Савила се грана јоргована,
грана јоргована,
под њом седи лепа Јулијана
лепа Јулијана[1]
под главом јој снопак детелине, 5
а у руци свилена марама.
Питала је остарела мајка:
„Коме везеш свилену мараму?
дал’ Јовану, или Радовану?“
Говори јој лепа Јулијана: 10
„Ни Јовану, нити Радовану,
већ је везем Ђорђу капетану.
Аох! Ђорђе, смедеревско грожђе!
Аох! Ђорђе, грижена јабуко!
Загрижена, паке остављена. 15