvrđenje i živo trg. mesto. Stan. mešovito: Bugari, Turci, Rumuni, Jermeni i dr. U neposrednoj blizini ribom bogato Razimsko J.

BABAK (šp.), buba, → majci.

BABAKAJ, vel. stena u Dunavu, kod Golupca, pred ulazom u đerdapsku klisuru (→ sl ).

BABA TAHIR, pers. pesnik (verovatno iz 11. v.) pevao → rubaije u hamadanskom dijalektu.

BABAHASANICA, ogranak Šar-Pl., z. od Tetova (2484 m)

BABEL MANDEB, moreuz između Ar. i Afr.. spaja Adenski Zal. (Indiski Ok.) sa Crvenim M.

BABEL UND BIBEL (nem. Babel und Bibel. Vavilon i Biblija). knj. F. Deliča. prof. univ. u Berlinu, dokazuje da su u Viblnji mnoge stvari (stvorenje sveta, potop) uzete iz vavilonskih legendi i rel. Početak vel. borbe (1902.) bogosl. nauke i asirologa; danas ima malo pristalica (panvavilonisti).

BABELj Isak (• 1894.), rus. beletrist mlađe generacije u SSSR, veoma koloritnog, epski mirnog stila; sugestivan prikazivač surovih momenata revolucije i građ. rata u Rus; gl. dela: Konarmija, u kojem opisuje pohode Buđenog, Odeske priče i pripovetke

Smrt komandarma.

BABENBERG, porodica austr. markgrofova; vladala Austr. (od 976.) i Štajerskom (od 1122.) do pred kraj 13. v.; osn. je Ljutpold I, kome je nem. car Oton II dao na upravu Austr. (976.).

BABEF Fransoa (Babeuf,* 1760.-1797.), nazvan Grah, frc. revolucionar: sklopio zaveru protivu Direktorijuma u nameri da zavede komunizam (→ babuvizam). uhvaćen i osuđen na smrt.

BABIZAM, pers. sekta koja je htela da iz osnova reformiše islam, prozvana po Ali Muhamedu Babu iz Širaza (• 1821. a smaknut po presudi pers. vlade 1850.). Pristaša b. (babija) ima u Persijn, Amer. itd.

BABINA JAMA. b. rupa, nar. izraz za podgrlac na vratu iznad grudne kosti.

BABINE, babinje 1) u med. stanje žene, odn. procesi koji se u njenom organizmu dešavaju prvih 6 nedelja po porođaju: rane se zalečuju, polni organi se vraćaju u normalno stanje, dojke počinju da luče mleko. jajnici počinju da funkcionišu (ovulacija, menstruacija): nestaju sve promene u telu prouzrokovane trudnoćom; izuzetak čine samo dojke. 2) po nar. verovanju za vreme b. porodilja i dete izloženi su vel. opasnosti od zlih očiju (uroka) i babica, zlih podzemnih demona. 3) posete koje čine žene s poklonima porodilji. Babinja groznica, septično oboljenje babinjare posle porođaja ili pobačaja: javlja se stoga što duplja materice posle svakog porođaja ili pobačaja sačinjava vel. ranu na mestu gde je bila usađena posteljica; u porođajnom kanalu, na ivicama usta materice, u vagini i na međici stvaraju se porođajem veće ili manje pukotine i rascepi kroz koje zarazne klice ulaze i izazivaju ovo oboljenje; infekcija je lokalna ili prelazi i zahvata genitalne organe i njihovu neposrednu okolinu, ili prelazi u krvotok i proizvodi sepsu. veoma teško oboljenje. Znaci: 2 ili 3 dana po porođaju naglo povišenje tmpt., do 40º, jeza. i drhtavica, ubrzan puls (oko 120 u min.); jeze i drhtavice se u međuvremenu ponavljaju, što označava da se umnožene bakterije raznose sa mesta infekcije krvotokom po celom telu i u organima (plućima, bubrezima, zglobovima, mozgu itd.) stvaraju nova gnojava ognjišta → apscesi. B. mleko, majčino mleko u prvim danima posle porođaja; nestaje posle 4-5 dana i prelazi u čisto (pravo) m. Babinjara, žena posle porođaja; babinje traje 6 nedelja zbog čega se naziva još i šestonedeljka.

BABINETOVA homolografska projekcija, izmenjena Molvajlova neprava ekvivalentna cilindrična p.; konstruisao je Francuz Babine; upotrebljava se za pretstavljanje cele Zemlje, hemisfera i manjih delova.

BABINO LETO, toplije vreme, koje po nar. verovanju biva oko sv. Martina (11./11.); nauka nije našla potvrde ovom verovanju.

BABINO POLjE, selo i morsko kupalište na o. Mljetu; isusovački man.

BABINO UHO (Peziza aurantiaca), mesnata, plitičasta pečurka crveno-narandžaste boje; živi na zemlji bogatoj biljnim ostacima, na mrtvim stablima i granama u šumi; ima više vrsta; omiljena kao prvi vesnik proleća.

BABIĆ 1) Đalski Ljubo →Đalski. 2) Ljubo (• 1890.), slikar i prof. Um. akad. u Zagrebu; radi uljene slike i gravire; bavi se um. opremom knj. i kritikom i istorijom um.; organizovao niz izložaba kojima pretstavio razvoj hrv. slikarstva za poslednjih 100 god.; gl. delo: Umjetnost kod Hrv. u 19. v.

BABICA, stručna, školovana osoba za ukazivanje pomoći pri porođaju, za negu porodilje i novorođenog deteta; ima privatnih, drž. i opštinskih; pod nadzorom drž. sanitetskih organa.

BABIČ Mihalj (• 1883.), mađ. pesnik i romanopisac; zbirke stihova: Lišće iz venca Iride, Dolina nemira; од романа најопсежнији: Sinovi smrti, u kojem slika mađ. društvo pre i posle svetskog rata.

BABIČKA GORA, plan. (1 057 m) si. od Leskovca, na granici Vardarske i Moravske Ban.

BABJA GORA, najviši vrh Beskida 1725 m.

BABNjA → bamnja.

BABONIĆI, st. hrv. plemićka porodica sa područjem u Slav. i Zagrebačkoj bisk.; još sredinom 13. v. imala 5 grana; 1 od njih, gorički knezovi, potiču od kn. Stevana Goričkog († pre 1210.); njegov sin Babonić, po kom pleme nosi ime, pominje se poslednji put 1256.; 2. sin Stevanov, Stevan, imao obl. oko Kupe i Korane, i u Kranjskoj; igrao u hrv. ist. značajnu ulogu; najvažniji od svih slav. ban Ivan B., koji je, s kraljem Karlom Robertom, srušio Mladena II Šubića i imao vel. područje i vlast; mada još 1323. bio odbačen od kralja zbog bune dalm. Hrvata, ipak zadržao znatan ugled i uticaj. Njegovi sinovi Nikola i Dujmo proširili vlast porodice do r. Une i osn. novu granu porodice, koja je dobila naziv blagajskih grofova, po gradu Blagaju u st. Hrv.

BABRIJE, grč. pisac basana u stihovima iz 2. v.; basne delom sačuvane.

BABUVIZAM (frc.), revolucionarni pokret iz doba frc. revolucije, dobio ime po → Babefu; težio da frc. revoluciju proširi i produbi u pravcu interesa proletarijata.

BABUKIĆ Vjekoslav (1812.-1875.), publicist i prof. gmn. u Zagrebu; jedan od vođa ilirskog pokreta, prvi tajnik Matice ilirske, član redakcije Gajeve Danice, Gajev savetnik u pogledu jezika; bez teoriske spreme, ali dobar poznavalac štokavskog dijalekta; objavio u Danici: Osnovu slovnice slavjanske narečja ilirskog.

BABUNA 1) d. pritoka Vardara; izvire ispod vrha Mokrog (Solunska Glava) na Jakupici pl., uliva se u Vardar ispod Velesa; istoimeni predeo u njenoj dolini, zvan i Azot. 2) plan. bedem koji odvaja pelagonisku kotlinu od vardarske udoline na S od Prilepa.

BABUNI → bogomili. Babunska vera, kasnije naziv za bogomile.

BABUNSKI-Stojković Jovan (1878.-1920.), četnički vođ u J. Srbiji; svršio učiteljsku šk. 1896. i bio uč. u J. Srbiji; preduzeo četničku akciju od 1905.; učestvovao u svima ratovima (1912.-1918.) i isticao se hrabrošću i veštinom.

BABUR, potomak Timura i Džingiz-hana, ujedinio Indiju polit. i verski i osn. tzv. carstvo vel. mogula (1526.-1858.), s prestonicom u Agri; bio i pesnik, napisao Baburname (V. knjige), tj. memoari, na čagatajskom jeziku.

BABURA 1) → paprika. 2) → mokrica.

BABURKA → krivač.

BABUŠKARI → zolje šišaruše.

