Ропство кадуне Церић-Алибега (Гацко)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Ропство кадуне Церић-Алибега (Гацко)

0001 Процвиљела була у јесиру,
0002 У Котару граду бијеломе,
0003 На чардаку азгин Јанковића.
0004 Јутром цвили, а цвили вечером,
0005 Три бијела данка без престанка.
0006 Једно јутро уранила сама,
0007 Те кадуна са Мехмедом цвили.
0008 Док упаде сестра Стојанова,
0009 Па кадуни ријеч говорила:
0010 »О кадуно Али-беговице,
0011 Са шта цвилиш јутром и вечером,
0012 Шта је мање теби на чардаку?
0013 Ако си се бега ужељела,
0014 Бора ми га никад видјет не ћеш,
0015 Већ ’ко мртву на табији главу.
0016 Ако си се робља ужељела,
0017 Море бити, да ћеш и видјети.
0018 Но обрни на демире главу,
0019 Па погледај на беглуке доње,
0020 Ту ћеш брата видјет Јанковића,
0021 Гдје је јунак окупио војску,
0022 Бојне војске стотину хиљада;
0023 Хоће граду у Пожегу сићи,
0024 До бијеле куле Кахримана
0025 Порад Фате, кћери Кахримана.
0026 Довешће је теби у Котаре,
0027 Да тавнује с тобом на чардаку.« 
0028 Кад зачула Али-беговица,
0029 Асли када соја господскога,
0030 А одвише срца јуначкога,
0031 Подиже се на кољена када,
0032 Од себе је силом ударила,
0033 По бијелу дјевојке тијелу.
0034 Колико је лако ударила,
0035 Два јој здрава полетјела зуба,
0036 А два крви ударила млаза.
0037 Писну цура, побјеже низ кулу,
0038 Оста када са Мехмедом сама,
0039 Па обрну на демире главу,
0040 А погледа на беглуке равне.
0041 Кад Јанковић окупио војску,
0042 Бојне војске стотину хиљада,
0043 Са Стојаном седам капетана.
0044 Поведе их граду на капију,
0045 А ондален у своју авлију.
0046 Посједоше у шикли-шћемлије,
0047 Ту сједоше лозовину тући,
0048 Вино дава Лука капетане.
0049 Кад је прву чашу наточио,
0050 Па је дава азгин-Јанковићу.
0051 Па је другу чашу наточио
0052 Па је дава Брехуљи сердару.
0053 Заигра му у мишици рука,
0054 Па полио по прсима Вука.
0055 А вели му на ављи Вуче:
0056 »Копиљане, Лука капетане,
0057 Што прољеваш по прсима вино,
0058 Те ми квариш за појас оружје.
0059 Удрићу ти плеску уз образе,
0060 Здрави ће ти полетјети зуби!« 
0061 А вели му Лука капетане:
0062 »Копиљане, Брехуљиновићу,
0063 Мене плеском ударити не ћеш.
0064 Дворио сам из Крајине Турке,
0065 Копиљане, дван’ест годин’ дана:
0066 Сердар Муја на Кладуши равној,
0067 Копиљане, четири године.
0068 Није мене научио Мујо
0069 Ударати силе уз образе,
0070 Већ је мене научио Мујо
0071 Четовати и хајдуковати,
0072 Доводити влашке чобанице,
0073 Те женити Турке потурице,
0074 Пазио ме ко брата Халила.
0075 Дворио сам бега на Рибнику,
0076 Мустај-бега, четири године.
0077 Није мене беже научио
0078 Ударати плеску уз образе,
0079 Већ ме беже научио лички
0080 С бајрактарим’ спремат у ћесарску,
0081 Робит, палит, сваке јаде радит;
0082 Пазио ме ко Бећира сина.
0083 Дворио сам старог Кахримана
0084 У Пожеги четири године.
0085 Није мене научио дједо
0086 Ударати плеском уз образе,
0087 Већ ме дједо научио стари
0088 Четовати и хајдуковати,
0089 Доносити са Маџара главе,
0090 Те китити бедем и паланке.
0091 Једном мени жао учинио,
0092 Па сам тада дједа оставио,
0093 А вашему скуту приступио; ―
0094 Ни ти мене ударити не ћеш,
0095 Јер у Луке породице нема,
0096 Јер је асли из Херцеговине,
0097 Из зелена корјенићког луга.« 
0098 Даву чини Брехуљиновића
0099 На авлији азгин-Јанковића.
0100 За то Стојан ни хабера нема,
0101 Из шћемлије на ноге скочио
0102 Па за собом поведе сердаре,
0103 Одведе их из мермер-авлије.
0104 Оста само на авлији Лука,
0105 Објема се рукам’ подбочио,
0106 Топле сузе од очију ваља.
