Ropstvo kadune Cerić-Alibega (Gacko)
0001 Procviljela bula u jesiru,
0002 U Kotaru gradu bijelome,
0003 Na čardaku azgin Jankovića.
0004 Jutrom cvili, a cvili večerom,
0005 Tri bijela danka bez prestanka.
0006 Jedno jutro uranila sama,
0007 Te kaduna sa Mehmedom cvili.
0008 Dok upade sestra Stojanova,
0009 Pa kaduni riječ govorila:
0010 »O kaduno Ali-begovice,
0011 Sa šta cviliš jutrom i večerom,
0012 Šta je manje tebi na čardaku?
0013 Ako si se bega uželjela,
0014 Bora mi ga nikad vidjet ne ćeš,
0015 Već ’ko mrtvu na tabiji glavu.
0016 Ako si se roblja uželjela,
0017 More biti, da ćeš i vidjeti.
0018 No obrni na demire glavu,
0019 Pa pogledaj na begluke donje,
0020 Tu ćeš brata vidjet Jankovića,
0021 Gdje je junak okupio vojsku,
0022 Bojne vojske stotinu hiljada;
0023 Hoće gradu u Požegu sići,
0024 Do bijele kule Kahrimana
0025 Porad Fate, kćeri Kahrimana.
0026 Dovešće je tebi u Kotare,
0027 Da tavnuje s tobom na čardaku.«
0028 Kad začula Ali-begovica,
0029 Asli kada soja gospodskoga,
0030 A odviše srca junačkoga,
0031 Podiže se na koljena kada,
0032 Od sebe je silom udarila,
0033 Po bijelu djevojke tijelu.
0034 Koliko je lako udarila,
0035 Dva joj zdrava poletjela zuba,
0036 A dva krvi udarila mlaza.
0037 Pisnu cura, pobježe niz kulu,
0038 Osta kada sa Mehmedom sama,
0039 Pa obrnu na demire glavu,
0040 A pogleda na begluke ravne.
0041 Kad Janković okupio vojsku,
0042 Bojne vojske stotinu hiljada,
0043 Sa Stojanom sedam kapetana.
0044 Povede ih gradu na kapiju,
0045 A ondalen u svoju avliju.
0046 Posjedoše u šikli-šćemlije,
0047 Tu sjedoše lozovinu tući,
0048 Vino dava Luka kapetane.
0049 Kad je prvu čašu natočio,
0050 Pa je dava azgin-Jankoviću.
0051 Pa je drugu čašu natočio
0052 Pa je dava Brehulji serdaru.
0053 Zaigra mu u mišici ruka,
0054 Pa polio po prsima Vuka.
0055 A veli mu na avlji Vuče:
0056 »Kopiljane, Luka kapetane,
0057 Što proljevaš po prsima vino,
0058 Te mi kvariš za pojas oružje.
0059 Udriću ti plesku uz obraze,
0060 Zdravi će ti poletjeti zubi!«
0061 A veli mu Luka kapetane:
0062 »Kopiljane, Brehuljinoviću,
0063 Mene pleskom udariti ne ćeš.
0064 Dvorio sam iz Krajine Turke,
0065 Kopiljane, dvan’est godin’ dana:
0066 Serdar Muja na Kladuši ravnoj,
0067 Kopiljane, četiri godine.
0068 Nije mene naučio Mujo
0069 Udarati sile uz obraze,
0070 Već je mene naučio Mujo
0071 Četovati i hajdukovati,
0072 Dovoditi vlaške čobanice,
0073 Te ženiti Turke poturice,
0074 Pazio me ko brata Halila.
0075 Dvorio sam bega na Ribniku,
0076 Mustaj-bega, četiri godine.
0077 Nije mene beže naučio
0078 Udarati plesku uz obraze,
0079 Već me beže naučio lički
0080 S bajraktarim’ spremat u ćesarsku,
0081 Robit, palit, svake jade radit;
0082 Pazio me ko Bećira sina.
0083 Dvorio sam starog Kahrimana
0084 U Požegi četiri godine.
0085 Nije mene naučio djedo
0086 Udarati pleskom uz obraze,
0087 Već me djedo naučio stari
0088 Četovati i hajdukovati,
0089 Donositi sa Madžara glave,
0090 Te kititi bedem i palanke.
0091 Jednom meni žao učinio,
0092 Pa sam tada djeda ostavio,
0093 A vašemu skutu pristupio; ―
0094 Ni ti mene udariti ne ćeš,
0095 Jer u Luke porodice nema,
0096 Jer je asli iz Hercegovine,
0097 Iz zelena korjenićkog luga.«
0098 Davu čini Brehuljinovića
0099 Na avliji azgin-Jankovića.
0100 Za to Stojan ni habera nema,
0101 Iz šćemlije na noge skočio
0102 Pa za sobom povede serdare,
0103 Odvede ih iz mermer-avlije.
0104 Osta samo na avliji Luka,
0105 Objema se rukam’ podbočio,
0106 Tople suze od očiju valja.
0107 A gleda ga Ali-begovica,
0108 Pa Mehmedu govorila sinu:
0109 »Moj Mehmede, jedan od zakletve,
0110 Hajde sine na avliju siđi,
0111 Te dovedi kapetana amo!«
0112 A dijete udari niz kulu,
0113 Doklen siđe na mermer-avliju,
0114 Pa ovako kapetanu priča:
0115 »Kapetane, tebe mati viče.«
0116 A kapetan udari uz kulu.
0117 Kad iziđe na bijelu kulu,
0118 Kaduna mu riječ govorila:
0119 »Bogom brate, Luka kapetane,
0120 Svrh bratimstva primi pobratimstvo.
0121 Daj mi knjigu snesi našaranu
0122 Na Ograsko Cerić-Ali-begu,
0123 A evo ti trista madžarija!«
0124 A kapetan njojzi besjedio:
0125 »O kaduno, Ali-begovice;
0126 Da mi dadeš hiljadu dukata,
0127 Ja ti ne bih knjige prihvatio.
0128 A tebi ću knjigu prihvatiti
0129 Radi Boga i bratimstva tvoga.
0130 Već načini knjigu na čardaku,
0131 Dok ja sebe i paripa spremim.«
0132 To izreče, niz kulu uteče.
0133 A kaduna na noge skočila,
0134 Pa dohvati divit i hartiju,
0135 U lišce se perom udarila,
0136 U kulkumu krvi natočila,
0137 Pa krvavu knjigu načinila.
0138 Kakvu knjigu gradu na čardaku:
0139 »Ali-beže, crn ti obraz bio,
0140 Jer me držiš u jesiru ovdje,
0141 U Kotaru u komšije prvog,
0142 U Stojana azgin-Jankovića?
0143 Evo dana sedam godinica,
0144 Ne bi mene kader izbaviti.
0145 Kamo blago, ostalo ti pusto!
0146 Što će tebi, kad nije za tebe?
0147 Što ga ne daš boljem Krajišniku,
0148 Koji će ti mene izbaviti
0149 I Mehmeda od jedan’est ljeta!
0150 Kamo dorat, klali ti ga vuci!
0151 Što ga jašeš, kad nije za tebe?
0152 Što ga ne daš boljem Krajišniku,
0153 Koji će ti mene izbaviti
0154 I Mehmeda od jedan’est ljeta!
0155 Gdje je tvoje svijetlo oružje,
0156 Ako Bog da, ostalo ti pusto!
0157 Što ga pašeš, kad nije za tebe?