BAVARSKA, pokrajina u j. Nem. (75 000 km², 7,7 mil. st.) oko g. Dunava i izvorišta Majne, oivičena visokim plan. (Alpi, Bav. i Češka Šuma, Fihtelgebirge, Franačka Šuma, Ren, Spesart); u sredini visoravni (Švapsko-bavarska V. i Franačka Jura), između kojih protiče Dunav sa mnogim pritokama, a u sev. delu nalazi se izvorište Majne; ove 2 r. spojene kanalom i time Sev. M. vezano za Crno M. Na podnožju Alpa više glacijalnih jez. i mnogo bara. Obiluje miner. izvorima. Stan. Nemci, kat. i prot. Agrarna obl., ali veoma razvijena i ind.: rudarska (kameni i mrki ugalj, gvožđe, so, grafit) i fabrička (gvožđe, čelik, mašine, tkst., hem., pivarska, staklo, grafit). Gusta žel. mreža; gl. gradovi Minhen, Nirnberg, Augzburg. Bavarci, deo nem. naroda na Bavarskoj Visoravni i u obl. i. od r. Leha, potomci st. Bajuvara. G. 745. potčinili Slov., a 788. došli ovi zajedno pod vlast Karla Vel.

BAVLjENjE, u pravu privremeno boravljenje jednog lica u jednom mestu (→ boravište).

BAGAVAD GITA, Bagavadžita (ind.: pesma o uzvišenom), knj. indiske rel., epizoda iz eposa Mahabharate, izlaže učenje o ljubavi, slično hrišć.

BAGAŽ, bagaža (frc.), prtljag; fukara, ološ.

BAGANA (tur.), jagnjeća kožica od koje se prave šubare i dr.

BAGATELA (it.), sitnica, beznačajna, jevtina stvar, Bagatelisati, potcenjivati. Bagatelni postupak, naročiti skr. i ubrzani sudski postupak pred sr. sudom u sporovima do 500 d; u njemu ne postoje 2 (priziv i revizija), već samo 1 pravni lek (priziv na okr. sud i to ako je povređena forma); u Srbiji to rešava op. sud, a prizivni sud je sr. sud.

BAGATIN, bagatun, naziv bakarnoga novca u zap. stranama Jugosl.; it. porekla, isprva srebrnjak.

BAGDAD, grad na Tigru, koji je odatle plovan; prestonica Kralj. Iraka (200 000 st.); raskrsnica karavanskih puteva i stanica na bagdadskoj žel. za Basru; tržište za opijum, sezam, oriz, ćilime, svilu itd. Bagdadski halifat, ar. država, osn. od Abul-Abasa (750.) sa prestonicom u B. (od 762.); trajala do mongolske najezde (1258.)

BAGER (nem.) 1) sprava za kopanje na suhu (zemlje ruda) ili pod vodom, pomoću lopata ili kablova pričvršćenih za beskonačan lanac. 2) brod za čišćenje i produbljivanje morskog dna ili rečnog korita gvozdenim kablovima, ili pumpama koje usisavaju mulj sa dna.

BAGESEN Jens (1764.-1826.), danski pisac; bavio se najraznovrsnijim idejama svoga vremena i negovao skoro sve knjiž. oblike; ubraja se u najznačajnije knjiž. ličnosti na prelazu iz 18. u 19. v.

BAGLAMA (tur.) 1) gvožđe kojim su vrata učvršćena za dovratak i oko kojeg se okreću šarke. 2) vrsta tambure sa 3 žice.

BAGRATION Petar (1765.-1812.), rus. general; smrtno ranjen u bici kod Borodina.

BAGREM, bagren (Robinia pseudoacacia, fam. Papilionaceae), visoko drvo, pogrešno nazivano »akacija«, složenog, neparno perastog lišća, belih leptirastih, zigomorfnih, grozdastih cvetova i mahunasta ploda; cvet se sastoji od 5 kruničnih listića i 10 prašnika, od kojih su 9 sjedinjeni u snopić, a jedan slobodan; poreklom iz S. Amer.; ima vel. uzgojni značaj, jer brzo raste i podnosi sušu i žegu; upotrebljava se za pošumljavanje osiromašenog zemljišta i živih peskova i za vezivanje vododerina; brzo daje thn. drvo (vinogr. kolje, stubove, rudnično drvo, seosku građu itd.); odlikuje se tvrdinom, elastičnošću i istrajnošću; upotrebljava se u zanatstvu (kolari, tokari, stolari), za sportske sprave, žel. pragove itd. Bagrena alpiska, zanovet (Cytisus laburnum, Laburnum vulgare), leptirasta biljka, sadrži alkaloid citizin, naročito u semenu, jako otrovnog dejstva, slično strihninu; ranije upotrebljavana kao lek, ali zbog čestih trovanja danas izbačena iz upotrebe.

BAGRENICA, hlamida, crvena odeća u koju je Pilat obukao Hrista; oznaka i odeća kardinala.

BAGRJANA Elisaveta, pseudonim → Belčeve Elisavete.

BAGUN, domaća rasa svinja u Podravini; malobrojna i po privr. sposobnostima veoma slična mangalici i turopoljskoj rasi; boje prljavo-bele do sive, malih, uspravnih ušiju, prilično vel. glave i veoma šiljaste njuške; telo nešto kraće nego kod mangalice i turopoljske rase.

BADALIĆ 1) Josip (1888.), knjiž. kritičar i istoričar, naročito rus. knjiž. 2) Hugo (1851.-1900.), pesnik i prevodilac; pokušao da stvori klasični pesnički stil; gl. delo: Izabrane pesme; превео Шекспировог Koriolana.

BADAHŠAN, obl. na si. Afganistana i u Tadžikistanu (SSSR).

BADEM (Prunus amygdalus, Amygdalus communis), drvo visoko do 10 m, ružičasta ili bela cveta, poreklom iz z. Az., vrsta koštičavog jezgrastog voća; traži malo toplije podneblje; uspeva dobro na obalama Sred. M., a najbolji je iz It., Frc. i Šp.; kod nas se gaji u Prim. i dolini Vardara. Prema ukusu ima ga slatkog i gorkog, a prema jačini ljuske može biti tvrd i mek.; sladak se upotrebljava za jelo i ceđenje ulja, a tvrd i gorak za ceđenje ulja i proizvodnju mladica na koje se kaleme bolje vrste b., bresaka i kajsija. Bademovo ulje, dobiva se presovanjem slatkih, ili gorkih badema; od slatkih badema je bistro, otvorenožute boje, bez mirisa, prijatnog ukusa; upotrebljava se u parfimeriji, kozmetici i med.; od gorkih badema ima karakterističan miris, sadrži 2--4% cijanove kiseline, zbog čega je otrovno; upotrebljava se u parfimeriji, kozmetici i za izradu konjaka i breskovače.

BADEN 1) pokrajina u jz. Nem., na d. obali Rajne; obuhvata d. stranu Rajnine doline i potoline, gl. deo pl. Švarcvalda, Švapsku i Odenvaldsku Visoravan; najtoplija obl. u Nem. Zap. granicom teče Rajna, u j. delu izvorište Dunava, kroz s. deo protiče Nekar. Obiluje miner. izvorima. Znatna površina pod šumom. Stan. Nemci, evang. Zemljr. (žita, hmelj, duvan, vinogradi, kesten, badem), stočarstvo i šumarstvo. Razvijena ind.: tkst., mašine, koža, časovnici. Gl. grad Karlsrue, veći: Manhajm, Hajdelberg, Frajburg, Konstanca. 2) banja u Švajc. na r. Limatu; alkalno-salinična sumporovita terma (48°); st. zamak. 3) sumporovita banja na podnožju Bečke Šume kod Beča. 4) B.-B., termalni izvori i banja u Švarcvaldu (Nem.). Badenska filozofska škola, jz. nem. flz. škola, osn. Viljem Vindelband (1848.-1915.), pripadaju joj Hajnrih Rikert, Emil Lask, Kroner i dr.; njeno osnovno gledište je teološki kriticizam, a osnovni pojmovi: cilj, vrednost i norma; norme duhovnog života imaju osnova u objektivnim vrednostima: istini, dobroti i lepoti; flz. kao nauka o normativnoj svesti deli se na logiku, etiku i estetiku.

BADENGE, nadimak Napoleona III.

BADEN-POVEL Robert Stivenson (• 1857.), engl. gen.; osn. skautizam.

BADENSKI Ludvig (1655.-1707.), badenski knez (od 1677.) i austr. vojskovođ; istakao se u odbrani Beča (1683.); ratovao uspešno protiv Turaka u Srbiji i Erdelju; pridobio Srbe da stupe u borbu s Turcima i tako doveo do vel. seobe Srba pod Arsenijem III; zatvorio u Kladovu Đorđa Brankovića (1689.).

BADER Franc (Baader, 1765.-1841.), nem. filozof, teolog i mističar.

BADIŽON (frc.), vrsta finijeg maltera za premazivanje i ispunjavanje rupa na zidovima i vajarskim delima.

BADNjAK, veoma rašireni običaj kod evr. naroda da se na Badnji dan pre sunca seče grana od hrastovog, ređe drugog drveta; dočekuje se svečano i unosi u kuću uz mnoge obrede: posipa se žitom, vinom itd. Uveče se svečano nalaže na vatru i mora da gori celu noć, negde i do Bogojavljenja; njegove iverke, ugarci i pepeo važe kao odbrambena i osobito lekovita sredstva. Badnji dan, dan uoči Božića, prozvan tako što se noć uoči Božića provodila u bdenju; ispunjen je mnogim običajima: donošenje i nalaganje badnjaka, strog post, jedenje naročitih jela (med, orasi, pasulj, riba), prostiranje slame po kući.

BADRLjICA, čvrst štapoliki deo u sredini ptičijeg pera, oko kojeg su čije.