0107 А гледа га Али-беговица,
0108 Па Мехмеду говорила сину:
0109 »Мој Мехмеде, један од заклетве,
0110 Хајде сине на авлију сиђи,
0111 Те доведи капетана амо!« 
0112 А дијете удари низ кулу,
0113 Доклен сиђе на мермер-авлију,
0114 Па овако капетану прича:
0115 »Капетане, тебе мати виче.« 
0116 А капетан удари уз кулу.
0117 Кад изиђе на бијелу кулу,
0118 Кадуна му ријеч говорила:
0119 »Богом брате, Лука капетане,
0120 Сврх братимства прими побратимство.
0121 Дај ми књигу снеси нашарану
0122 На Ограско Церић-Али-бегу,
0123 А ево ти триста маџарија!« 
0124 А капетан њојзи бесједио:
0125 »О кадуно, Али-беговице;
0126 Да ми дадеш хиљаду дуката,
0127 Ја ти не бих књиге прихватио.
0128 А теби ћу књигу прихватити
0129 Ради Бога и братимства твога.
0130 Већ начини књигу на чардаку,
0131 Док ја себе и парипа спремим.« 
0132 То изрече, низ кулу утече.
0133 А кадуна на ноге скочила,
0134 Па дохвати дивит и хартију,
0135 У лишце се пером ударила,
0136 У кулкуму крви наточила,
0137 Па крваву књигу начинила.
0138 Какву књигу граду на чардаку:
0139 »Али-беже, црн ти образ био,
0140 Јер ме држиш у јесиру овдје,
0141 У Котару у комшије првог,
0142 У Стојана азгин-Јанковића?
0143 Ево дана седам годиница,
0144 Не би мене кадер избавити.
0145 Камо благо, остало ти пусто!
0146 Што ће теби, кад није за тебе?
0147 Што га не даш бољем Крајишнику,
0148 Који ће ти мене избавити
0149 И Мехмеда од један’ест љета!
0150 Камо дорат, клали ти га вуци!
0151 Што га јашеш, кад није за тебе?
0152 Што га не даш бољем Крајишнику,
0153 Који ће ти мене избавити
0154 И Мехмеда од један’ест љета!
0155 Гдје је твоје свијетло оружје,
0156 Ако Бог да, остало ти пусто!
0157 Што га пашеш, кад није за тебе?
0158 Што га не даш бољем Крајишнику,
0159 Који ће ти мене избавити
0160 И Мехмеда од један’ест љета!
0161 Ево мене у кршну Котару,
0162 У Стојана азгин-Јанковића!« 
0163 Па на књигу печат ударила.
0164 Док кадуна књигу начинила,
0165 Дотлен Лука на авлији хазур.
0166 Када књигу низ пенџере баци,
0167 А капетан књигу прихватио,
0168 У авлији коња узјахао.
0169 Бејаниле из Котара пође,
0170 Бејаниле пољем зеленијем,
0171 Бејаниле на границу сиђе,
0172 До биљега малог Мурат-бега.
0173 Ту су двије јеле усађене,
0174 Ту је кајнак седам изворова.
0175 Тада Лука коња одјахао,
0176 Коња свога водом понудио,
0177 А ситну му зопцу натакнуо;
0178 Лука сједе хладно пити пиво.
0179 Док се Лука пива напојио,
0180 Дотлен вранац зопцу позобао.
0181 Лука скочи од земље на ноге,
0182 Торбу скиде са парипа свога,
0183 Заложи га ђемом њемачкијем.
0184 Па закрену, коња узјахао,
0185 Па натјера сентом планинама.
0186 Коња стјера Лугу Махнатоме
0187 И зелену пољу огарскоме.
0188 А Али-бег бјеше у мејхани
0189 Су тридесет и два поглавара.
0190 Аге сједе, хладно пију пиво,
0191 А Али-бег сједи код пенџера.
0192 Гледа беже пољем зеленијем.
0193 До зелена Луга Махнатога.
0194 Нешто му се погледати дало,
0195 Док се прамак затамио таме,
0196 А из таме коњик испануо,
0197 Ето њега пољем зеленијем.
0198 Али-бег га главарима каже:
0199 »Браћо Турци на беглуку моме,
0200 Ево овуд књигоноше младе,
0201 Књигу носи у моју мејхану.
0202 Веће аге, браћо у мејхани,
0203 Не мојте се који препанути.
0204 Ако књига буде од мејдана,
0205 Ја ћу Влаху станут на мејдану.« 
0206 Милутина хизмећара викну:
0207 »Хајде, сине, на мермер-авлију,
0208 Те прихвати коња у Маџара.
0209 Подај коња сеизима, сине,
0210 Узми њега, доведи га амо.« 
0211 У млађега поговора нема,
0212 Сиђе момак на мермер-авлију.
0213 У то доба Лука на галину,
0214 Хваљеницу од галина викну.
0215 Милутин му прихватио здравље,
0216 А сеизи за дизгине вранца,
0217 Њега Миле за бијелу руку,
0218 Одведе га у беглук-мејхану.