0158 Što ga ne daš boljem Krajišniku,
0159 Koji će ti mene izbaviti
0160 I Mehmeda od jedan’est ljeta!
0161 Evo mene u kršnu Kotaru,
0162 U Stojana azgin-Jankovića!«
0163 Pa na knjigu pečat udarila.
0164 Dok kaduna knjigu načinila,
0165 Dotlen Luka na avliji hazur.
0166 Kada knjigu niz pendžere baci,
0167 A kapetan knjigu prihvatio,
0168 U avliji konja uzjahao.
0169 Bejanile iz Kotara pođe,
0170 Bejanile poljem zelenijem,
0171 Bejanile na granicu siđe,
0172 Do biljega malog Murat-bega.
0173 Tu su dvije jele usađene,
0174 Tu je kajnak sedam izvorova.
0175 Tada Luka konja odjahao,
0176 Konja svoga vodom ponudio,
0177 A sitnu mu zopcu nataknuo;
0178 Luka sjede hladno piti pivo.
0179 Dok se Luka piva napojio,
0180 Dotlen vranac zopcu pozobao.
0181 Luka skoči od zemlje na noge,
0182 Torbu skide sa paripa svoga,
0183 Založi ga đemom njemačkijem.
0184 Pa zakrenu, konja uzjahao,
0185 Pa natjera sentom planinama.
0186 Konja stjera Lugu Mahnatome
0187 I zelenu polju ogarskome.
0188 A Ali-beg bješe u mejhani
0189 Su trideset i dva poglavara.
0190 Age sjede, hladno piju pivo,
0191 A Ali-beg sjedi kod pendžera.
0192 Gleda beže poljem zelenijem.
0193 Do zelena Luga Mahnatoga.
0194 Nešto mu se pogledati dalo,
0195 Dok se pramak zatamio tame,
0196 A iz tame konjik ispanuo,
0197 Eto njega poljem zelenijem.
0198 Ali-beg ga glavarima kaže:
0199 »Braćo Turci na begluku mome,
0200 Evo ovud knjigonoše mlade,
0201 Knjigu nosi u moju mejhanu.
0202 Veće age, braćo u mejhani,
0203 Ne mojte se koji prepanuti.
0204 Ako knjiga bude od mejdana,
0205 Ja ću Vlahu stanut na mejdanu.«
0206 Milutina hizmećara viknu:
0207 »Hajde, sine, na mermer-avliju,
0208 Te prihvati konja u Madžara.
0209 Podaj konja seizima, sine,
0210 Uzmi njega, dovedi ga amo.«
0211 U mlađega pogovora nema,
0212 Siđe momak na mermer-avliju.
0213 U to doba Luka na galinu,
0214 Hvaljenicu od galina viknu.
0215 Milutin mu prihvatio zdravlje,
0216 A seizi za dizgine vranca,
0217 Njega Mile za bijelu ruku,
0218 Odvede ga u begluk-mejhanu.
0219 Kad upade, hvaljenicu viknu,
0220 A age mu prihvatile zdravlje.
0221 On pogleda očim’ po odaji,
0222 Pod pendžerom pozna Ali-bega,
0223 Pa progazi, te mu knjigu dava.
0224 Ali-beže knjigu prihvatio,
0225 Raspučio te je proučio.
0226 Kad vidio, šta kaduna piše,
0227 On zavika grlom i avazom:
0228 »Blago meni od sad do vijeka,
0229 Za moju sam razaznao ljubu
0230 I Mehmeda od jedan’est ljeta!
0231 Eno mi je u kršnu Kotaru
0232 U đidije azgin-Jankovića.«
0233 Pa zalampa u zadžepak ruku,
0234 Izvadi mu stotinu dukata.
0235 Kad se zgleda trijest agalara,
0236 Svaki daje, što je koji kader;
0237 Trista mu se sasta madžarija,
0238 Sve za hator Cerić Ali-bega.
0239 Tad Ali-beg na noge skočio,
0240 Pa dohvati divit i hartije,
0241 Ode knjigu pisat na koljenu,
0242 Te je Pešti i Budimu sprema,
0243 A na ruke Osman kapetanu:
0244 »Ču l’ Osmane, k’o brate od majke,
0245 Jesi l’ čuo, je l’ ti iko kazo?
0246 Za moju sam razaznao ljubu
0247 I Mehmeda od jedan’est ljeta.
0248 Eno mi je u kršnu Kotaru,
0249 U azgina Janković-Stojana.
0250 Već te molim ka’ i brata svoga,
0251 Desi mi se u nevolji ljutoj,
0252 Sve pokupi iz etrafa Turke,
0253 Hajde mojoj na Ogarsko kuli,
0254 Ne ostavi tvoje nabodice.
0255 Knjigu piši, do Glamoča spremi,
0256 A na ruke hodži Ušidiću,
0257 Nek povede Huseina sina,
0258 Od Panj-krsta Horozović Husa,
0259 Od Rožnika Omera Ljevaka
0260 Na njegovu vrancu bijesnome.
0261 Ako bude dnevi na udarcu,
0262 Valjaće nam djeca na mejdanu.«
0263 Tu poturi, ode drugu pisat,
0264 A na ruke gazi Banjeviću:
0265 »Ču li beže, k’o brate od majke,
0266 Jesi l’ čuo, je l’ ti iko kazo?
0267 Za moju sam razabrao ljubu
0268 I Mehmeda od jedan’est ljeta.
0269 Eno mi je u kršnu Kotaru,
0270 U azgina Janković-Stojana.
0271 Već te molim ka’ i brata svoga,
0272 Desi mi se u nevolji ljutoj;
