Сакриј бледе твоје зраке...
| Сакриј бледе твоје зраке... Писац: Јован Стерија Поповић |
Сакриј бледе твоје зраке,
О светило месеца!
Тиха ноћи, прими тајну
Уцвељеног мог серца.
И ти, ветре, носи драги
Горки овај уздисај,
Носи речи и потајно
У серце јој уливај.
Дањом тужим у тајности
Кријућ серца мога страст,
Тежим к ноћи, гди ћу сузе
Слободније ронити.
Да сујетне моје жеље!
Без ње нема живота,
Без ње цео је свет пустиња
И сва земља тамница.
О, врати се, зраче дана,
И хоризонт осветли,
Волим видит моју драгу
И у себи тужити.
1828.
Извор[уреди]
- Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 177
|