Сан (Ристо Милић)

Сан  (1870)  Писац: Ристо Милић

Косово сам глед’о, ко да је на јави,
Ђе се дуго пружа, а зора га плави;
Одасвуда к њему Србин журно лети,
Да већ роду скине Турски јарам клети.
Наједаред силна тробојна застава,
К’о дуга с’ указа на небесни свод;
Под грбом јој стоји: да ускрсне слава!
Устаните, Срби! прославите род!

Гледајући дуго то чудно знамење,
Небо се натмуши, а муња засјевне,
Од громовног тутња све поље затрепти,
Тек застава сама сва у пламен св’јетли.
Олуја се шири, а трески се ору,
Рек’о би, да дође св’јету страшни суд:
А громови хуче, као да говору:
Напред, сложно, Срби! паст’ ће злотвор худ.

Натмушено небо ведрити се стаде,
Само облак један видити се даде;
Из облака тога чудна сјајност с’јевну
И представи дичну светог Саве сјену,
Ђе пруженом руком са небесног свода
Показује ови написани стих:
Напред смјело с мачем, синци мога рода!
Србске мајке тужан осветите клик!

Написани листак у лучи се створи,
И по гробовима Косовским се проли!
Из гробова тијех сјени су устале,
На Видов-дан што су за слободу пале.
Гроб Милошев оне колом окружише,
И потмукли њини испустише глас:
Дижи се, Милоше! душман већ издише!
Устадоше Срби, да освете нас!

Кад та привиђења Србска војска виђе,
На сусрет злотвору низ Косово сиђе;
Поче топ да пуца, а ханџар да звечи,
A јуначка крвца нагне р’јеком тећи.
Са Авале вила довикује, буди:
Ко је Србин, с мачем нек хита у бој!
У том нагло скочих, те с’ од сна пробудих
И повикнух гласно: одма, роде мој!

Извор

Милић Р. 1870. Сербобранке: лиричне родољубне пјесме. На Цетињу, у државној Печатњи. стр. 6-7.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ристо Милић, умро 1910, пре 114 година.