0273 Sve podigni iz etrafa Turke,
0274 Hajde mojoj na Ograsko kuli,
0275 Ne ostavi tvoje nabodnice:
0276 Dva Đulića, tri Selimovića
0277 I Ahmeda Kaloperovića,
0278 Ne ostavi Nuka na zelenku,
0279 Ako bude danku na mejdanu,
0280 Valjaće nam djeca na mejdanu.«
0281 Te poturi, ode drugu pisat,
0282 Te je Bišću na Krajinu spremi,
0283 A na ruke Popržen Mujagi.
0284 »O Mujaga Poprženoviću,
0285 Jesi l’ čuo, je l’ ti iko kaz’o?
0286 Za moju sam razaznao ljubu
0287 I Mehmeda od jedan’est ljeta.
0288 Eno mi je u kršnu Kotaru,
0289 U azgina Janković-Stojana.
0290 Već te molim ka i brata svoga,
0291 Desi mi se u nevolji ljutoj.
0292 Sve pokupi iz etrafa Turke,
0293 Hajde mojoj na Ogarsko kuli,
0294 Ne ostavi tvoje nabodice:
0295 Savrh Bišća dva Beširovića,
0296 Sa sred Bišća dva Muminagića,
0297 Sa dna Bišća oba Kurtagića,
0298 Iz Zečića malog Dizdarića,
0299 Na dorčiću u kratku ćurčiću,
0300 I Ćor-Musu na alatu kusu,
0301 Podripanje i Popalirupu,
0302 Zadrikapu i Zametnikavgu,
0303 Jera bez njih tamo hoda nema.«
0304 Tu poturi, ode drugu pisat,
0305 Te je sprema na široku Liku,
0306 A na ruke Mustaj-bega ličkom:
0307 »Mustaj-beže, mom na mjestu ocu,
0308 Jesi l’ čuo, je l’ ti iko kazo?
0309 Za moju sam razaznao ljubu
0310 I Mehmeda od jedan’est ljeta.
0311 Eno mi je u kršnu Kotaru,
0312 U đidije azgin Jankovića.
0313 Već te molim ka i oca svoga,
0314 Desi mi se u nevolji ljutoj.
0315 Sve pokupi iz etrafa Turke,
0316 Hajde mojoj na Ograsko kuli.
0317 Ne ostavi tvoje nabodice,
0318 Beže lički, sedam bajraktara:
0319 Iz Otoke Krilić-Šaban-agu,
0320 Iz Pritoke Šestokrilovića,
0321 Sa Udbine Ogojenovića,
0322 Sa Rudine Hasa Čelebića.
0323 Ako dnevi bude na udarcu,
0324 Valjaće nam djeca za mejdana.«
0325 Tu poturi, ode drugu pisat,
0326 Te je sprema na Kladušu Muju:
0327 »Ču li Mujo, dva oka iz glave,
0328 Jesi l’ čuo, je l’ ti iko kazo?
0329 Za svoju sam razaznao ljubu
0330 I Mehmeda od jedan’est ljeta.
0331 Eno mi je u kršnu Kotaru,
0332 U azgina Janković-Stojana.
0333 Već te molim ka i brata, Mujo,
0334 Desi mi se u nevolji ljutoj.
0335 Sve pokupi iz etrafa Turke,
0336 Hajde mojoj na Ograsko kuli.
0337 Ne ostavi tvoje nabodice,
0338 A povedi i brata i sina.
0339 Ne ostavi bajraktara svoga,
0340 A povedi dva mila sestrića,
0341 Dva sestrića dva Osmanagića.
0342 Ako dnevi bude na udarcu.
0343 Valjaće nam djeca za mejdana.«
0344 Kad rasturi knjige niz Krajinu,
0345 Tako stalo sedam osam dana.
0346 Jedno jutro aga uranio,
0347 S agalarim’ pije u mejhani,
0348 A dok stade u planini tutanj,
0349 Dok pukoše puške na planini.
0350 Jedna puče, hiljada otpuče,
0351 A dok izbi sedam bajraktara,
0352 A za njima osmi ispanuo
0353 Na bijelu atu k’o labudu.
0354 Pored njega hodža na kulašu,
0355 O unkašu plosku objesio.
0356 Za agom su sve sedam jedeka,
0357 U vojsci mu mekterhana tuče,
0358 A jadan ti urvan u vezira,
0359 Ko štono je Osman-kapetana,
0360 A za njime silovita vojska.
0361 Sva ta vojska na Ograsko siđe.
0362 Sva ordija osta na livadi,
0363 A Osman-beg na čardak od kule.
0364 Tamam sio i kahvu popio,
0365 Dok pukoše puške na planini.
0366 Jedna puče, hiljada otpuče,
0367 A dok izbi sedam bajraktara,
0368 A za njima osmi ispanuo,
0369 Na zelenu atu četvrtaku.
0370 I za njime sedam jedek’ vuče,
0371 U vojsci mu mekterhana tuče,
0372 A jadan ti urvan u vezira,
0373 Da kakav je gazi Banjevića!
0374 I ta sila na Ograsko siđe.
0375 Sva ordija osta na livadi,
0376 A Banjević na bijelu kulu.
0377 Tamam sio i kahvu popio,
0378 Dok pukoše puške na planini.
0379 Jedna puče, hiljada otpuče,
0380 A dok izbi sedam bajraktara,
0381 A za njima osmi ispanuo,
0382 Na gavranu Popržen Mujaga.
0383 A kakva je u Mujage vojska:
0384 Konji kusci, golokraci Turci,
0385 Svi im mači balčak-bakrenjaci,
0386 A na glavi kape abenjaci,
0387 Husinovci ko iz gore vuci:
0388 To su prvi od boja junaci;
