Samoća (Mileta Jakšić)

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Samoća
Pisac: Mileta Jakšić





        
SAMOĆA

Jesenje veče; još se ne pali
Sveća, al’ sumrak meni ne smeta —
Imam i društva: gle, popak mali
U zidu cvrči: gle živa sveta!
Raspevao se kraj topla banka —
Al' žalostivo glas mu se trese,
Pesmica mu je slaba i tanka —
Oh, sve se bojim, otkinuće se...
Na polju huji vetar... iz zida
Popak umuko — ćuti sve živo —
Tako!.. poslednji končić se kida
Što me je s živim svetom veziv'o...

Mileta Jakšić: Pesme, SKZ, Beograd, 1922, str. 96

Jesenje veče; još se ne pali
Sveća, al’ sumrak meni ne smeta —
Imam i društva: gle, popac mali
U zidu cvrči: gle živa sveta!
Raspevao se kraj topla banka —
Al' žalostivo glas mu se trese.
Pesmica mu je do duše tanka,
Oh, sve se bojim, otkinuće se...
Na polju huji vetar... iz zida
Popac ućut'o, ćuti sve živo —
Tako!. . poslednji končić se kida
Što me je s živim svetom veziv'o...

„Samoća“, Brankovo kolo, IV, 15. (22) oktobar, 1898, str. 1313



Izvor[uredi]

  • Mileta Jakšić: Pesme, SKZ, Beograd, 1922, str. 96
  • „Samoća“, Brankovo kolo, IV, 15. (22) oktobar, 1898, str. 1313


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mileta Jakšić, umro 1935, pre 85 godina.