Садих јелу на камену,
на камену крај обале,
а остави младо Јелче,
виту јелу, да ми чува.
Ја отидох на далеко, 5
на далеко, преко мора,
и не дођо’ за годину.
Младо Јелче књигу пише:
„Дођи, дођи, млад Јоване,
јела ти се при’ватила, 10
вите гране распустила,
по врху је сунце греје,
по средини пчеле зује,
у корен је вода бије.
Туј ми моме платно беле, 15
па све тебе помењују,
све у мене поглеђују.
Дођи драги, дођи душо,
зај’дно јелу да чувамо!