BAŽDARENjE BURADI, vrši Drž. ured za baždarenje, na taj način što se izmeri prazno bure (dara), zatim napuni čistom vodom, pa opet izmeri i od nove mere odbije dara; posle toga, na prednjem dancetu bureta se obeleži sadržina, godina i pečat ureda; pošto se sadržina buradi menja (sušenjem, stezanjem obručeva), potrebno je svake 3. godine prebaždariti burad, da bi se kontrolisala njihova prava zapremina.

BAŽENOV Vasilij I. (1737.-1799.), rus. arhitekt prelaznog stila od baroka ka klasicizmu; gl. dela: dvorac u Caricinu kod Moskve, dom Paškova (sad Lenjinova biblt.), projekt dvorca u Kremlju.

BAZ → zova.

BAZA (grč.) 1) osnova, podloga, potporna tačka, oslonac, osnovica, stopa stuba, profilisan i prošireni arht. deo koji čini prelaz od poda do stabla stuba, stupca ili postamenta. Bazirati (grč.-nem.) osnivati na nečemu. 2) hem. jedinjenje koje sa kiselinama gradi soli (natrijum-hidroksid, amonijak, kalcijum-oksid); po savr. teoriji: sve materije koje u vodenom rastvoru daju hidroksilni jon. Bazičan, alkalan, lužnat.

BAZALA Albert d-r (• 1877.), prof. Zagrebačkog univ.; bavio se s uspehom i pedagogijom; gl. dela: Filozofska propedevtika, O filozofiji u srednjoškolskoj nastavi, O kaznama, Nacrt zakona o srednjim školama, Društvo i škola prema zločinstvu, O reformi naših srednjih škola.

BAZALNI METABOLIZAM, minimalna količina energije potrebna za obavljanje fzl. funkcija (disanja, krvotoka, lučenja i dr.) i za izvršenje hem. reakcija u tkivima (→ asimilacija i dezasimilacija) neophodnih za održanje života; izračunava se kod 1 osobe u apsolutnom miru, posle gladovanja od 12-24 čas, na 16°, odevene tako da se ne bori ni protiv rashlađivanja ni protiv zagrevanja; izražava se količinom utrošene energije (u vel. kal.) na 1 čas i na 1 m² površine tela. Ova se »osnovna potrošnja« energije može odrediti i merenjem količine potrošenog kiseonika i proizvedenog ugljen-dioksida, a iznosi približno: 1,054 kal. na kg i čas, ili za čoveka sd 70 kg 1770 kal. za 24 časa. Vrednost b. m. varira. kod zdravih osoba i zavisi od mnogih faktora (god. starosti, pol, rasa, klima i dr.); kod bolesti i bolesnih stanja takođe varira, i može biti manji ili veći od normalne vrednosti (npr. kod Bazedovljeve bolesti može da bude povećan za 100% i više).

BAZALT (grč.-lat.), veoma čvrsta i otporna, crna ili zatvorenosiva vulkan. stena, sastavljena od plagioklasa, augita, olivina, magnetita i dr. minerala; javlja se u obliku ploča, slivova i kupa; često se luči stubasto; odličan materijal za izradu puteva i kocaka za kaldrmu; kod nas: u Nagoričanu kod Kumanova, kod man. Sv. Petke na Nišavi, na Rudniku, Kutjevu u Slav. itd.

BAZAR (pers.) 1) pokriven trg na Istoku. 2) trgovina na malo; st. izraz za trg. robom. 3) zgrada u čijim se prostorijama prodaju sve vrste robe. 4) ilustrovani modni list. Bazarska trgovina, obuhvata vel. broj raznolikih artikala: dečje igračke, male muz. instrumente, pribor za pušenje, sitne ukrase za sobu, jevtine đinđuve i dr. nakite, ukrase, razne sitne predmete za ž. toaletu itd.

BAZGA→ zova.

BAZEDOV Karl (Basedow, 1788.-1854.), nem. lekar,. fizikus u Merseburgu; umro od pegavog tifusa, kojim se inficirao pri sekciji. Proučavao naročito promene tkiva kod egzoftalmusa. Bazedovljeva bolest, hipertrofija i hiperfunkcija štitne žlezde; znaci: uvećana štitna žlezda, izbuljene oči, drhtanje ruku, ubrzan puls, nemir, prolivi, mršavljenje; srce se vremenom proširuje i popušta.

BAZEL, gl. grad (148 000 st.) istoimenog kantona u Švajc.; leži na obalama Rajne (V. i M. B.); naseljen većinom Nemcima; univ. (1460.), većnica; razvijena ind. tkst. (svila) i hem. (boje); živa unutr. i sloljna trg. Bazelski sabor, skup biskupa rkat. crk. (1431.-1449.), koji je nastojao da ograniči papsku moć, ali nije imao uspeha, jer ga je papa Eugen IV oslabio premeštanjem u razna mesta i tako izbegao reforme. B. ugovor, sklopljen (1795.) posle ratova između revoluc. Frc. i Pruske i Šp.

BAZEN 1) Ašil (Vazaine, 1811. - 1888.), frc. gen. komandovao rajnskom vojskom u frc.-pruskom ratu i predao se Prusima kod Meca sa 170 000 vojnika. 2) Rene (Vazin, * 1853.), plodan frc. romanopisac; slikar prirode, st. običaja, ljubavi prema rodnoj grudi i porodičnog života. sela i provincije; gl. dela: Porodica Oberle, Zemlja koja umire, Iz sve duše itd.

BAZIDIOMICETE (Vasidiomycetes), grupa viših gljiva koje se odlikuju time što njihove spore postaju egzogeno (pupljenjem) na vrhovima naročitih hifa; organ na kojem postaju spore naziva se bazidija, a spore bazidiospore; u njih spadaju garke, plamenjače, puhare i pečurke sa šeširom; mnoge su opasni paraziti na kult. biljkama (garke plamenjače).

BAZIL Lupu (1634.-1654.), gospodar Moldavije, tur. vazalni knez.

BAZILE Đambatista (1575.-1632.), it. novelist; gl. delo: Pentamerone.

BAZILIDES, siriski gnostičar iz 2. v., živeo u Aleksandriji.

BAZILIKA (grč.) 1) u st. Atini dvorana u kojoj je zasedavao arhont bazileus. 2) kod Rimljana duga pravougaona zgrada, oivičena tremom na stubovima, za trg., suđenje i skupove; Konstantin Vel. ustupio mnoge stare b. hrišćanima da ih preprave u hramove. 3) hrišć. jednobrodi ili višebrodi hram (na sl. b. sv Apolinarija u Raveni. Jelinistička b., ima krov od greda, a orijentalna je zasvedena, sa kubetom ili bez njega. Bazilike, revizije rim. prava u Viz ; započete pod carem Vasilijem a završene za vlade Lava Mudrog (886.-893.); u b. iz Justinijanovog kodeksa izbačeno što je zastarelo.

BAZIOTRIPSIJA (grč.), komadanje i delimično vađenje dečje glave iz materice; → embriotomija

BAZIS (grč.) → baza.

BAZJAŠ BAJA, banja u Rum., 34 km si. od Temišvara.

BAIJA, državica (529 379 km², 4,1 mil. st.) i pristanište (340 000 st.) na Atlantskom Ok. u Braz., trg. kave, šećera, duvana, kakao, koža, tkst. proizvoda: med. i pravni fak., v. thn. šk., biblt. i muzej.

BAIJA BLANKA (Vahia Blanca), grad u Argentini (80 000 st.), posle Buenos-Ajresa najvažnije argentinsko pristanište; izvozi zemljr. i stočarske proizvode.

BAILE ATHA CLAITH → Bole Ata Klija.

BAJA, varoš u Mađ., leži na Dunavu u Bačkoj županiji, blizu jsl. granice; žel. raskrsnica, pristanište, trg. žitom i stokom; za vreme tur. uprave bila srp. mesto.

BAJA GANjE, glavni junak istoimenog dela bug. knjiž. Aleka Konstantinova; tip negativnog polugraćanina, koji je izgubio vezu sa selom, a nije je našao sa gradom i koji misli samo na svoju ličnu korist.

BAJAGI (tur.), tobože.

BAJADER (port.), dug i širok pojas od svile; nosile ga žene u Srbiji u 19. v. Bajadera, evr. naziv za indiske rel. (devadaši) ili profes. igračice i pevačice (načni).

BAJAZIDAGIĆ Derviš paša (Derviš paša Mostarac, † 1603.), tur. knjiž.; za Mehmeda III carski namesnik u Bosni; pevao na tur. i pers.

BAJAZIT 1) B. I, tur. sultan (1389.-1402.), posle pogibije oca Murata na Kosovu uzeo vlast i spasao tur. vojsku od poraza; nagnao kneginju Milicu da prizna njegovu vrhovnu vlast i da mu da kćer Oliveru za ženu; učvrstio vlast na. Balk. i zauzeo celu Makedoniju i Bug.; potukao krstaše kod Nikopolja (1396.) i sukobio se sa Timurom kod Ankare (1402.), gde je potučen i zarobljen. 2) B. II, tur. sultan (1481.-1512)., vodio ratove protiv Hrvata, Mađara i Poljaka: otrovao ga sin Selim. 3 tragedija u stihovima od Rasina.

