Savila se grana jorgovana,
pod nju sedi lepa Julijana.
Pred njoj mi je đerđev od merdžana,
na đerđevu platno smederevsko,
ju ruke ju igla jod beljura, 5
a u iglu bedenično zlato.
Pituju ’u njojne drugarice:
„Boga tebe, lepa Julijano!
Otkud tebe đerđev od merdžana?
Otkud tebe smederevsko platno? 10
Otkud tebe igla od beljura?
Otkud tebe bedenično zlato,
te ti voziš zlato po toj platno?"
Odgovara lepa Julijana:
„Boga vama, moje drugarice, 15
kad pitate, pravo ću vam reći:
imam oca na moru trgovca,
daja mi je đerđev od merdžana!
Imam majku, platno mi je dala!
Imam sestru, iglu mi je dala! 20
Imam brata, zlato mi je daja!
Za toj vozim zlato po ’voj platno!“
