Свадба и кавга

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Свадба и кавга

0001 Пије вино двадесет Обршћанах
0002 у Обрсту бијеломе граду,
0003 на високу Вилипову кулу,
0004 служи вино Вилипов-Никола,
0005 сваком бану пуну чашу даје,
0006 бабу своме подно чаше даје,
0007 но му вели Вилип Обрстару:
0008 "А мој сине, Вилипов-Никола!
0009 Што сам тебе на жа учинио
0010 те ми дајеш подно чаше вино?"
0011 -Њему вели Вилипов-Никола:
0012 "Невоља је, Филип-Обрстару!
0013 Врсници се моји поженише,
0014 а врснице моје поудаше,
0015 а ти мене не ожени, бабо".
0016 Но му вели Вилип-Обршану:
0017 "У з’о час те оженио, синко!
0018 Ја сам чуо, кажевали су ми,
0019 у Удбини у турској крајини,
0020 у силнога сердар Мустав-аге,
0021 у њега је прикладна Хајкуна,
0022 љепоте јој у Турћију нејма,
0023 ’но да нејма у двадесет бановах.
0024 Ко ће поћи ка Удбину граду
0025 да испроси у Муја ђевојку
0026 даћу њему три товара блага?"
0027 Ту се добар јунак намјерио,
0028 намјерио Видак-барјактаре,
0029 поскочио, вранца окрочио,
0030 усједе му Видак на рамена,
0031 оћера га гором и планином.
0032 А кад дође у турску Удбину,
0033 пре’ дворове сердар Мустав-аге,
0034 ту осједе вранца дебелога,
0035 па уљезе у дворове Мују,
0036 он ту нађе сердар Мустафагу,
0037 божу му је помоћ називао,
0038 сердар му је приватио дивно:
0039 "Бог дај тебе, незнана делијо!"
0040 Лијепо га сердар дочекао,
0041 за готову совру засједоше,
0042 пише вино а једоше месо,
0043 но му вели Видак-барјактаре:
0044 "А за бога,сердар Мустаф-аго!
0045 Ни ме питаш, нити ти ја кажем
0046 што сам тебе доша на дворове."
0047 Но му вели сердар Мустафаго:
0048 "Ој делијо, ја те не познајем!
0049 Од кога си краја и корјена?"
0050 Но му вели Видак-барјактаре:
0051 "Ја сам јунак од Приморја равна,
0052 син сам био Шимун-капетана,
0053 сестрић мио Костреша хајдука,
0054 ако си га чуо ил’ видио."
0055 Но му вели сердар Мустаф-ага:
0056 "Ах ту ли си,курвино копиле!
0057 Ти да имаш соколова крила,
0058 не би т’ меса уносило перје,
0059 ол’ да су ти џини калаузи,
0060 не би џини угодили пута."
0061 Али збори Видак-барјактаре:
0062 "Аман мало, сердар Мустаф-аго!
0063 Да ти кажем што сам ти дошао,
0064 ево мене Вилип оправио
0065 да испросим у тебе ђевојку
0066 за Николом једнијем сином."
0067 У то доба Гојени Халиле:
0068 "Чујеш мене, Видак-барјактаре!
0069 Што ти иштеш у Муја ђевојку,
0070 кунем ти се, а вјеру ти давам,
0071 да је мене царе запросио,
0072 ја му Хајку не бих поклонио,
0073 е ма хоћу Филипу ’брстару,
0074 за Николом јединијем сином.
0075 Ако ћеш ми дати вјеру тврду
0076 да је неће Вилип покрстити,
0077 н’ ако би јој с добре воље било."
0078 Ту му Видак тврду вјеру даје
0079 да је никад покрстити неће.
0080 Прстен стаља, свадбу уговара,
0081 докле дође тамо и овамо.
0082 Отоле се Видак подигнуо,
0083 кад он дође у Обрсту граду,
0084 добро га је Вилип дочекао,
0085 те га пита Вилип-Обрстару:
0086 "Јеси ли ми цуру испросио?"
0087 Њему вели Видак-барјактаре:
0088 "Купи свате, ајде по ђевојку,
0089 скупи мало сватах пет стотинах
0090 а пред њима Петра капетана
0091 и пошљи им тридесет јенђијах,
0092 а пред њима секу Николину."
0093 Барјак даше нејаку Видаку,
0094 отоле се свати подигнули
0095 док дођоше ка Удбињу граду,
0096 добро иг је Халил дочекао,
0097 он разводи свате по конаках,
0098 а јенђије на Мујову кулу.