0219 Кад упаде, хваљеницу викну,
0220 А аге му прихватиле здравље.
0221 Он погледа очим’ по одаји,
0222 Под пенџером позна Али-бега,
0223 Па прогази, те му књигу дава.
0224 Али-беже књигу прихватио,
0225 Распучио те је проучио.
0226 Кад видио, шта кадуна пише,
0227 Он завика грлом и авазом:
0228 »Благо мени од сад до вијека,
0229 За моју сам разазнао љубу
0230 И Мехмеда од један’ест љета!
0231 Ено ми је у кршну Котару
0232 У ђидије азгин-Јанковића.« 
0233 Па залампа у заџепак руку,
0234 Извади му стотину дуката.
0235 Кад се згледа тријест агалара,
0236 Сваки даје, што је који кадер;
0237 Триста му се саста маџарија,
0238 Све за хатор Церић Али-бега.
0239 Тад Али-бег на ноге скочио,
0240 Па дохвати дивит и хартије,
0241 Оде књигу писат на кољену,
0242 Те је Пешти и Будиму спрема,
0243 А на руке Осман капетану:
0244 »Чу л’ Османе, к’о брате од мајке,
0245 Јеси л’ чуо, је л’ ти ико казо?
0246 За моју сам разазнао љубу
0247 И Мехмеда од један’ест љета.
0248 Ено ми је у кршну Котару,
0249 У азгина Јанковић-Стојана.
0250 Већ те молим ка’ и брата свога,
0251 Деси ми се у невољи љутој,
0252 Све покупи из етрафа Турке,
0253 Хајде мојој на Огарско кули,
0254 Не остави твоје набодице.
0255 Књигу пиши, до Гламоча спреми,
0256 А на руке хоџи Ушидићу,
0257 Нек поведе Хусеина сина,
0258 Од Пањ-крста Хорозовић Хуса,
0259 Од Рожника Омера Љевака
0260 На његову вранцу бијесноме.
0261 Ако буде дневи на ударцу,
0262 Ваљаће нам дјеца на мејдану.« 
0263 Ту потури, оде другу писат,
0264 А на руке гази Бањевићу:
0265 »Чу ли беже, к’о брате од мајке,
0266 Јеси л’ чуо, је л’ ти ико казо?
0267 За моју сам разабрао љубу
0268 И Мехмеда од један’ест љета.
0269 Ено ми је у кршну Котару,
0270 У азгина Јанковић-Стојана.
0271 Већ те молим ка’ и брата свога,
0272 Деси ми се у невољи љутој;
0273 Све подигни из етрафа Турке,
0274 Хајде мојој на Ограско кули,
0275 Не остави твоје набоднице:
0276 Два Ђулића, три Селимовића
0277 И Ахмеда Калоперовића,
0278 Не остави Нука на зеленку,
0279 Ако буде данку на мејдану,
0280 Ваљаће нам дјеца на мејдану.« 
0281 Те потури, оде другу писат,
0282 Те је Бишћу на Крајину спреми,
0283 А на руке Попржен Мујаги.
0284 »О Мујага Попрженовићу,
0285 Јеси л’ чуо, је л’ ти ико каз’о?
0286 За моју сам разазнао љубу
0287 И Мехмеда од један’ест љета.
0288 Ено ми је у кршну Котару,
0289 У азгина Јанковић-Стојана.
0290 Већ те молим ка и брата свога,
0291 Деси ми се у невољи љутој.
0292 Све покупи из етрафа Турке,
0293 Хајде мојој на Огарско кули,
0294 Не остави твоје набодице:
0295 Саврх Бишћа два Бешировића,
0296 Са сред Бишћа два Муминагића,
0297 Са дна Бишћа оба Куртагића,
0298 Из Зечића малог Диздарића,
0299 На дорчићу у кратку ћурчићу,
0300 И Ћор-Мусу на алату кусу,
0301 Подрипање и Попалирупу,
0302 Задрикапу и Заметникавгу,
0303 Јера без њих тамо хода нема.« 
0304 Ту потури, оде другу писат,
0305 Те је спрема на широку Лику,
0306 А на руке Мустај-бега личком:
0307 »Мустај-беже, мом на мјесту оцу,
0308 Јеси л’ чуо, је л’ ти ико казо?
0309 За моју сам разазнао љубу
0310 И Мехмеда од један’ест љета.
0311 Ено ми је у кршну Котару,
0312 У ђидије азгин Јанковића.
0313 Већ те молим ка и оца свога,
0314 Деси ми се у невољи љутој.
0315 Све покупи из етрафа Турке,
0316 Хајде мојој на Ограско кули.
0317 Не остави твоје набодице,
0318 Беже лички, седам бајрактара:
0319 Из Отоке Крилић-Шабан-агу,
0320 Из Притоке Шестокриловића,
0321 Са Удбине Огојеновића,
0322 Са Рудине Хаса Челебића.
