Sarajevo, što si neveselo,
Ali goriš, al’ te kuga mori,
Al’ te Jovan hajduk porobio?
Niti gorim, nit’ me kuga mori,
Nit’ me hajduk Jovan porobio, 5
Poginula efendina Hana.
Dolazilo momče Sarajevče
Mladoj Hani po demir pendžere;
„Hajde, Hano. zove tebe babo,
Obuci se što god bolje možeš; 10
Prodaje se hara na telalu,
Hoće ti je da kupuje babo,
Pa da vidi, da ti nije kratka!“
Prevari se, ujede je guja,
Obuče se što god ljevše može 15
Pa se udri, što držat ne može
Odvede je kroz sitne sokake,
Zavede je sitnijem sokakom —
Zakla Hanu kao janje malo.
Sa nje skide đuzel odijelo 20
I sa glave biser i dukate.
Kad joj babo iz čaršije dođe
Hanu viče da mu ćurak skine!
Hane nema da mu ćurak skine.
Hanu viče da mu čizme svuče. 25
Hane nema da mu čizme svuče.
Telal puče po Saraj'vu gradu,
Tražio je tri bijela dana;
Kad četvrti danak nastanuo,[1]
Nađoše je mrtvu u sokaku. 30
S toga nam je jadno Sarajevo!
↑U Sait Orahovac: Sevdalinke, balade i romanse Bosne i Hercegovine, odavde do kraja pesma glasi ovako: nađoše je preklamu ko janje./Stoga nam je jadno Sarajevo/ i jadni su sarajevski momci.
Bosanska vila, godina HVII, broj 10, Sarajevo, 30. maj 1902, str. 194-195.
Sait Orahovac: Sevdalinke, balade i romanse Bosne i Hercegovine. Sarajevo: "Svjetlost", 1968. (Biblioteka Kulturno naslijeđe Bosne i Hercegovine), str. 528-529.
