Лов ловио Вукашине краљу,
Лов ловио три бијела дана.
Кад четврто јутро освитало,
Сједе краљу на студену ст’јену,
Крај ст'јене му копље ударено, 5
За копље је коња привезао,
Па се својим коњем разговара:
„Ну, несрећни Вукашине краљу!
„Не да ми се птица ни видјети,
„А камо ли данас уловити; 10
„Ја гладујем и жеђу и глађу!“
„Ал’ је краљу вила бесједила:
„Мудар јеси, Вукашине краљу,
„Мудар јеси, ал’ говориш лудо:
„Ниже тебе зелено језеро, 15
„Код језера вила Мандалина,
„Казаће ти, како ћеш ловити,
„Али тешку узимала плаћу:
„Од јунака руке и мишице.“
Кад то зачу Вукашине краљу, 20
Он посједа добра коња свога,
Иде краљу кроз гору зелену.
Добра га је срећа намјерила:
У зеленој гори код језера, ,
Код језера вила Мандалина, 25
Ал’ је вилу санак преварио.
Привуче се Вукашине краљу,
Украде јој круну и кошуљу,
Оде краљу б’јелом двору своме.
Кад се вила од сна разабрала, 30
Тужна вила у злу се видјела,
Јер не има круне ни кошуље.
Лети вила кроз гору зелену,
Сретала је Вукашина краља,
Па је краљу тихо бесједила: 35
„Дај ми, краљу, круну и кошуљу,
„Честита ћу тебе учинити!“
Одговара Вукашине краљу:
„Нећу, вило, ниједнога дара,
„Нег’ ако ћеш мени љуба бити!“ 40
Тужна вила у злу се видјела,
Иде за њим двору бијеломе,
Вјенча вилу Вукашине краљу.
Два је њему породила сина:
Првога је Краљевића Марка, 45
А другога Андрију нејака.
↑Друге песме друкчије певају о Маркову рођењу. Кад је Вукашин савладао Момчила војводу, није хтео узети његову неверну љубу Видосаву, већ се ожени Јевросимом,, сестром Момчиловом, и она му роди Андрију и Марка. Кад су деца дорасла до коња и бојна оружја, зажелела су да опробају рухо свога ујака Момчила. Андрији је било оно пошироко, а Марку је стојало као да је било за њега скројено. По једним је, дакле, песмама Марко јунак, што га је родила вила; по другима, што се метнуо на ујака, војводу Момчила, који не би могао бити побеђен, да га жена није издала.
Извор
Краљевић Марко, народна песмарица, Београд : Државна штампарија Краљевине Србије, 1913., стр. 1-2.