0323 Ако дневи буде на ударцу,
0324 Ваљаће нам дјеца за мејдана.« 
0325 Ту потури, оде другу писат,
0326 Те је спрема на Кладушу Мују:
0327 »Чу ли Мујо, два ока из главе,
0328 Јеси л’ чуо, је л’ ти ико казо?
0329 За своју сам разазнао љубу
0330 И Мехмеда од један’ест љета.
0331 Ено ми је у кршну Котару,
0332 У азгина Јанковић-Стојана.
0333 Већ те молим ка и брата, Мујо,
0334 Деси ми се у невољи љутој.
0335 Све покупи из етрафа Турке,
0336 Хајде мојој на Ограско кули.
0337 Не остави твоје набодице,
0338 А поведи и брата и сина.
0339 Не остави бајрактара свога,
0340 А поведи два мила сестрића,
0341 Два сестрића два Османагића.
0342 Ако дневи буде на ударцу.
0343 Ваљаће нам дјеца за мејдана.« 
0344 Кад растури књиге низ Крајину,
0345 Тако стало седам осам дана.
0346 Једно јутро ага уранио,
0347 С агаларим’ пије у мејхани,
0348 А док стаде у планини тутањ,
0349 Док пукоше пушке на планини.
0350 Једна пуче, хиљада отпуче,
0351 А док изби седам бајрактара,
0352 А за њима осми испануо
0353 На бијелу ату к’о лабуду.
0354 Поред њега хоџа на кулашу,
0355 О ункашу плоску објесио.
0356 За агом су све седам једека,
0357 У војсци му мектерхана туче,
0358 А јадан ти урван у везира,
0359 Ко штоно је Осман-капетана,
0360 А за њиме силовита војска.
0361 Сва та војска на Ограско сиђе.
0362 Сва ордија оста на ливади,
0363 А Осман-бег на чардак од куле.
0364 Тамам сио и кахву попио,
0365 Док пукоше пушке на планини.
0366 Једна пуче, хиљада отпуче,
0367 А док изби седам бајрактара,
0368 А за њима осми испануо,
0369 На зелену ату четвртаку.
0370 И за њиме седам једек’ вуче,
0371 У војсци му мектерхана туче,
0372 А јадан ти урван у везира,
0373 Да какав је гази Бањевића!
0374 И та сила на Ограско сиђе.
0375 Сва ордија оста на ливади,
0376 А Бањевић на бијелу кулу.
0377 Тамам сио и кахву попио,
0378 Док пукоше пушке на планини.
0379 Једна пуче, хиљада отпуче,
0380 А док изби седам бајрактара,
0381 А за њима осми испануо,
0382 На гаврану Попржен Мујага.
0383 А каква је у Мујаге војска:
0384 Коњи кусци, голокраци Турци,
0385 Сви им мачи балчак-бакрењаци,
0386 А на глави капе абењаци,
0387 Хусиновци ко из горе вуци:
0388 То су први од боја јунаци;
0389 И та сила на Ограско сиђе.
0390 Сва ордија оста на ливади,
0391 А Мујага на бијелу кулу.
0392 Тамам сио и отпочинуо,
0393 На чардаку кахву похарчио,
0394 Док пукоше пушке на планини.
0395 Једна пуче, хиљада отпуче,
0396 А док изби седам бајрактара,
0397 А за њима осми испануо
0398 На голубу Мустај-беже лички,
0399 Најпрви је Грдановић Суљо,
0400 На јагрзу к’о на горском вуку.
0401 За њим Плочић Бећир на алату,
0402 На алату алабашакасту.
0403 За њим Врчић на клепану Ибро,
0404 За њим Накић Омер на дорату,
0405 За Омером Васиљевић Хусо,
0406 За њим Ђулић на коњу путаљу,
0407 За њим Ибро Огојеновићу
0408 На његову колансуз-дорату.
0409 Да какав је, два га јада смела;
0410 Штрк на ноге, а танак по пасу,
0411 Ока црна, а плаха погледа,
0412 Плећи су му шире од аршина.
0413 У зо час га одгојила мајка:
0414 Кад год Турци у џамију пођу,
0415 Вазда Ибро у беглук-мејхану,
0416 Пиво пије, крчмарице штипа;
0417 А кад данку буде на ударцу,
0418 Ни за кога не заклања т’јело.
0419 Санџак-бајрак носи у шакама;
0420 Вихор пуше, са санџаком маше,
0421 Све огрће бега и голуба.
0422 За бегом се седам једек’ вуче.
0423 У војсци му мектерхана туче,
0424 А јадан ти урван у везира,
0425 Да какав је у бега личкога!
0426 И та сила на Ограско сиђе.
0427 Сва ордија оста на ливади,
0428 А бег оде на кулу главарим’.
0429 Тамам сио и кахву попио,
0430 Док пукоше пушке на планини.