0389 I ta sila na Ograsko siđe.
0390 Sva ordija osta na livadi,
0391 A Mujaga na bijelu kulu.
0392 Tamam sio i otpočinuo,
0393 Na čardaku kahvu poharčio,
0394 Dok pukoše puške na planini.
0395 Jedna puče, hiljada otpuče,
0396 A dok izbi sedam bajraktara,
0397 A za njima osmi ispanuo
0398 Na golubu Mustaj-beže lički,
0399 Najprvi je Grdanović Suljo,
0400 Na jagrzu k’o na gorskom vuku.
0401 Za njim Pločić Bećir na alatu,
0402 Na alatu alabašakastu.
0403 Za njim Vrčić na klepanu Ibro,
0404 Za njim Nakić Omer na doratu,
0405 Za Omerom Vasiljević Huso,
0406 Za njim Đulić na konju putalju,
0407 Za njim Ibro Ogojenoviću
0408 Na njegovu kolansuz-doratu.
0409 Da kakav je, dva ga jada smela;
0410 Štrk na noge, a tanak po pasu,
0411 Oka crna, a plaha pogleda,
0412 Pleći su mu šire od aršina.
0413 U zo čas ga odgojila majka:
0414 Kad god Turci u džamiju pođu,
0415 Vazda Ibro u begluk-mejhanu,
0416 Pivo pije, krčmarice štipa;
0417 A kad danku bude na udarcu,
0418 Ni za koga ne zaklanja t’jelo.
0419 Sandžak-bajrak nosi u šakama;
0420 Vihor puše, sa sandžakom maše,
0421 Sve ogrće bega i goluba.
0422 Za begom se sedam jedek’ vuče.
0423 U vojsci mu mekterhana tuče,
0424 A jadan ti urvan u vezira,
0425 Da kakav je u bega ličkoga!
0426 I ta sila na Ograsko siđe.
0427 Sva ordija osta na livadi,
0428 A beg ode na kulu glavarim’.
0429 Tamam sio i kahvu popio,
0430 Dok pukoše puške na planini.
0431 Jedna puče, hiljada otpuče,
0432 A dok izbi aga na đogatu,
0433 A za njime drugi na malinu,
0434 Za njim momak izbi na galinu,
0435 Za njim Osman na svome doratu,
0436 A za njime dvoje djece ludo,
0437 Dva sestrića serdar-age Muja,
0438 Na dva konja vrana putonoga.
0439 Koliko se braća milovahu,
0440 Sve im konji grive miješahu;
0441 A za njima sila i ordija,
0442 I ta sila na Ogarsko siđe.
0443 Sva ordija osta na livadi,
0444 Ode Mujo na kulu glavarim’.
0445 Tamam sjeli i otpočinuli
0446 I rekoše, da se okupiše,
0447 Još im Tala Ibrahima nema,
0448 Neki veli: »Da ga pričekamo.«
0449 Neki vele: »Da ga ne čekamo«,
0450 Mujo veli: »Da ga pričekamo,
0451 Jer bez Tala tamo hoda nema.«
0452 U riječi, gdjeno i bijahu,
0453 Dok pukoše puške na planini.
0454 Jedna puče, a trijest otpuče,
0455 Dok izbiše dvije serhatlije
0456 Na dva konja, oba đogatasta,
0457 U ruke im dvije pampulice.
0458 A za njima treći ispanuo,
0459 Da kakav je, Bog ga nagrdio!
0460 Žuto kljuse, ljudurina gruba,
0461 A na njemu loše odijelo.
0462 Kroz čizme mu propanule pete,
0463 Kroz čakšire ispala koljena,
0464 Kroz dolamu lopatice vire,
0465 A kroz kapu perčin ispanuo;
0466 Na kulašu uzde ni julara,
0467 Đavo odn’o, sedla ni samara ―
0468 Sve mu travu oko puta pase.
0469 On veliki uprtio bubanj,
0470 Pa ga desnom bije i lijevom.
0471 A za njima dvanaest bešlija,
0472 Sve na njima talagani gunji.
0473 Svaki druže b’jelu bradu struže,
0474 A bijele zasukuje brke;
0475 Đavolji se nije oženio,
0476 Kamo l’ će se ikad oženiti!
0477 U svakoga po daulbaz tuče,
0478 A za njima trijest Orašljana,
0479 I ta sila na Ogarsko siđe.
0480 A Halil mu u sretanje pođe
0481 Pa ovako Talu besjedio:
0482 »Šta je, Tale, ti se pomamio!
0483 Što se malo preodio n’jesi?«
0484 Veli njemu Tale Ibrahime:
0485 »Ako bude danku na udarcu,
0486 Koga svučem, da se preobučem,
0487 Ko me svuče, nek se ne obuče.
0488 Al kamo ti beže i glavari?«
0489 Halil mu ih kaže na čardaku,
0490 On kulaša na avliju gurnu,
0491 Pa se krivi, a glavare viče;
0492 Svakog Tale i kune i grdi,
0493 A najgore ličkog Mustaj-bega:
0494 »Zar si došo kušlokovat ovdje
0495 Te robiti Cerić-Ali-bega?
0496 Kad dođemo iz zemlje ćesarske,
0497 Dovedemo Ali-begovicu,
0498 Sjedićemo i teferičiti,
0499 Mustaj-beže, za petnaest dana.
0500 Veće ustaj, silnu diži vojsku!«
0501 Beg skočio, za njim poglavari.
0502 Kad siđoše na mermer-avliju,
0503 Beg ovako Talu besjedio:
0504 »Šta je, Tale, ti se pomamio!
