СА ШЕТЊЕ
На корзоу јуче тек је вече пало,
Немарно и мирно шетао сам тако;
Дан је с нешто влаге — оно света мало
Модерно је ишло — мувало се јако.
У пролазу ђаче познато ми, смерно,
С осмехом на лицу, у респекту многом,
Правећи гримасе, к'о псетанце верно,
Дубоко се јави шеширом и ногом.
Ја окренух главу. Јер и на шта крити!
У том часу спазих с оне друге стране
Где са друштвом својим шетала си и ти:
Реверанс ти дадох без икакве мане.
На корзоу, дакле, у респекту многом —
Са оним осмехом — угодним за жене,
Ја се теби јавих цилиндром и ногом,
Али примих малер — ти не спази мене.
1904.