0431 Једна пуче, хиљада отпуче,
0432 А док изби ага на ђогату,
0433 А за њиме други на малину,
0434 За њим момак изби на галину,
0435 За њим Осман на своме дорату,
0436 А за њиме двоје дјеце лудо,
0437 Два сестрића сердар-аге Муја,
0438 На два коња врана путонога.
0439 Колико се браћа миловаху,
0440 Све им коњи гриве мијешаху;
0441 А за њима сила и ордија,
0442 И та сила на Огарско сиђе.
0443 Сва ордија оста на ливади,
0444 Оде Мујо на кулу главарим’.
0445 Тамам сјели и отпочинули
0446 И рекоше, да се окупише,
0447 Још им Тала Ибрахима нема,
0448 Неки вели: »Да га причекамо.« 
0449 Неки веле: »Да га не чекамо«,
0450 Мујо вели: »Да га причекамо,
0451 Јер без Тала тамо хода нема.« 
0452 У ријечи, гдјено и бијаху,
0453 Док пукоше пушке на планини.
0454 Једна пуче, а тријест отпуче,
0455 Док избише двије серхатлије
0456 На два коња, оба ђогатаста,
0457 У руке им двије пампулице.
0458 А за њима трећи испануо,
0459 Да какав је, Бог га нагрдио!
0460 Жуто кљусе, људурина груба,
0461 А на њему лоше одијело.
0462 Кроз чизме му пропануле пете,
0463 Кроз чакшире испала кољена,
0464 Кроз доламу лопатице вире,
0465 А кроз капу перчин испануо;
0466 На кулашу узде ни јулара,
0467 Ђаво одн’о, седла ни самара ―
0468 Све му траву око пута пасе.
0469 Он велики упртио бубањ,
0470 Па га десном бије и лијевом.
0471 А за њима дванаест бешлија,
0472 Све на њима талагани гуњи.
0473 Сваки друже б’јелу браду струже,
0474 А бијеле засукује брке;
0475 Ђавољи се није оженио,
0476 Камо л’ ће се икад оженити!
0477 У свакога по даулбаз туче,
0478 А за њима тријест Орашљана,
0479 И та сила на Огарско сиђе.
0480 А Халил му у сретање пође
0481 Па овако Талу бесједио:
0482 »Шта је, Тале, ти се помамио!
0483 Што се мало преодио н’јеси?« 
0484 Вели њему Тале Ибрахиме:
0485 »Ако буде данку на ударцу,
0486 Кога свучем, да се преобучем,
0487 Ко ме свуче, нек се не обуче.
0488 Ал камо ти беже и главари?« 
0489 Халил му их каже на чардаку,
0490 Он кулаша на авлију гурну,
0491 Па се криви, а главаре виче;
0492 Сваког Тале и куне и грди,
0493 А најгоре личког Мустај-бега:
0494 »Зар си дошо кушлоковат овдје
0495 Те робити Церић-Али-бега?
0496 Кад дођемо из земље ћесарске,
0497 Доведемо Али-беговицу,
0498 Сједићемо и теферичити,
0499 Мустај-беже, за петнаест дана.
0500 Веће устај, силну дижи војску!« 
0501 Бег скочио, за њим поглавари.
0502 Кад сиђоше на мермер-авлију,
0503 Бег овако Талу бесједио:
0504 »Шта је, Тале, ти се помамио!
0505 Зар да тебе чекам и бешлије!
0506 Ко ће бити командар пред војском,
0507 Ко ће моју избројити војску?« 
0508 А Тале му ријеч говорио:
0509 »Ја ћу твоју избројити војску,
0510 Ти ћеш бити командар пред војском.« 
0511 Па прихвати хоџу Ушидића,
0512 Па на тефтер војску ударио:
0513 Има војске сто и дв’је хиљаде.
0514 Тефтер даде Мустај-бегу личком
0515 Па завика: »Јаши Мустај-беже!« 
0516 Тад Мустај-бег узјаха голуба,
0517 Бајрактари коње појахаше,
0518 А за њима сила и ордија.
0519 Све пјевају нежењени момци,
0520 А пуцају са рамена штуци;
0521 Отален се појавила војска.
0522 Куд год иде беже на голубу,
0523 Куд год иде, на пољане дође,
0524 Ту за војске чудно падалиште:
0525 Доста траве, доста воде живе.
0526 Вала пукла међу планинама
0527 У дуљину дванаест сахата,
0528 У ширину ни четири нема,
0529 Наоколо гора освојила.
0530 Ту је беже конак учинио,
0531 Са ордијом ноћцу преноћио.
0532 Кад у јутро јутро освануло,
0533 Беже лички рано подранио,
0534 С поглаварим’ кахву испијаше.
0535 По крајима тама притиснула,
0536 Даде му се нешто погледати,
0537 Док се прамак затамио таме,
0538 А из таме коњик испануо,
0539 Вас у црну огрезнуо крвцу.