0505 Zar da tebe čekam i bešlije!
0506 Ko će biti komandar pred vojskom,
0507 Ko će moju izbrojiti vojsku?«
0508 A Tale mu riječ govorio:
0509 »Ja ću tvoju izbrojiti vojsku,
0510 Ti ćeš biti komandar pred vojskom.«
0511 Pa prihvati hodžu Ušidića,
0512 Pa na tefter vojsku udario:
0513 Ima vojske sto i dv’je hiljade.
0514 Tefter dade Mustaj-begu ličkom
0515 Pa zavika: »Jaši Mustaj-beže!«
0516 Tad Mustaj-beg uzjaha goluba,
0517 Bajraktari konje pojahaše,
0518 A za njima sila i ordija.
0519 Sve pjevaju neženjeni momci,
0520 A pucaju sa ramena štuci;
0521 Otalen se pojavila vojska.
0522 Kud god ide beže na golubu,
0523 Kud god ide, na poljane dođe,
0524 Tu za vojske čudno padalište:
0525 Dosta trave, dosta vode žive.
0526 Vala pukla među planinama
0527 U duljinu dvanaest sahata,
0528 U širinu ni četiri nema,
0529 Naokolo gora osvojila.
0530 Tu je beže konak učinio,
0531 Sa ordijom noćcu prenoćio.
0532 Kad u jutro jutro osvanulo,
0533 Beže lički rano podranio,
0534 S poglavarim’ kahvu ispijaše.
0535 Po krajima tama pritisnula,
0536 Dade mu se nešto pogledati,
0537 Dok se pramak zatamio tame,
0538 A iz tame konjik ispanuo,
0539 Vas u crnu ogreznuo krvcu.
0540 Poznaju ga, poznat ga ne mogu.
0541 Hajde bolje primače se blizu,
0542 Dok zavika Popržen Mujaga:
0543 »Mustaj-beže, očim’ ne vidio,
0544 Zar ne možeš poznat bajraktara
0545 Iz Požege starog Kahrimana!«
0546 Tada beže na noge skočio,
0547 Pa Mehmedu u sretanje pođe.
0548 Mehmed dođe, konja dotjerao,
0549 Išaretom Turcim selam viknu,
0550 A beg lički njemu govorio:
0551 »O Mehmede, žalosna ti majka,
0552 Gdje si bio, gdje si poginuo?«
0553 Bajraktara rane osvojile,
0554 Pa ne more da da ni avaza.
0555 Tad beg lički bajraktara viknu:
0556 »Moj Đuliću, sine bajraktare,
0557 Donesi mi troljetne rakije,
0558 Da isperem rane bajraktaru!«
0559 Donese mu troljetne rakije,
0560 Pa izapra rane bajraktaru;
0561 Tada momak oči otvorio,
0562 A beg lički njemu govorio:
0563 »Moj Mehmede, sine, bajraktare,
0564 Gdje si bio, gdje li poginuo?«
0565 Njemu Mehmed tiho progovara:
0566 »Ne pitaj me, beže od Ribnika.
