Саво водо, Сава ти си!

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


[Саво водо, Сава ти си!]

Саво водо, Сава ти си!
Лијепа Маро, лијепа ти си!
Залуд ти је сва љепота,
Кад те младу Турци љубе,
Турци љубе, јањичари. 5
Кад то чула мила мама,
Затвара ју у киљере,
У киљере, деветере,
Под катанце десетере,
У три куле камените, 10
У четири мраморите.
Кад то чули млади Турци,
Млади Турци, јањичари,
Они иду преко Саве,
Потражити липе Маре. 15
Једну кулу оборише,
Тудер Маре не нађоше.
Другу кулу оборише,
Ни ту Маре не нађоше.
Трећу кулу оборише, 20
Тудер Мару налазише,
С Петром баном вино пије,
Вино пије, све се смије.
Петра бана погубише,
Лијепу Мару ухватише, 25
Завезаше црне очи,
Замоташе бјеле руке,
Дадоше јој два дјевера,
Два дјевера, два Турчина,
Па је воде крај Дунава. 30
Кад су били код Дунава,
Проговара лјепа Мара:
„Богом вама, два дјевера,
Два девера, два Турчина!
Одвежте ми црне очи! 35
Одмотајте бјеле руке,
Да умијем бјело лице,
Бјело лице и очице!”
Бише добра два дјевсра,
Два дјевера, два Турчина, 40
Одмоташе бјеле руке,
Одвезаше црне очи;
Скочи Мара у Дунаво!
„Јаој, моје бјело лице!
Волим да те рибе гризу, 45
Него да те Турци љубе,
Турци љубе, јањичари!
Јаој, моје црне очи!
Волим да вас змије пију,
Нег да у вас Турци гледе!” 50
А што веле два дјевера,
Два дјсвсра, два Турчина:
„Ала, ала чудна квара,
Ђе с утопи липа Мара!”



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Антологија српске народне лирско-епске поезије Војне Крајине, Изабрала, приредила и предговор написала Славица Гароња - Радованац, Стручна књига, Београд, 2000, стр. 170-171.