Састављено кад у горњокарловачку боловаоницу доспедох побеђен и остављен од свега света
| Састављено кад у горњокарловачку боловаоницу доспедох побеђен и остављен од свега света (1825) Писац: Сава Мркаљ |
Јао! Јао! Јао триста пута!
Пала нам је, пала коцка љута;
Море зала ов’ је свет!
Леди ватра, зрак, и гром, и вода,
Звери, змије, гад од разна рода,
Често век нам чине клет!
Зло је мучно садашње поднети,
Зло нас бивше пече у памети,
Будуће већ једе нас.
Дневне туге рађају сне худне,
А сни ноћни растуже нас будне.
Јесмо л’ без зла који час?
Човек, страва човеку, ах! већа,
Гони правду, што је свију срећа,
Гони мир из света сав.
Вук не ломи реч ни веру своју;
Топ и картач не привезу к боју
Анаконда, рис и лав.
1825.
Извор[уреди]
- Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 163
|