Savila se grana jorgovana,
grana jorgovana,
pod njom sedi lepa Julijana
lepa Julijana[1]
pod glavom joj snopak deteline, 5
a u ruci svilena marama.
Pitala je ostarela majka:
„Kome vezeš svilenu maramu?
dal’ Jovanu, ili Radovanu?“
Govori joj lepa Julijana: 10
„Ni Jovanu, niti Radovanu,
već je vezem Đorđu kapetanu.
Aoh! Đorđe, smederevsko grožđe!
Aoh! Đorđe, grižena jabuko!
Zagrižena, pake ostavljena. 15
Napomena
Iz Pomoravlja Požarevačkog.
Reference
↑I t. d., svaka polovina stiha u pevanju ponavlja se.
Izvor
Mihailo St. Riznić, Sedeljke, jedan narodni običaj iz istočne Srbije, Brastvo, knj. VI, Beograd 1894, str. 112.
