Садих алму насред Ат-мејдана,
гледах драгу три године дана.
Кад је алма за тргање била,
моја драга за љубљење била,
духну вјетар, сломи алми гране, 5
дође јаран, одведе ми драгу.
Па ме јаран у сватове зове
да му будем дјевер уз дјевојку.
Јади ићи, а горе не ићи:
ако пођем, нагледах се јада, 10
ак’ не пођем, остах жељан драге.
Све мислио, на једно смислио:
— Ја ћу поћи па да нећу доћи!
Па ја одох у нову чаршију
те јој купих прстен и чаткију. 15
Прстен дајем, на ногу јој стајем,
дувак мећем, на ухо јој шапћем:
— Кам’ ти вјера, једна невјернице?
Знаш ли, драга, кад сам долазио,
кад сам теби шећер доносио, 20
мимо своју мајку проносио?
Знаш ли, драга, кад сам долазио,
теби црни фесић доносио,
мимо своју сестру проносио?
Она мени тихо проговара: 25
— Вод’ ме, драги, твоја сам и била!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 85.
