СУНЦЕ ЈАРКО

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
СУНЦЕ ЈАРКО...
Писац: Мита Поповић


MitaPopović.jpg




     СУНЦЕ ЈАРКО...
          (глоса)
 
                        „Сунце јарко, не сијаш једнако,
                        Драга мене не љуби једнако!
                        Ил ме љуби, ил ме се окани!
                        Знаш, неверо, како си се клела?
                        Другу не ћу, за тобом умрећу.“
         
Кипио сам, врио, горио сам,
Сањао сам, дивотанче моје,
Ал' ја тебе тиме не увреди,
Та сањати сваком слободно је!
Лаки санци, к'о димови празни,
Одлетише, исчезнуше јако;
Ал' мени је и санова жао...
„Сунце јарко, не сијаш једнако!“

Као шкољка сићано бисерје,
У срце сам слику твоју скрио,
Као мајка милом чеду своме
Лакокрилне песме сам ти вио;
Ал' за песме нико већ не знаде:
Увенуше, као лисје свако...
Хој, па де ћу да утехе нађем?...
„Драга мене не љуби једнако!“

Растурени светли ђулистани,
Што их рука љубавна засади,
Над њима се тужно вије душа
Ка' од ловца рањен голуб млади!
К'о робови у окови тешки,
Таман миле црни моји дани;
Па никако не могу да кажем:
„Ил' ме љуби, ил' ме се окани!“

Дивно вече... месечина мека...
Лаган ветрић веје око мене,
Звезде сјају, складне песме везу
Од мириса тице опијене;
Око игра, лице пламом гори,
Жеље лете из срдашца врела...
Та волим те, волим те бескрајно!...
„Знаш, неверо, како си се клела?“

Празнином су постанули јако
Сретни часи и благословени.
Из прошлости златом опасане
Тек јади су заостали мени;
Ал' не бој се, невернице лепа,
Не бој ми се: проклети те не ћу,
Већ и опет безилно ти кажем:
„Другу не ћу, за тобом — умрећу!“




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 131 година.