Сакриј бледе твоје зраке...

Сакриј бледе твоје зраке... Писац: Јован Стерија Поповић

Сакриј бледе твоје зраке,
О светило месеца!
Тиха ноћи, прими тајну
Уцвељеног мог серца.

И ти, ветре, носи драги
Горки овај уздисај,
Носи речи и потајно
У серце јој уливај.

Дањом тужим у тајности
Кријућ серца мога страст,
Тежим к ноћи, гди ћу сузе
Слободније ронити.

Да сујетне моје жеље!
Без ње нема живота,
Без ње цео је свет пустиња
И сва земља тамница.

О, врати се, зраче дана,
И хоризонт осветли,
Волим видит моју драгу
И у себи тужити.

1828.

Извор

• Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 177

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.