Састанак Цара Андроника и Краља Душана код Солуна

Извор: Викизворник

И овај цар (Андроник) чувши како се сва земља државе грчке и сви градови и силе те земље предају у руке благочестивога краља Стефана, и сам се виде у великој невољи и јаду и прибегнув у град Солун, поче слати посланике своје овоме благочестивоме краљу са смерним и покорним речима, говорећи ово: „Ево видим, благочестиви и превисоки краљу, како ти Бог помаже; но заборави све што сагреших родитељу твоме и превисоком ти краљевству и прими ме у срдачној љубави у вољу твоју као послушнога. Јер ево видим, да је, помоћу божјом, све што имах у држави мојој, данас у твојим рукама, и то, ако усхтеш, дај ми, а од мене начини да ти будем драги брат и друг у краљевству ти. Од сада нека буду у једној недељивој љубави државе земаља грчких и српских. Но дакле не презри љубазне и свесрдачне речи моје и истинским вером срца твога учини састанак са мном".

И чувши благочестиви и превисоки краљ ове речи цара грчкога кир Андроника и по речима његовим посла неке од велмужа својих, а са силнима свога отачаства учини савет о речима које му претстоје, како би најбоље било.

И све ово свршивши у утврђењу и вери и тако учинише састанак под славним градом Солуном месеца августа у 26 дан, у петак. И љубазан и свесрдачан услов учинише међу собом и у тај дан весеље много беше и радост међу војницима господина краља у свој земљи грчкој због помирења и састанка њихова тако, да многи од славних њихових велмужа који су том згодом били ту рекоше: „Овај дан, који створи Господ на љубав овим царевима, радујмо се и веселимо се и ми".

И ту заједно много разговараху о управљању и утврђивању и да непоколебиво буде обећање међу њима; и овога благочестивога краља сваким дарима царским обдари и сву љубав срдачну показа њему овај богољубиви цар; некад су имали распру међу собом, сада пак јесу љубазна браћа и другови. Тако и овај превисоки краљ даре многе и части царске посла њему.

И у тај дан весеље много учинише, и духовно и телесно задовољивши се и сви који су били с њима, и цар тако њему рече: „Оно што је узео од државе земље моје и градове прародитељ благочестивог ти краљевства и родитељ краљевства ти, и у ово време оно што узе превисоко ти и благочестиво краљевство, видим да је све то даровано ти Богом; па и ја дајем ти све то као великолепну и дивну част благочестивоме ти краљевству, а колико усхтеш, даћеш ми руком твојом".

И пошто господин краљ неке чести земље и градове дарова њему и тако се помирише и учинише растанак. Остале пак градове и земље грчке, колико је узео, придружи земљи отачаства свога и земље многе од области царства тога и градове, којих имена су ово: први град славни Охрид, и град славни Прилеп, у коме благочестиви краљ подиже себи двор царски за пребивање, и град славни Костур, град Струмицу, град Хлерин, град Железнац, град Воден, град Чамрен. И све ово освоји за три лета краљевања свога, јер га Бог тако прослављаше.