Sastavljeno kad u gornjokarlovačku bolovaonicu dospedoh pobeđen i ostavljen od svega sveta
| Sastavljeno kad u gornjokarlovačku bolovaonicu dospedoh pobeđen i ostavljen od svega sveta (1825) Pisac: Sava Mrkalj |
Jao! Jao! Jao trista puta!
Pala nam je, pala kocka ljuta;
More zala ov’ je svet!
Ledi vatra, zrak, i grom, i voda,
Zveri, zmije, gad od razna roda,
Često vek nam čine klet!
Zlo je mučno sadašnje podneti,
Zlo nas bivše peče u pameti,
Buduće već jede nas.
Dnevne tuge rađaju sne hudne,
A sni noćni rastuže nas budne.
Jesmo l’ bez zla koji čas?
Čovek, strava čoveku, ah! veća,
Goni pravdu, što je sviju sreća,
Goni mir iz sveta sav.
Vuk ne lomi reč ni veru svoju;
Top i kartač ne privezu k boju
Anakonda, ris i lav.
1825.
Izvor[uredi]
- Leskovac Mladen, Antologija starije srpske poezije, Matica srpska, SKZ, Novi Sad, 1964, str 163
|