Ружица девојка и Туре Сарајлија

Извор: Викизворник


Ружица девојка и Туре Сарајлија

Где но синоч слнце заодеше,
туј се јутрос робље продаваше.
Све се робље редом испродаде,
сал остаде Ружица девојћа,
ред се паде и њу продадоше, 5
прекупи ју Туре Сарајлија.
За њу даје благо небројено,
крупно броји, ситно без број даје.
Па је маши иза себ на коња,
дваш и триш је с'с каиш препаса, 10
вијвр ветвр проз широко поље,
нигде им се ни пра не виде,
а камо ли јунак с'с девојћу.
К'д су падли на првња конака,
т'г говори Туре Сарајилја: 15
„Домајћине, закољи ми јагње,
домајћине, омеси погачу;
домајћине, наточи ми вино,
да вечерам с Ружица девојћу."
Т'г говори Ружица девојћа: 20
„Домајћине, не кољи си јагње,
домајћине, не сироти мајћу;
домајћине, не меси погачу,
домајћине, не глади си децу;
домајћине, не точи си вино, 25
домајћине, не суши комину,
ја не могу њега погледати,
а како ли с њега вечерати."
Реч говори а душу испушти.
Т'г говори Туре Сарајлија: 30
„С мачеви је гроба ископајте,
с'с ножеви д'сће издељајте,
закопајте Ружицу девојћу."
С мачеви је гроба ископаше,
с'с ножеви д'сће издељаше, 35
закопаше Ружицу девојћу.
Т'г заплака Туре Сарајлија:
„Пусто моје благо небројено.
Не било ти благо небројено,
тој чу благо јунак спечалити. 40
Ружицу си нигде не могу најдем."

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 219-220.