0099 Данак прође, а тавна ноћца дође,
0100 Халил служи вино јенђијама,
0101 док с’ огласи јунак по дворове,
0102 зове јунак Гојена Халила:
0103 "Ну изиди, Гојени Халиле!"
0104 Он изиде јунак пре’ дворове:
0105 кад ево ти махнитина Тале,
0106 на његову претилу кулашу,
0107 Халила је богом братимио:
0108 "Богом брате, Гојени Халиле!
0109 издај мене свате Вилипове."
0110 Но му вели Гојени Халиле:
0111 "Види Тала, поганога хала,
0112 да како ћу издати пријатеље?"
0113 Још му вели Будалина Тале:
0114 "Даћу тебе седам агалуках,
0115 све што ми је од баба остало"!
0116 Но му вели Гојени Халиле:
0117 "Кунем ти се, а вјеру ти дајем,
0118 ђе не могу бунити сватове,
0119 ноћас биг ти главу посјекао!"
0120 Наједи се Будалина Тале,
0121 он отиде у камену лонџу,
0122 он у лонџу да испија вино,
0123 Халил оде на бијелу кулу,
0124 но бог уби Николину секу,
0125 е не хоће вина ни шербета
0126 док не види Хајкуну ђевојку.
0127 То жа било Гојену Халилу,
0128 ема му се од ине не може,
0129 но доведе Хајкуну ђевојку,
0130 енђијама ићрам учинила,
0131 па скочила сека Николина,
0132 те је були курјук расплетала,
0133 обрну јој косу низ образе,
0134 уплеће јој гроше и динаре,
0135 прекрсти јој косу на образу.
0136 Но да вели Гојени Халиле:
0137 "Крсти кучко, Николина секо!
0138 Ја ћу тебе сјутра потурчити."
0139 Отле скочи на ноге лагахне,
0140 он отиде у камену лонџу,
0141 те ту нађе Будалину Тала:
0142 "Муштулук ти, Будалина Тале!
0143 Е хоћемо удрит сватовима;
0144 хајде, Тале, Бишћу бијеломе,
0145 поздрави ми од Бишћа Халију
0146 да доведе другах три стотине,
0147 е хоћемо пратит пријатеље.
0148 Па још сврни старцу Варићаку
0149 да доведе триста Варићаках,
0150 е хоћемо пратит пријатеље:
0151 хајде отле Ковачини Раму
0152 да доведе триста Ковачанах,
0153 да пратимо наше пријатеље;
0154 сврни, Тале, Ћејванаги старцу
0155 нек доведе другах три стотине
0156 да пратимо наше пријатеље,
0157 пријатеље силене кауре;
0158 ти доведи триста Орашанах,
0159 ја ћу дићи листом Удбињане."
0160 Ноћца прође, био данак дође,
0161 чауш виче, дамбулхана риче:
0162 "Хазурола, кићени сватови!
0163 На дарове, Мују пре’ дворове."
0164 Пре’ дворе се свати окупили,
0165 добро иг је Халил дочекао,
0166 дарива иг што је за којега,
0167 неком јаглук, а неком бошчалук,
0168 Петру даше ћурак до долине,
0169 а Видаку о’ злата јабуку,
0170 а Николи коња и ђевојку,
0171 па навали вино и ракију
0172 и осталу сваку ђаконију.
0173 Мало стало, дуго не трајало,
0174 кад ево ти Будалина Тале,
0175 води Тале другах три стотине,
0176 па одоше дворитит сватове.
0177 Мало стало, друго не застало,
0178 кад ево ти од Бишћа Халија,
0179 води Хале другах три стотине,
0180 па одоше дворити сватове.
0181 Мало било, мање проминуло,
0182 кад ево ти старога Ћејвана,
0183 води Ћејван другах три стотине,
0184 па одоше дворити сватове.
0185 Мало стало, дуго не постало,
0186 кад ево ти старца Варићака,
0187 води старац триста Варићаках.
0188 Халил диже своје Удбињане,
0189 пак се диже кита и сватови,
0190 а пред њима Петар капетане,
0191 одмакоше пољем Удбињскијем,
0192 но за њима пристајаху Турци,
0193 а пред њима Будалина Тале -
0194 ма какав је, јад га задесио:
0195 одио је себе и кулаша,
0196 на њега су гаће од клашањах,
0197 проз гаће му пропала кољена,
0198 а на њега од шајка хаљина,
0199 проз рукаве промолио лакте,
0200 а проз капу перчин му пропао;
0201 на кулашу гола дрвеница,
0202 с једне стране, оковата балта,
0203 с друге стране тешка топузина,
0204 но му топуз прекривио балту,
0205 на кулаша садно направио,
0206 угна Тале коња у сватове,
0207 он нагони коња на Видака,
0208 но му вели Бајрактар-Видаче:
0209 "Прођ’ се тамо, Будалина Тале!