0567 Sinoć bijah na bijeloj kuli
0568 Su svojijeh četerest momaka.
0569 Staroga mi doma ne bijaše,
0570 Već otišo šeher Banjojluci.
0571 Udari mi azgin-Jankoviću,
0572 S njime vojske stotinu hiljada;
0573 Udari mi su četiri strane,
0574 Ja se branih sa bijele kule
0575 Su mojijeh četerest momaka.
0576 Kad svanulo i granulo sunce,
0577 Nestade mi praha i olova,
0578 Otište se indže-karaula,
0579 Raskidoše na avliji vrata.
0580 Ja kad vidjeh, gdje sam poginuo,
0581 Pa se sigrah niz bijelu kulu
0582 Do dorata u podrumu moga.
0583 U podrumu sigurah dorina,
0584 U podrumu konja uzjahao,
0585 Pa natjerah na mermer-avliju,
0586 A odavlen u logor u vojsku.
0587 Dok na drugu protjerao stranu,
0588 Niti padoh ni zadobih rana;
0589 Pa kosata odjahah dorata,
0590 Okrenuh ga nekoliko puta,
0591 Sve mislio, što ću od života.
0592 Da ja konja gonim na Krajinu,
0593 Hoće li me pjevat bajraktari;
0594 »»Vid’ Mehmeda, vidi bajraktara
0595 Iz Požege starog Kahrimana,
0596 Gdje ostavi kulu Kahrimana
0597 I svojijeh četerest momaka
0598 I djevojku Kahrimana Fatu,
0599 A uteče na doratu svome
0600 I bez rane i bez mrtve glave.««
0601 Sve mislio, na jednu smislio:
0602 A Boga mi na Krajinu ne ću!
0603 Pa kosata uzjahah dorata,
0604 Pa natjerah u logor u vojsku,
0605 Tamam konja u avliju gurnuh.
0606 Dok djevojka na avliji pisnu:
0607 »»O Mehmede, babov bajraktare,
0608 Ne daj brate, u kaurske ruke!««
0609 Ja kad začuh pisku djevojačku,
0610 Odmah svoju zaboravih glavu.
0611 U avliju natjerah dorata,
0612 A dočeka indže-karaula:
0613 Na vatru me naložiše živu,
0614 Sedamn’est me prodrlo kuršuma.
0615 Ja kad vidjeh, da sam poginuo,
0616 Pa pobjegoh na doratu svome,
0617 Evo tebi na poljanu dođoh.
0618 Selam ćeš mi starom Kahrimanu,
0619 Nek četuje ko se naučio,
0620 Nek spominje Mehmed-bajraktara«.
0621 To izreče, pade niz dorata;
0622 Kako pade, teslim učinio.
0623 Dobri Turci a oštri nadžaci,
0624 Bajraktaru mezar iskopaše,
0625 Ukopaše, klanjaše dženazu.
0626 Tad Mustajbeg agalarim’ kaže:
0627 »Braćo moja, trijest agalara,
0628 Sada vakta nema od Kotara,
0629 Prešnije je u Požegu poći.
0630 Danas ćemo konje okušati,
0631 Ko je konja kako odgojio.
0632 Čij najprvi u Požegu dođe,
0633 Najbrži je parip u Krajini.«
0634 Pa zavika: »Dajte mi goluba!«
0635 Kad beg lički pritište goluba,
0636 Pa natjera niz duge poljane,
0637 A za njime silovita vojska.
0638 Ko najprvi u Požegu dođe?
0639 Najprvi je beže na golubu
0640 Pred bijelu kulu Kahrimana.
0641 Kad se jari kula Kahrimana,
0642 Kuka stara Kahrimanovica
0643 Na livadi niže tanke kule.
0644 Beg natjera pa joj selam viknu
0645 I kaduni ’vako besjedio:
0646 »O kaduno Kahrimanovice,
0647 Je li davno odvalila vojska,
0648 Ima l’ doslen na Paliju vojska?«
0649 A kaduna begu besjedila:
0650 »A Boga mi, beže na golubu,
0651 Podavno je odvalila vojska,
0652 Doslen ima na Paliju vojska.«
0653 Tad beg lički uzvrnu goluba,
0654 A zavika: »Za mnom Krajišnici!
0655 Ko najprvi na Paliju dođe,
0656 Najbrži mu parip u Krajini!«
0657 Ko najprvi na Paliju dođe?
0658 Najprvi je hodža Ušidiću