0540 Познају га, познат га не могу.
0541 Хајде боље примаче се близу,
0542 Док завика Попржен Мујага:
0543 »Мустај-беже, очим’ не видио,
0544 Зар не можеш познат бајрактара
0545 Из Пожеге старог Кахримана!« 
0546 Тада беже на ноге скочио,
0547 Па Мехмеду у сретање пође.
0548 Мехмед дође, коња дотјерао,
0549 Ишаретом Турцим селам викну,
0550 А бег лички њему говорио:
0551 »О Мехмеде, жалосна ти мајка,
0552 Гдје си био, гдје си погинуо?« 
0553 Бајрактара ране освојиле,
0554 Па не море да да ни аваза.
0555 Тад бег лички бајрактара викну:
0556 »Мој Ђулићу, сине бајрактаре,
0557 Донеси ми трољетне ракије,
0558 Да исперем ране бајрактару!« 
0559 Донесе му трољетне ракије,
0560 Па изапра ране бајрактару;
0561 Тада момак очи отворио,
0562 А бег лички њему говорио:
0563 »Мој Мехмеде, сине, бајрактаре,
0564 Гдје си био, гдје ли погинуо?« 
0565 Њему Мехмед тихо проговара:
0566 »Не питај ме, беже од Рибника.
0567 Синоћ бијах на бијелој кули
0568 Су својијех четерест момака.
0569 Старога ми дома не бијаше,
0570 Већ отишо шехер Бањојлуци.
0571 Удари ми азгин-Јанковићу,
0572 С њиме војске стотину хиљада;
0573 Удари ми су четири стране,
0574 Ја се браних са бијеле куле
0575 Су мојијех четерест момака.
0576 Кад свануло и грануло сунце,
0577 Нестаде ми праха и олова,
0578 Отиште се инџе-караула,
0579 Раскидоше на авлији врата.
0580 Ја кад видјех, гдје сам погинуо,
0581 Па се сиграх низ бијелу кулу
0582 До дората у подруму мога.
0583 У подруму сигурах дорина,
0584 У подруму коња узјахао,
0585 Па натјерах на мермер-авлију,
0586 А одавлен у логор у војску.
0587 Док на другу протјерао страну,
0588 Нити падох ни задобих рана;
0589 Па косата одјахах дората,
0590 Окренух га неколико пута,
0591 Све мислио, што ћу од живота.
0592 Да ја коња гоним на Крајину,
0593 Хоће ли ме пјеват бајрактари;
0594 »»Вид’ Мехмеда, види бајрактара
0595 Из Пожеге старог Кахримана,
0596 Гдје остави кулу Кахримана
0597 И својијех четерест момака
0598 И дјевојку Кахримана Фату,
0599 А утече на дорату своме
0600 И без ране и без мртве главе.«« 
0601 Све мислио, на једну смислио:
0602 А Бога ми на Крајину не ћу!
0603 Па косата узјахах дората,
0604 Па натјерах у логор у војску,
0605 Тамам коња у авлију гурнух.
0606 Док дјевојка на авлији писну:
0607 »»О Мехмеде, бабов бајрактаре,
0608 Не дај брате, у каурске руке!«« 
0609 Ја кад зачух писку дјевојачку,
0610 Одмах своју заборавих главу.
0611 У авлију натјерах дората,
0612 А дочека инџе-караула:
0613 На ватру ме наложише живу,
0614 Седамн’ест ме продрло куршума.
0615 Ја кад видјех, да сам погинуо,
0616 Па побјегох на дорату своме,
0617 Ево теби на пољану дођох.
0618 Селам ћеш ми старом Кахриману,
0619 Нек четује ко се научио,
0620 Нек спомиње Мехмед-бајрактара«.
0621 То изрече, паде низ дората;
0622 Како паде, теслим учинио.
0623 Добри Турци а оштри наџаци,
0624 Бајрактару мезар ископаше,
0625 Укопаше, клањаше џеназу.
0626 Тад Мустајбег агаларим’ каже:
0627 »Браћо моја, тријест агалара,
0628 Сада вакта нема од Котара,
0629 Прешније је у Пожегу поћи.
0630 Данас ћемо коње окушати,
0631 Ко је коња како одгојио.
0632 Чиј најпрви у Пожегу дође,
0633 Најбржи је парип у Крајини.« 
0634 Па завика: »Дајте ми голуба!« 
0635 Кад бег лички притиште голуба,
0636 Па натјера низ дуге пољане,
0637 А за њиме силовита војска.
0638 Ко најпрви у Пожегу дође?
0639 Најпрви је беже на голубу
0640 Пред бијелу кулу Кахримана.
0641 Кад се јари кула Кахримана,
0642 Кука стара Кахримановица
0643 На ливади ниже танке куле.
