Сватови дуждева Стјепана

Али грми ал’ се земља тресе,
Ал’ ударе море у мраморе,
Ал’ на мору пуцају лубарде,
Ал’ ј’ удрила кроз Мостар Неретва;
Нити грми, нит’ се земља тресе,
Нит’ удара море у мраморе,
Ни на мору пуцају лубарде,
Нит’ ј’ удрила кроз Мостар Неретва,
Нег’ сватови дуждева Стјепана,
На њима је чудо и знамење:
Бубњ’ од злата, од сребра свирале,
На дјевојци бисерни кавади.
Дјевојка је сватим’ говорила:
"О сватови, мила браћо моја,
"Стид је мене и гледати на вас,
"Камо ли ти говорити с вами,
"Ал’ је мени говорит’ невоља,
"Јер сам чула од старије људи,
"Да је ова гора гусарљива,
"Ну другијем обрнимо друмом,
"Јер овијем изгинут’ оћемо."
Одговара свадбе старјешина:
"Не будали, гиздава дјевојко,
"Толика је од сватова сила,
"Да вру нас ведро небо паде,
"Вру неба гора Романија,
"Ведро бисмо небо уздржали:
"Коњ до коња, јунак до јунака,
"А барјаци како и облаци,
"Бојна копја како црна гора."
Истом они у ријечи бјеу,
Ал’ ето ти од горе гусаре,
С’јече себе мало и велико,
Оста сама на друму дјевојка.
Скочила је с коња великога,
Завратила скуте и рукаве,
У крвцу је ногом угазила,
Двије мртве одабрала главе,
Војнову је на срце ставила,
Дјеверову на свилена скута,
Пак је мртвим главам’ говорила:
"Миле главе, мене не слушале,
"Колико вам моје говорење
"Да другијем обрнемо друмом,
"Јер овијем изгинут’ оћемо."
Ал’ јој вели од горе гусаре:
"Тако т’ вјере, лијепа дјевојко,
"Што ти жалиш туђине јунаке,
"Али немаш од рода никога
"Ни очина нити материна?"
Ал’ дјевојка њему одговара:
"Остави ме, од горе гусаре,
"Невоља м’ је жалити јунаке,
"С мене су их изгубиле мајке.
"Ал’ је мени и гора невоља,
"Гдје од рода не имам никога,
"Ни очина нити материна.
"Ја имадо милу мајку моју,
"Ма ми ј’ мајка преминула давно,
"Опет ми се оженио бабо,
"Оженио оолом госпођом.
"Имах Ива брата рођенога,
"Била га је оола маћија,
"Тјерала га из бијела двора
"И по леду и по тешку сн’јегу.
"Нејак’ д’јете додијало му се,
"Он побјеже у густу планину.
"Ја сам мога отпратила брата
"Гологлава млада без оглавја,
"Раскосмана како мушка глава,
"Распасана без свилена паса,
"И мому сам говорила брату:
""Не од’, Иво, у густу планину,
""Још си нејак, погинути оћеш."
"Ну је братац говорио мени:
""Оћу поћи, драга селе моја,
""Моли Бога, брзо ћу ти доћи."
"Ево има девет годиница
"Не знам о њем смрти ни живота."
Кад то чуо од горе гусаре,
Удари се руком по кољену:
"Ајме мени, мила моја селе,
"А да би ти с пута и не дошо,
"Чјем сам л’јепе свате погубио,
"Мојој сестри срећу изгубио."
Ал’ му вели сењски капетане:
"О Иване, од горе гусаре,
"Вати сестру за десницу руку,
"Тер је води Сењу на крајини,
"Ја се за њу оженити оћу."
Кад то чуо од горе гусаре,
Вати сестру за бијелу руку,
Тер је води Сењу на крајини,
Ожени се сењски капетане.
И чинише лијепо весеље
У својему двору бијеломе.