„Сараево гњиздо соколовах,
Сараево да би те не било!
У теби ми три добра умерше:
Перво добро, стара мила мајка,
Која ме ј' млада његовала, 5
Његовала и перси дојила;
Друго ј' добро, побро на оружју,
С којим сам се војеват учио,
А треће је, љуба Анђелиа,
Која ми је душеке стерала. — 10
Да Бог даде и недиља млада,
Свети Петар и керститељ Јово.
Да с' у теби љубе не удају,
Не удају ни момци не жене.
У теби се чедо не родило 15
Ни у рукух мајке заплакало;
Јер ј' у теби змаје од три главе
Од три главе са козјима нози.“
Ал' говоре буле сараевске
Ал' говоре незнаном делији: 20
„Бог т' помого! незнана делио,
„Зашто кунеш равно Сараево,
„Да с' у њему љубе не удају
„Не удају, ни момци не жене,
„Да се чедо у њему не роди, 25
„Ни у рукух мајке не заплаче,
„Јер ј' у њему змаје од три главе
„Од три главе са козјима нози?
„Ниј' то змаје од три главе
„Од три главе са козјима нози, 30
„Ниј' то змаје, незнана делио.
„Већ то куга, да би је не било!
„И онога тко ју ј' изпустио,
„Из тавнице цара силенога,
„Да нам пусти села и вароше 35
„И разставља љубе од момаках!“
Народни славонски обичаји, сабрани и пописани од Луки Илићу Орјовчанину; У Загребу тискане: код Фрање Суппана, кр. пов. књиготискара и књиготерзца, 1846., стр. 302-303.