BAJALOVIĆ Petar (• 1876.), arhitekt, prof. thn. fak. u Beogradu; projektovao paviljon Kralj. Srbije na međunar. izložbi u Rimu (1912.), konak u man. Kaleniću, dom Društva sv. Save, Kolarčev univ. u Beogradu, itd.

BAJAMONTI 1) Ante (1822.-1891.), lekar, vođ autonomaške stranke u Dalm.; osn. it. čitaonicu u Splitu. 2) Julije Splićanin (1744.-1800.), pisac ist., arhl. i hem. studija; pevao it. i lat. pesme skupljač nar. pesama i biblg. građe za našu knjiž.; kompozitor crk. pesama u stilu it. barokne muz.

BAJAN, avarski kagan iz 6. v., napadao na Viz. za vlade cara Mavrikija.

BAJANjE, uklanjanje uroka, bolesti i dr. nevolja ili prenošenje toga na druge upotrebom magiskih formula; bajati može svako, ali naročito lica koja i inače imaju uvećanu čarobnjačku moć: st. žene, vračevi, svešt.; veoma rasprostranjeno po svetu, i kod obrazovanih naroda; osobita vrsta b. → egzorcizam.

BAJAR Pjer (Vayard, 1472.-1524.) frc. najamnički vođ, kondotjer i saradnik frc. kraljeva protiv Engleza i Španaca; »vitez bez straha i mane«.

BAJAT (tur.), davnašnji, bez svežine, sasušen od dugog stajanja.

BAJACO (it.), lakrdijaš, komedijaš.

BAJBARS I, mamelučki sultan (1260.-1277.); potukao Mongole kod Ajn-Džaluta (Sirija) i tako im presekao put u Eg.

BAJDAVI († 1286.), pisac veoma poznatog komentara Korana; očistio Zamahšarijev komentar od mutazilitskih shvatanja.

BAJE, mesto kraj Napulja, odmorište st. Rimljana, čuveno u doba rim. carstva sa svojih izvora i svoje lepe okoline.

BAJER 1) Adolf (1835.-1917.), nem. hemičar, jedan od osn. moderne org. hem.; odredio hem. sastav indiga; nosilac Nobelove nagrade (1905.). 2) Frederik (1836.-1922.), danski političar, osn. međunar. društva za mir, u Bernu; Nobelova nagrada.

BAJI Žan Silven (Vailly, 1736.-1793.), frc. astronom, pretsednik frc. ustavotvorne skupštine i pariske opštine u doba revolucije; pogubljen za vreme terora.

BAJINA BAŠTA, varošica (800 st.) i sresko mesto na obali Drine (Drinska Ban.). U okolini uspeva čuveni duvan bajinovac.

BAJIRI, izdužena jezerca pored r., meću dunama u pustinjama sr. Az., naročito u basenu r. Tarima.

BAJIĆ Isidor (1878.-1915.), kompozitor, prof. muz. u N. Sadu; komponovao horska crk. i svetovna dela i solo-pesme: opera Knez Ivo od Semberije, rađena u nar. tonu, više vokalnog stila; izdavao Muz. biblt., napisao: Teoriju notnog pevanja, Muz. rečnik, Klavir i učenje klavira (→ sl ).

BAJICE, naselje u zap. delu Cetinjskog Polja, nekada posebno vel. bratstvo. St. B. se većinom raselile; danas u B. gl. bratstvo Martinovići.

BAJKA, fantastična priča u kojoj se simbolično izražava izvestan um. sadržaj i smisao; najviše razvijene u Indiji, ali ih ima kod svih naroda pa i kod nas (Međedović, Zmiski car, Zmija mladoženja itd.).

BAJKALSKO JEZERO, u i. Sibiru; dugo 674. široko 74 km; površina 33 000 km²; najdublje na svetu (1522 m); izvanredno bogato ribom; od polovine januara do polovine maja pokriveno ledenom korom debelom 1 m.

BAJKIĆ Velimir d-r (• 1875.), istaknut ekonomist, b. prof. univ., pomoćnik min. fin. i publicist; od 1929. uređuje nedeljni časopis Narodno blagostanje; дао много дела на разним пољима. али се претежно бавио проблемима екон. политике и фин.

BAJON Andre (Vaillon, • 1875.), belg. pisac; dubok analizator čovečje duše; gl. dela, romani: O Jednoj Mariji, Prost čovek, Puž iz Luksemburškog vrta, Ludilo itd.

BAJONA (Vauonne), varoš (oko 30 000 st.) u Frc. na ušću r. Adura u Atlanski Ok., ratno i trg. pristanište; trg cele a. obl. u podnožju Pireneja.

BAJONET (frc.), hladno bodno oružje; sastoji se iz bodila i drške a natiče se na puščanu cev. Bajonetski zatvarač, način za pričvršćivanje 2 predmeta pomoću zupca i žljeba; zubac se stavi u žljeb, pa zatim obrne, posle čega više ne može da ispadne.

BAJRAK (tur.) 1) zastava; u sh. narodu se po pravilu nosi o svadbi; imali ga i esnafi, hajdučke čete i ustanici; u prošlosti obično bili beli ili crveni; sa znakom krsta u sredini; sad se upotrebljava nar. ili drž. trobojnica. 2) kod sev. Arbanasa voj. odeljenja, na koja se dele plemena i koja predvode bajraktari.

BAJRAKTAREVIĆ Fehim d-r (• 1889.), orijentalist, prof. Beogr. univ., bavi se osobito proučavanjem ist. i knjiž. veza našeg naroda s I, naročito s Turcima (članci i studije o tur. izvorima za našu ist.); prevodilac (Rustem i Suhrab, s pers), za Sveznanje obradio ist. i knjiž. istoč. naroda.

BAJRAM (tur.), najveći musl. praznik; ima ih 2: vel. ili ramazanski, na kraju posta koji traje celog meseca ramazana, i kurbanski, koji pada 70 dana posle vel. i o kojem se kolju žrtve; za ovaj drugi musl. poklonici (hadžije) odlaze u Meku; stoga se zove i hadžiski; ramazanski traje 3, a kurbanski 4 dana. Bajramije, derviški red u Tur.

BAJRAM CUR (• 1850.), arb. prvak; protivnik Srba, vođ kačaka i osn. arb. kosovskog komiteta; nestalo ga posle dolaska na vlast Ahmed bega Zogu.

BAJROJT (Bayreuth), varoš (35 000 st.) u s. Bavarskoj; ind. (tkst., hem., nameštaja, keramička); čuveno poz. R. Vagnera.

BAJRON 1) Džordž Gordon (Byron, 1788.-1824.), jedan od najvećih engl. romantič. pesnika, slavan u celom svetu; pisao čudesno brzo i mnogo; kao mlad čovek putovao po It., Port., Grč., Arb. i Levantu; nije izdržao neprijateljstvo sredine u kojoj je živeo u Londonu; otišao iz Engl. zanavek i u tuđini napisao svoja najbolja dela; umro od groznice u opsađenom grč. gradu Misolungi, gde je bio došao da se bori za slobodu Grka. Remek-dela: Mazepa, Vizija strašnoga suda, Sardanapal, Manfred, Kajin i Don Žuan, satiričan spev, jedan od najznačajnijih epova engl. knjiž. 19. v. Bajronizam, stav prema životu i um. koji odgovara B. stavu; pesimističko gledanje na život. 2) Džon (Bayron, 1723.-1780.), engl. pomorac; otkrio neka austral. ostrva.

BAJUVARI, st. nem. pleme keltsko-germ. porekla; njihovi potomci Bavarci.

BAJUK Marko (1882.), prof. i muzičar; napisao: Slov. nar. pesme, Pevska šola i crk. pesme.

BAKAIRI, indijansko pleme iz grupe Karaiba, u izvorišnoj obl. Šingua, u Braz.

BAKALARI (Gadidae), porodica morskih riba, koštanog skeleta, uzanog tela i sitnih krljušti; gl. pretstavnik Gadus morrhua. ima 3 leđna i 2 čmarna peraja, težak do 50 kg; živi u svima sev. morima, gde ga intenzivno love; samo u sev. delu Atlanskog Ok. god. lov iznosi oko milijardu kg; troši se svež, sušen i soljen, a u trg. dolazi osušen; iz jetre se dobiva poznato riblje ulje; u Jadranu srodnici b. → oslić, tovar.

BAKALIN (tur.), sitničar, detaljist, koji vodi trg. na malo, na sitno; kupuje robu u srednjim količinama u mestu stanovanja ili u obližnjem trg. centru i prodaje je potrošačima.

BAKALOVIĆ Georgije († 1843.), slikar, učenik Stefana Gavrilovića; radio ikonostase i portrete; često daje utisak samouka, ali u najboljim svojim slikama pokazuje dobre osobine primitivističkog um. koji raspolaže lepim osećanjem stila.

BAKALOREAT (lat.-frc.), ispit zrelosti, najniži univ. stepen u Frc.

