Уз друм иде убава девојћа,
по њу иде момак беђендија,
па пристиже убаву девојћу,
па у’вати убаву девојћу
и метну је шарцу на грбину. 5
Уврза ју сас девет колана,
мила му је па ју целивује,
па ју води љуба да му буде.
Упита га убава девојћа:
„Да ми кажеш од кога си рода." 10
„Матер звали Анка Огњеванка,
башту звали Дамјанов Јеленко."
„Имала сам до два мила брата,
једнога ми чума уморила,
друђега ми Турци заробили." 15
„Да га видиш, да л’ би га познала?"
„Да га вндим, баш би’ га познала.
Кад смо били деца у лелејку,
дзврче ивер, у веџу га уби,
над веџу му крива прнга стоји." 20
Капу диже, она га познаде.
„Мили брале, куд си ме повео?!"
„Опрос’, боже, свакаки гре’ови,
брат сестрицу, у милости љуби!"
„Мили брале, куд си ме повео?!" 25
„Мила сејо, далек’ сам те повел,
чу те водим царица да будеш."