0210 Не замећи кавге у сватове,
0211 но ако си јунак од јунака,
0212 од сватовах да се измакнемо,
0213 па на сабје живот дијелимо!"
0214 Не свиђе се Будалина Талу,
0215 прогна коња Петру капетану,
0216 овако је Петру бесједио:
0217 "Бака море, Петре капетане!
0218 Чудна ћурка, бољега калпака,
0219 са ћурка ћеш заметнути кавгу,
0220 а с калпака изгубити главу."
0221 Сабјом махну посјече му главу.
0222 У сватове заменту се кавга,
0223 убише се огњем из пушаках,
0224 паде тама од неба до земје,
0225 а то гледа од планине вила,
0226 лети вила на лагахна крила,
0227 док долеће на јелу зелену,
0228 милосну се богу помолила:
0229 "Дај ми, боже, вијар од планине,
0230 да размахне маглу у крајеве,
0231 да ја виђу ко је погинуо."
0232 бог јој даде вијар од планине
0233 те разману маглу крајевима,
0234 кад од оно сватах пет стотинах
0235 нејма ниђе свата ниједнога,
0236 до јаднога Видак-барјактара,
0237 јунак зап’о у клисуру тврду,
0238 и код њега Вилипов-Никола,
0239 а све Турци насред поља равна,
0240 и код њих су тридесет јенђијах,
0241 и Хајкуна лијепа Туркиња,
0242 пак одоше дијелити даре,
0243 не могу се погодит никако
0244 око ћурка Петра капетана.
0245 А то гледа Видак-барјактаре
0246 те Николи, ријеч бесједио:
0247 "Ах Никола, мој жалосни друже!
0248 Примакни се у дно поља равна,
0249 е ћу отит до труског тамбора
0250 да уграбим Хајкуну ђевојку,
0251 или твоју секу ил’ Хајкуну.
0252 Ако би ми до невоље било,
0253 да би мени био у индату."
0254 Па отоле усједе вранчића,
0255 поћера га пољем крвавијем,
0256 привуче се Видак у јенђије
0257 те Хајкуни попружио руку,
0258 а Хајкуна њему обадвије,
0259 бачио је за се на вранчића,
0260 па побјеже пољем широкијем.
0261 О’ тураках нико не видио
0262 до Турчина махнитине Тала,
0263 он за њиме наћера кулаша,
0264 па бесједи махнитина Тале:
0265 "Ој Хајкуно, секо Мујагина!
0266 Уклони се на лијеву страну,
0267 е ћу гађат барјактар-Видака."
0268 Она му је ријеч бесједила:
0269 "Крш да ти је, махнитина Тале!
0270 Чврсто ме је влашче притегнуло."
0271 Па још боље покрива Видака,
0272 близу га је Тале сустигнуо,
0273 ма га Видак богом братимјаше:
0274 "А мани ме, Тале копиљане!
0275 Док дотурим Николи ђевојку,
0276 па ја и ти да се обидемо."
0277 А ману му Будалина Тале
0278 док додаде Николи ђевојку,
0279 бјежи јунак ш њоме уз планину,
0280 поврну се Видак-барјактаре
0281 те на Тала јуриш учинио,
0282 једном њега куцну топузином,
0283 од коња га добра одвојио
0284 и одиста посјећи га ћаше,
0285 кад се нешто за се обрнуо,
0286 ал’ ево ти триста Орашанах,
0287 хазар су га жива уватили,
0288 Видак у њ’ јуриш учинио
0289 те посјече триста Орашанах
0290 пак одиста и сам побјећ шћаше
0291 кад ево ти до Бишћа Халила:
0292 "Стани курво, барјактар-Видаче!
0293 Да на сабје живот дијелимо."
0294 Ту удари јунак на јунака,
0295 но тек махну Видак барјактаре
0296 о’ Турчина одасјече главу,
0297 плећи даде а бјежати поше,
0298 кад ево ти Танковић Османа:
0299 "Стани курво, барјактар-Видаче!
0300 Да ми платиш од Бишћа Халију."
0301 Добро бјеше Видак измакао,
0302 али му се мало поврнуо,
0303 на брицке се ударише ћорде,
0304 но кудијен Турчин удараше
0305 из Видака живи огањ скака,
0306 а кудије Видак удараше,
0307 онудије црна кврца враше,
0308 од коња га добра одвојио,
0309 па прискочи - посјече му главу,
0310 па одиста и бјежати ћаше,
0311 кад се нешто за се обрнуо,
0312 ал’ ево му сердар Мустаф-аго:
0313 "Стани курво, барјактар-Видаче"!