BAKAR, metal crvene boje (Cu, atomska težina 63,57), spec. tež. 8,5, topi se na 1083°; kovan, tegljiv, žilav, dobar provodnik elektriciteta i toplote; na suhom vazduhu oksiduje samo po površini, a na vlažnom pozeleni od izgrađenih baznih karbonata, što se iskorišćava za vešt. stvaranje patine na kipovima; nalazi vel. primenu u ind. za pravljenje el. provodnika, sudova, cevi, lima itd.; češće se upotrebljava u legurama (bronza, mesing, novo srebro itd.) koje se bolje liju i odlikuju većom postojanošću. Ima ga i čistog u prirodi, a dobiva se iz sulfidnih ruda: halkopirita, kovelina i halkozina; sadrže ga i oksidne rude: kuprit, malahit i azurit. Od evr. država bak. rudom bogatije su zemlje: Šp., Engl., Nem., i Jugosl., koja od svih navedenih danas najjača u proizvodnji bak. rudače i druga po proizvodnji sirovog b. Svetska proizvodnja sirovog b. iznosila je:


god. tona: god. tona:
1930. 1 578 000 1933. 1 036 200
1931. 1 377 000 1934. 1 273 200
1932. 929 100

Od proizvodnje u 1934. g. otpada 207 200 t na Evr. (Jugosl. 44 390), 78 700 na Az. (sam Japan 66 500), na Afr. 258 100, na Amer. 721 100 i na Austral. samo 8 100 t. U Jugosl. ima bak. rudače gotovo u svakoj pokrajini, ali od 15 nalazišta eksploatišu se danas samo dva: to su rudnici u Majdanpeku i Boru, u s. Srbiji. Borski rudnik je svojina Frc. društva borskih rudnika i radi od 1903. g. Tu ima i do 30 m debelih slojeva rudače sa 6-7% bak. sadržine, koji daju b. veoma dobrog kvaliteta i čistote (99,4%). Uz rudnik su i visoke peći, koje izvađenu rudaču odmah tope i vade iz nje b. U Boru 1934. proizvedeno 662 015 t rudače, istopljeno 44 390 t b., a i izvezeno 35 978 t u vrednosti 346 mil. d. Trovanje b., uzimanjem naročito kiselih jela koja su duže stojala u nekalajisanim bakarnim sudovima; znaci: pojave kao kad gastroenteritisa, grčevi, povraćanje zelenih masa, zelenkasta ili krvava stolica, žučna boja kože, teško disanje, sitan puls, nekad i živčane tegobe, smrt mogućna; 1. pomoć: isprati želudac, dati na čišćenje, uzimati belančevine u vel. količinama. izbegavati masti; zvati lekara. B. elektrolitički, metalan b. koji nije dobiven metalurškim rafinisanjem (suhim putem) već je naknadno elektrolitički rafinisan; u tome cilju se u kisele rastvore b. sulfata stavljaju ploče od metalurški rafinisanog b. kao → anode i rastvaraju se pod uticajem jednosmislene el. struje; na tankim bakarnim limovima kao → katodama, koje se nalaze na malom rastojanju između anoda, taloži se jednovremeno pod uticajem el. struje ista količina potpuno čistog b. iz rastvora; pri tome svi primesci padaju kao nerastvorni, na dno ili ostaju u rastvoru; ovim načinom b. se može osloboditi i najmanjih količina primesaka, od kojih naročito arsen, antimon i bizmut imaju veoma nepovoljan uticaj na njegove osobine. E. b. sadrži 90,95-99,99% b.; osim toga jedino se na ovaj način mogu ekonomično iskoristiti i male količine srebra, zlata i platinskih metala iz metalurškog b.; od celokupne svet. proizvodnje oko 1,76 mil. t; rafiniše se elektrolitičkim putem oko 1,5 mil, t; tj. više od 86%; u novije vreme e. b. se thn. dobiva i iz rastvora bakarnih jedinjenja koja se direktno ispiraju iz ruda. B. acetat Cu(C₂H₃O₂)₂5H₂O, bakarna so sirćetne kiseline; plavi rombični kristal. Bakarno doba, preist. doba za vreme kojeg su ljudi pravili alate i oružje od b.; u Evr. dosta kratko (3000.-2500. pre Hr.), jer su ljudi ,brzo pronašli bronzu. B. svila, vrsta veštačke s., izrađuje se od celuloze rastvorene u bakaroksid-amonijaku; formirana vlakna prevode se naknadnim postupkom u celulozu.

BAKAR, luka i grad (2074 st.) na obali Jadr. M. i s. strani Bak. Zal. (Savska Ban.); ribolov (tunj), izvoz drveta, pomorska akad., gmn.; turističko i klimatsko mesto sa blagim podnebljem; žel. i autobuska stanica. Tvrđava podignuta 1530., sa trougaonom osnovom i 3 kule; na si. strani bio pokretan most; pripadao porodici Frankopana i Zrinskih. Bakarac, selo na j. kraju Bakarskog Zal. (Sav. B.). Razvijen lov na tune. Bakarska vodica, prir. penušavo vino; proizvodi se za domaću potrebu u Hrv. Primorju od najboljih vrsta domaćeg grožđa. B. Zaliv, najveći zal. na sev. jadr. obali; dovoljno dubok za pristajanje najvećih morskih lađa.

BAKARA, hazardna igra sa 2 špila od 52 karte sa 8 igrača, od kojih 1 drži banku; cilj je da se sa 2-3 postigne 9, 19 ili 29 poena; desetka se ne broji, a slike se računaju u 10 poena.

BAKELIT, veštačka smola; dobiva se kondenzacijom formaldehida i srodnih hem. materija sa različitim fenolima; tvrda je, bez mirisa, prozračna, bezbojna, jasnožute boje ili bela kao slonovača; može se bojiti; izvanredan izolator jer ne sprovodi toplotu i el. struju; otporna i prema meh. naprezanju: može se zagrevati do 300° bez promene; i na višoj tmpt. teško se pali, već samo ugljeniše; otporna i prema vlazi, razblaženim kiselinama i alkalijama; upotrebljava se u thn. u rastvorenom stanju za impregnisanje hartije, drveta, azbestnih predmeta itd. i za izradu um. predmeta i dr. potreba, pri čemu zamenjuje slonovu kost, ćilibar, kost, rog itd.

BAKENBART (nem.), zalisci, brada samo na obrazima, kao produženje kose na slepoočnicama.

BAKI Mola-Mahmud-Abdul (1526.-1600.), najčuveniji tur. lirski pesnik, majstor klasicizma, štićenik Sulejmana Vel.; napisao zbirku Divan.

BAKIN (1787.-1848.), jap. pisac. ist. romana.

BAKINGEM (Vuckingham), grofovija u Engl., s. od r. Temze (1940 km²). Stan. (240 000) bavi se stočarstvom (ovce, svinje), a malo ind.

BAKINGEM 1) Džordž Vilijam (1592.-1628.), engl. državnik, ljubimac Džemsa I. 2) Džordž Vilijam (1628.-1687.), sin prethodnog, engl. državnik. B. Palas, kraljev dvorac u Londonu (u delu zv. Vestminster), podignut 1825. g.

BAKIĆ 1) Vojislav d-r (1847.-1929.), pedagog; bio šk. nadzornik, prof. i upravitelj uč. škole, rektor Vel. škole u Beogradu, član i pretsednik G. prosvetnog saveta. Dao pravac srp. pedagogiji a jedno vreme imao vel. uticaj na njen razvoj. Gl. dela: Rousseau’s Pädagogik, Primenjena nauka o vaspitanju, O vaspitanju dece u roditeljskoj kući, O mehanizmu u šk. nastavi. 2) Ljubomir (• 1877), pravnik i političar: pretsedavao Vel. nar. skupštini u Podgorici (24./11. 1918.) koja se izjasnila za prisajedinjenje Srbiji. 3) Pavle, poslednji srp. despot, poreklom sa Venčaca iz Šumadije; rano stupio u vezu sa Mađarima i prešao sa vel. četom ratnika na njihovo područje (1525.), gde je lepo primljen; učestvovao u svima znatnijim borbama sa Tur.; prihvatio politiku Ferdinanda Habzburškog, od koga dobio naziv despota (20./9. 1537.), ali naskoro poginuo u borbi s Turcima.

BAKLjA (od lat. facula) → zublja.

BAKONjSKA ŠUMA, niska, st. ostrvska plan. (713 m), si. od Blatnog J. (Mađ.), pod šumom; u podnožju dobri vinogradi.

BAKROPIS, otisak s bakarne ploče, prevučene voskom ili lakom, na kojem je načinjen crtež iglom, i prelivene kiselinom, koja nagrize metal na mestima gde je vosak skinut; veština cvetala u 17. v. Bakrorez, otisak crteža na bakarnoj ploči, izrađenog oštrom iglom; cvetao oko 1500. god. Bakrotisak, štampanje bakropisa i bakroreza na hartiji pomoću prese.