0644 Бег натјера па јој селам викну
0645 И кадуни ’вако бесједио:
0646 »О кадуно Кахримановице,
0647 Је ли давно одвалила војска,
0648 Има л’ дослен на Палију војска?« 
0649 А кадуна бегу бесједила:
0650 »А Бога ми, беже на голубу,
0651 Подавно је одвалила војска,
0652 Дослен има на Палију војска.« 
0653 Тад бег лички узврну голуба,
0654 А завика: »За мном Крајишници!
0655 Ко најпрви на Палију дође,
0656 Најбржи му парип у Крајини!« 
0657 Ко најпрви на Палију дође?
0658 Најпрви је хоџа Ушидићу
0659 На његову косату кулашу.
0660 На планини одсједе кулаша,
0661 Оде ходат, а кулаша водат;
0662 Обузбија на планини Турке.
0663 Ваз казује, плоску испражњује,
0664 Кад рекоше, да се окупише,
0665 Отален је низ дуге пољане,
0666 Низ чаире Делибеговића,
0667 Људи кажу, дванаест сахата:
0668 Све је влашка притиснула војска.
0669 Тад бег лички агаларим’ каже:
0670 »Браћо моја, моји Крајишници,
0671 Како ћемо Влаху ударити?« 
0672 А Тале му ријеч бесједио:
0673 »Добро, беже, те ћеш послушати:
0674 Да на троје војску растуримо,
0675 Са три стране Влаху ударимо,
0676 Од Котара врата оставимо,
0677 Не ће ли им ноге кајдисати.« 
0678 Док процвиље Церић Али-беже:
0679 »Беже лички, рад оног свијета,
0680 Дај ми изун, а дај ми тестијер;
0681 Дај ми беже хиљаду коњика,
0682 Да ја идем пријекијем путем
0683 У Котаре прије Јанковића,
0684 Не ћу ли их уграбити саме.« 
0685 Даде беже, не рече ријечи,
0686 Оде беже и одведе друштво.
0687 А бег лички растурио војску
0688 По тридесет и двије хиљаде,
0689 Па овако Талу говорио:
0690 »Ибрахиме, од Орашја Тале,
0691 Ко ће најпре Влаху ударити?« 
0692 Рече њему од Орашја Тале:
0693 »Богме, беже, тријест бајрактара,
0694 А за њима тридесет јунака,
0695 Па остали ударити Турци.« 
0696 Тако рекли, војску растурише.
0697 Кад натјера тријест бајрактара,
0698 А дочека ватра од солдата,
0699 На ватру их наложише живу;
0700 Све погибе тријест бајрактара.
0701 А натјера тридесет јамака,
0702 Уграбише тридесет бајрака,
0703 А остали ударише Турци.
0704 Боже драги, немила састанка!
0705 Бог се не д’о с њима придесити!
0706 Грми, с’јева, крв се пролијева,
0707 Пролијећу коњи без јунака,
0708 Омахују узенђије празне;
0709 Рањен јечи, а здрави га гњечи.
0710 Паде тама од неба до тала,
0711 Док утркми ватра од пушака!
0712 Тако стало љетни дан до подне;
0713 Тад Мустај-бег истјера голуба,
0714 Па удари абдест турски на се,
0715 Па он клања четири рећата,
0716 Па он Богу обје диже руке:
0717 »Дај ми Боже вихар са Палије,
0718 Да растјера маглу у крајеве,
0719 Да ја видим, чија гине војска,
0720 Чија гине, чија ли добива!« 
0721 У Бога му кабул дова била,
0722 Док му вихар са Палије пухне,
0723 А растјера маглу у крајеве.
0724 Кад погледа низ дуге пољане,
0725 Траве нема, гдје не има главе,
0726 Буса нема, гдје не има трупа,
0727 Долине се крви надојиле.
0728 Све бег хода, а голуба вода,
0729 Објема се рукам’ подбочио,
0730 А све грозне сузе пролијева.
0731 Одоше се искупљати Турци,
0732 А све беже набодице пита,
0733 Видје л’ игдје ико Јанковића.
0734 Док ето ти Попржен Мујаге,
0735 А за собом повлачи галина.
0736 Па овако бегу бесједио:
0737 »Мој Мустај-бег, милом Богу хвала,
0738 Добро ли ти Влахе растјерасмо,
0739 Добро ти им сабљу ударисмо!« 
0740 Ал завика Мустај-беже лички:
0741 »Прођи ме се Попржен Мујага,
0742 Не броји се, ко је погинуо,
0743 Већ чије је остало јунаштво;
0744 Док утече азгин Јанковићу
0745 И однесе Кахримана Фату,
0746 Његово је остало јунаштво.« ―
0747 »Није беже, вјеру ти задавам!« ―
0748 »Да Мујага, ја те Богом кумим?« ―
0749 »Стани беже, да ти право кажем.
0750 Тамам бијах у најдоњи кланац,
0751 Јоште ситни огањ од пушака.
