Самоћа (Милета Јакшић)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Самоћа
Писац: Милета Јакшић





        
САМОЋА

Јесење вече; још се не пали
Свећа, ал’ сумрак мени не смета —
Имам и друштва: гле, попак мали
У зиду цврчи: гле жива света!
Распевао се крај топла банка —
Ал' жалостиво глас му се тресе,
Песмица му је слаба и танка —
Ох, све се бојим, откинуће се...
На пољу хуји ветар... из зида
Попак умуко — ћути све живо —
Тако!.. последњи кончић се кида
Што ме је с живим светом везив'о...

Милета Јакшић: Песме, СКЗ, Београд, 1922, стр. 96

Јесење вече; још се не пали
Свећа, ал’ сумрак мени не смета —
Имам и друштва: гле, попац мали
У зиду цврчи: гле жива света!
Распевао се крај топла банка —
Ал' жалостиво глас му се тресе.
Песмица му је до душе танка,
Ох, све се бојим, откинуће се...
На пољу хуји ветар... из зида
Попац ућут'о, ћути све живо —
Тако!. . последњи кончић се кида
Што ме је с живим светом везив'о...

„Самоћа“, Бранково коло, IV, 15. (22) октобар, 1898, стр. 1313



Извор[уреди]

  • Милета Јакшић: Песме, СКЗ, Београд, 1922, стр. 96
  • „Самоћа“, Бранково коло, IV, 15. (22) октобар, 1898, стр. 1313


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 84 године.