BAKTERIJE (grč.), jednoćelična, golim okom nevidljiva živa bića, pripadaju biljnom carstvu, bliske plavim algama (Cyanophicae); mogu se videti samo mikroskopom; veličina im je nekoliko hiljaditih delova od mm; ima ih koje se ni tako ne vide i koje prolaze i kroz porcelanski filtar (cedilo), npr. klice besnila. Po obliku su veoma raznolike; uglavnom se mogu svrstati u okrugle, koke ili mikrokoke; ако су коке 2 и 2 зову се diplokoke, a u obliku lančića streptokoke; ако су б. дуже но шире, у облику штапића, зову се bacili; они могу личити на запету (vibrio kolere) ili biti zmijastog oblika, spirile. B. se sastoje iz protoplazme koja je opkoljena membranom. Trajan oblik b. je spora, koja je mnogo otpornija prema hladnoći, svetlosti i suši. Neškodljive b. se nazivaju saprofiti, a one koje izazivaju oboljenja patogene klice (gore na sl.: stafilokoke, streptokoke, bacil prostrela, dole: bacil tbk., kolere, tetanusa). Pod povoljnim okolnostima b. se dele na 2 nove jedinke u toku od pola sata, pa zatim u 4, 8, 16, itd. tako da se za 24 sata može dobiti nekoliko miliona klica. Gajenje b. se vrši na naročitim hranljivim podlogama, načinjenim od čorbe od mesa (buljon) i sl.; većina patogenih klica najbolje uspeva na 37°. Bakterijemija, prisustvo patogenih klica u krvi; → piemija, septikemija. Bakterioze, bolesti biljaka prouzrokovane patogenim b. Bakterioliza, rastvaranje, otapanje klica. V. in vivo, Pfajferov fenomen: ako se zamorčetu, prethodno imunizovanom protiv kolere, ubrizgavaju živi koler. bacili u trbušnu duplju, oni će ubrzo biti umrtvljeni, pa rastvoreni; kod zdravog zamorčeta bi se množili i izazivali oboljenje; pomoću bakteriolizina može se izvesti b. in vitro. Bakteriolizini, antitela u serumu ili drugim tečnostima, sposobna da ubiju ili izvrše rastvarenje b. Bakteriologija, nauka koja izučava morfologiju i biologiju klica. Pomoću mnogobrojnih naučnih metoda (gajenja klica, bojenja, mikroskopskih pregleda, ubrizgavanja životinjama za opite) čini dragocene usluge med. ne samo u postavljanju dijagnoze kod zaraznih bolesti, već i u lečenju (vakcine, serumi, filtrati), osn. Luj Paster. Bakteriofat, nevidljiv agens, koji deluje na žive klice i izaziva delimične lize ili potpunio otapanje; može se prenositi u serijama sa generacije na generaciju klica, i uvek ostaje aktivan. Bakteriofagija se naziva i d'Herelle-Twort-ov fenomen. Gajenje b. je mogućno samo na živim klicama; lizini bakteriofaga su i antigeni i izazivaju stvaranje antilizina. Razne vrste klica imaju svoje specifične bakteriofage; tačna priroda ovog fenomena nije još utvrđena. Baktericidnost, osobina izvesnih ćelija i tečnosti u telu da ubijaju klice; to su fagocigi (bela krvna zrnca i neke ćelije krvnih sudova) i krvni serum. Bakteroidi, degeneracioni oblici izvesnih b. koje se razvijaju u krtolastim zadebljanjima na korenu mnogih leguminoza (boba, lupine, i dr.): između tih b. i leguminoza postoji simbiotičan odnos; u prvo vreme leguminoza jednim delom hrani b., koje u isto vreme vrše i asimilaciju slobodnog azota; a pred kraj razvijanja ploda, leguminoze iskorišćavaju belančevine nagomilane u tada već degenerisanim b.; usled obilnog nagomilavanja belančevina, b. dobivaju nepravilan, razgranat izgled.

BAKTI, u indiskoj rel. ljubav i predavanje božanstvu kao put spasenju. Postoji i kao verska sekta.

BAKTRIJA, prestonica st. pers. kraljeva; Zaratustrino mesto rođenja; danas Bak. Baktrijana, obl. u st. Prednjoj Az.; danas deo Pers. i Turkestana.

BAKU, varoš (452 800 st.) na pol. Apšeronu koje se istaklo u Kaspisko J.; gl. mesto sovjetske rpb. Azerbejdžana i najveće pristanište na Kaspiskom J. Razvijena ind. nafte (8 mil. t godišnje); od B. su sprovedene petrolejske cevi za Batum na Crnom M. (854 km). Stan. Turci, Jermeni i Rusi; univ.

BAKULUS lat.), štap, palica; b. pastoralis bisk. štap, bisk. palica.

BAKULjA, bijel, bjelika → drveno tkivo, drvo.

BAKUNjIN Mihailo A. (1814.-1896.), rus. revolucionar, socijalist i 1 od osn. anarhizma; do 1838. oficir, zatim revoluc. propagator; sudelovao na Svesl. kongresu i nemirima u Pragu (1818.); vodio majski ustanak u Drezdenu (1849.), zbog čega osuđen na smrt, pa pomilovan i predan rus. vlastima (1851.), koje ga prognale u i. Sibir; pobegao preko Amer. u Evr. (1860.) i aktivno sarađivao u međunar. socijalističkom pokretu; uticao na stvaranje 1. radničke internacionale, a neposredno i radikalne stranke u našoj državi. Bakunjizam, soc. revolucionarna doktrina koju je stvorio B.; ustvari kolektivistički anarhizam sa jakim crtama revoluc. romantizma; sadrži i idejne elemente iz sviju ranijih anarhističkih sistema, počev od Godvina pa do Prudona; ne priznaje klasnu borbu ni kao ist. ni kao revoluc. faktor. Od drugih anarhističkih struja razlikuje se: priznavanjem ideje soc. revolucije, odbacivanjem svake vrste individualne akcije i pridavanjem vel. značaja revoluc. organizaciji. Igrao vel. ulogu 1848.-1889. u razvitku radničkih pokreta sviju zemalja; u Srbiji se osećao 1870.-1880.

BAL 1) feničansko božanstvo; muž boginje Astarte; oličavao prir. snagu. 2) (it.) igranka.

BALA (germ.), denjak, deme, naramak, svežanj; izvesna količina robe, uopšte roba upakovana ili zašivena u neki zavoj.

BALABANOV 1) Aleksandar (• 1879.), bug. knjiž. i naučnik; pisao pesme, novele, kritike, eseje i prevodio sa st.-grč. (Odiseja, Ilijada, skoro sve tragedije i komedije, Platon, lirika) i nem. (Gete: Faust). 2) Angelika (• 1878.) it. socijalistkinja i revolucionarka, poreklom Ruskinja; član it. soc. stranke; ušla u partisko vođstvo (1912.) i postala ur. lista Avanti; igrala vidnu ulogu pri osn. komunističke internacionale u Moskvi (1919.), ali uskoro iz nje istupila; gl. dela: Uspomene i doživljaji, Marksističko vaspitanje masa, Suština i postanak fašizma, itd.

BALADA, balata (provans.) 1) obično kratka romantična epska pesma utvrđenog oblika i broja strofa i stihova: 3 duge strofe s istim stihom na kraju, a završni refren (epodon) sa polovinom broja stihova u strofama i opet istim refrenom. 2) svaka duža pesma koja se peva i uz koju se nekad igralo. Razvile se kod sev. naroda, pa zatim usvojene u celoj Evr.; kod nas ih ima i u nar. poeziji (Smrt majke Jugovića, Predrag i Nenad, Hasanaginica), a i u umetničkoj.

BALAŽ Geca (• 1899.), slikar i grafičar motiva iz radničkog života.

BALAZURI (†892.), ar. istoričar.

BALAKIREV Milij (1837.-1910.), rus. kompozitor, pijanist, dirigent, vođ Grupe petorice, komponovao: orijent. fantaziju Islamej, 2 simfonije, 2 simf. poeme, nekoliko uvertira, itd.

BALALAJKA (rus), vrsta tambure, trouglasta oblika; rus. narodni muz. instrument, raznih veličina.

BALANITIS (grč.), oboljenje spoljne sluzokože m. polnog uda, sa pojavom većih ili manjih crvenih polja na kojima nestalo gornjeg sloja tkiva, praćeno gnojenjem; u slučajevima gde bolest napreduje može doći do obrazovanja dubljih ili dubokih rana i jače nekroze tkiva; u zapuštenim slučajevima, komplikacije opšte prirode (groznica, sepsa); javlja se često kao komplikacija → fimoze, gde usled nečistote dolazi do infekcije; mikroskopskim pregledom nalazi se vel. broj naročitih spiroheta i jednog bacila. Ovaj oblik pretstavlja infektivni b. za razliku od simptomatičnog b., koji kao simptom prati venerična oboljenja. U izvesnim slučajevima opštih oboljenja (npr. dijabetis) može se naići na b. kao na pojavu koja se ponavlja.

BALANS (frc.), ravnoteža, terazije; u gimnastici: održavanje ravnoteže na podu, užetu itd. Balansirati, držati se u ravnoteži.

BALAST (engl.), teret (pesak, kamen, gvozdene šipke) kojim se namerno tovari brod i balon radi povećanja stabilnosti; moderni trg. brodovi imaju naročite prostorije (tankove) koje se pune vodom.

BALATA, osušeni mlečni sok tropskog drveća, po sastavu sličan kaučuku, samo sadrži veću količinu smole; na običnoj tmpt. čvrsta, malo elastična masa; u toploj vodi postaje meka, tegljiva i elastična, tako da se može obrađivati; upotrebljava se za izoliranje el. kablova, prevlačenje tkst. transmisionih kaiševa i izradu gumenih cipela.

BALATKA Anton (• 1895.), kompozitor i dirigent u Ljubljani; komponovao: horove, pesme, klavirska dela i dr.

BALAČKA PREĐA, mali vlak, koji vuče jedna oranca; pogodna za ribolov na dubokim mestima; njom se najviše lovi kečiga na dubokim mestima gde mreža prođe izmeću stena i pokupi ribu.

