Uz drum ide ubava devojća,
po nju ide momak beđendija,
pa pristiže ubavu devojću,
pa u’vati ubavu devojću
i metnu je šarcu na grbinu. 5
Uvrza ju sas devet kolana,
mila mu je pa ju celivuje,
pa ju vodi ljuba da mu bude.
Upita ga ubava devojća:
„Da mi kažeš od koga si roda." 10
„Mater zvali Anka Ognjevanka,
baštu zvali Damjanov Jelenko."
„Imala sam do dva mila brata,
jednoga mi čuma umorila,
druđega mi Turci zarobili." 15
„Da ga vidiš, da l’ bi ga poznala?"
„Da ga vndim, baš bi’ ga poznala.
Kad smo bili deca u lelejku,
dzvrče iver, u vedžu ga ubi,
nad vedžu mu kriva prnga stoji." 20
Kapu diže, ona ga poznade.
„Mili brale, kud si me poveo?!"
„Opros’, bože, svakaki gre’ovi,
brat sestricu, u milosti ljubi!"
„Mili brale, kud si me poveo?!" 25
„Mila sejo, dalek’ sam te povel,
ču te vodim carica da budeš."
