SA ŠETNjE
Na korzou juče tek je veče palo,
Nemarno i mirno šetao sam tako;
Dan je s nešto vlage — ono sveta malo
Moderno je išlo — muvalo se jako.
U prolazu đače poznato mi, smerno,
S osmehom na licu, u respektu mnogom,
Praveći grimase, k'o psetance verno,
Duboko se javi šeširom i nogom.
Ja okrenuh glavu. Jer i na šta kriti!
U tom času spazih s one druge strane
Gde sa društvom svojim šetala si i ti:
Reverans ti dadoh bez ikakve mane.
Na korzou, dakle, u respektu mnogom —
Sa onim osmehom — ugodnim za žene,
Ja se tebi javih cilindrom i nogom,
Ali primih maler — ti ne spazi mene.
1904.
