Sadih jelu na kamenu,
na kamenu kraj obale,
a ostavi mlado Jelče,
vitu jelu, da mi čuva.
Ja otidoh na daleko, 5
na daleko, preko mora,
i ne dođo’ za godinu.
Mlado Jelče knjigu piše:
„Dođi, dođi, mlad Jovane,
jela ti se pri’vatila, 10
vite grane raspustila,
po vrhu je sunce greje,
po sredini pčele zuje,
u koren je voda bije.
Tuj mi mome platno bele, 15
pa sve tebe pomenjuju,
sve u mene pogleđuju.
Dođi dragi, dođi dušo,
zaj’dno jelu da čuvamo!
