Руке (Антун Р. Боглић)
| Руке Писац: Антун Р. Боглић |
Руке, прозирне, танке и узане, бескрвне и мале,
хтеле су да додирну маске небеских тамнина,
хтеле су да уберу сласти свих реалних понижења,
руке су немоћне пале под бескрајем даљна,
под сенкама опијаних ноћи, у тузи изнурења...
Руке са далеко издуженим прстима снова
у сиво-модрикасту прозрност горког искушења,
оставише немирне сенке крвавих хостија
да се њишу у страви над хоризонтима засићења...
Руке, нежне ко трске крај живих и модрих језера,
што су шуштале љубавним гласом и пијанством бола,
спуштају прсте у болесну маглу густих помрчина,
тону у белину дубоко залеђених вода
у очаје заљубљене душе, у поноре горчина...
Руке су данас хладне и без жудње миловања,
међу мирисавим цвећем на јастуцима укочене,
остављене успомени и жељи целивања,
жуте, непомичне, намрешкане ко светиње измучене...
Извор[уреди]
1928. Живот и Рад. Година 1, књ. 1, свеска 2, стр. 127–128.
|