Savila se grana jorgovana,
pod nju sedi lepa Julijana,
ona veze na đerđef jorgana.
Tu prolaze dva mlada bećara,
pa pituju lepu Julijanu: 5
„Boga tebi, lepa Julijano,
Kome vezeš na đerđef jorgana?"
„Boga vama, dva mladi’ bećara,
to ja vezem Đorđe Smederevcu!"
„Boga tebi, lepa Julijano, 10
Đorđe ti je sinoć poginuja!
Puče puška iz zelena luga,
pa teb’ ubi Đorđu kod devojke!"
Bre,kad viknu mlado da zapeva:
„Jao, Đorđo, moje rosno grojze! 15
Sve te vrajle smederevske žale,
a najviše lepa Julijana!"
