„Saba zora bio dan,
Ustaj gore mio drag,
Da idemo u Mostar,
Da beremo đulistar;
Da idemo u kolo 5
Da kitimo đevojke. —
A moj mio Mijate!
Ne fataj se do mene
Već se fataj spram’ mene,
Makni okom na mene, 10
Kao da si kod mene.
Ima ljudi zle volje,
Oni nama govore:
Do smo mi se ljubili,
A n’jesmo se ni vid’li, 15
Pošlje sinoć i jutros
I još ćemo doveče,
Nek nam bude svu veče. —
Od tvog’ dvora do mog’ dvora
Posađen je bor do bora, 20
Među njima trešnja, višnja
Nemore nam niko ništa.“