0314 Да си, курво, побјегао лани,
0315 данас би те Мујо сустигао."
0316 Па удари јунак на јунака,
0317 једном махну барјактар-Видаче
0318 те удари сердар Мустаф-агу,
0319 по појасу и свилену пасу,
0320 виде му се црне џигерице,
0321 одиста га и посјећи ћаше,
0322 но нешто се обрнуо за се,
0323 кад ево ти триста Удбињанах,
0324 хазар су га уфатити жива,
0325 у њиг Видак јуриш учинио
0326 те посјече триста Удбињанах,
0327 па сад збиља ћаше и побјећи,
0328 кад ево ти старца Варићака,
0329 на Видака јуриш учинио,
0330 а Видак га добро дочекао,
0331 он посјече старца Варићака,
0332 и његово три стотине другах,
0333 пак већ збиља и бјежати ћаше,
0334 док ево ти старца Ћејван-аге:
0335 "Стан’ полахко, барјактар-Видаче!
0336 Ласно ти је ђецу цвијељати,
0337 но је мука старца дочекати."
0338 Ту удари јунак на јунака,
0339 на Видака шипка од челика,
0340 на Ћејвана панцијер кошуља,
0341 куд Ћејвана Видак удараше,
0342 онуд живи огањ посипаше,
0343 кудије ли Ћејван удараше,
0344 онудије црна кврца враше,
0345 двије њему шипке саломио.
0346 А кад виђе барјактар-Видаче,
0347 Ћејвану је ногу посјекао,
0348 плећи даде а бјежати стаде,
0349 он утече јунак уз планине,
0350 а кад би далек’ у планину,
0351 ал ево ти Хајкуне ђевојке,
0352 Никола је саму оставио,
0353 па јој рече барјактар-Видаче:
0354 "А за бога, Хајкуно ђевојко!
0355 Да камо ти Вилипов-Никола?"
0356 Она му је млада бесједила:
0357 "Он побјеже у Обршта града."
0358 Но јој вели Видак-барјактаре:
0359 "Јаши за мном на дебела вранца!"
0360 Но вели му дивота Хајкуна:
0361 "Ако ћеш ми дати божу вјеру
0362 да му узмеш ти за вјерну љубу,
0363 да ме нећеш већ Николи дати".
0364 Ту јој Видак тврду вјеру даје
0365 да је узме за вјерену љубу,
0366 скочи млада за њим на вранчића,
0367 побјегоше горе уз планине.
0368 Мало било, ништа не трајало,
0369 стаде јека горе и планине,
0370 кад ево ти гојена Халила:
0371 "Стан’ ђидијо, Видак-барјактаре!
0372 Ћераћу те до Приморја равна."
0373 ТадеВидак отури ђевојку,
0374 он се боји да му не помаже,
0375 па јој свеза наопако руке,
0376 а удари јунак на јунака,
0377 Видак махну седамнаес’ путах,
0378 Халил махну двадесет и четири,
0379 обојици ране одољеле,
0380 од добријех коњах отпадоше,
0381 кад се Видак обрнуо за се,
0382 ал’ ево ти опет Ћејван-аге
0383 ђе он трагом иде за Видаком.
0384 Препаде се Видај-барјактаре,
0385 не може се коња доватити
0386 но бејседи вранцу дебеломе:
0387 "Дура вранче, пуст ми остануо!
0388 Пани пусти на прва кољена
0389 да се примим теби на рамена."
0390 Њега пусти вранац разумио,
0391 паде пред њим на прва кољена,
0392 тури му се Видак на рамена
0393 па побјеже гором и планином,
0394 но ћера га старац Ћејван-ага,
0395 одиста га изгубит оћаше
0396 кад погледа Видак-барјактаре,
0397 ал’ ево му Шимун-капетана,
0398 баба свога од Приморја равна,
0399 кличе Видак Шимун-капетана:
0400 "Ђе си, бабо, хрђа те убила!
0401 Удри, бабо, старог Ћејван-агу."
0402 Ту удари јунак на јунака,
0403 те посјече старца Ћејван-агу
0404 и рањена Гојена Халила,
0405 пак довати Видак -барјактара
0406 и Хајкуну лијепу ђевојку,
0407 поведе иг двору у Приморје,
0408 вида сина по године данах,
0409 извида га, даде му Хајкуну.
0410 И нек му је, баш је заслужио
0411 на мејдану о Видову дану.



Извор[уреди]

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]