Sastavljeno kad u gornjokarlovačku bolovaonicu dospedoh pobeđen i ostavljen od svega sveta

Sastavljeno kad u gornjokarlovačku bolovaonicu dospedoh pobeđen i ostavljen od svega sveta  (1825)  Pisac: Sava Mrkalj

Jao! Jao! Jao trista puta!
Pala nam je, pala kocka ljuta;
More zala ov’ je svet!
Ledi vatra, zrak, i grom, i voda,
Zveri, zmije, gad od razna roda,
Često vek nam čine klet!

Zlo je mučno sadašnje podneti,
Zlo nas bivše peče u pameti,
Buduće već jede nas.
Dnevne tuge rađaju sne hudne,
A sni noćni rastuže nas budne.
Jesmo l’ bez zla koji čas?

Čovek, strava čoveku, ah! veća,
Goni pravdu, što je sviju sreća,
Goni mir iz sveta sav.
Vuk ne lomi reč ni veru svoju;
Top i kartač ne privezu k boju
Anakonda, ris i lav.

1825.

Izvor

• Leskovac Mladen, Antologija starije srpske poezije, Matica srpska, SKZ, Novi Sad, 1964, str 163

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Sava Mrkalj, umro 1833, pre 191 godina.