0752 Кад погледах низ дуге пољане,
0753 А док изби азгин-Јанковићу
0754 На кобили брзој бедевији,
0755 На сапим’ јој Кахримана Фата.
0756 Кад погледах за њим низ пољану,
0757 Док избише оба побратима,
0758 Од Гламоча Хоџић Хусеине,
0759 Од Пањ-крста Хорозовић Хусо.
0760 Коњи су им дизгин напунили,
0761 Све их бију бичем плетенијем,
0762 А коњи им одмахују репом.
0763 Кад за њима гледам низ пољану,
0764 А док љевак изби од Рожника
0765 На његову вранцу бијесноме;
0766 Све га бичем бије плетенијем,
0767 А вранац му репом омахује.« 
0768 А вели му беже од Рибника:
0769 »Јера, Мујо, теби јазук било,
0770 Јера н’јеси узјахао вранца
0771 Те потјеро азгин-Јанковића!« 
0772 Вели њему Попржен Мујага:
0773 »Стани, беже, да ти за то кажем.
0774 Тамам хтједох узјахати вранца,
0775 Док пукоше пушке од солдата;
0776 Четири ми вранца ударише,
0777 Глед Мустај-бег, по оба колана.
0778 Ја га никад узјахати не ћу!
0779 Ја погледах низ поље зелено,
0780 А док изби Нуко на зеленку.
0781 Могаше му, клали му га вуци,
0782 Већ га запти на дизгину Нуко.
0783 А знаш Нука, копиљана старог,
0784 Кад год њему до невоље дође,
0785 Никад зечку кидисати не ће,
0786 Већ ће другом пуштити јунаштво.
0787 Све га сва три коре побратима:
0788 »»Пушти зечку, црн ти образ био!
0789 Да за шта га, копиљане, храниш,
0790 Већ Нухане за оваквог дана!«« 
0791 Корише га, док га искорише,
0792 Док се пови Нуко по зеленку.
0793 Мало хакну, на зеленка викну,
0794 Кад се слеже, клали му га вуци,
0795 Док остави сва три побратима,
0796 А пристиже азгин-Јанковића.
0797 Дјевојци је ријеч бесједио:
0798 »»О дјевојко, Кахримана Фато,
0799 Нагни главу на коју год страну,
0800 Не ћу ли га сабљом ударити.«« 
0801 Тада њему одговори Фата:
0802 »»Кам’ ми, брате, одсад до вијека!
0803 У зо час сам косу одгојила:
0804 Двије ми је плетенице свез’о
0805 Око врата мога и његова.
0806 Удри мене, крв ти халал била.«« 
0807 Жао Нуку посјећи дјевојку,
0808 Веће крај њих натјера зеленка,
0809 Између њих сабљом ударио,
0810 Док прес’јече косу дјевојачку;
0811 Паде цура у зелену траву.
0812 Кад остаде Стојан без дјевојке,
0813 Бијесан је, карара му нема;
0814 На дизгину узврну кобилу,
0815 А сабља му из сагрије сину,
0816 На Нухана јуриш учинио.
0817 Добар Нухан бјеше бињеџија,
0818 А под њиме мејданџија зечак.
0819 Кад му сабља пред очима сину,
0820 Тако Нуку добра срећа била,
0821 Не прихвати Нука ни зеленка,
0822 Већ прес’јече обадва дизгина.
0823 Сави главу међу ноге зечак,
0824 Па побјеже пољем зеленијем,
0825 А на себи однесе Нухана,
0826 А Јанковић оде у Котаре.
0827 Кад је био на капију граду,
0828 Дочека га Церић Али-беже
0829 Па му свеза руке наопако.
0830 Поробише, што је за њих било.
0831 Тад Али-бег њему говорио:
0832 »»Хоћу л’ саде, Јанковићу, платит,
0833 Што ми држа љубу и Мехмеда
0834 У јесиру седам годиница?« 
0835 А вели му Јанковић Стојане:
0836 »»А Бога ми, Церић Али-беже,
0837 Мореш радит, шта је теби драго.
0838 Чини ми се, да не имаш рад шта.
0839 Ето т’ љубе, нек не губи душе!
0840 Како сам је младу заробио,
0841 Довео је, на чардак турио,
0842 Нијесам је ни очим’ видио.«« 
0843 А завика Церић Али-беже:
0844 »»Је л’ истина, што Јанковић каже?«« 
0845 Рече када Али-беговица:
0846 »»Истина је, вјеру ти задавам!«« 
0847 Тад му беже опростио руке,
0848 И не хтје му ништа учинити,
0849 А Јанковић јемин учинио:
0850 »»Никад војске подигнути не ћу,
0851 Нит ћу више ратовати с Турцим’!««



Извор[уреди]

Народне пјесме муслимана у Босни и Херцеговини, сабрао Коста Хeрман 1888-1889, књига II, друго издање, Сарајево 1933. str. 580-601