Samoća (Mileta Jakšić)

Samoća
Pisac: Mileta Jakšić

SAMOĆA

Jesenje veče; još se ne pali
Sveća, al’ sumrak meni ne smeta —
Imam i društva: gle, popak mali
U zidu cvrči: gle živa sveta!
Raspevao se kraj topla banka —
Al' žalostivo glas mu se trese,
Pesmica mu je slaba i tanka —
Oh, sve se bojim, otkinuće se...
Na polju huji vetar... iz zida
Popak umuko — ćuti sve živo —
Tako!.. poslednji končić se kida
Što me je s živim svetom veziv'o...

Mileta Jakšić: Pesme, SKZ, Beograd, 1922, str. 96

Jesenje veče; još se ne pali
Sveća, al’ sumrak meni ne smeta —
Imam i društva: gle, popac mali
U zidu cvrči: gle živa sveta!
Raspevao se kraj topla banka —
Al' žalostivo glas mu se trese.
Pesmica mu je do duše tanka,
Oh, sve se bojim, otkinuće se...
Na polju huji vetar... iz zida
Popac ućut'o, ćuti sve živo —
Tako!. . poslednji končić se kida
Što me je s živim svetom veziv'o...

„Samoća“, Brankovo kolo, IV, 15. (22) oktobar, 1898, str. 1313

Jesenje veče; još se ne pali
Sveća, al’ sumrak meni ne smeta —
Imam i društva: gle, popac mali
U zidu cvrči: gle, živa sveta!
Raspevao se kraj topla banka —
Al’ žalostivo glas mu se trese,
Pesmica mu je doduše tanka,
Oh, sve se bojim, prekinuće se...
Napolju huji vetar... Iz zida
Popac ućuta, ćuti sve živo —
Tako!... Poslednji končić se kida
Što me je s živim svetom vezivô.

Petrović, B. Srpska književnost u sto knjiga, 1971, str. 114.

Izvori[uredi]

Mileta Jakšić: Pesme, SKZ, Beograd, 1922, str. 96
„Samoća“, Brankovo kolo, IV, 15. (22) oktobar, 1898, str. 1313
Petrović, B. Srpska književnost u sto knjiga, knjiga 57: Pesnici 1. Novi Sad: Matica srpska, Srpska književna zadruga, 1971, str. 103.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mileta Jakšić, umro 1935, pre 89 godina.