0659 Na njegovu kosatu kulašu.
0660 Na planini odsjede kulaša,
0661 Ode hodat, a kulaša vodat;
0662 Obuzbija na planini Turke.
0663 Vaz kazuje, plosku ispražnjuje,
0664 Kad rekoše, da se okupiše,
0665 Otalen je niz duge poljane,
0666 Niz čaire Delibegovića,
0667 Ljudi kažu, dvanaest sahata:
0668 Sve je vlaška pritisnula vojska.
0669 Tad beg lički agalarim’ kaže:
0670 »Braćo moja, moji Krajišnici,
0671 Kako ćemo Vlahu udariti?«
0672 A Tale mu riječ besjedio:
0673 »Dobro, beže, te ćeš poslušati:
0674 Da na troje vojsku rasturimo,
0675 Sa tri strane Vlahu udarimo,
0676 Od Kotara vrata ostavimo,
0677 Ne će li im noge kajdisati.«
0678 Dok procvilje Cerić Ali-beže:
0679 »Beže lički, rad onog svijeta,
0680 Daj mi izun, a daj mi testijer;
0681 Daj mi beže hiljadu konjika,
0682 Da ja idem prijekijem putem
0683 U Kotare prije Jankovića,
0684 Ne ću li ih ugrabiti same.«
0685 Dade beže, ne reče riječi,
0686 Ode beže i odvede društvo.
0687 A beg lički rasturio vojsku
0688 Po trideset i dvije hiljade,
0689 Pa ovako Talu govorio:
0690 »Ibrahime, od Orašja Tale,
0691 Ko će najpre Vlahu udariti?«
0692 Reče njemu od Orašja Tale:
0693 »Bogme, beže, trijest bajraktara,
0694 A za njima trideset junaka,
0695 Pa ostali udariti Turci.«
0696 Tako rekli, vojsku rasturiše.
0697 Kad natjera trijest bajraktara,
0698 A dočeka vatra od soldata,
0699 Na vatru ih naložiše živu;
0700 Sve pogibe trijest bajraktara.
0701 A natjera trideset jamaka,
0702 Ugrabiše trideset bajraka,
0703 A ostali udariše Turci.
0704 Bože dragi, nemila sastanka!
0705 Bog se ne d’o s njima pridesiti!
0706 Grmi, s’jeva, krv se prolijeva,
0707 Prolijeću konji bez junaka,
0708 Omahuju uzenđije prazne;
0709 Ranjen ječi, a zdravi ga gnječi.
0710 Pade tama od neba do tala,
0711 Dok utrkmi vatra od pušaka!
0712 Tako stalo ljetni dan do podne;
0713 Tad Mustaj-beg istjera goluba,
0714 Pa udari abdest turski na se,
0715 Pa on klanja četiri rećata,
0716 Pa on Bogu obje diže ruke:
0717 »Daj mi Bože vihar sa Palije,
0718 Da rastjera maglu u krajeve,
0719 Da ja vidim, čija gine vojska,
0720 Čija gine, čija li dobiva!«
0721 U Boga mu kabul dova bila,
0722 Dok mu vihar sa Palije puhne,
0723 A rastjera maglu u krajeve.
0724 Kad pogleda niz duge poljane,
0725 Trave nema, gdje ne ima glave,
0726 Busa nema, gdje ne ima trupa,
0727 Doline se krvi nadojile.
0728 Sve beg hoda, a goluba voda,
0729 Objema se rukam’ podbočio,
0730 A sve grozne suze prolijeva.
0731 Odoše se iskupljati Turci,
0732 A sve beže nabodice pita,
0733 Vidje l’ igdje iko Jankovića.
0734 Dok eto ti Popržen Mujage,
0735 A za sobom povlači galina.
0736 Pa ovako begu besjedio:
0737 »Moj Mustaj-beg, milom Bogu hvala,
0738 Dobro li ti Vlahe rastjerasmo,
0739 Dobro ti im sablju udarismo!«
0740 Al zavika Mustaj-beže lički:
0741 »Prođi me se Popržen Mujaga,
0742 Ne broji se, ko je poginuo,
0743 Već čije je ostalo junaštvo;
0744 Dok uteče azgin Jankoviću
0745 I odnese Kahrimana Fatu,
0746 Njegovo je ostalo junaštvo.« ―
0747 »Nije beže, vjeru ti zadavam!« ―
0748 »Da Mujaga, ja te Bogom kumim?« ―
0749 »Stani beže, da ti pravo kažem.