BALAŠA 1) Balint (Valassa, 1551.-1594.), mađ. renesanski pesnik; gl. delo: zbirka Cveće. 2) Frano, hrv. ban (1785.-1790.) iz doba austr. cara Jozefa II; vladao nasilno, bez sabora.

BALBEK, st. Heliopolis, varoš u Siriji; uništio je Tamerlan 1400. g.; čuvene ruševine.

BALBIN 1) Decim-Kelije, rim. car (237.-238.), ubijen od pretorijanaca. 2) Boguslav (1621.-1688.), češki istoričar, gl. delo: Epitome historica rerum Bohemicarum.

BALBIS, podnožje za bacanje diskosa jelinskim stilom; strane podnožja napravljene od drveta ili gvožđa, a unutrašnjost ispunjena zemljom ili čvrsto sabijenim ugljenim pepelom.

BALBO 1) Italo (• 1896.), it. maršal vplov., 1 od stubova fašističkog režima, dugogodišnji min. vplov. u It.; izvršio s celom eskadrilom let preko Atlanskog Ok. iz Evr. u Amer. i natrag (1933.). 2) Čezare (1789.-1853.), it. rodoljub i državnik; jedan od tvoraca it. ujedinjenja; ideal mu bio savez it. ustavnih država sa papom na čelu.

BALBAO Vasko (1475.-1517.), šp. moreplovac; prvi izbio u Tihi Ok., 1513.

BALVAN, bolvan 1) st. srp. i uopšte sl. naziv ali stranog porekla, za kip ili idol. Neka imena mesta u jel. krajevima, postala od tog izraza (npr. Bovan, Bavanište), čuvaju uspomenu na st. kult. 2) trupac, klada, guljevac, odrezak debla namenjen preradi u poluprerađevine, obično u daske, letve, talpe, grede, furnire, čija se dužina određuje prema dimenzijama piljene robe; zato se nastoji da se iz šume izvezu što duži b. Kod lišćara izrađuju se obično u dužini od 2-8 m (za furnire od 1,5 m), a kod četinara od 4-12 m; debljina kod lišćara od 25 sm prečnika naviše, kod četinara od 20 sm.

BALDAHIN (it.) 1) zlatni brokat, izrađivan prvo u Bagdadu. 2) nebo, krov od svile ili kadife nad prestolom, oltarom, posteljom itd.; na litijama se nosi nad ep. Zove se i tabernakul, nebo ili kivorij.

BALDVIN 1) B. I, frc. grof, jedan od vođa u 1. krst. ratu i edeski kn.; posle smrti Gotfrida Bujonskog krunisan za jerusalimskog kralja (1110.-1118.). 2) B. III, jerusal. kralj (1131.-1162.), ratovao sa mosulskim kraljem Nuredinom; u pomoć mu došli nem. car Konrad III i frc. kralj Luj VII. 3) B. I, vođ 4. krst. rata, osn. Latinskog carstva i car u Carigradu (1204.-1261.), zbačen od Mihaila VIII Paleologa.

BALDVIN Stanli (• 1861.), engl. političar i državnik, pristalica unionističke stranke i saradnje sa Frc.

BALDER, Baldr, Baldur, kod skandinavskih naroda božanstvo cvetne prirode i sjajnoga sunca, sin Odina i Frige, najlepši od svih bogova; ubio ga bog rata Hoder.

BALDUNG Hans (oko 1480.-1545.) zv. Grin, nem. slikar i graver; Direrov učenik i prijatelj, jedan od najznačajnijih nem. umetnika iz doba renesanse, orig. i snažan, naročito u drvorezima.

BALDUR, starogerm. bog; bogovi ga štitili, jer je njihova sudbina zavisila od njegove smrti.

BALEARI, grupa o. u Sred. M. blizu šp. obale; veća: Malorka i Menorka; pripadaju Šp. Balearski hrt → hrt.

BALEGAR (Geotrupes), rod buba koje se hrane balegom domaće stoke; jaja polažu u rupe u zemlji koje prethodno ispune balegom.

BALEN Josip (• 1890.), prof. poljopr.-šum. fak. u Beogradu; bavi se naročito pitanjima pošumljavanja krša i goleti; gl. dela: O proredama, Naš goli krš.

BALERINA (it.), igračica; primabalerina, prva igračica u baletskoj trupi.

BALET (it.) 1) igra naročito propisanim koracima i složene thn. nožnog stava; može biti sastavni deo opere i samostalan; negovan još u 15. v. na it. i frc. dvorovima; um. oblike dobio u Frc. za kardinala Rišeljea; Žorž Nover (1727.-1810.) stvorio od b. samostalnu um. podređivanjem karakterne igre mimičkom delu; krajem 19. v. šabloniziran, ali od 1907. preporođen pod uticajem petrogradskog carskog teatra i čuvenog rus. b. (Ana Pavlova, Fokin, Nižinjski), ostvarenjem n. scenskih muz. oblika na um. visini opere, spajanjem fantastičnih i grotesknih elemenata sa simvolističkim i dekorativnim u simfoniju boja, pokreta i ritma; posle svet. rata šved. baletmajstor Rolf de Mare i igrač Žan Berlip postavili osnove modernističkog b. 2) članovi poz. koji izvode balet.

BALZAK Onore (Valzas, 1799.-1850.), tvorac realističkog romana; do 30 god. bavio se najviše štamparskim i izdavačkim poslovima; 1822.-1828. napisao sam ili u saradnji sa drugima vel. broj romana koji nisu imali uspeha. Prvi značajni roman bio Poslednji Žuan (1829.); otad sa neverovatnom energijom pisao roman za romanom. U njegovim delima ima romantizma, ali oštrina posmatranja pokazuje da je materijal uzimao iz života; stvorio vel. galeriju tipova svih zanimanja, temperamenata i karaktera; uspešno slikao sve poroke i strasti. sve sposobnosti i osobine. Mada pisao brzo, dao svakoj ličnosti sopstveni jezik; zbog živih dijaloga njegovi romani su uspešno dramatizovani. Priznanje i slavu stekao posle smrti. God. 1841. dao svojim romanima zajedničko ime: Ljudska komedija, stoga što obuhvataju život svih slojeva društva; scene iz prisnog života: Kad žena zri, Pukovnik Šaber; život provincije: Evgenija Grande, Krin u dolini; pariski život: Čiča Gorio, Rođaka Beta, Cezar Biroto, Bankarska kuća Pisenžan, Sjaj i beda kurtizana; polit. život: Epizoda iz vremena terora, Tamna istorija; voj. život. Strast u pustinji; selo: Seljaci, Seoski lekar, Seoski paroh; flz. romani: Šagrinska koža, Nepoznato remekdelo, Traženje apsolutnog. Od ostalih romana značajni su: Gopsek, Beatrisa, Fiziologija braka; vel. uspeh imala je komedija Merkade i zbirka Golicave priče (Sontes drolatiques). Izvršio jak uticaj na tvorca našeg realističkog romana Jakova Ignjatovića.

BALZAM (grč.) 1) lek, fig.: uteha. 2) sirupaste ili polutečne smolaste materije bogate eteričnim uljima; dobivaju se iz drveća zasecanjem kore, iz koje cure; poznatiji su terpentin, kopaiva b. i tolu b. Balzamina → netak. Balzamiranje, natapanje tela balzamima i prepariranje umrlih da bi se sačuvali od raspadanja; pretvaranje leševa u mumije.

BALI, brdovito, plan. ostrvo (5600 km² 982 000 st.) u Malondskim O.; zasejano orizom, pamukom i duvanom; pripada Hol.

BALIJA (tur. 1) uglavnom pogrdan naziv za musl. seljake, i musl. uopšte. 2) musl. stan. predela Podveležja u Herc. (→ Podvelešci).

BALILA (it.), fašistička omlad. organizacija za dečake od 8-14 g., po dečaku V. koji u Đenovi 1746., bacanjem kamenja, dao znak za ustanak protiv Austrijanaca.

BALISTA (grč.-lat.), ratna sprava za bacanje kamena kod st. Grka i Rimljana.Balistika, nauka o kretanju zrna izbačenog iz vatrenog oružja. Unutarnja b. razmatra kretanje zrna i cevi, a spoljna njegovo kretanje kroz vazduh.

BALIF Filip (1847.-1905.), inženjer i meteorolog; podigao meteor. stanicu 1. reda na Bjelašnici u Bosni; gl. delo Vodne građevine u B. i X., Organizacija meteor. službe u B. i X. itd.

