Само слога Србина спасава

Мило Јововић

У слози се лакше сносе јаде,
Слогом ћемо ране извидати:
Руку руци нек брат брату даде,
Па ће срећа роду да процвати
Јер уз слогу ниче љубав права:

Нек се мржња у понор стровали
Јер је она опако оруђе,
Жарка љубав нека се распали
И у брацка срца нека уђе.
Раздор клета нек се избјегава:
Само слога Србина спасава.

Прутић један дȃ се скршит лако;
Ал' не кад се више скупа сложе,
И са браћом исто бива тако,
Кад су сложни, ко их срушит може?
Ни од кога не имаду страва:
Само слога Србина спасава.

Неслога нас свијех опомиње
Како с ње се наше царство сруши
Њу Косово и данас проклиње,
Па нек и нас заболи у души.
Слога браћо нек се обожава,
Она само Србина спасава.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.

Бар (Црна Гора) 1896., Мило Јововић, „Босанска вила“, број 5., у Сарајеву, 15. марта 1896., стр. 73.