0750 Tamam bijah u najdonji klanac,
0751 Jošte sitni oganj od pušaka.
0752 Kad pogledah niz duge poljane,
0753 A dok izbi azgin-Jankoviću
0754 Na kobili brzoj bedeviji,
0755 Na sapim’ joj Kahrimana Fata.
0756 Kad pogledah za njim niz poljanu,
0757 Dok izbiše oba pobratima,
0758 Od Glamoča Hodžić Huseine,
0759 Od Panj-krsta Horozović Huso.
0760 Konji su im dizgin napunili,
0761 Sve ih biju bičem pletenijem,
0762 A konji im odmahuju repom.
0763 Kad za njima gledam niz poljanu,
0764 A dok ljevak izbi od Rožnika
0765 Na njegovu vrancu bijesnome;
0766 Sve ga bičem bije pletenijem,
0767 A vranac mu repom omahuje.«
0768 A veli mu beže od Ribnika:
0769 »Jera, Mujo, tebi jazuk bilo,
0770 Jera n’jesi uzjahao vranca
0771 Te potjero azgin-Jankovića!«
0772 Veli njemu Popržen Mujaga:
0773 »Stani, beže, da ti za to kažem.
0774 Tamam htjedoh uzjahati vranca,
0775 Dok pukoše puške od soldata;
0776 Četiri mi vranca udariše,
0777 Gled Mustaj-beg, po oba kolana.
0778 Ja ga nikad uzjahati ne ću!
0779 Ja pogledah niz polje zeleno,
0780 A dok izbi Nuko na zelenku.
0781 Mogaše mu, klali mu ga vuci,
0782 Već ga zapti na dizginu Nuko.
0783 A znaš Nuka, kopiljana starog,
0784 Kad god njemu do nevolje dođe,
0785 Nikad zečku kidisati ne će,
0786 Već će drugom puštiti junaštvo.
0787 Sve ga sva tri kore pobratima:
0788 »»Pušti zečku, crn ti obraz bio!
0789 Da za šta ga, kopiljane, hraniš,
0790 Već Nuhane za ovakvog dana!««
0791 Koriše ga, dok ga iskoriše,
0792 Dok se povi Nuko po zelenku.
0793 Malo haknu, na zelenka viknu,
0794 Kad se sleže, klali mu ga vuci,
0795 Dok ostavi sva tri pobratima,
0796 A pristiže azgin-Jankovića.
0797 Djevojci je riječ besjedio:
0798 »»O djevojko, Kahrimana Fato,
0799 Nagni glavu na koju god stranu,
0800 Ne ću li ga sabljom udariti.««
0801 Tada njemu odgovori Fata:
0802 »»Kam’ mi, brate, odsad do vijeka!
0803 U zo čas sam kosu odgojila:
0804 Dvije mi je pletenice svez’o
0805 Oko vrata moga i njegova.
0806 Udri mene, krv ti halal bila.««
0807 Žao Nuku posjeći djevojku,
0808 Veće kraj njih natjera zelenka,
0809 Između njih sabljom udario,
0810 Dok pres’ječe kosu djevojačku;
0811 Pade cura u zelenu travu.
0812 Kad ostade Stojan bez djevojke,
0813 Bijesan je, karara mu nema;
0814 Na dizginu uzvrnu kobilu,
0815 A sablja mu iz sagrije sinu,
0816 Na Nuhana juriš učinio.
0817 Dobar Nuhan bješe binjedžija,
0818 A pod njime mejdandžija zečak.
0819 Kad mu sablja pred očima sinu,
0820 Tako Nuku dobra sreća bila,
0821 Ne prihvati Nuka ni zelenka,
0822 Već pres’ječe obadva dizgina.
0823 Savi glavu među noge zečak,
0824 Pa pobježe poljem zelenijem,
0825 A na sebi odnese Nuhana,
0826 A Janković ode u Kotare.
0827 Kad je bio na kapiju gradu,
0828 Dočeka ga Cerić Ali-beže
0829 Pa mu sveza ruke naopako.
0830 Porobiše, što je za njih bilo.
0831 Tad Ali-beg njemu govorio:
0832 »»Hoću l’ sade, Jankoviću, platit,
0833 Što mi drža ljubu i Mehmeda
0834 U jesiru sedam godinica?«
0835 A veli mu Janković Stojane:
0836 »»A Boga mi, Cerić Ali-beže,
0837 Moreš radit, šta je tebi drago.
0838 Čini mi se, da ne imaš rad šta.
0839 Eto t’ ljube, nek ne gubi duše!
0840 Kako sam je mladu zarobio,
0841 Doveo je, na čardak turio,
0842 Nijesam je ni očim’ vidio.««
0843 A zavika Cerić Ali-beže:
0844 »»Je l’ istina, što Janković kaže?««
0845 Reče kada Ali-begovica:
0846 »»Istina je, vjeru ti zadavam!««
0847 Tad mu beže oprostio ruke,
0848 I ne htje mu ništa učiniti,
0849 A Janković jemin učinio:
0850 »»Nikad vojske podignuti ne ću,
0851 Nit ću više ratovati s Turcim’!««