BALKAN 1) najduža plan. u Bug., pruža se uporednički sredinom države, od njene zap. granice ka Timoku do Crnog M. Najv. vrh Jumrukčal (2372 m) u njenom središnom delu. Iz s. u j. Bug. prelazi se preko više prevoja na B.; najvažniji: Gipci, Araba-Konak i Šipka. 2) → Balkansko poluostrvo. Balkanske igre, lakoatletsko takmičenje reprezentacija Jugosl., Grč., Rum., Bug., Arb. i Tur., koje se svake godine održava u drugoj zemlji; osn. 1930. B. koza, raspostranjena na Balk., razne boje, veoma otporna i s malo hrane zadovoljna; imaju rogove i m. i ž. grla. B. konferencije, skupovi pretstavnika Grč., Rum., Tur., Bug., Arb. i Jugosl. privatnog karaktera za iznalaženje mogućnosti zajedničkog rada ovih država; predloženi na 27. kongresu mira u Atini (1929.) u cilju zbliženja i regionalnog udruženja b. država u okviru Društva naroda. i da se stvori b. → Lokarno; održane u Atini 1930., Carigradu 1931., Bukureštu 1932. i Solunu 1933. god., posle čega nastao zastoj u pregovorima, usled dobronamernog verovanja da je izlišna postepenost u ostvarenju b. unije. B. kup, takmičenje futbolskih reprezentacija Rum., Bug., Grč. i Jugosl. Pobednik je prvak B.; utakmice se održavaju svake godine u drugoj zemlji u obliku turnira; igra se po bod-sistemu. B. pakt, B. antanta, ugovor sklopljen u Atini (9./2. 1934.) između Jugosl., Rum., Tur., Grč., protiv revizije ugovora o miru, kojima su utvrđene granice b. država; njime su sile potpisnice zagarantovale međusobnu sigurnost svojih granica (čl. 1.), obavezale se da ni jedna od njih ne sklapa sporazum sa kojom b. državom izvan pakta, niti da preduzima polit. obaveze bez prethodnog odobrenja ostalih potpisnica (čl. 2.), i predvidele da p. mogu da pristupe i druge b. države, čim na to pristanu sve države potpisnice (čl. 3.). B. pitanja, knjige obaveštajnog karaktera, izd. u Parizu za vreme svetske konferencije mira; bilo ih 5: Maćedonsko pitanje u sr. v. od V. Markovića, Ekon. veze Srbije od K. Stojanovića, Jugoslavija E. Omana, Rude u Srbiji od K. Ilića i Bug. zverstva od M. Vesnića. B. planinski sistem, nastavlja se u Jugosl. na Karpatski; zahvata prostor j. od njega i prelazi na l. obalu Nišave; u njega spadaju: Vukan, Ježevac, Beljanica, Lisac, Kučajske Pl., Rtanj, Tupižnica, Ozren, Devina, Tresibaba, Stara Pl., Svrljiške Pl., i Suva Pl.; ima kraških pojava; stan. se bavi poglavito stočarstvom (ovčarstvom) i vinogr.; miner. izvora i rudnog blaga dosta, naročito kamenog uglja; zemljište prohodno po rečnim dolinama, duž kojih podignute žel. pruge; gl. centri: Zaječar, Pirot, Ćuprija, Paraćin, Knjaževac i Boljevac. B. ratovi → oslobodilački ratovi. B. savez 1) ugovor koji je sa balk. državama sklopio kn. Mihailo. 2) ugovor o savezu protiv Tur., sklopljen 1912. izmeću Srbije, Bug., Grč. i Crne Gore. 3) → B. pakt. B. socijalistička konferencija, održana od 7.-10. 1. 1910. u Beogradu; cilj joj bio da izradi zajedničku programsku i taktičku liniju u nac. politici b. socijaldemokratskih stranaka; na njoj istaknuta ideja da je grupisanje naroda u 1 privr. i polit. celinu bitni uslov odbrane njihove slobode i nezavisnosti od imperijalističko-kapitalističkih sila. B. carica, drama crnogorskog kralja Nikole, ispevana 1884. god.; ima za predmet poslednje god. crnogorske ist. 15. v.

BALKANSKO POLUOSTRVO, najistočnije evr. pol. u Sred. M. Površina 620 000 km². Sev. granicu čine r.: Dunav (od ušća do Beograda), Sava (od Beograda do izvora) i Soča (od izvora do ušća). Savom i Dunavom široko vezano sa s. i i. Evr., a ostrvskim grupama u Egejskom M. i uskim moreuzima Bosforom i Dardanelima u tesnoj vezi i s M. Az. Ranije nazivano različitim imenima (Grč., Rim., Viz., Ilirsko P., Evr. Tur.), a od 1808. nazvano Balkanskim po pl. B. u Bug. Na njemu 5 plan. sistema: dinarski (na SZ), pindski (na JZ), rodopski (u središnjem delu), balk. (na I) i karpatski, koji, kao produženje Karpata iz Rum., zahvata deo si. Srbije. Nijedna plan. ne premaša visinu od 3000 m (Triglav 2863, Rila 2924, Olimp 2918 m). R. pripadaju slivovima okolnih mora kao njihove direktne ili kao pritoke Save i Dunava. Ima više jez., najveća: Ohridsko, Prespansko, Ostrovsko, Tahinsko, Bešičko i vel. ali gogatko Skadarsko J. U toku vekova bilo kao most između Evr. i Az., preko kojeg se ukrštali razni narodi. Otuda na njemu vel. etničko šarenilo. Plan. karakter i podeljenost B. P. na više manjih obl. pomagali, opet, da se održe i manje etničke grupe. Mada različiti po poreklu i po jeziku, balk. narodi se mešali sa neariskim starosedeocima i imali mnogo zajedničkog u svom razvitku; u početku hrišć. potpali pod vlast Rimljana i dobrim delom podlegli romanizaciji. Rimljane nasledila Viz., čiji se uticaji osećaju kod ovih balk. naroda. Od vel. značaja za etničku ist. B. P. bio je dolazak Jž. Sl. (7. v.) i Turaka, koji su uneli nove etn. elemente i mnogo uticali na kult. i etn. razvitak starijih balk. naroda. Najstariji poznati balk. narodi su Iliri. Tračani i Grci. Grci su se održali do danas, a od poromanjenih Tračana i Ilira postali su Rumuni, Aromuni i Arbanasi. Danas s. deo pol. naseljavaju uglavnom Jž. Sl. (Jel. i Bugari), a j. deo (od linije Medua-Solun) Grci i Arbanasi. Turaka ima u j. krajevima Bug. i Jugosl., a najviše na JI, u evr. Tur. Jevreja ima po većim gradovima. Cincara po gradovima (trgovci) i na plan. središnog dela (pokretni stočari). Na B. P. 4 samostalne države: Jugosl., Bug., Grč. i Arb. Delove B. P. drže nebalk. zemlje: Tur. (ji. deo i. Rumelije), Rum. (Dobrudžu) i It. (Istru sa Goricom, Zadar i o. Cres, Lošinj i Lastovo).

BALKAŠKO JEZERO, u Kazakistanu, i. Az.; dugačko 640, široko 90 km; površina 18 800 km²; dubina 20 m. Mada ne otiče, voda mu slatka. Od kraja novembra do početka aprila pokriveno ledom. Obale nenaseljene. Pritoka mu r. Ili.

BALKIS, Belkis, ar. ime kraljice Sabe.

BALKON (it.), izbočena ploča na fasadi neke građevine, građena balustradom i spojena vratima s unutarnjim prostorijama zgrade. U poz. produženje 1. galerije do ispred pozornice (l. i d.).

BALNEOLOGIJA (lat.-grč.), proučava sastav i dejstvo miner. voda, geološki sastav zemljišta i sve ostalo u vezi sa banjama, naročito klimatske prilike. Balneoterapija, proučava načine delovanja miner. voda i primenjuje ih u cilju lečenja bolesnika.

BALOKOVIĆ Zlatko (• 1895.), violinski virtuoz; koncertira po svetu i propagira jsl. dela.

BALON (frc.), letilica sfernog, duguljastog ili cilindričnog oblika, lakša od vazduha, ispunjena vodonikom ili helijumom, s omotačem od nepropustljivog gumiranog platna i korpom u koju su smešteni posada, hrana, instrumenti i dr. Održava se u vazduhu statički, usled razlike u spec. težini vazduha i gasa kojim je napunjena; upotrebljava se kao vezan i slobodan. Vezani b. ima zapreminu 800-1000 m³; može se izdići s 1 osmatračem do 1800 m, a sa 2 osmatrača do 1200 m visine; pretstavlja visoko uzdignutu osmatračnicu; najveći mu nedostatak što je usled nepokretnosti, vel. zapremine i zapaljivosti pogodan cilj za napad neprijateljske avijacije i artilerije; posebnu vrstu v. b čine zaštitni b, o koje su obešene mreže od žica; upotrebljavaju se kao stalne vazdušne zapreke noću u cilju sprečavanja napada neprijateljskih aviona na neki prostor ili tačku; upotrebili ih prvo Italijani u svetskom ratu za odbranu Venecije. Slobodan b. ima zapreminu do 2000 m³; može se popeti do 20 km; snabdeven je korpom za posadu, instrumentima i balastom (pesak, voda); njime se ne može upravljati, već se pušta da ga nose vazdušne struje. B. sond, mali b. od gume ili hartije, koji se slobodno diže u visoke slojeve atmosfere i sobom uznosi meteor. instrumente za beleženje pritiska, tmpt. i vlage u raznim slojevima vazduha; na vel. visinama b. pukne, a instrumenti se, pomoću padobrana, spuštaju na zemlju; ovi b. dostigli su visinu od 37,700 km. Teodolit b., prelomljeni t. u vidu lakta za posmatranje b, puštenih slobodno u vazduh, radi određivanja pravca i brzine vetra; služi i za merenje visine i brzine oblaka (→ sl.) Balonet, odeljenje u vezanom b. ispunjeno vazduhom; povećava stabilnost vezanog b. pri vetru. → Balonstvo, deo vplov. opremljen balonima; sačinjavaju ga jedinice vazd. b. i vazd. lađe.