„Saraevo gnjizdo sokolovah,
Saraevo da bi te ne bilo!
U tebi mi tri dobra umerše:
Pervo dobro, stara mila majka,
Koja me j' mlada njegovala, 5
Njegovala i persi dojila;
Drugo j' dobro, pobro na oružju,
S kojim sam se vojevat učio,
A treće je, ljuba Anđelia,
Koja mi je dušeke sterala. — 10
Da Bog dade i nedilja mlada,
Sveti Petar i kerstitelj Jovo.
Da s' u tebi ljube ne udaju,
Ne udaju ni momci ne žene.
U tebi se čedo ne rodilo 15
Ni u rukuh majke zaplakalo;
Jer j' u tebi zmaje od tri glave
Od tri glave sa kozjima nozi.“
Al' govore bule saraevske
Al' govore neznanom deliji: 20
„Bog t' pomogo! neznana delio,
„Zašto kuneš ravno Saraevo,
„Da s' u njemu ljube ne udaju
„Ne udaju, ni momci ne žene,
„Da se čedo u njemu ne rodi, 25
„Ni u rukuh majke ne zaplače,
„Jer j' u njemu zmaje od tri glave
„Od tri glave sa kozjima nozi?
„Nij' to zmaje od tri glave
„Od tri glave sa kozjima nozi, 30
„Nij' to zmaje, neznana delio.
„Već to kuga, da bi je ne bilo!
„I onoga tko ju j' izpustio,
„Iz tavnice cara silenoga,
„Da nam pusti sela i varoše 35
„I razstavlja ljube od momakah!“
Narodni slavonski običaji, sabrani i popisani od Luki Iliću Orjovčaninu; U Zagrebu tiskane: kod Franje Suppana, kr. pov. knjigotiskara i knjigoterzca, 1846., str. 302-303.
