Завади се и мило и драго:
Млад Омер-бег с Омер-беговицом,
У по ноћи у меку душеку:
Да кроза што, не би ни жалили,
Већ кроз једног везена јаглука, 5
Златом везен, у ђулсу убјељен,
Да од њега бијел двор мирише,
И појата, ђе Омер-бег спава;
Коју су му милоснице дале.
Омер-бег се љуби својој правда: 10
„Ти знаш добро, да ја сестру имам,
„Милу сестру, Зећир-беговицу,
„Она ми је везен јаглук дала,
„Златом везен, у ђулсу убјељен."
Кад то чула Омер-беговица, 15
Она скочи на ноге лагане,
Па узима дивит и хартију,
Те заови ситну књигу пише:
„Заовице, Зећир-беговице!
„Жив ти војно, и не жељела га! 20
„Јеси л' брату везен јаглук дала?
„Златом везен, у ђулсу убјељен,
„Да од њега бијел двор мирише,
„И појата, ђе Омер-бег спава."
Књигу гледа Зећир-беговица; 25
Књигу гледа, грозне сузе рони:
„Јаој мене до Бога милога!
„Сад ако ћу право казивати,
„Са снахом ћу брата омразити;
„Ако ли ћу заклети се криво, 30
„Ја се бојим, изгубит ћу војна."
Све мислила, на једно смислила,
Па узимље дивит и хартију,
Она снаси књигу одписује:
„Ој снашице, Омер-Беговице! 35
„Жив ми војно, и не жељела га!
„Ја сам брату везен јаглук дала,
„Златом везен, у ђулсу убјељен,
„Да од њега бијел двор мирише,
„И појата, ђе Омер-бег спава.“ 40
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 577-578.
